Upotreba reči jasno u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

On stade nanovo šaputati, i ja sam video da se u nje lice razvedrilo, bore se razvukoše, i ona stade jasno govoriti, tako da sam svaku reč razumeo: „Pa dobro, oče, kako ću ja to da udesim?...“ „Lako, džanum, vrlo lako!...

Kad ste ispisane retke proučili ruka vam je klonula, suv kostur vašeg golemoga tela tresao se tako da se jasno čulo cvokotanje zuba i klepet vaših suvih rebara... — Ah, svi me mrze, svi me preziru! Vređaju me i posle smrti!

Međutim se stari Sremac sasvim iskreno razgovarao sa Milanom; pa kad mu je sve razložio, i kad je mladiću sve jasno bilo, a on reče: — Hoću, starče! Neće se dobro ni smrći, a ja ću ti ono nesrećno parče konopca doneti..

Obradović, Dositej - BASNE

A zašto? Nizašto drugo nego samo zato jer su to najpre čuli i primili. Predlaže im se drugo čisto, jasno i ne|zlobivu detetu lasno razumitelno, koje da hoćedu mogli bi opipati i poznati: nećedu, nego stoji ih vika na sve

U svetom evangeliju stoji čisto i jasno napisano: da što god u usta uhodi, sireč što je kome prijatno i što on može jesti, to ga nikad doveka neće oskverniti,

nećedu, oni su dostojni poruganija i osuždenija: a saviše jošte, kad ko oseća u sebi da mu što nibud nije dobro i jasno poznato, a to isto utvrždava samo zato što su i drugi to utvrždavali, o tome se inati i viče, i kaže da on ne mari

Za dokončati ovo naravoučenije, pamtimo ove dve vešti: prvo, što se god može sa zdravim opštim razumom jasno poznati, to nije potreba zamršivati ni potamnjavati; a što se god čisto ne razume, za to se ne valja inatiti ni mrziti,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On će je silom oteti od Alekse... On će je natjerati da pođe za Lazara... Ali je video, jasno video da mu je plan pokvaren. Osećao je da već više on neće miriti niti će se ko njemu obraćati...

Kaži im neka dignu poteru! Zar pod sedu kosu da se obrukaš?... Sramota!... Ivan oborio glavu. Sad tek beše mu jasno koliki je greh učinio; sad je tek potpuno osetio koliko je velika mržnja koju je na se navukao!... Reč mu se uzela.

Dosta puta u nesanim noćima mislio je o tom mladežu i grudima, a sad sve mu to izide pred oči tako živo i jasno kao da gleda Jelicu pred sobom. On nije slušao oca. Njega beše obuzelo milje, pa mu se razlilo po celoj snazi...

Kako li bi ih sad prigrlio!... i oboje se smeškahu na nj. I to beše tako živo, tako jasno, da on ništa drugo i ne viđaše sem njih. Ovu grmljavinu što je nebesa prolamala nadmašavaše tepanje sa njihovih usana...

Dučić, Jovan - PESME

No isti udari Čuše se šỳmom; mirno zakucaše Udar za udarom, iz stabla; i jasno Kucnu iz crne rogozi i šaše — Duž celog polja... Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom!

Svaki cvetak, kamen, talas, list sa gore, Šume u toj pesmi, i šapću i struje; I moja se duša jasno u njoj čuje, Kao neko tamno nevidljivo more. Ja sam deo noći.

U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno pati.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom Srećom vidim jasno da je ova žena Od istoga svetlog tkiva načinjena Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu. On ne reče šta kažu Joca i njegov pomoćnik: ali je meni bilo isuviše jasno da je mišljenje Jocino i njegovog pomoćnika trebalo da bude povoljno, ne Đorđa, nego njegove 'ćeri radi.

I to kao da je nešto utešljivo, prijatno, slatko. Redom, redom! — Potresa me, dakle, težina situacije — kratko i jasno! Potresa me moj odnos prema predmetu pažnje, moji lični odnosi, pa moji familijarni odnosi.

Čini mi se da sam počeo cvokotati zubima. Sad mi je bilo sve jasno! Sad sam video šta mi je on i ona! Sad, za koji minut, i moja se sudbina rešava!

Poneka se kokoš otisne s duda, i lepršajući se ponovo se gnezdi među svoje druge. Po koja reč jasno zazvoni kroz večernju tišinu. Jedan se miš usudio već da otpočne grickanje baš ispod panja na kome je Arsen sedeo.

Nada da će nam ona biti kad-tad učitelj zanosila nas je sve. A ona hoda po polju. Zamišljena je — ali joj je jasno lice. Nije to tuga, ni briga, što zanima njenu dušu.

Ona se polako diže i pod nekakim izgovorom iziđe. Ja se dignem i odem da šetam. Sad mi je sve jasno — rekoh sebi. — Više je ni minut ne smem lagati. A i pismo će valjda doći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pobratime! Dobio sam pismo i od tebe i od kuće. Oba su podjednaka, samo je od kuće zamotano i zavijeno, a od tebe jasno i razgovetno. I ti, dakle! Pa dobro — neću se ubiti. Ili sam ja kukavica ili si ti pametan i suviše.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ali lisac će se ipak potruditi da osvetli stvar sa svake strane, tako da će sve motivisano i jasno biti. Biće svega dosta k’o vode. Nije dakle ni Jula bila »kamenita stena«.

toga, posle ovih podataka dobivenih od frau-Gabriele, beše joj, kad dovede u vezu s onim što je pre neki dan čula, sve jasno.

O, vrat’ se, snaice! Gle druge dar ti nose; Od ruža gnezdo, krasno, u gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Jula, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de ѕ'arranger, kaže. Čisto i jasno. — Pa protolkujte to, brate vi rođeni, da svi razumemo šta mu je to čisto i jasno.

Čisto i jasno. — Pa protolkujte to, brate vi rođeni, da svi razumemo šta mu je to čisto i jasno. — Evo, sve će ce, veli, urediti bez rata.... slobodan prevod. — Vraga će se urediti.

Jer ovaj Aleksije Jurišić, koji je punih dvadeset i šest godina živeo bez ikakvog plana, imao ga je jasno ovoga leta i prvi put u svom životu. Taj plan bio je prost i izvodljiv: svršiti s ispitima i oženiti se.

A sad šta? „Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem.

Jest, mora, mora doći, do novog rata. A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili nije bolje.

A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili nije bolje.

Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva tiranija.

pogled zamagljen maločas napetošću i nasilnošću rizičnoga rada, izgubljen sad u onom crvenozlatnom ognju, najedanput jasno vide samo vijugave, zmijolike linije žene sa kojom je toliko puta posmatrao slične sunčeve zalaske i koju je voleo

Jurišić se okrete, sede na travu i zagleda se u Hristića, čiji dogled okačen o prst pade dole. — Reci mi istinu jasno i bez okolišanja: je si li zaista tražio popunjujući deo, je si li molio za pozadinu, pokorno molio za pozadinu?

čas Pasuljište, čas Golo Brdo, čas Parcanski Visovi, čas Vrapče Brdo i šta ti ja znam i ništa od svega ne razumem jasno, nego vidim da bolujem uvek jednu istu bolest nesretne, večite i kobne nejasnosti...

U sred onoga užasa Hristiću sve beše jasno: crkva je bila meta. I kad nova četiri razorna zrna, sa zaglušujućom lomljavom prskoše u crkvenoj porti, on,

i uspravi, pa da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga tako milo i sa divljenjem posmatra, kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a, gledajte dobro, evo tu pred vašim očima, stoji jedna pokvarena,

Afrika

Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.

I pored tropskoga u izgledu ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova.

Ne kažem da je zato belac gori od crnca, naprotiv. Ali je jasno koliko svoju superiornost belac plaća svojom lepotom.

Danas oni jasno razlikuju belca od albinosa, i dok jednog smatraju za savršenstvo lepote, drugoga preziru zbog njegove abnormalnosti.

Navika je najgori neprijatelj saznanja, kaže sedi prijatelj, na moje divljenje, ne toliko što tako jasno zaključuje o onome što se meni samo činilo, već naročito što tako širokogrudo zaključuje on koji je, da upozna koji kraj

Jedino kad govori crnkinja, kad se vidi vlažno crvenilo unutrašnjosti njenih usta, što čovek jasno biva svestan njene nagosti. Golovrati orao–lovac kruži nad nama.

za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli.

Obasjavaju džinovska stabla i lijane i vreže koje se sasušuju od vreline. I onda opet noć sasvim tamna. Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera.

Mladić je sad samo, kao kakvo velike derište, tiho jecao i gledao u N-a sa mržnjom. Niko nije rekao ni reči. Bilo je jasno dase ostali crni nisu čudili što je N. napao na njihovog saputnika, već što ga posle negujemo.

N. se još jednom rukuje i odlazi. Odjednom, kad je već otišao, ja vidim jasno koliko je glup o što nisam umeo biti sada srdačniji. To je jedan od najčudnijih ljudi koje sam sreo u životu.

U tu svoju žudnju uveo me je kao u dom. Sada sam jasno uviđao da kada me je otpraćao dalje, kao sa praga tih svojih snova o domaćinstvu, koji se svakako neće nikada ispuniti,

Iako, kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše. Reklo bi se da je Bobo izumro.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Na licu Garsulija jasno se opažala, zbog toga, srdžba. Engelshofen je stanovao sam samcit – sa svojim husarom – na trećem spratu Komande, u

Počeli su da komanduju svojim tobdžijama, da gase lunte i samo da ostanu kraj topova. Svakome je bilo jasno da je opasnost prošla i da ona gomila na utrini stoji, gde je i jutros stajala.

Pavle je dakle mogao da zapazi njene lepe, prave cevanice, čak i lepo koleno za trenutak, a jasno je bilo da su joj i grudi lepe i zdrave. On se usiljeno smešio.

Priviđenje mu se učini tako jasno, da je poželeo da joj priđe, pa se diže, podnadulim nogama, zaraslim u čizme. Dabogme, kad je učinio dva‑tri koraka,

Posle posete Garsulija, u Temišvaru, postade mu jasno da im ni to ne daju! Životareći tako, već dve godine, u nadeždi odselenija, u mukama pobuna, na paradama, trebujući

Zagledan u Mahalu, koja je bila na stotinak, dva, koraka, on je video, jasno, i onog Einnehmera, u plavom kaputu, i husare, kako rasteruju svet, oko Einnehmera i indžilira.

Sirota žena, koja je kroz dva‑tri minuta imala da otputuje, a znala da muža neće više videti, mesecima, vide sad jasno, kako je Trifunovo lice ogrubelo i umorno. Ona se sećala, kako je nekad milovala to lice, zaljubljeno.

Krv naša je rasuta širom Evrope. Ovo je naša zemlja, na sablji dobivena – mit dem Säbel! Iako nisu svi znali da to tako jasno, i glasno, viču, svi su ti oficiri carice, i otpušteni vojnici, bili istog mišljenja, iste duše.

U bašti gospodina Trandafila, pod lipama, bilo je, međutim, sasvim svanulo i okolne kuće videle su se, sada, jasno. Iako su i to bile kuće trgovačke, nisu bile sve baš kakvu je Trandafil imao.

A znao je da je sve to, što je, dotle, za njega, na svetu, bilo jasno, sigurno, poznato, zauvek prošlo. Da će se, odsad, kretati, kao u nekom snu i priviđenju.

Razlika je samo to, da se, davno, davno, prošle sitnice pamte, katkad, jasno, a ono što je kao juče bilo, zbrkano. Tako je i Isakovič u toj kući, kao u zatvoru, sanjao Garsulija.

Žena je plakala, jecala, tako da je to Isakovič jasno čuo. Bila je sela, jecajući, na stolicu, oblačeći suknju, donju, i čarape, a zatim prekinu oblačenje, prestade da se

Teodosije - ŽITIJA

Izgledalo je kao da poje sa nekima drugima, a nije niko mogao razumeti. Došavši do kraja psalma, reče jasno ovo: „Svako dihanije da hvali Gospoda“!

reči blagodati Božje, koja izlazi iz usta mlađega, i reče u sebi: — Otkuda je ovome dana premudrost da ovako govori? Jasno je, dakle, da Duh diše gde hoće i na koga hoće.

Pocle čitanja svetog jevanđelja, saprestolnik apostolske stolice, sveti sve sazva i jasno, da svi čuju, poče prvo sam govoriti obrazac svete vere, to jest „Verujem u jednoga Boga“, stav po stav, a samodržac

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Međutim, iako je posao težak, nije mogućno da se čovek ne interesuje studijama koje mogu tako jasno da osvetle naravi i ponašanje naroda i njihovih raznih etničkih grupa.

