Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama, pogledaj ga, molim ts! Koja bi pošla za njega? — More, lasno je njega malo ugladiti i spremiti za đuvegiju — reče pop vrlo polako da ne čuje Vuja, pa prišanu poši već na uvo: — Dela razmisli i ti malo o tom. — Evo, polo!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu poći neće; pre će, veli, za mene poći.
Mati je baš u kujni. — Dobardan, gospođo! — Bog ti dobro dao! Koje nam dobro nosiš? — Ta, dobro vam nosim, fajn đuvegiju sa provodadžijom. Pripremite mi alvaluk, ako bude što. — A kakav je to đuvegija? — Fajn; mogao bi vrajli sin biti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
“ Ja pređem bliže k njoj, pa joj šapnem u uvo: „Čujem da imate valjanu kćer za udaju, imam za nju đuvegiju”. Odgovori mi: „Neka, ako bog da; želite li je videti?” — „Za to sam došao”.
Uđemo u sobu. — Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje. — Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest.
Frajle čuju to pa se kikoću. „Ne zna igrati!” Treba frajla Lenka takvog đuvegiju! Sad bi rad Profit u drugoj sobi, da se malo umiljava, ali ne zna kako će.
Kao fiškal, mogli ste taj paragraf bolje izvesti. Niste zaslužan moje Lujze; tako odvažna devojka treba junaka đuvegiju. Da ste mi sin, morali bi za kaštigu osam dana suknju nositi. Polaček.” Šamiki se vilice tresu.
Badava, neću nigde da se zameram. — Pa šta ti je stalo do zamerke? Ta zar ne znaš da svakog đuvegiju ogovaraju? Ako si pri sebi, sinko, šta govoriš? — Ostavite to, otac, na mene. Oženiću se, al’ sa strane.
Radičević, Branko - PESME
jadne, Ona gleda s visokog čardaka, Gleda mlada u mrak i tišinu, Misli jade, misli hudu sreću, Misli svate, misli đuvegiju, Jošte malo pa evo ga starog — „Strašni Ala, što učini sa mnom!