Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta. Sve je samo mračnije, i drva se spuštaju i savijaju, i staza je sve uža, i
I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta. Sve je samo mračnije, i drva se spuštaju i savijaju, i staza je sve uža, i sve se
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
dіspensatіo) — razrešavanje od neke obaveze ili smetnje, naročito kod prepreka za brak; oproštaj Dombrovski — Jan Dombrovski (1755—1818), poljski plemić i vojskovođa u Poljskom ustanku 1794—5; zatim stupa u Napoleonovu službu, a po
Sizifov posao — uzaludan posao sijaset — mnogo, bezbroj slučiti se — desiti se, dogoditi de Sovjeski, Sobjeski — Jan Sobjeski, poljski vojskovođa i kralj (1674—1695), kao saveznik austriskog cara Leopolda I pobednik nad Turcima kod Beča
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kome je pripadao? Izgubio je čak i svoje prezime, pošto su Francuzi teško izgovarali Janjić. Janjich! Od Jan-jich, postao je tako Žan Žik. Bien!
Matavulj, Simo - USKOK
Najviše po njegovim savjetima, roditelji Janovi odlučiše da ga dadu u popove, a zbog te odluke mali se razgoropadi. Jan je imao ujaka, koji je mladost proveo u Francuskoj i koji se sredovječan vrati u zavičaj, zapojen novim mislima,
Ujak se smijao tome, a budući imućan i neoženjen, moglo mu je biti da živi po volji. Jan i sestra mu Ludmila od prvog trenutka zavolješe ujaka i nađoše načina da se s njim krišom sastaju.
Tada Napoleon sa silnom vojskom provali u Češku. Sve se škole pozatvaraše, a Jan uskoči u francusku vojsku, bi se u slavnoj bitci na Vagramu i kad Napoleon osvoji Beč, Jan bješe u ropstvu.
Sve se škole pozatvaraše, a Jan uskoči u francusku vojsku, bi se u slavnoj bitci na Vagramu i kad Napoleon osvoji Beč, Jan bješe u ropstvu. — U što se rani? — pita pop.
zet Andrija, sudija, najbolji prijatelj njegov od djetinjstva, čitati njegova pisma, kako će ih hraniti da ih docnije malo Jan naslijedi!... Drvene stube što izvode u kamaru počeše škripati pod nječijim koracima. Janko sjede i dohvati časovnik.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Više no ijedna druga forma izražavanja, dečja literatura ima svoj koren u folkloru”, ističe Izabel Jan u svojoj zanimljivoj studiji o dečjoj književnosti2. Samouk, nepismen do svoje petnaeste godine, i Andersen (H. K.
i planova izdavača: izvesni individuini talenti našli su u njoj mogućnost adekvatnog ostvarivanja; to je ono što Izabel Jan naziva slučajnošću, odnosno hirom.
Izabel Jan veli da dečji pisac treba da govori o detinjstvu, iz detinjstva, tako snažno i tako jasno, da ga i deca mogu razumeti.
Kao i u životu, i u literaturi se dečje društvo traži iz osećanja neprilagođenosti svetu odraslih. Izabel Jan tako tumači i motive Rusoovog interesovanja za decu: „Ne osećajući se prijatno u ljudskom društvu, ne nalazeći u njemu
Izabel Jan misli da mi nismo u stanju da se oslobodimo uverenja kako postoji veliki, glavni tok umetnosti reči, i daje ono što se
je književnost, pored ostalog, društvena ustanova u čiji red i poredak nije preporučljivo dirati, čini mi se da Izabel Jan prenaglašava te razloge nepoverenja prema dečjoj književnosti.
Od kritike se traži da uoči i oceni specifičnu vrednost onoga što su napisali Andersen, Tven, Kerol i Lir. Izabel Jan naglašava: „Za dečju književnost nije bitno da li je književnost ili nije; važno je da je dečja; upravo taj, specifični
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Neobavešteni Gete preporučivao je da se Serbianka prevede na nemački; Jan Kolar je Milutinovića i Mickijeviča nazivao »dvoma najglavnijem pevcima sadašnjega veka«; Mickijevič je njegovog Obilića
Lazar (1858), Cvijeti srbske (1865), Vanda (1868), Kobna tajna (1869), Marta Posadnica (1871), Marojica Kaboga (1879), Jan Hus (1880), Knez Nikola 3rinjski (1888).
u tom pravcu ne samo posredno no i neposredno uticali na Srbe bili su: Josif Dobrovski, Jernej Kopitar, Pavle Šafarik, Jan Kolar i Ljudevit Štur.