Na „psihičkom profilu“ od Jadranskog mora do Balkana jasno se zapažaju razlike između stanovnika Boke Kotorske i Šopova u okolini Pirota i Sofije.

Tako i obrnuto: stanovništvo istog dijalekta pokazuje katkad velike psihičke razlike, pomoću kojih se u njemu izdvajaju jasno izražene psihičke grupe.

Kod sviju se zapažaju, više ili manje, ove tužne crte u karakteru. Ali se najdublja moralna tuga, istorijska tuga, jasno zapaža samo kod dinarskih ljudi. Mistična logika.

Otuda je poteklo racionalnije iskorišćavanje zemljišta: danas se jasno razlikuju oblasti zemljoradnje, povrtarstva i vinogradarstva. Serija preobražaja se izvršila bezmalo na ovaj način.

Iako nema plemenske organizacije, podela na bratstva je jasno izražena. Time i nizom psihičkih stupnjeva ove hercegovačke Ere prelaze neosetno u grupu dinarskih plemena.

Spočetka je svako dinarsko pleme naseljavalo jednu jasno ograničenu geografsku celinu; čak i u toku svojih poznijih napredovanja bilo je često sprečavano teško prohodnim

To su bile u karsnoj Crnoj Gori: zatvorene depresije, polja i niz uvala, jasno ograničenih; u zelenoj zoni raških plemena to su bile naročito duboke doline, često kanjonske, ređe planine koje

U plemenskom društvu, jasno ograničenom i podvojenom, bili su do sitnica utvrđeni principi vladanja i morala. Svaki je znao svoje dužnosti; znalo

Iako podeljeni na plemena, ti su se novi podanici po svom mentalitetu jasno razlikovali od prvobitne grupe. Njihova plemenska organizacija nije bila tako kruta kao kod plemena karsne Crne Gore.

onim velikim istorijskim strujama koje u punom sjaju težnji za nezavisnošću potresaju i zanose narode do dna duše. Jasno su uvideli da nisu bili ništa drugo do „panduri“.

Neki od pripovedača, rodom iz Like, naročito Bude Budisavljević, jasno su istakli ove odlike, u kojima se, reklo bi se, zapaža uticaj njihove surove zemlje, ali još više vojničke uprave kojoj

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE (teško uzdahne): Teško! ĐAKOVIĆ: E, lepo! Sad smo načisto i sad ja vidim jasno celu situaciju. I ako se o svemu ozbiljno razmisli, biće prerano kanda da se o tome piše.

SPASOJE: Gospode bože, meni je sad tek prasnulo pred očima; sad tek ja jasno dogledam prave namere toga čoveka! ĐURIĆ: Da, da, gospodine, tako treba posmatrati ovu stvar.

ĐURIĆ: Da, da, gospodine, tako treba posmatrati ovu stvar. A kada se tako posmatra, onda se da jasno sagledati da ova pojava sadrži u sebi jednu opasnost šireg obima. SPASOJE: Opasnost, razume se da je to opasnost!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

je koraknuo kao da namerava da zađe između klupa, a onda se povukao pocrvenevši tako da je i poslednjoj budali postalo jasno da je to zbog repa koji mu je Saša Albreht prikačio jesenas, a nastavničkn savet posle vodio istragu puna tri meseca,

Želeo sam da nije čula, mada je jasno da je to nemoguće, U jednoj prokletoj rupi kao što je Karanovo i muve prenose vesti.

Bio sam slobodan i sâm kao pas i nisam znao šta da počnem; svi su me tako lako puštali od sebe da mi je bilo jasno kako ne vredim mnogo.

Upitah ga šta je to što postoji, a on reče da nema vremena za prazne priče: njemu je jasno koji je mene đavo odveo da slušam trabunjanja onog šašavog popa, a i zvono za ulazak profesora u učionice već izbija, on

Sada mi je bilo jasno. Mita ima keca iz fizike i Ataman ga je pričom da će Melanija zaboraviti da propituje, ili bar da propituje strogo kad

u robnoj kući kako kupuje prslučiće, pa u Jelisejevoj parfimeriji i salonu Feketija, i sada je svima ponešto postajalo jasno. Pitao sam se kako ću za vreme časa uspeti da se uzdržim od smeha, ali to pitanje je bilo savršeno nepotrebno.

Da voliš nju, uvek bi se osećao kao svinja pred samim sobom, jer anđeli nisu za ovaj svet. Postajalo mi je jasno zašto su se Vlada i moj Stari redovno zaljubljivali u kurve.

Kao i uvek optužili su mene. Vlada je bio vodeći u tome. Po naglosti s kojom me je optuživao bilo mi je jasno da je on umešao prste u nestanak zečeva.

Uzmite tako neko dupe koje se stalno čuje i biće vam jasno da je nabijeno đubretom od vrha do dna. Zbog toga nikad nisam imao mnogo poverenja u one koji pričaju o vrlinama.

- Kod tebe nije sve u redu! - pokazao je prstom moje čelo i meni je bilo jasno da je on pročitao pismo pre nego što ga je uručio Miti, ali mi se nije dalo da se objašnjavam. - Zašto ćutiš?

- Znaš da ne podnosim vodu? Znaš. E, onda znaj i da ću doći oko podne, ali ne zbog kupanja. Bilo mi je jasno da misli na Rašidu, iako nisam znao zašto, on je bio ekspert za mačke, a Rašida, ipak, nije Merilin Monro.

Sporo, jedva primetno napredovala je putem prema gradu. Bilo mi je jasno da do onoga što je nazivala kućom neće stići do podneva, pa ipak sam bio nestrpljiv.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I kao da je to prvo, jasno sećanje uma bilo neki nečujni poklič, njemu se učini da mu trče, jedan po jedan, svojim strašnim trčećim korakom, pod

Tri topole su treperile tamo na vetru i on ih je jasno video, iz svih daljina. Mudrost i spokojstvo, mir koji je obuzimao dušu, polazio je otuda i stizao ga, kao da je,

od sinoć, ponavljao sve iste reči o Carici, o Dvoru, o Beču, što su trebale Isakoviču da posvedoče ono što beše i tako jasno kao dan, a to je: da treba da bude katolik.

Ne spominjući jasno šta bi time dobili, on ga je nagovarao da razmisli, sa svojim oficirima, o tome, kakve sve neprijatnosti očekuju decu

Naprotiv, brat mu se činio sretan čovek, a njegova ljubav prema toj ženi nešto neshvatljivo drugima, a njemu samome sasvim jasno. Živeo je za njih i zanemario svoju trgovinu, brinući se da ih već jednom naseli stalno na jedno mesto.

No i to, što beše jasno, ona učini nejasnim i rođačkim. Tako je i njegove predloge, rečima, izvrtala u brigu rođačku. Lake njegove ruke skidala

Drugo bi bilo da je ma ko prošao kroz tu izbu, spolja, iz Zemuna. Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče. Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega.

više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno, kod prozora. Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje. Osećao je već kako mu prilazi.

Sve ono što joj beše dever Aranđel nedeljama govorio, učini joj se sada pravo. Mada se jasno sećala još cele te ljubavne noći, oseti da bi mogla začas i da je zaboravi, tako da joj više nikad ni na pamet ne bi

Nad ostrvima, međutim, na dnu neba, bilo se otvorilo veliko plavetnilo, u kom se jasno pojaviše, iz svetle i vlažne večeri, minareti i bedemi Beograda.

U tišini, koju ni prolaz puka nije mogao da poremeti, vrhunci planina ostadoše nepomični i jasno vidni, tako da Isakovič, ceo dan, ne skidaše sa njih oka.

Pomisliv na tu dragocenu stvar, ona mu se javi jasno u sećanju, sa minijaturnim portretom, koji su držali jedan barokni Herkul, sa budžom u ruci, i jedan Mars, u ruci sa

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ovaj negativan stav društvene sredine prema ženi koja nema dece jasno se ispoljio i u jeziku, gde postoji čitav niz negativno obojenih reči za nju: „nerotka“, „neplodnica“, „neroduša“,

Sada je jasno da nerotkinja, zbog stava šire društvene zajednice i posebno zbog njenog teškog položaja u porodici, mora biti krajnje

spomenuti tabu kojim se zabranjuje da mlada ima u venčanoj haljini kakvu iglu, jer će joj se inače rađati ženska deca. Jasno je da se ovi „običaji“ ne upražnjavaju da bi se dobilo žensko dete, već naprotiv, da bi se sprečilo njihovo rađanje.

⁹³ Kada neko trudnu ženu bilo šta upita, ona bi trebalo da odgovori jasno i razgovetno, da joj dete ne bi bilo mucavo ili nemo.

Iz ovih i drugih primera jasno je da postoji neka mistična veza između košuljice i njene sudbine, s jedne, i deteta i njegove sudbine, s druge strane.

MAGIJSKI POSTUPCI I VEROVANjA Koliki značaj narod pridaje govoru, toj izuzetno važnoj čovekovoj sposobnosti, jasno se vidi iz mnogobrojnih i široko rasprostranjenih magijskih postupaka koji se primenjuju da bi se pojavio i ubrzao dečji

Samo ime momčanik, kaže Trojanović, „jasno kazuje kome je namenjen da ga u punoj muškoj snazi ponese i tako se pred društvom podiči, a više još da devojkama

¹¹ Sve ove reči — devojče, devojčurak, manjčica itd. — svojim oblikom jasno pokazuju da se odnose na nedoraslo, maleno žensko dete koje još pije stasalo do odrasle devojčice.

Da je ona u tom dobu već zrela za udaju vrlo jasno govore reči i izrazi: „udavača“, „moma za armasuvajne“ i „devojka za policu“.

Pre svega, izvesna manja skupina poslovica otkriva da narod ima jednu jasno izgrađenu, tako apstraktnu i složenu ideju kao što je ideja razvoja.

U našim poslovicama jasno se ispoljava shvatanje da nije dovoljno da neko samo napuni određen broj godina, odnosno da postigne izvesni kalendarski

’ (porod, četvoronožno i rod u zemlji)“²⁸. Ove zakletve jasno otkrivaju da u našoj patrijarhalnoj kulturi nema veće nesreće nego ostati bez poroda, bez produžetka loze.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

JERESI 103 O PIJANICAMA 104 ZA ONE KOJI CARSKE DRUMOVE ORU 105 ZA VRLINE U MANE PROMETNUTE 107 ZA LjUDE KOJI JASNO VIDE 109 ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA 111 O NALAZAČU 112 O BOŽJEM SUDU 113 O PRAŠTANjU 114 TRAŽIM

ZA LjUDE KOJI JASNO VIDE Care Dušane, za ljude na raskršću između alfa i omega, između Zapada i Orijenta, kojima se čini i u Vizantu da

trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a ikonoborci ih čekaju iz zaseda, za ljude o

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zbog toga smo provodili večeri pričajući, pričajući, pričajući, oh, samo pričajući... Već tada nam je bilo jasno da postoji neki kobni nesporazum između Evrope i nas. Evropa nas, naime, nije htela!

Postalo nam je, najzad, svima jasno da smo kukavice i da nikada nećemo osvojiti Evropu, ali čekale su nas dobro poznate kuhinje, bezbednost doma u koji se

Onda će neudata sestra stajati pokraj limenog šporeta, a svima u kuhinji će biti jasno da se žrtvovala, da je prestarela za udaju, da je odvajala od usta, da je volela decu i da je ostala pokraj ova dva

udaju, da je odvajala od usta, da je volela decu i da je ostala pokraj ova dva groba, a kada svima postane to sasvim jasno, sestra će se zaplakati i izići iz kuhinje. Onda će i on izići da vidi dvorište, i spaziće nov bicikl.

Luki Ristinu nije bilo jasno šta se to tako veliko očekuje poslednje noći decembra? Mada je osećao da je izvan te lude gradske igre.

Tačno je osetio da ona zna. Tog dana oni ručaju u tišini, niko reč ne progovara. I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati svojoj majci.

Matavulj, Simo - USKOK

Kroza žamor koji nasta njeka glasina jasno reče: — Valaj, bio zdrav, ili bolestan, bez njega se može i sad i posad! Tako mu se pozdravi, vladiko!

— No, tršavaj, amanat ti! — Šta ja imam da trsim? Što ga dovedoste meni? I šta mniš, serdaru, govori jasno! — Mnim da je ovaj krvnik istinu ispričao. Mnim da se mogao odbraniti od napasti i bez krvi.

