Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najposlije car zovne onu istu badžu, pa će njoj sve kazati, a ona će njemu: — Imadeš u aščinici jednoga jabandžiju. On je onaj isti što ti je kćep odveo bio, ja sam ga odavno poznala.
Car odmah zovne aščibašu, i naredi mu da mu dovede jabandžiju što je u aščinici. Kada su toga jabandžiju pred dara izveli, car bez suvala, bez dževapa osudi jabandžiju na smrt.
Car odmah zovne aščibašu, i naredi mu da mu dovede jabandžiju što je u aščinici. Kada su toga jabandžiju pred dara izveli, car bez suvala, bez dževapa osudi jabandžiju na smrt.
Kada su toga jabandžiju pred dara izveli, car bez suvala, bez dževapa osudi jabandžiju na smrt. Badža će na to caru: — Daj, care, meni dva dželata, pa ćy ga pogubiti.
Badža će na to caru: — Daj, care, meni dva dželata, pa ćy ga pogubiti. Car joj dade, te ti moga sirotog jabandžiju povedoše dželati s badžom u jednu veliku planinu, i doveloše ga nad jednu veliku rupu.