Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu, da je Peja Janković iz Zabrcice Aleksin rođak. To Fočić veruje i okneži Peju, koji je kod moga oca bio buljubaša, i kome smo mi kumovali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
STEFANOVIĆ ORFELIN 50 JOZEFINIZAM 54 DOSITEJ OBRADOVIĆ 58 JOVAN MUŠKATIROVIĆ 76 ALEKSIJE VEZILIĆ 78 EMANUILO JANKOVIĆ 79 GLIGORIJE TRLAJIĆ 81 ATANASIJE STOJKOVIĆ 83 PAVLE SOLARIĆ 85 VIĆENTIJE RAKIĆ 87 II OD RACIONALIZMA KA
MILIĆEVIĆ 373 JELENA DIMITRIJEVIĆ 374 ISIDORA SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO
Kurcbek je dobio produženje svoje privilegije još za šest godina. Književnik Emanuil Janković je bio nabavio štampariju, doneo je u Novi Sad 1790. godine, i uzalud tražio štamparsko pravo.
Takođe u Lajpcigu, u štampariji Tajbela, štampao je Emanuilo Janković svoje knjige: Tergovci (1787) i Blagodarnый sыnъ (1789).
Srba ima u diplomatskoj službi, kao konzul Pavle Đulinac; u prosvetnoj, kao glavni nadzornik osnovnih škola Todor Janković Mirijevski; u višoj nastavi, kao profesori harkovskog univerziteta Gligorije Trlajić i Atanasije Stojković.
Josifa II veliča i Emanuilo Janković, posvećujući mu svoj prevod Goldonijevih Tergovaca, a isto tako i Atanasije Stojković.
Popović. 1847. Jovan Subotić ga je nazvao »otcem srbskog učenog stihotvorstva«. EMANUILO JANKOVIĆ Rođen u Novom Sadu 1758,38 Emanuilo Janković svršio je gimnaziju u Ugarskoj, 1786. otišao na nauke u Nemačku.
EMANUILO JANKOVIĆ Rođen u Novom Sadu 1758,38 Emanuilo Janković svršio je gimnaziju u Ugarskoj, 1786. otišao na nauke u Nemačku.
Jošte mlad umro je u 1792. godine u Novom Sadu.39 Emanuilo Janković radio je na lepoj književnosti i nauci. Od naučnog rada ili bolje reći od popularisanja prirodnih nauka, ostao je od njega
U rukopisu su mu ostali radovi: Moralna filosofія i Načelo mudrosti, gde su izloženi osnovi filozofije i logike. Janković je bio glavni prevodilac srpski u XVIII veku.
Boli izbor Janković je učinio kada je dao »seosku veselu igru« Blagodarni sыnъ (Lajpcig, 1789), koju je napisao Johan Jakob Engel, jedan
To je prvi slučaj »posrbljavanja« u srpskoj književnosti. u pogledu jezika i pravopisa Emanuilo Janković je najnapredniji srpski pisac XVIII veka. On se odlučno izjašnjavao za narodni jezik u književnosti: »...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bio je izvršio samoubistvo. Delegaciju je predvodio general Boža Janković, koji je onda ličio na Kuropatkina, a njegovi oficiri imali su na kapi rajerovo belo pero.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Pa onda: tast Pavlović, a zet Janković, tast vladina stranka, a zet opozicija. Pa ide kao namazano; a tast poslanik — a zet načelnik okružni; a zet poslanik
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kikindi: Đorđije Radak, odvjetnik; — u Dubrovniku: Lazar Lučić, trgovac; — u Erdeviku: Aksentije Janković, trgovac; — u 3agrebu: Petar Korać, oficijal namjesničkoga vijeća, i Savo M.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Jerica (1631, † 1652, †† 1710). Naodija se u Kotarima kadno serdari Janković i Nakić prognaše Turke... Mlogo je podnija u bigstvu, a još više od zlih i kovarnih ljudih, koji ga napastvovaše za
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetlana Velmar-Janković DORĆOL „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetlana Velmar-Janković DORĆOL Sadržaj FRANCUSKA ULICA 4 ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA 7 ULICA GOSPODAR-JOVANOVA 12 SIMINA ULICA 16 ULICA
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Predsednik je umorno diktirao delovođi sve jedno te isto: Janko Janković, govorio je, ništa ne zna po stvari za koju se pita, Marko Marković ništa ne zna da posvedoči, taj i taj ništa ne zna
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Paun Janković, poznati prvak ustavobraniteljske stranke koji je u mladosti pisao i stihove, ima u Davidovićevu 3abavniku za god. 1834.