Stijepo se smijao i lakrdijao kao ikad. U zoru Janko izvede Stijepa u dvorište i kaza mu ukratko i jasno sve. Stijepo, koji bješe počeo slušati smijući se, uozbilji se, ne reče ni riječi, nego otide po oružje.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Koliko ste onda, to jest, profitirali? MLADOŽENjA: Ne znam. PROVODADžIJA (za sebe); Mazgov! (Jasno.) To je čudo da nikada neće, to jest, da kaže koliko kad profitira.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Književna umetnost kao takva vaspitače, izgleda, previše ne zanima. Kad otvorenije, kad manje jasno i otvoreno, oni sva književna dela, a ova iz dečje književnosti pogotovo, razmatraju po merilima korisnosti: koliko se,

Dečja publika nije jedini, ni tako jasno utvrđeni razlog postojanja onoga što je u dečjoj književnosti najvrednije. Ono, pak, što je pisano samo za decu, zbog

Izabel Jan veli da dečji pisac treba da govori o detinjstvu, iz detinjstva, tako snažno i tako jasno, da ga i deca mogu razumeti.

Gaetano Kalo veruje da je dobra vaspitna knjiga moguća : „Jasno je da umetničko delo teži da naprema svojim unutrašnjim zakonima i u skladu sa estetskim zahtevima, bez iskrivljavanja

Potrebne su velika mudrost — i određena hrabrost — da bi se u pojavnim oblicima trajanja otkrivalo ono što je jasno i pouzdano, čisto, pre-vremeno.

dečje književnosti u celini. Jasno se ispostavlja da ograničavanje dometa i visine poruke može imati povoljan estetski učinak.

Razlika, ona unutrašnja, generička, uvek se jasno osećala. Približavanju ozbiljne i dečje poezije, njihovom izmirenju i pronalaženju zajedničkih estetskih imenitelja zasad se

Ozbiljna pesma u društvu dečje izgleda preteška, odveć zahtevna: dečja, pak, nedopustivo laka, vetropirasta. Jasno je da težina i lakoća, ozbiljnost i neozbiljnost, boja tona i visina spoznavanja nisu primarni estetski činioci -

pridajemo određeni značaj: pošto su neki tonaliteti, sadržaji i iskustva pretežniji, čine nam se i estetski važnijim. Jasno je, međutim, da se snažni estetski učinci, otkrivalački prodori, Novi ritmički obrti, iznenađujuće slike, ljupkost i

Zaokupljen onim momentima postojanja koji su nevini, neuključeni u složene sisteme značenja, koji se jasno hvataju i lako prenose, dečji pesnik svaki put počinje od samog početka, od prvobitnih veza među rečima, od neposrednih

Ova poezija zadržava osnovne elemente pevanja jasno određen povod, maštu, igru, priču — u prvobitnom obliku i stanju. Moglo bi se reći da je dečji pesnik neuspeli,

Stihoklepci koji su se potčinili pedagogiji i njenim lepim namerama jasno se razlikuju od onih kojima je dečja pesma stvaralačko opredeljenje.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Srblji su najviše krvi prolili za oslobođenje Madžarske; upravo, oni su osvojili Srem, Banat i Bačku, a u privilegijama jasno stoji da sve zemlje koje Srblji zadobiju, za sebe zadrže; dakle, ove su zemlje naše. GAVRILOVIĆ: Kako naše?

(Srdito otide.) ZELENIĆKA: Jeste li ga čuli? NANČIKA: Pravi mađaron. LEPRŠIĆ: Sad je već jasno. ZELENIĆKA: Gori od samog Madžara. LEPRŠIĆ: Kad i madžarsku kokardu odbacuje.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Iako je Kiprijan Račanin čitao i podražavao ruske knjige, ipak se držao starog srpskog crkvenog jezika, u kojem se jasno oseća uticaj narodnog jezika. Pravopis mu je fonetički, udešavan prema osobinama srpskoga jezika.

11 Venclović jasno pokazuje kako je ruska teološka književnost počela da utiče na Srbe, ali on je naročito značajan zbog jezika kojim je

Nove ideje evropskoga racionalizma, koje su primili od ruskih pisaca, kod njih se sasvim jasno osećaju. Ruski prosvetni i književni uticaj na Srbe počinje još pre XVIII veka.

Alegorije su usiljene i izlaganje nije svuda jasno. Ali ovaj spev ima i svojih dobrih strana, i ide u relativno bolja dela naše oskudne umetničke poezije u XVIII veku.

On jasno uviđa koliko zla dolazi od zabluda, praznoverica i neznanja i smatra da je sve pitanje uneti u dušu pojedinaca i u dušu

On prvi jasno vidi da se sva budućnost srpskoga naroda, podeljenog u tri razne i zavađene vere, nalazi u primeni moderne ideje verske

On se prvi među Srbima obraća velikoj publici, celoj naciji, i trudi se da bude što prostiji i razumljiviji. On jasno govori razumne i trezvene stvari, izbegavajući sve što je maglovito, visokoparno, školsko i pedantno, i u pisanju je

»Što god nije čisto i jasno, veli on, ne uveseljava, a što ne uveseljava ne može pridobiti srce.« Iako ne teži da pravi književne efekte, on piše

Ali, nijedan književan pravac nije potpuno određen, pisci ne pripadaju određenim i jasno obeleženim književnim školama.

Iz sačuvanog spiska njegove biblioteke vidi se jasno koliko je veliko bilo njegovo književno i filozofsko obrazovanje. Tu su ne samo svi glavni pisci grčke i latinske starine

Pored izvesnih preterivanja i vulgarnosti, komedija je rađena vrlo vešto i živo, tipovi su vrlo dobro uočeni i jasno obeleženi, radnja je puna pokreta i interesa, i, što je naročito važno, komad ima sasvim srpski kolorit.

Ali, on nije pedantski pedagog i apstraktan filozof, no izlaže živo i jasno, svoja razvijanja potkrepljuje i ilustruje izrekama i anegdotama ne samo iz stranih pisaca sviju vremena no iz srpske

Milićević, Vuk - Bespuće

I kad smete s uma i kad se prevari da je upita da mu nešto potvrdi, ona lagano klimnu glavom i pogleda ga ponovo, i on jasno vidje da u tome pogledu bijaše više žalosti, više neke mirne, ozbiljne tuge nego prijekora.

Sremac, Stevan - PROZA

Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. Isto k’o i tvoje! Ne znam baš pouzdano je li Jovi sve jasno bilo, ali tek nekako posle ovoga razgovora postade nešto ozbiljniji.

Radičević, Branko - PESME

(1843, 25. nov.) CIC! Al' se nebo osmeiva, Al' se reka plavi, A ribarče u čun sniva Jasno kô na javi. On itnuo udičicu, Ribicu je stekô, Metnuo na žeravicu, Pa je tako pekô.

Kad sam ludo dete bio Želja mi je bila: Kad bi Bože udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene tako jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše Grožđa svakojaka, De smokava i suviše Ti krasni

“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi.

Veče beše, al' ne beše kasno, Tek što sunce smirilo se jasno, I kudgod si, brate, pogledao, Sve si divno videti mogao, I najmanje kâno i najveće, Stenu, lipu i travu i cveće, —

ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i

Zbogom, sunce, na zapadu jasno, Al' za goru zailaziš krasno, Tako krasno i u take slave Junačke su tada pale glave, Ugledô se jedan na drugoga,

Putnik svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce

slavni Iz sadanji i vremena davni: Ovaj, vele, snažano je tukô, Onaj munju sa neba je svukô, Ovaj, veli, pevao je jasno Kâ u gori što slavujče glasno, Ovaj dragoj zaplivô je žurno, Utopi ga ono more burno.

utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva! O sunce onde u zapadu jasno, Ala sjaješ amo meni krasno!

O sunce onde u zapadu jasno, Ala sjaješ amo meni krasno! Skoro će ti divnu svetlu moć Da pokrije evo tavna noć! No sutra opet diće se tvoj

45. Tek sad mi duši ono bija jasno Na izvoru što srce tek ćuta, U kući ja razumeo sam lasno Da onda nju mi zgubi smrti kruta; Tek sada znado, ali

Madžara bije i moždi i tlači, Pa ako tu mu čas samrtni dođe, Sa sveta barem pevajući pođe. Sunašce jasno preko neba s' vije Pa oblak traži, da se za nj'ga skrije; Ma nebo vedro, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Kad je navijanje bilo gotovo i sat zacaktao jasno i ravnomjerno, on ga uze u ruke, prinese desnom uvu i sav ozaren prošaputa: — Aha, radi, radi, kuca!

Znamo li — ne znamo, to mi baš nije jasno, ali, onako uzbuđen i premoren od čudesnog noćnog doživljaja, brzo sam zadrijemao među djedovim koljenima, ja, velika

— Jok, brate, baš nikad — tvrdi djed, iako mu nije sasvim jasno šta ga to bradonja, u stvari, pita. — A zar tvoja pokojna žena nije ponekad uzdisala i tebi se požalila na nešto iz

kralja, jer ih je, kažu, strpao na neprilično mjesto, u krmeći svinjac, a u njihov okvir postavio faličnog sveca i tako, jasno je, promijenio vjerom.

Tom prilikom „dotični“ ima, glasno i jasno, da objavljuje narodu zašto ga gone u zatvor, a žandarmi se već pobrinu za to da „objava“ bude što šaljivije sastavljena.

Poznat je seljacima odranije kao kalajdžija, pa se brzo navikoše i na njegovo novo zanimanje i prozvaše ga kratko i jasno: Otpadnik. — Ej, djeco, evo ide Otpadnik. Jeste li našli nešto gore oko bunkera? Otpadnik!

Seljak je toliko lisičio, sladio i prenemagao se da zbunjenom intendantu tek navrh brdske kose konačno postade jasno da umjesto krave vodi sa sobom golemu dobroćudnu momčinu. — I-ih, ubila ga sveta Petka!

Paljba sve više jača i zgušnjava se oko posljednjih uporišta opkoljenog centra. Jasno se vidi, biju to oni više nego naši. Svaka od velikih utvrđenih zgrada pretvorila se u zadahtan ustaški bunker.

Je l jasno, drugovi, a? A samom Iliji, otkad je dobio sat, zaista se nešto razbistrilo pred očima kao da pri sebi ima neku tajans

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Hoću da se Hasanaginica vrati majci! je l ti sad jasno? Nikad više ni u senku moje kuće da ne uđe! Razumeš? JUSUF: Ma ajde!

To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo. Razumem ja gde te je bacila Hasanagina poruka, vidim do kojih granica!

Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo!

To je ludilo, beže, a u ludilu nema namere! BEG PINTOROVIĆ: Mogu da ti kažem, kratko i jasno, da je tvoj Hasanaga potpuno priseban! Sa mnom je vrlo prisebno razgovarao. HASANAGINICA: Kad?

Kako da kam kadiji, kako da privolim Hasanagu? Lude li žene, bože moj! Sad mi je jasno zašto je aga najurio! Vidiš li da je stavila obraz poda se?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Otvorio sam oba prozora gostinske sobe i beh zaseo te čitah neki roman. Svetlost je dolazila kroz prozore i jasno osvetljavala sve. Odjednom uđe i ti. Stade do mene.

samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno... peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti. A njoj tada dođe — sačuvaj Bože, kao neka napast!

A ona, crkva, usred tih svećâ, koje ližu njene kamene zidove, onako široka, i velika, jasno odudara od vedrine svanuća.

se, zagleda opet u noć, u mesec koji sad beše nasred neba i isto onako veselo poigravajući osvetljavaše ozgo sve, jasno trepereći. U daljini, na drumu, čulo se krckanje teških rabadžijskih kola i jako otegnuto svirjukanje.

da će svakog časa ugasiti se i pasti na mrtvu Mitinu glavu, koja sad došla veća, lepša, s oblim čelom, zatvorenim i jasno ocrtanim očima i, usled sad vezanih vilica, uzdignutim, priljubljenim obrazima.

Plače. Puna joj se ramena tresu. Lice joj sakriveno u šamiji i ugrejano, okupano krupnim, sočnim suzama, jasno nežno odudaralo bi od crnine šamijine. Oči joj vlažne, tamne.