Narodna umetnost stavlja se iznad književnosti obrazovanih ljudi. Jan Kolar je pisao: »Kao što u drugim zemljama pisci pevaju za narod, tako na jugu od Dunava narod peva za pesnike.
Za Karadžićevim primerom u skupljanju narodnih pesama pošli su kod Čeha i Slovaka: Palacki, Šafarik, Jan Kolar; Čelakovski mu je posvetio svoju prvu knjigu čeških narodnih pesama.
Radičević, Branko - PESME
(1844, jan.) ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga latka, Kad ko šeće
(1844, jan.) PUT Prokte mi se jednom putovati, Bela sveta malko ogledati, Bela sveta, zemaljski čudesa, Pa malčice prnut u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Na kome spratu? Teško je reći, boli ga čitav — drugi i treći.“ Čudom se čudi naš doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Jel trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1924. LAMENT NAD BEOGRADOM JAN MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim i mrem, i ležim,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Priđimo bliže, evo ga gde stiže Taj što noću kao mesečar lunja; Preko dvorišta gmiže ko muva preko riže Jan Neopran, zvan Miki, inače Žunja. Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!“ rekoše u glas ona četvorica, pošto se Jan primače i pozdravi. „E pa soldat, uskok, naš brat Crnogorac posad, uskok Janko!
“ reče serdar i povjedi im, kako ga je srio i doveo. Dadoše mu da pije. Jan je bio veoma blijed, lice mu rastrojeno bješe od uzbuđenja.
“ reče Radoje, pokazujuć jaku Janovu, na kojoj blistaše po jedna zvjezdica sa svake strane. Zaokupiše ga pitanjima. Jan je naelak govorio česki, služeći se i srpskijem riječima koje je zapamtio u Kotoru, tako da ga razumješe.
„A kamo ga?“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše put vrata, otkud će đakon da ga uvede. Jan smjerno stupi pa zastade. Kao da si ga žeravicom posuo po bjelutnome licu, tako se zarumeni.
“ „A koju?“ „Vira, vira, sve vira“. „A što je to vira, Janko, vjere ti?“ zapitaše, skoro svi. Jan protra brčiće, nasmija se, pa mahnu glavom. „A šta, nećeš da nam kažeš!
objasniti ono što već iznijesmo, jer je potrebito da se čitalac upozna sa prošlošću glavnoga junaka naše pripovjetke. Jan bješe rodom iz sjevernoga kraja Česke, od vlasteoske porodice, kojoj je plemstvo iz davne prošlosti potjecalo a i
daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i sestri njihovu slobodu. Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete.
U isti vidjeli tičije gnjezdo pa se mučili jedno za drugijem ko će se popeti da ga dohvati. Svi se zaludu mučiše pa i Jan dva je puta pokušavao da se popne ali zaludu jer drvo bijaše visoko i debelo.
Djeca se raziđoše kud koje jedva čekajući da doma povijedaju strašno priključenje. Jan i Elvira pođoše mučeći put dvora. Curica bješe jako uzbuđena i krišom pogledaše brata.
„Karali bi nas kao da smo mi krivi; znaš, mama, kad god se najedi, uvijek prijeti da će nas dati grofu Pavlu!“ Jan ne moga do kasno da zaspi, no mu se jednako nametahu čudne priče o Pavlu, kojima on, po svojoj djetinjskoj naravi,
U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica. Sjutradan Jan je bio zlovoljan i nemiran. Nikud nije izlazio do po podne, no se sam šetao po zabitnim stazama bašte.
Krio se od Elvire, koja ga je zaludu pratila i željela da š njim druguje. „Znaš što Vira! ja ću da idem k njemu!“ reče Jan, blijed u licu ali pregaočkim pogledom i glasom kako bi kakav junak rekao prije no će jurišati gdje zna da će poginuti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
20 jan. sklopljen je »nov« kabinet, a 24 jan. to novo čiča Danilovo »ministarstvo pomirljivosti i dobre volje« dođe prvi put u sk
20 jan. sklopljen je »nov« kabinet, a 24 jan. to novo čiča Danilovo »ministarstvo pomirljivosti i dobre volje« dođe prvi put u skupštinu.
Jakšić, Đura - PESME
53 POZDRAV 54 JAN HUS 57 KALUĐERI 61 PESME MOMA Kad bi moma zvezda bila, Nikad ne bi duša moja Bela danka zaželila. 1856.
1876. JAN HUS Na Saboru kosničkome Ima, valjda, pet stotina Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sehir Sekula Banović — Sekelji Jan, rođak Hunjadijev, ban Hrvatske od 1446. do 1448. (otuda mu u pesmi prezime Banović), poginuo 1448.