Tako je, brižan, pevao Paun Janković: znao je koje mu je Otečestvo. Većina pesnika ove Antologije međutim otadžbine, onakve za koju se brinuo u tuđini mladi
Većina pesnika ove Antologije međutim otadžbine, onakve za koju se brinuo u tuđini mladi Paun Janković, imali nisu. Imali su, pa i to ne uvek, nešto malo oskudnog i sumnjivog zavičaja, pri prvom buđenju sebičnih
Borislavu Mihajloviću, Gustavu Krklecu, Buru Gaveli, dr Miodragu Popoviću, Živoradu Stojkoviću, Svetlani Velmar Janković i Borivoju Marinkoviću; bilo da su se slagali sa mojim gledištima bilo da su ih osporavali, oni su mi uvek pomagali da
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILISAV (popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto): Da ne bude Kaja Janković? ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste!
ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na veslo, ili na opštinski fenjer...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tako je i pesma Ropstvo Janković Stojana, podstaknuta stvarnim istorijskim događajem, uklopljena u internacionalni obrazac o povratku dugo odsutnog muža
Tako su, na primer, Živojin Pavlović (1933), Slobodan Selenić (1933), a i Svetlana Velmar-Janković (1932), skloni modernijim postupcima u oblikovanju savremene tematike, dok je, nasuprot njima, Mladen Markov (1934)
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
izdao Emanuel Janković. Od književnika u epohi prosvetiteljstva izdvajaju se Zaharije Orfelin (1727–1785) i Dositej Obradović (1739–1811).
Dositej Obradović: Basne 1789. Emanuilo Janković: Zao otac i nevaljao sin ili Roditelji, učite vašu decu poznavati! Naravoučitelna vesela igra za decu u četiri
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
S teškom sam se mukom pridigao da pročitam njegovo ime na listi. Pisalo je: „Milutin Janković, rezervni artiljerijski potporučnik...“ Zaneo sam se. Ona slova kao da su mi zaigrala pred očima.
“ Zaneo sam se. Ona slova kao da su mi zaigrala pred očima. Ponavljao sam: Milutin Janković... Milutin, Milutin „Uča“, moj dobri drug još od početka rata... Nema ga više...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ovog rata ONI su imali niz sukoba sa Turcima: kod Knina, Glamoča, Sinja, Livna, Duvna (gde je, 1687, poginuo Stojan Janković) i na drugim mestima. — U XVIII veku „jenjava i prestaje rad kotarskih uskoka“.
Među najviše opevane uskočke junake spadaju: Ivo Senković, Senjanin Tadija, Stojan Janković — ličnosti koje su poznate i istoriji.
Suvišno je isticati kako je ovakav junak delovao na borbeno raspoloženje naroda. Stojan Janković je — kako se vidi iz istorijskih dokumenata — jedan od dvojice ili trojice najznamenitijih vođa kotarskih uskoka.
U prvome (iz pesme Janković Stojan i Smiljanić Ilija) dat je u slici punoj poleta i žubora Stojan u trenutku kad je video lepu i besnu Turkinju:
Ona braća što se dobro fale, bratac brata poznat ne mogaše, kamoli će Turčin kaurina! A da vidiš Janković-Stojana! On ostragu ide za svatov’ma; kad nagazi na prvu busiju s svojim slugom Jeroglavac-Markom, koji junak za boga
je Tale junak na mejdanu; s njime vode Bojičić-Aliju od Cetinje, grada kamenoga, s njim poredo Tanković-Osmana; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
Al’ eto ti Daničića Đura, i on vodi od Avale Porču svezanijeh ruku naopako, s njim poredo Topal-Kamatara; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
“ Petar mu se u lugu odziva: „A moj brate, Janković-Stojane, nijesu me savladale vile, već eto me tebi po avazu“. Al’ eto ti Petra Mrkonjića a sa svoja do četiri brata, do
četiri brata Mrkonjića, i s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama svezanijeh ruku naopako, dadoše ga Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
Sastaše se i Srbi i Turci, ispuniše odsječene glave, iznesoše ranjene junake. Kad pogleda Janković Stojane po družini i tamo i amo, udari se rukom po kolenu: „Jao njemu do boga miloga!
Što li te je opravio Janko?“ Veli njemu Janković Stojane: „Mene jeste opravio babo da ti kažem od njega pozdravlje: da izvedeš tvojega Alila na biljegu njemu, na
svoj Bosni i Hercegovini, i po Župi i Kotaru ravnu, sve junake mlade neženjene, dobre konje prije nejahane; kuma kumi Janković-Stojana, starosvati Pivljanina Baja, a đeveri Mandušića Vuka. Kad je Milić svate sakupio, diže svate, ode po đevojku.