Kostić, Laza - PESME

—” U Samsonovim grudma nema dâ. „Rad izdaje? Rad kakve?” prošapta. „Rad kakve? Gle, još pita! Ha-ha-ha!” I ode čuvar jasno kikoćuć, zatvoriše se vrata, škrinu ključ, iz tamnice se grdan začu rik, kô ranjen lav il' kô nadražen bik, poraskidani

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Takvo njegovo shvatanje osobito jasno došlo je do izražaja u pozivu za pretplatu na proširenu zbirku pripovedaka (izdanu 1853): „Oprostivši se rječnika, ne

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Zaista, odbor u svemu mudro postupa. MAKSIM (za sebe): Rad sto dukata neka i to bude. (Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.

(Na strani.) Ovaj bi mi dečko mogo pomagati pri pisanju zemljeopisanija. (Jasno.) Otkuda si ti, dragi? MANOJLO: Ja sam terzijski momak, no poznat sam sa Isajlom. DOKTOR: Kaži Perzerinom.

DOKTOR: Dakle, vid je naše Zemlje na podobije đuleta, koje je na sjeveru i jugu nešto malo ugnuto. To je sasvim jasno. MANOJLO: Jeste, samo molim, gdi je na đuletu sever i jug. DOKTOR: Otoič si kazao da znaš.

DOKTOR: Otoič si kazao da znaš. MANOJLO: Znam po suncu, ali na đuletu ne znam. DOKTOR: Kad ti se jasno protolkuje, nemoj kazati ne znam, jer ćeš biti oskudan na mudrosti. Dakle, dalje: Znaš li, šta je pol?

DOKTOR (pokloni se): Ja sam samo doktor filosofije. PUTNIK (ustane): Ja vam blagodarim na vašem tolkovanju. Bar jasno imam sada ponjatije o Srbiji. DOKTOR: Da bi jošt jasnije imali, evo vam jedno Zemljeopisanije.

Može se dogoditi da vam otac otkud dođe, pak ću se malo zastiditi. LjUBA: Kako je vaša volja. MILAN (jasno): Dakle naučili ste dosta. STANIJA (za sebe): Naučila, teško njojzi! MILAN (ustaje): Sad ću da idem.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Two Gentlemen from Verona Jedno od lica u orkestru, naglom Voljom trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

u krevetu, jer ti svi oni prizori ne daju mira, sve ono bogatstvo i sav onaj lepi svet, svi oni izlozi, a još ti nije jasno da si najskupocenija ogrlica u varoši, ribica u gradskom akvarijumu, najekskluzivniji maneken za jamice na obrazima,

reda sa zlatnim pramenjem iza uva, vlasnica dve leve noge sa štiklama koje kriviš prema unutra i još ti nije sasvim jasno kako će se noćas u svojim dosadnim krevetima prevrtati i okretati s jedne na drugu stranu najpametniji, najhrabriji,

Imala sam jedno dvanaest godina i sve mi je uglavnom bilo jasno kada sam postala vlasnica najvažnije izvaljotine na svetu.

Posle prva tri dima postaje mi jasno da ću da trkeljišem uglavnom o svom sopstvenom slučaju. Na mom primeru naime, najbolje ćete videti kakve su i ko su, u

A ti, šta ti radiš? Umesto da me ostaviš na miru, loviš me u greškama! A, što je najglavnije, nije ti jasno o čemu se tu, u stvari, radi! Eto šta te nervira! To te načisto izbezumljuje.

— Zbrisala si od kuće? — upita momak. Na časnu reč, sve mu je bilo jasno iz cuga. — Otkud znate? — Par sad je polugodište i grad je pun odbeglih maloletnica. Gde misliš da sovišeš?

— Razumem, samo mi nije jasno zašto mi govoriš neprestano, vi? — Posledica domaćeg vaspitanja! — objasnih. — Preći ću na ti kad stvar sazri sama od

Pitam se samo zašto? Da li zbog Golfske struje ili zbog sira i vojne muzike? Ni dan-danas mi to nije jasno. Bilo kako bilo, „Golf-klub“ je prvi u Beogradu nabavio džu-boks i bilo je moderno odlaziti tamo na slušanje

Setih se svoga matorog i iznenada mi postade jasno zašto više ne sedi uveče po kafančugama, nego pijucka sam samcat u našoj kuhinji.

Najpre smo leteli dugo, dugo, iznad oblaka, pa tako opet nisam videla onu isprekidanu crtu, od granice. U redu, jasno mi je kako se to farba na kopnu, ali na moru?

— Opet buljiš u prazno! — reče.— Da mi je samo da znam o čemu razmišljaš! Da mi je jasno načas zaviriti u tu tvoju glavu! — Razmišljam o jednoj sirotoj Olji koja nije smela da doktorira ... — Zašto?

Neprestano se nešto, kao, osećate krivim pred tim svetom. Sve im nešto, kao, nije jasno. Sve se nešto, kao, iščuđavaju!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Pokazah Ćosi, a on će glasno: „Ko jede mjesec, sad mi je jasno! Mišu bi ukor zbog torbe rekȏ, ali je mjesec mnogo daleko. E, baš je mišić skitara prava ...

U svakom lovu, igri i borbi taj ti je bio spretan . . . Kad prošlog leta, primetih jasno, postade Žuća setan. Povazdan ćuti, pa istom pita, oči mu tužno kruže: — Nekad je bilo toliko pasa, kud li odoše

Na planeti, na Uranu, videh jasno ko po danu jednu družbu odabranu kako složno kuće grade od blokova čokolade. Preko dana što nanižu, obnoć opet

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Dobro veče. Vidim jasno njegovu veliku priliku pred manje mračnim nebom, ali čak ni po glasu ne mogu da zaključim kog je doba.

Bilo je oko sedam časova, ali još sasvim daleko od večeri; mogao sam da vidim, jasno ispod sebe, žurno proplivavanje čitavih jata riba.

Žena, jer sad se jasno razaznaje da je to žena koja viče, kriči divlje u kući na kojoj između preklopljenih kapaka sija duga, svetla linija.

Ljudi govore poluglasno. Ja ne razaznajem, ne slušam njihove reči; oni ne primećuju moj prilazak; ipak razumem jasno šta se zbiva. Čak me ne zanima ni šta je tu, ni što sam tu. Jedino: ja sam tu došao i sad sam tu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Il' katkad samo tek zviždanje jasno se čuje I težak, promuk'o glas. To lovac prolazi selom, I brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom

Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni.

za znacima i jezikom tvorca prirode toliko je teško da se stvaranje mora ponavljati u malom, ne bi li u malom postalo jasno ono što je u velikom i izvornom obliku postalo nejasno. Prema tome, od početka smo u opitu sa jezikom tvorca.

Suviše se brzo navikavate da budete neko drugi. Ali nama je jasno da smo odjednom zavirili u dušu svih pokolenja i to se događa naporedo sa naglim sažimanjem vasione u kojoj smo potpuno

Ali time što smo stvoreni, jasno je da smo iz nečeg (ničeg) izdvojeni, da je na nas ukazano prstom, da nas neko iz ništavila posmatra, kao iz zasede.

Ponekad imamo nejasno osećanje istine. Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita. Niti imamo nejasno osećanje da nema neistine.

Ponekad imamo nejasno osećanje istine. Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita. Niti imamo nejasno osećanje da nema neistine.

se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju

Tela nam cepte i duša okleva da l je pred nama svetlost ili šibe? O svetla jezo jasno da ne beše nijednog zla koje nas ispunilo nije a više niko ne očekuje naša dela sad nam ozari lica praštaj i daj

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SVI (veliko iznenađenje): Au!!!... AGATON: On ne kaže da je tako, ali meni je jasno kao dan da je tako. TANASIJE (zabrinuto): Pa šta ćemo sad?

AGATON: E, ako si ti to što visiš o ovoj grani, onda da znaš, na niske si grane spao. PROKA: Eto, zar to nije jasno kao dan? To su dokumenta, brate! SARKA: Ako je po tome, Proko, visim i ja valjda na nekoj grani, a ne samo ti.

AGATON: Pa i ne postojiš, brate! TRIFUN (Mići): Ne postojiš, razume se! Zar tebi nije jasno da ovde samo Agaton postoji? TANASIJE: Valjda sam ja preči od jednog Agatona. SIMKA: Samo ti, Tanasije, ćuti!

” Nije mi kazao, ali je jasno kao dan da je to hteo da mi kaže. Pa hajd' sad, kako da ne poslušaš i ne ispuniš pokojnikovu želju?

SVI: Znamo! AGATON: E, pa eto, zar vam nije sad jasno? PROKA: Ama, kako jasno; ako je ona vanbračna, nisi ti vanbračan; ako je ona naslednica, nisi ti naslednik.

SVI: Znamo! AGATON: E, pa eto, zar vam nije sad jasno? PROKA: Ama, kako jasno; ako je ona vanbračna, nisi ti vanbračan; ako je ona naslednica, nisi ti naslednik.

Što ti nama, brate, ne kažeš jasno i glasno: šta si ti, ko si ti; u čije ime si se isprsio? AGATON: Dobro, reći ću vam, ali uzmite najpre kofere.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Bilo mi je odmah jasno. Ljudi u vojsci imaju dva lica: jedno kojim gledaju ispred sebe, a drugim iza sebe. Iako su ispred mene bile visoke

Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera. Ba-u, ba-u... odjekuje sa vrha planine. Srce podrhtava... Da li nas vide?...

Pomerismo se još za jedan kilometar, onda se nanovo zaustavismo. Cer je sasvim blizu. Drveta se jasno vide. Pri Vrhu opažamo neko kretanje... svakako su to vojnici one baterije.

Sve po nadležnosti, iako je očigledno i svima jasno da je životinja bila gladna i premorena. U prisustvu komandanta svi smo se starali da otpregnemo konja i tako smo samo

Pešadija je zamakla. Čuje se težak fijuk artiljerijskih zrna i prasak šrapnela nad selom. Oblaci prašine odaju jasno naše kretanje, i neprijateljska artiljerija gađa sa još većom žestinom.

Na znak pištaljke razvićete se u strelce. Napred! Kratko i jasno. Vojnici se prekrstiše i zbijena kolona krete. — Pazite „artelerci“, ne pucajte u nas — dobaci neko.

A ovako, na odstojanju, narednik ga je samo gledao besno. Sa tornja se videla nepregledna ravnica, jasno oivičene njive, i nepregledna kukuruzišta sa ižđikalim stabljikama kao šuma kakva.

Tada mi je postalo jasno zašto su pešaci onako ravnodušni kad okolo njih zvižde kuršumi. Ta oni su toliko puta bili na nišanu puške i ostali

— Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog... A tobdžija stigao... Sedi, sedi, druže. Lice mu je jasno izolučeno i obraslo maljavim crnim dlakama. Oči crne i sjajne, sa kojih svakoga momenta zrači odblesak duše njegove.

Uzalud su starešine saopštavale tu vest pod strogo poverljivim brojem. Vojnici su jasno uviđali, pošto su se kare uvek vraćale prazne.

— Pazi, pazi! — Viknu Aleksandar. — Vidite onaj zabran... e, ispred njega je put... Kreću se... Vide se jasno tri konjanika... lagano jašu. Sada stadoše. jedan kao dvogledom osmatra... Opet kretoše. A one izbeglice su ispred njih.

Vidimo jasno da se varaju. I da bi tu varku pojačao, komandir zapita: — Potrebna su četvorica da u onoj vrzini proseku četiri

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

se da se navikne na lepo ophođenje, na milostive, prijatne reči, ali pri najmanjoj nepovoljnosti, ona ipak plane i ispolji jasno svoju prostačku grubost. — Igrate se, deco!... Šta ste se to igrali?

Odjednom oseti nad sobom svu težinu sile starijega, a neobičan joj beše ovaj oštar, zvaničan ton, koji se jasno raspoznavaše u naredbi. »Naređuje se učiteljici prvog razreda škole orlovičke, pored usmene naredbe, da sutra«...

Istina, i sad se jasno opaža njegova karakteristična nesrazmera, ali ko se već navikao gledati ga takvog, njemu on sad izgleda sasvim otresit,

Ali ona silom ugušivaše te nove misli, izbegavaše ih, osećajući unapred njihovu neprijatnost i ako se one još ne behu jasno ispoljile, nego se tek nagovestile. Trže je iz tih misli zveckanje sablje. Pisar joj priđe, vesela lica.

Opet se u njoj podigoše oni osećaji, koje malo pre ona sama ugušivaše, a nad svim osećajima istače se jasno jedan: žalost, saučešće prema Gojku. Ona stade žaliti ovoga nemog jadnika, koji ne zna ni za kakav protest. Siromah!...

— Dobro... reče on jasno, ne gledajući nikoga, pa se obrte đacima i stade pregledati njihove radove, kao da nikoga drugog u školi nema Pisar se

Ustane ćuteći, gledajući polusvesno oko sebe, ide u školu i radi, sve sa nekim čudnim, sanjivim pogledom, koji jasno kazuje, da njena duša ne učestvuje u radu.

Malo postaja, pa uđe Gojko u razred. Na licu mu ispisana živa radoznalost, ali se jasno čita na njemu i gorko sažaljenje, prekor... I opet rekao bi da i njegovo lice veli: »Šta ćemo, kad nam je takva sudbina !

Samo mutan pogled bluđaše po daleku nedogledu, pokazujući jasno da je duša uspavana, da je srce obuzeto tvrdom ledenom korom.

s kojim su vezani oni osećaji; i gle, sad je opet drukčije : mnogo običnije, poznatije, kao da se sad tek jasno ispoljila svaka crta na njemu.

od te misli i poče raditi lepo, bez velikoga uzbuđenja, ali tek oko nje obletaše sav dosadašnji strah i zebnja, ona ga jasno osećaše u svojoj blizini, ali se staraše da radom uguši sve te misli, da se otrese toga bunila i da bude prisebna.

preneražen, zelen i bled, razrogačenih očiju od straha, noge i ruke mu drhću, a na licu mu se, pored preplašenosti, jasno čita pređašnji izraz teškoga umora i gorkoga stradanja... On stajaše, ne mogući ni reči prozboriti.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi. Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem i ja, sa duhom potamnelim, teškim, i neveselim.

Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem, i ja, sa duhom potamnelim, teškim, neveselim.

Dve barke sad kruže i sve se više bliže, igraju se kao golubovi. Vidimo drugu barku sasvim jasno u širokom zalivu, između ostrva, približujemo joj se sve više, i, najposle, pri svetlosti fenjera, priležemo uz nju.

Međutim, atentator nam je govorio, jasno, i sa one strane groba. Kao što je poznato, atentator je držan u tamnici Terezijenštata i tamo mu je, tobože zbog

To znaju svi oni koji su videli šta je ono što milioni Nemaca smatraju da je veliko kod Getea. „Rasno, jasno, prosto“ u umetnosti ne pomaže ništa. Sve je to dao Vitmen, pa ipak je, pola stoleća, bio, za Amerikance, budala.

Nemačka, i najidealnija – a nje sad, sto godina, ne može biti – za vratom nam je, izgaziće nas. To je detinjasto jasno. Ne slušajte nikog, i ostavite se, već jednom, onog našeg, paorskog, lakoverja.

Sve baš nije jasno. Delakroa, koji je bar skoro sve znao što pripisuju Engru, danas stoji iza njega. A Mane je postao drugorazredan.

) Zbog toga su, posle, Stankovića, godinama, pljuckali kroz literarnu kritiku i, što je najlepše, nikad otvoreno, jasno, nego uvijeno, sa insinuacijama da je špijun bio.

Zaboraviv njenu površinu, njene gradove i selendre, njena brda i ritove, čim sklopim oči, ja vidim sad jasno, tako da je to viđenje bolno, njena nebesa. Prelivaju se preda mnom, sa Istoka i Severa, kao more.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Ne menja stvar. — Ne razumem! — Vrlo prosto i jasno! — reče ravnodušno. — Čudnovato! — Ništa nije čudno. Neko će to morati uraditi, pa bilo mi, bilo drugi poslanici.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Nastupa čudna noćna tišina, kroz koju se od jedared začuje jasno i snažno tiktakanje vetrenjače... Šušti pleva i slama, poduzeta silnim vetrom od kola, poleti u vis, savije se u kolut,

Činilo mu se, da ga sumorne zidine njegove sobe s prekorom gledaju, i on je taj prekor osećao jasno, kao na javi. A zbog čega?...

Nebo pobelelo, zvezde se jedva opažaju, počinje da pirka jutarnji povetarac, opaža se jasno i magla na reci, — jutro je došlo. A on je sasvim malaksao.

poče starac da ga oporavlja. Znaš: Karlo... no?... koji?... Peri se sad raziđe tama ispred očiju; on jasno razumede da ne zna ništa o tome, da nema pojma o onome što se pita.

Dakle i ja?«... Ali mu još beše neverica da se to odistine događa. Pošto njegovo lice i ćutanje jasno kazivaše da on ne može dati nikakva odgovora na ovo pitanje, Čiča zamoli profesora da ga pita što drugo.

ruke i protrlja oči pesničicom, zevnu jedared pa htede opet da legne, ali kao da se nečega seti, trže se, pogleda jasno po sobi i njegovo vedro nevino lice naoblači se... »A-a ... ono sinoć!... Gde je mama, ko će mene da obuče?...

Odjednom se probiše topli sunčevi zraci kroz oblak i obasjaše ova dva suha i smežurana lica. Sad se moglo jasno razlikovati žuta kao limun koža i mnoge brazde, isprekrštane tamo i amo po njoj.

Gde su obe palilule, pomislim se i uviđam jasno da nema smisla ići... Ali pusto đakonsko srce: zna da mu nema više od jedne čašice (pop Cuca je velika cicija), i opet

Zveckanje se približuje, zvuci sve jasniji, vetar nanese i glas vesele pesme... Jest, pevaju ; čuje to jasno. Hej mladosti !...

Gosti osećahu nezgodu, upravo strah od daljeg bavljenja u ovoj sobi, gde tako jasno i tako strahovito veje užasan dah ledene smrti.

Gle samo kako su svi zdravi i veseli ! A ja ? Ja samo osuđen, odvojen od sveta. osećam jasno blizinu smrti. Za njih je život, a za mene«...

s njim! ... Sad je već jasno... Izgubljena je pozicija. Drugi je zauzeo njeno mesto u tetinu srcu. Ali šta će sad ona?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Vidiš, oni iz Beograda traže mekšeg čoveka; zar ti ne nalaziš da sam ja mekši od Ilića? SRETA (sad mu je jasno): Ja, ja, ja, ja, ja!... (Udara jezikom o nepce.) Sad, dakle, možemo da postavimo svaku stvar na svoje mesto.

DANICA (iznenađeno): Kako dosad? SPIRINICA: Pa dosad dabome, jer sad više nije. SPIRA: Ti reci jasno: nije više, jer je Jevrem sve prekinuo. SPIRINICA: Pa to sam i htela da kažem. SPIRA: Htela si, al' nisi kazala.

SPIRINICA: Pa to sam i htela da kažem. SPIRA: Htela si, al' nisi kazala. DANICA: Čekajte, molim vas! Govorite jasno: s kim prekinuo? Šta prekinuo? SPIRINICA (pokazuje rukom na Ivkovićevu sobu): S ovim tvojim!

Eto, tako treba reći! SPIRINICA: Pa tako sam i rekla. DANICA: Ta ostav'te se, zaboga, vaših objašnjenja. Kažite mi jasno i razgovetno: šta je to bilo, kad je bilo i povodom čega? Uostalom, recite mi: gde je otac?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

GLAVA SEDMA Iz koje će čitatelji lepo, jasno i razgovetno videti kako je Sreta, poznavajući mu karakter, i bez svoje volje, prosto silom okolnosti i logikom

Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to čitalac već iz sledeće glave lepo i jasno videti.

oko to doba se strefila u selu kad i novi učitelj, a bila odnekud »ispreka« iz neke varoši — onda je, naravno, sasvim jasno da su je seljanke morale mrziti i u svojoj, poznatoj svakome, tesnogrudosti ženskoj, basnoslovne klevete o njoj iznositi.

E, ovo znam da ne razumete, čitaoci, a sami ste krivi, jer je jasno kao dan, — samo dok vam kažem. Sreta je začudo voleo da se ugleda na Viktora Higa, da se, kao i ovaj, brojevima i

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su važni, mada nije jasno zbog čega. Sveti Sava im je pastir i učitelj u čudesima; Gorde se svojim porazima, patnjama i udesima!

živi u Donjoj Stubici, Može je videti ko god hoće U leto, popodne, na ulici: U toploj sunčevoj struji Ta bubica jasno zuji.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

prostirale na sve strane, pa počevši od te obla— sti, hvatane sve veće u koliko se udaljavalo od nje i time svedočile jasno i nesumnjivo da ta oblast obeležava pravu kolevku jegulja.

A kad se tome doda i to da tu morsko dno nije blatnjavo, već sastavljeno iz slojeva organskih materija u stanju truleža jasno je da bi to odbilo jegulju kad bi i pokušala ući u te vode.

Bilo je jasno da se kabl prekinuo i da mašine što ga izvlače ne osećaju više nikakav otpor. Mreža je, sa svim onim što je dotle

Rakić, Milan - PESME

Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da u našoj duši nema više moći, Da ustrepti silno pred lepotom pravom.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Pa tek, kada bi tetka otišla, da ga leči! Sofka nije tačno znala u čemu je bilo to lečenje, samo bi se onda jasno čulo njegovo jaukanje i vriskanje: — Vodice, mori! Vodice, veštice! Umreh za slatku vodu! Auh!

Šiljasta nosa, šiljaste brade, ali za čudo visoka čela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih očiju, sa jasno izvedenim do na kraj čela dugačkim obrvama i gustim kao sen trepavicama.

koji joj se zbog toga uvek pripijeno obavijao oko nje, te joj se, tako ležeći na strani, sa prebačenom rukom duž sebe, jasno ocrtavala ona obla dužina tela, kukova joj i nogu. Nije mogla da zaspi.

I sve to, istina od starog zlata, sada oribano i očišćeno, jasno je odudaralo svojom žutinom od crvenila nameštaja. Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala

joj i ostrag i ispod pazuha, gde je taj jelek bio malo isečen, kad bi zanosila rukom, ređajući šolje po poslužavniku, jasno odskakala cela obla, jedra plećka. Ručali su dockan i to ne zajedno.

I sva usplahirena poče, ne znajući već šta će, jednako da ide ispred kuće, po bašti. Sofki onda bi jasno da se ona zato ovoliko prepala što se sada ne boji, nego je sigurna u tome: da je on tamo nekom kuću prodao.

A to joj je nekad tako trebalo, jer | se tim Magdinim pričanjem pred svetom jasno utvrđivalo da ih on nije ostavio, nije napustio.

Po dvorištu uveliko se kaldrma, kroz prozore od sopčeta, modrila i sproću njega, na bunaru, jasno se ocrtavala velika gvozdena kofa, sa lancima mesto užeta. Iz kujne poče da dopire prasak suvih lozinaka.

Arsa, pošto alata raspremio u štali, iz koje se jasno odvajao, dopirao onaj topao vonj i šum od već probuđene stoke, uđe opet ovamo, k njemu, sa svećom.

I tada se poče sećati. Tek tada bi joj jasno i ono njegovo zaprepašćenje kad je vide, a posle onda ono neskidanje oka sa njega, pri tom večiti trepet punih mu usta i

uđe mirno, odlučno, ne posrćući, ne zverajući, čak i otvoreno, istina malo zamagljenih očiju i nabranih obrva, ali jasno gledajući, ipak se uplašeno diže ispred nje, upita je, kao umiravajući je: — Hoćeš, Sofke, da večeraš? — Neću.

Još mirnije, i s tako hladnim ustima, poljubila ga u ruku, i zatim, izmaknuvši se, ostade stojeći, jasno, pribrano gledajući u sve, osobito u njega, svekra, novoga svoga „tatu“.

Pandurović, Sima - PESME

Vaj! što im sudba sve spram mene uze? Uporno, tužno žaljenje se javlja I jasno doba prolećnoga neba, Snovi i nade... i svi tako živi; Sreća se vidi... i sve se ponavlja... Hajd’mo!

ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi il’ času samoće; Ali uvek hladno, neumitno, jasno.

Jer u tom nemiru prirode i neba I nemir se moje duše jasno zrca; Jer sa svakom bunom osećam da treba Poći s bunom teško ranjenoga srca.

I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam jasno, vaj! — al’ pozno — Da nikad ničeg nema više... PROMENA O, tako prosto, tužno velim Da nisam više što sam bio.

JOŠ MALO... Ležiš, k’o srećna zbog kratka rastanka S teškom javom ropstva i sveopšte bede, Kad se jasno vidi šta sve stvari vrede, I kad smo sna željni, moja mila Branka. Umorno ti telo odmoru se preda.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

veći dio znanja i osjećanja što će se docnije razviti, pa s naporom i pomoću njegovom, u nekim časovima, vide djeca jasno što ni docnije jasnije vidjeti neće, jer se docnije rijeđe čovjek zagrijava toliko da sa svom dušom prijanja za nešto.

Svaki se, u magnovenju, preobrazi, a tišina taka nastade da se jasno čulo snažno disanje Markovo. Tako postajaše nekoliko trenutaka.

“, pa ispravi: „Da založite što Gospodaru!“ Vladika njemu, smijući se: „Govori jasno, đakone!“ „Ma eto, vjere mi, jasno: da se objeduje, Gospodaru!“ „Ja ne bih, a ti?“ zapita Vladika, očito šale radi.

“, pa ispravi: „Da založite što Gospodaru!“ Vladika njemu, smijući se: „Govori jasno, đakone!“ „Ma eto, vjere mi, jasno: da se objeduje, Gospodaru!“ „Ja ne bih, a ti?“ zapita Vladika, očito šale radi.

Ne znam šta bi dalje... Pred zoru prenuh se malo, pa opet zatljah, i viđeh jasno, nâ, kao na danu našu vojsku. Idemo preko Konavala, kao ono onda kad posmo na Dubrovnik.

Stana je u Janku nalazila ono, što je pri čovjeku zamišljala, a prije nije mogla jasno prestaviti. Uz prikladnost i junaštvo, širi opsežniji um i nježnost srca.

ne treba im govora da se razumiju, da izmenjuju što im je na duši; najmanji pokret, pogled, izraz lica — sve je to jasno njima. Tako je trajalo do pred Vidovdan. Serdar se čudio što se Janko bolje ne oporavlja u planini.

Ljudi kao on, dok ne vide ne vide, ama kad nešto nazriju, naprežu oči dok ne vide jasno. Uzmučio se čovjek, nikako da zaspe; obrće se s boka na bok, sjeda, puši, po češće trlja čibukom čelo, neće li mu

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ne razumete li da svoju dušu polažete za mnoge, kao Vladika moj Hristos, da jasno bratiju vašu umirite? Radovati vam se, dakle, i igrati treba, jer biste jedva mogli više postići baveći se molitvom,

Toga radi i svaki povod za sablazan po našem znanju je u ovom tipiku, i zapovedismo jasno i nepokriveno izvoleti postarasmo se, da ne bi posle našeg odlaska, našavši mesto, za koje se molim, Vladičice moja i

(I Tim. 2, 4) Jer kada je došlo vreme jasno, ovaj brižljivi muž svu sveta ovog slavu i čast ni za što ne smatraše, i krasota života ovog kao dim mu izgledaše, a

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Pa u lektimaciji, u čemu će drugom da bude? Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno! Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove. Aj človek, biva li svojevoljno i dobrovoljno nesrećan? Nikako! Jasno je, dakle, da iz neznanstva i nerazumija proishodi po višoj časti naše zlopolučije.

Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora biti bogu ugodno i milo bračno i zakono človeka i žene sojedinjenije i milovanje, črez koje

Kako bi ko mogao po pravdi reći da sam jeretik, videći jasno da ja ništa drugo ne potvrždavam razve čistu evangelsku i apostolsku nauku?

Naprotiv, prijatno joj se čini, milo i slatko, sve što je čisto, jasno, udob vrazumiteljno i činovno raspoloženo. Ne valja ni ovo što se Korfa kasa molčanijem preminuti: da kako sam tu došao

Sve nisam mogao razumevati, ali za čisto i jasno njejzino govorenje malo mi je što uticalo. U ovom razgovoru prođu dva sata, koliko da ih nije ni bilo.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja je jasno čuo gdje jedan od onih reče: — Bogati, ko je ovaj klapčić sa Baleganom? (dakle, šjor-Grgu zovu Baleganom.

Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!... Zemlja je bila vlažna, te se tragovi jasno raspoznavahu, ali među konjskim kopitima bješe i ljudskijeh stopa.

— Dobro, de da čujem — prekide ga Srdar jednako u čudu, pa skupi obrve i zinu, jer bješe slab latinista. Bakonja jasno izgovori dva stiha, ali u polovini trećega zape.

Tetka i Srdar se zgledaše, a Brne izbulji oči u njih. Do trena opet proletje plamen u protivnom pravcu, ali se jasno vidje njeka mračna pruga koja je za plamenom izašla.

“ — Šta je to? — Zapita Bakonja namršteno... — Kazujte čisto i jasno kako to da razumim. Čmanjak pobježe. — Bora mi, stvar je napolak gotova.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Kad mu ovaj priđe, Aćim, ne gledajući ga, reče: — Isplati mu onoliko koliko sam sinoć rekao. I nek mu je jasno da u ovoj kući nema više prava ni parče hleba da zatraži. Neću da čujem. Ja znam šta radim.

Nije imao na sebi švapsko odelo. Vozom je otišao. Celu noć su razgovarali. Nisam toliko bolestan. Lepo vidi i jasno čuje. Ne govore u mraku.

Treba to da zapamtiš, pa da paziš da vam se krv ne pomeša. Od toga se bogalji rađaju.“ Jasno čuje „krv ne pomeša“. On je držao opuštene dizgine, a kobila se sama pela uz brdo, odakle se video put za Palanku.

Naježi se. Ti prsti su i tuđu nogu i tuđi vrat milovali. A ipak, iako ne bi hteo, sasvim jasno oseća da je voli. I To što je u njoj. To što će da izraste iz mraka njenog mesa. Trže se.

Ne zna koliko je to mučenje trajalo, ali se jasno seća da je opušten konopac promileo preko njegove glave i da gaje otac krupnim, teškim korakom preskočio, ne

Tada mu je postalo jasno što mu Simka i Adam više ne donose hranu. To i Aćim zna, a ipak ga tako gleda, jer on nema srca i nikoga sem sebe ne

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Da ih nema, postalo im je jasno tek kad je carica uzviknula: — Gle, kako je ovde tiho kao da niko ne svira! — Pa, i ne svira!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kao „nemačkari“, u njegovo vreme, ali ovo je drugi svet. Kad xoće da ih shvati, gleda im u lica i sve mu biva jasno jer su im izrazi gotovo isti kao i u onih koje je dobro poznavao.

Ponekad bi mu se učinilo da mu pogled dopire do samih gradskih zidina i da jasno vidi baš Stambol-kapiju. Opaka i ravnodušna pod turskim stražama, netaknuta vremenima što su odmakla, Stambol-kapija

dok je zadubljen u kadifu, smišljao kako da od trgovca koji ga je poveo na put iskamči nešto novca, iznebuha ali jasno video onaj trzaj oko usana, to je bilo očevo lice, trzaj sudbinske primirenosti koja je izbila iz oca kad mu je,

Sad se jasno videla, opasna, knez nije bio siguran za koga opasna i naslutio je u sebi osećanje koje mu je bilo gotovo nepoznato:

Čekao ga je, opet ništa. Onda je Riga od Fere, lecnut, odlučio da ipak spava. Ali, dok je tonuo u san, postalo mu je jasno da ga to Velestinac ipak opominje, ćutanjem, i odnekud je znao da one pripreme, sve, treba još jednom proveriti.

da uklanja svoje neprijatelje, bila obuzela velika moć, uzimao je sve što mu je pružalo zadovoljstvo: tada se već jasno videlo da Ljubicu gotovo kao i da ne primećuje. Nije moralo da bude baš tako, mogla je da ga zadrži i za sebe.

Nije mogla da mu kaže ono što je jasno ocećala: da smrt već raste u njoj, halapljivi plod čistog poraza. Iz lađe u kojoj je i ona polazila, preko vode, u

To nije uspevao da zabrani sebi iako se već jasno videlo da Gospodar Jevrem, odviše željan moći, radi na svoju štetu. Kad je, tri godine posle Kneza, i Gospodar otišao u

U to vreme izgledalo je potpuno jasno ono što u naše vreme ne izgleda nimalo jasno: da ova svetlost i ističe iz kruga i utiče u onaj krug što se, svako

U to vreme izgledalo je potpuno jasno ono što u naše vreme ne izgleda nimalo jasno: da ova svetlost i ističe iz kruga i utiče u onaj krug što se, svako podne, razaznaje na središtu dorćolskog raskršća

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

J. Jovanović Zmaj VI RIBARČETA SAN Al' se nebo osmehiva! Al' se reka plavi! A ribarče u čun sniva, Jasno k'o na javi. On hitnuo udičicu, Ribicu je stek'o, Metnuo na žeravicu, Pa je tako pek'o.

Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“...

Noć ne ide, stoji. I samo bezglasno, Po zidovima, u gorenju svome Vesela sveća što treperi jasno, I niže senke, krupne, k'o fantome. A ona čita...

U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.

Il' katkad samo tek zviždanje jasno se čuje, I težak promuk'o glas. To lovac prolazi selom, I brze mameći pse poguren u pole žuri, Pokriven koprenom belom.

Zašto uvek jedno i isto, Zar sve baš mora biti jasno i čisto, I svuda própisan broj!? Ta pesma nije akt, i mis'o nije slovo. A duh traži uvek novo, I hoće da bude svoj.

se duši šumno dižu s nova Nekadanje žudi; i kličući glasno, K'o veselo jato belih golubova, Poleću u nebo zvezdano i jasno, I tamo se gube. Noć prolazi mirno.

I meni zora k'o da jednom svanu; Po mrkloj noći gde severac reže Oslavi jutro divotno i sveže, I jasno sunce prvi put mi granu.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Bilo mi je, pre svega, jasno da posle tog svog najvećeg dela neću celoga života uspeti da napišem još jedno naučno delo koje bi se sa njime moglo

Ja se prisetih: to su, nema sumnje, Pitagora i njegovi učenici. Oni se sada vidim sasvim jasno - penju, jedan za drugim, uzbrdo. Da me ne primete, sakrih se u gust šiprag.

Među bezbrojem žmirkavih nekretnica odvajale su se na zodijaku, svojim mirnim sjajem i jasno zaobljenim oblikom, dve velike planete, Jupiter i Saturn, i crvenkasti Mars. „Vi, najmlađi, posadite se uz mene!

pogledaše onamo, a Pitagora nastavi: „Tu zvezdu možete lako pronaći na nebu pomoću jata Kola, koje je svake vedre noći jasno vidljivo na nebu.

Učenici klimnuše glavom, u znak da im je to jasno, a Pitagora produži: „Sve ovo što smo sada videli i uvideli kazuje nam da se sve ove zvezde nalaze pričvršćene na

Od one lađe koja je maločas isplovila na debelo more vide se samo gornji delovi njenih jedara. To potiče - jasno je kao dan - iz zaobljenosti Zemljine površine“. On ućuta.

Znači da je kvadrat našeg manjeg broja jednak dvostrukom kvadratu ovog trećeg našeg broja“. „Jasno kao sunce!“ „Da li je taj kvadrat našeg manjeg broja paran ili neparan?

On ga zateče baš u njegovom završnom stadiumu. Gornji rub alova, nošen drvenim plovcima, ocrtavao se jasno na površini vode; on je imao oblik izduženog polukruga.

Lekar je imao potpuno pravo. Na plot se bio uspuzao jedan afrički pavijan, kako ga je Hipokrates kratko ali jasno opisao, a kojeg je kasnije Aristoteles, zbog njegove pseće glave, nazvao kinokefalos, kako se i dan danas zove.

“ „Nije mi to sasvim jasno. Ne bi li se ona mogla shvatiti kao izražaj dejstva celokupnog sistema atoma od kojih je naše telo sagrađeno; a da taj

“, reče on samom sebi. Jeste, to je on bio. Gledajući oko sebe, postade mu to jasno. Njegovo rodno mesto, Stagira, beše bedna jedna palanka u Makedoniji.

On se zapita šta se to desilo. Posle kratkog razmišljanja posta mu jasno da je, pored nesumnjive namere skulptora da tu predoči brži tempo kretanja povorke, njegov vlastiti brzi hod uzduž reda

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sećam se jasno samo detalja: da je studentkinja, posle onih reči što joj je uputio čovek, smrtno ciknula, tako smrtno da je moj drug

Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao što bar nije dan da ponova vidim selo i jasno oživim stare, tako prijatne uspomene.

— Čitaj ovo. Pa se blago i nežno nasmeši, te ja primetih jasno koliko mu sad beše lakše nego maločas. Uzeh kartu i poznadoh rukopis njegove žene.

A njemu prvi put jasno bljesnu sećanje da je istu onu reč čuo onda, kad se spuštao niz ove iste stepenice odakle ga je oborio strašan širok

Kaži nam, dakle, sve slobodno, otvoreno, jasno. Eto kaži nam: Gde si bio desetog septembra? Ajd’ odlučio; vidim da se mučiš. Gde si bio toga dana?...

Bilo je to čudno zaista, i ja to ne umem ni da izrazim, ali sam na onom grobu uvek jasno osećao kako struji, kako se provlači, kako kroz zemlju, kroz travu, kroz tamnjan, prodire do mene, pa se upija i nada

Upamtio sam jasno ovu njenu sliku: pogurena, radila je ona jedan zidni vez, složen jedan rad prepun ružinih buketa, grančica, zvezdica i

I on jasno oseti da se nikako ne može podići do nje, da se onako ne može radovati. Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke

I usred one zbunjenosti od srama, od kajanja, od straha, od griže savesti i žaljenja sebe sama, on, prvi put, jasno i oštro, oseti kako nešto kao užasna senka starosti pade odnekud na njegov život, ocrta se na njegovom uplašenom licu —

Jedno je samo bilo jasno: sva prošlost, prazna, jadna, očajna i mrtva, ispunjena mračnim i hladnim osećanjima, treba da bude otkupljena poletom

Neki strašan krik, neki očajan jauk raspinje ponekad groznim noktima dušu koja već jasno oseća prolaznost svega, i pomisao na prolaznost njenih draži žene, onih dragocenih draži koje mogu nestati, koje će

Ima bivših kretena koji misle da su sad genijalni, a ja sam se ponosio time što sam jasno video da sam, ne svojom ili svojih predaka zaslugom, postao nešto prostraniji i dublji nego što bih inače bio.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ako malo razmislim, postaje mi jasno da sam se uvijek, u svakom rješavanju i odabiranju u životu, u svakoj sumnji i pred svakim izborom, u stvari svagda

Kada je govorila jedna, jasno se osjećalo, i već podrazumijevalo, da tim izražava mišljenje obiju. Zato su govorile naizmjenično, i otprilike u

Vidio sam jasno pred očima do u tančine te slikarije sa fantastičnim pticama i girlandama voća i cvijeća, a u sredini glorijet na

Tad sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znači otprilike isto što i vladati njima. I čini mi se da sam već tada osjetio kako to može

Nisam tačno razumijevao njihova razgovora ni pravo shvatio što se među njima odigrava, ali sam imao jasno osjećanje da se događa nešto bolno i uzbudljivo, i tačno sam napipavao pravu osjećajnu vrijednost tog zbivanja.

Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno! Sasvim jasno! Umrla je samo jedna — ma koliko draga, ma koliko dobra — bakica. Jedna jedinka.

Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno! Sasvim jasno! Umrla je samo jedna — ma koliko draga, ma koliko dobra — bakica. Jedna jedinka. Nije umrlo sâmō načelo postojanja!

Odatle nam postaje jasno kako jedna takva fizička lepota višeg reda, pa i samo jedanput i letimično viđena, može da ljudima postane jedna

Odatle biva jasno i to da jednoj takvoj ljepoti višeg reda nije potrebna nikakva nadopuna i nikakva podudarnost s bilo čim drugim: ona je

Jer i po mom shvaćanju takozvana poezija prestaje ondje gdje je uistinu, „vrag odnio šalu”. A mome filozofiranju jasno uviđam čitav niz zapreka. Zapreka koje ga čisto isključuju i onemogućuju.

Ali smo i odveć jasno slutili da to, na žalost, neće biti. Jer odrasli imaju malo, tako malo smisla za sreću, za sve što je prava cpeća.

i odjeknuo u meni glasom neizvjesnog upozorenja: kao neki mig, neko nevidljivo domahivanje s onu stranu pojmljivoga. Jasno sam u njemu razabirao tu vrijednost opomene. Upinjao sam se da joj doslutim pravo značenje.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Čudna behu ta dva oka. Iz njih je sevao takav ponos i tako jasno saznanje svoje nadmoćnosti, da ne beše momka, koji bi osećao snage i odvažnosti da ih slobodno i otvoreno pogleda.

Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda kurjaci dolaze. Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice.

Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!...« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar. Iziđoše svi iz kuće.

Pred rupom iznutra ne beše ni jedne ciglje, ni jednoga većega parčeta od zida. Bilo je jasno svakome, da su drugi, s polja, zid provalili, da ih je moralo biti više i da je to veoma ozbiljna stvar.

I tako poluumiren uđe u goru. VII Davno je svanulo. Zvezde se ugasile, i predmeti se sasvim jasno raspoznaju. Po vazduhu još treperi ona beličasta izmaglica, ali se na istoku ukazuje po malo rumenila.

Njegovo učešće u onom napadu bilo je tako jasno, da mu nije ostalo više nikakva druga izlaza. Đurica je sve poglede obrnuo svome selu.

Daleko pred njim kasahu na konjima tri žandarma. Oni su ga opazili ranije, to je jasno, jer se jedan odvojio i u najvećem trku juri desno, da mu spreči put k šumovitu potoku, kome se on uputio.

I njemu je dolazilo sve to na pamet, ali on nikad ne beše u stanju da istavi takvu misao jasno i da pomisli dublje o njoj.

»A ja dosad nisam na to mislio, a vidiš kako je to jasno! Zbog čega se ja mučim i propadam, zbog čega upropašćujem toliki svet, zar zbog sebe ? — Jok, brate, nije!...

Po vrhu huma vide se jasno gomile seljana, sa belim košuljama i crnim gunjevima i jelecima, kako se žurno primiču k selu.

Šta se to vere noću po žitkoj teštavoj masi nepopločane ulice ?... Ni najbolje mačje oko ništa ne vidi, ali uho jasno razlikuje da se s mukom provlače tude dve noge čovečje, šljepkajući po blatu, otresajući se i vukući se opet po

Tada beše jasno, kakav se stanovnik skrivao u ovoj jazbini. XXII Kako je teško živeti otpadniku iz društva! ... Koga god vidiš,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Tada jasno uvide da mu se ne da ići tamo, i okrenuvši se natrag Prilepu, reče: — I ja hoću, i konj hoće, ali badava, kad bog ne

Petković, Vladislav Dis - PESME

— ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom...

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili nije.

Ne samo to, već je sve što sam radio bilo na sličan način podstaknuto. Vremenom mi je postalo savršeno jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara nadražajima čula i prema tome se ponaša i misli.

Svakoga dana sam se u mislima prebacivao kroz vazduh do udaljenih mesta, ali mi nije bilo jasno kako mi to polazi za rukom.

Ono kroz šta sam ja prošao u tom periodu bolesti, prosto je neverovatno. Imao sam uvek izvanredan vid i sluh. Jasno sam mogao da razaberem predmete u daljini onda kada drugi nisu mogli da vide ni njihove obrise.

Godine 1899, kada sam prešao četrdesetu godinu i svoje eksperimente izvodio u Koloradu, bio sam u stanju da savršeno jasno čujem prasak gromova na udaljenosti od 550 milja.

me je zamolio da budem sasvim jasan u objašnjavanju, tako da i moji mladi prijatelji među čitaocima časopisa mogu jasno da shvate i konstrukciju i rad ”visokonaponskog predajnika”, kao i njegovu namenu.

godine počeo da komercijalizujem. Neposredna svrha ovog mog poduhvata jasno je u kratkim crtama data u tehničkom opisu toga vremena iz koga navodim sledeće: » “Svetski sistem” je kombinacija

A uz to, mora biti jasno da se ovaj divni izum u potpunosti razvio ovde i može da se nazove “američkim“ sa mnogo više prava pripadnosti naciji,

su načinjeni tri godine nakon što su osnovni principi sistema za bežični prenos, koji se danas široko primenjuju, bili jasno opisani i razrađeni u Americi, zajedno sa brojnim mogućnostima primena.

Profesor Žak Leb (Jacques Loeb) izveo je izuzetne eksperimente u heliotropiji, jasno dokazujući uticajnu moć svetlosti na niže oblike organizama i njegova najnovija knjiga Prinudna kretanja to potvrđuje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Vedrih dana iz Idvora se jasno može videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila nešto posebno,

Postalo mi je jasno zašto je prota iz Pančeva predlagao da idem u Prag; počeo sam čak i da sumnjam da je očekivao da ću se ovde posvetiti

kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog policajca sa batinom u ruci i ljutitim izrazom očiju. Jasno se moglo videti da mi nije bio prijateljski naklonjen, ali kada je čuo izjave okupljenih dečaka prodavaca novina i

Kada je već nostalo jasno da je traženje posla beznadežno, pala mi je na pamet jedna nova ideja. Umesto da se krećem manje-više bez cilja, da bih

sebi, gledajući kroz prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme, postade jasno da me ovaj voz vodi natrag u Baueri. Posle osam godina imao sam priliku da pročitam jedno svoje pismo upućeno majci.

Onda mi je ispričao jednu anegdotu o Aristidu iz Atine. Na molbu jednog glasača, kome nešto nije bilo sasvim jasno koga čoveka treba, zbog nekog tobožnjeg zločina proterati, svojom rukom upisao je svoje ime.

razgoni jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao i u mnogim drugim strancima u Americi, onemogućavala da jasno vidim obrise američke civilizacije.

Zahvaljujući ovom iskustvu sa trkom, jasno sam shvatio šta je mladi Lukanić mislio kada mi je kazao da mi veslanje može mnogo više pomoći na Kolumbiji nego sve

U pripremama za Koledž, tu i tamo, bi se podigla koprena koja mi je onemogućavala da jasno vidim obrise američke civilizacije.

Osećao sam jasno da kroz ovu noćnu tišinu struji zanosna pesma o ljubavi, o ljubavi prema nekoj devojci koja se nalazi pod nekim

Odgovor je bio potvrdan. Oni su bili deo simbola koji je govorio o običajima i tradicijama ovog Univerziteta. Jasno mi je bilo da ću za vreme svog boravka u Kembridžu raditi pre podne i uveče, a posle podne ću, kako to nalažu ovdašnji

Niven je sa izvesnom zabrinutošću očekivao da vidi kako ću se snaći Rut me je - prihvatio, ali mi je jasno stavio do znanja da je moje matematičko predznanje dosta ispod onog koje imaju studenti koji su došli u Kembridž da se

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

More se do nadaleko zamutilo, kao reka kad nabuja iz čestih oborina. Sure gomile i kuće isprane ističu se jasno u toj mrkoći. Čeljad pokunjena, bleda i blatna žuri se za poslom, gledajući kud će nogom da stane.

I pusti rati zadrti u more, okićeni belim peskom, penom.... pa dalje nedogledno more. .. sve jasno, veselo, živo, — zanese Božicu, pa se često boji svrnuti pogledom drugamo, otraga, otkuda su oni jutros došli onoga

I onoga časa iz njegove detinje duše izbiše utajeni osećaji jasno i sveže kao mlazovi vode iz planinskoga izvora, i časom mu ispred očiju iskrsnu i majka, i stari kaštel, i paroh Keko,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ta se teorijska „pozadina“ ili „prethodnica“ jasno oseća u očiglednom prisustvu i razvijanju nekih ideja koje su se prvo javile kod Jurija Tinjanova, proširene su i

Pčela koja „kazuje leto bogato“ paganska je, prilično je paganska i jela kao crkva, ali je sasvim jasno da se i pčela kao i jela može harmonizovati s novim, hrišćanskim sadržajima, a oni su duboko proželi narodni život na

Pri tome najpre imam u vidu da se iz pojedinih „regija“ jasno oseća spoljašnji odnos (odnos različitosti, čak i izvesne relativno shvaćene tuđosti) prema onom području gde su

Dovoljno je setiti se pravog kulta budućnosti koji nam je donela književna avangarda da bi odmah bilo jasno kako početni udeo u osudi Nastasijevićeve retrogradnosti zapravo ima naš nadrealizam.

Nacionalni jezik medijum je nacionalne književnosti. Ali nije sasvim ili bar nije uvek jasno da se njihov položaj u nacionalnoj kulturi ipak razlikuje, i da ta razlika nije nevažna za razumevanje književnosti.

Ponekad je imenuje i kao kost i koža, što već dosta jasno upućuje na mrtvo telo u zemlji. Nesumnjivo, ovaj Nastasijevićev lik povezan je sa tetkicom u srpskim narodnim

Svakome je od nas, pre svega, jasno da se početak nove srpske književnosti u suštini podudara s jezičkom reformom Vuka Karadžića, pa se kao rodonačelnik

To se jasno oseća počevši od književnih i jezičkih ogleda Ljubomira Nedića, pa tokom celog trajanja moderne i paralelnog izlaženja

gleda kao na odstupanje, grešku ili nespretnost, a u nešto blažoj meri je odnos i prema opkoračenju cezure, pri čemu je jasno da se u načelu njeno narušavanje ne dopušta.

Dve su pojedinosti svejedno jasne. I njih ćemo se ovlaš dotaći. Najpre je jasno da između književnosti i kulture posreduje jezik. To jezičko posredovanje naročito je važno za poeziju.

Ali kako ih objasniti sa književnog, a ne lingvističkog stanovišta, jer je jasno da ne podležu lingvističkom tumačenju?

To se, uostalom, dosta jasno vidi u njegovim esejima, u kojima se ogleda budna samosvest o unošenju nereda na obe strane: među „pomešane“ podatke

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Stanković, kao retko koji naš pisac, uobličio jedan tip ili model stare varoške kulture, zatvorene koliko i stroge, sa jasno gradiranom lestvicom vrednosti.

zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da je to što joj se dešava za Sofku u isti mah i iznenađenje i

Uz to će nešto kasnije postati jasno da stavljanje pod analitičku lupu sitnijih delova teksta pomaže da se iz nešto drugačijeg ugla vide i neke njegove

I ništa više. A za to je najpogodnija, čak je i dovoljna, piščeva prepiska. Dovede li se stvar dotle, postaje jasno da je došlo do zamene kakvu i u psihološkom tumačenju nalazimo kad se pomoću privatne ličnosti piščeve objavšnjavaju

Nije, međutim, uvek dovoljno jasno šta se tačno pod njim razume, jer se jednom odnosi na upotrebu jezika, drugi put na sav umetnički sklop teksta.

i pričalo o Sofkinim čukundedama i pramdedama nego o njima samim: o efendi-Miti, Todori (, pa čak) i (o njoj -) Sofki”. Jasno se sada razaznaje greška u distribuciji: prvo su preci imenovani samo kao Sofkini, a onda ispada da su zajednički, pri

U ovom obliku pripadala bi autorovome govoru, potpuno objektivnom, mada ne i potpuno neutralnom, što se tako jasno oseća u sintaksičkoj intonaciji. Nju eliminišemo čim odstranimo reči stavljene u zagrade.

Jer se u njoj kao retko gde jasno pokazuje, u izvesnom se smislu obnažuje - kako bi rekli ruski formalisti - da je junakinja dobila ulogu lika u čijoj se

Sem toga, pet paralelno podvučenih mesta jasno pokazuje kako je od upravnoga načinjen tipičan primer nepravoga upravnog govora73 koji je inače u visokoj meri prisutan

Pogotovu ne ono što se iz današnje perspektive tako jasno vidi: da se Stanković spontano služio postupkom koji se u modernoj prozi široko primenjuje.

“) i ne sadrži ništa drugo do čistu modalnost. 77 U njima se zapravo tako jasno čuje individualizovani glas koji ispoveda fluidno subjektivno stanje: lični stav i procenu, osećanje dvostrane

zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Poginuo mu čovek na ognjištu. Tek mu to ne polazi za rukom. To se jasno vidi, premda on nema što da prebaci ni sebi ni dobrom arnautskom zakonu: pokojnika je pravilno položio, mlin zaustavio

Ona muški priđe i nazva Arnautima Boga. Majka. Ali i jedna čudna žena, čija je cela pojava jasno govorila: „Čujte i vidite — nećete mi se naslađivati!..“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Malena je senka. Ostrag gori sveća. Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća. „Tako li je dakle! Sad mi je sve jasno: Ta ja mnogo mogu; ala je to krasno! Mogu, vala, vedrit’, mogu i oblačit’; Ceo svetli duvar ja mogu pomračit’.

Miljković, Branko - PESME

O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene.

A kad zid lobanja sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno Kuva odbeglu gorčinu u visini.

! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji istrunuše časno.

mi vreme; Vreme je da sunce kaže koliko je sati; Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; Ko loše živi zar može jasno zapevati!

Krakov, Stanislav - KRILA

U zraku se boje izgubile, samo je bilo jasno pijanstvo i radost. Grad i brodovi na moru bivali su sve manji. Jedino je bio veliki magični, svetli krug elise.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda.

I pored tropskoga u izgledu ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja, zasada i šorova.

Ne kažem da je zato belac gori od crnca, naprotiv. Ali je jasno koliko svoju superiornost belac plaća svojom lepotom.

Danas oni jasno razlikuju belca od albinosa, i dok jednog smatraju za savršenstvo lepote, drugoga preziru zbog njegove abnormalnosti.

Navika je najgori neprijatelj saznanja, kaže sedi prijatelj, na moje divljenje, ne toliko što tako jasno zaključuje o onome što se meni samo činilo, već naročito što tako širokogrudo zaključuje on koji je, da upozna koji kraj

Jedino kad govori crnkinja, kad se vidi vlažno crvenilo unutrašnjosti njenih usta, što čovek jasno biva svestan njene nagosti. Golovrati orao–lovac kruži nad nama.

za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli.

Obasjavaju džinovska stabla i lijane i vreže koje se sasušuju od vreline. I onda opet noć sasvim tamna. Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera.

Mladić je sad samo, kao kakvo velike derište, tiho jecao i gledao u N-a sa mržnjom. Niko nije rekao ni reči. Bilo je jasno dase ostali crni nisu čudili što je N. napao na njihovog saputnika, već što ga posle negujemo.

N. se još jednom rukuje i odlazi. Odjednom, kad je već otišao, ja vidim jasno koliko je glup o što nisam umeo biti sada srdačniji. To je jedan od najčudnijih ljudi koje sam sreo u životu.

U tu svoju žudnju uveo me je kao u dom. Sada sam jasno uviđao da kada me je otpraćao dalje, kao sa praga tih svojih snova o domaćinstvu, koji se svakako neće nikada ispuniti,

Iako, kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše. Reklo bi se da je Bobo izumro.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti.

Baš kad bih dao, Ne bi li sutra moje poiskô? A to će reći: glavu iskati!... HASAN: Nije ni tako! Pašino pismo jasno govori: „Primi od njega turske pusate!“ GLAVAŠ (smeje se): „Primi od njega!“...

) Opaljen pištolj! Tu beše borbe!... Evo i krvi Gde je po zidu besno prskala... Jasno je sve... Izdajstvo! Prevara!...

RADAK: Jasno se vidi, Iz sela Grocke amo dođoše, A vratiše se u Smederevo... VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

No naskoro sve postade jasno. Iz Tešice počeše izbijati u vis crna klupčad gustoga dima — dakle naši odstupaju! I dok ih Turci gone plotunskom

Komandantu tih bataljona Komarov reče tako jasno, da smo svi čuli: — One kolone, što se odozgo spuštaju, Turci su; rasporedite vojsku da ih dočekate, i čim vam dođu

Puškaranje ce postepeno prekide. Ovda onda puckaralo ce još pogdegde iz pušaka i topova, ali svakome je bilo jasno da je borba već svršena.

Tu se jasno pokazalo koliko vredi koncentrisati jedan artiljeriski puk pa njime dejstvovati. Kazao sam već da je pri drugom jurišu

Sva se ova vojska izbudila tek pred naš dolazak i mnogi su se još spremali. Jutro je bilo vedro i jasno, sunce se tek rađalo i njegove svetle varnice ukazivale su se kao upaljene svećice prvo na rosnim vrhovima drveća,

Treba li ratovati ili ne? govorili smo mi, o tome se može razno suditi. Ali jedno je jasno: mi nećemo da nesvesno budemo uvučeni u rat. Treba znati težinu i zamašaj pojedinih postupaka.

Čisto i jasno: mi nećemo da nas Ristićeva vlada nesvesno uvuče u taj rat; već, ako je taj korak potreban, hoćemo da ga učinimo sa

nekakav zvaničan dokumenat od Rusije, nešto »zaprpuljeno i zamrmuljeno,« u kome nam se daju neke nade, ali se ništa jasno ne obećava. Izgledalo je kao da bi Rusiji bilo po volji da zaratimo, ali nam otvoreno ne veli ni ratujte, ni nemojte.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Iz daljine kao da dopire neki žagor, dok u jednome momentu ne začusmo jasno nečije: „Ure, ure!“ Zastali smo. Kroz noć se razleže komanda: „Nož na pušku!“ Odvezao sam bombu i otkopčao revolver.

Vojnici su dohvatili ašove da prodube rov. — Pa ovde, bre, sve sam kamen! — veli jedan. Tada mi je tek bilo jasno. Zemlja zdravica je ovde oko pola metra dubine, a dole je kamenita podloga.

I još gore... Nazirao sam ravnicu, video jasno suprotni breg, i opažao vojnike treće čete, kako leže na susednome rebru. Paljba kod Bojovića se malo utišala.

— onda odseca parčad mesa i daje iz ruke svakom po komad. Svi skinuli bluze i zasukali rukave, da se jasno raspoznaje linija dokle su opaljeni od sunca lice i vrat.

Planine su razrivene saobraćajnicama, lagumima, dubokim zaklonima. Durbinima, vidimo jasno liniju rovova, ali tamo se ne primećuje nikakav pokret, kao da su ljudi u zemlji pokopani.

Van toga, oni ne žele da se tuku ni s kim. Kod mnogih, ovaj pojam nije jasno izražen. Oni maglovito pre-dosećaju da tako treba da bude. Takvi su obično najinteligentniji.

Zaustavili smo se iza jedne stene da se odmorimo. Sa našega lica kiptao je znoj, a bluza nam bila vlažna. Čujemo već jasno i oštar pucanj iznad naših glava. Tu negde mora da je i baterija.

Jutro je bilo svetlo i čisto, da se italijanska obala jasno videla. Izgledalo nam je da ćemo za pola časa stići. Bili smo veseli.

— Ona priđe mome prijatelju i sede na naslon njegove fotelje. A tesna haljina pripila se uz njeno telo, i obline se jasno ispoljavaju... Bila je to raskalašna mladost. Moj prijatelj obuhvati je oko pojasa i svoju glavu prinese njenim grudima.

Pogledao sam u vrata, pa u nju. I najednom bilo mi je sve jasno. Pećina!... Naslonio sam se na krevet i gledao mračno preda se. Bio sam sada pripravan na sve mogućnosti.

“ — Molim vas... naređenje je jasno. Setio sam se Arlete. Pred očima poče da mi se muti, zaklatih se i dohvatih za ruku onoga do mene.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

LESKOVCA Prilično je jasno šta valja shvatiti pod pojmom starije srpske poezije: kako se početak naše novije lirike, a sa mnogo osnovanog razloga,

Baš srećni književni prolom Branka Radičevića u godini 1847, toliko jasno presudan da su mu značaj (i kada ne sav, — a i kako bi!

Nije ono ni prečišćeno, i daleko od toga. Jasno je ipak: taj pesnik se ne daje svesti na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno

i opterećenjem, i sa koliko potrebe, svesti i snage da ih se bilo delimično bilo sasvim oslobodi — pitanje je već manje jasno a odgovori na njega mnogo manje jednodušni, mnogo manje pouzdani i mnogo manje ubedljivi.

“ Tome nemačkom uticaju međutim znamo da se još i Zmaj morao rugati i suzbijati ga; jasno je da su nacionalističke i slavenofilske ideje omladinskog pokreta šesetih godina delimično nastale i u otporu protiv

Neposredno pred Brankovu pojavu, usred krupnih slovenskih maštanja, jasno je bilo da takvi pesnici, u procepu između svoga austrijskoga dinastijaštva i u njih doduše duboko usađene, ali nekako

neminovnosti koji to ignoriše: narode osvešćuju, dižu i bune, u značenju i doslovnom i prenesenom, samo oni koji govore jasno, i reči britke, bez dva, proizvoljno shvatljiva smisla... Ali ima i druga stvar, i od ove važnija.

) Njena uloga je danas estetska: živ je literarni elemenat stila, čas inventivno zaoštrena doskočica, čas jasno i dragoceno sredstvo tonskog proširenja izraza.

O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost progonjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost lučšu svim

kad s' odmara, umiva i kupa, Sa stadama svud planduje utomljena župa, Ja ću svirjel ugoditi na podmukle glase, Da se jasno do nje čuje, a otkud, ne zna se; Pjevaću joj drugu pjesnu kad sjedne na travu, Kad se svlači, drugu pjesnu, i razvjenča

komu dom nepristupan jest, Tolmač že nuždan v besedi praocev, Taj tebe čita, čtoma sluša Bukvoneiskusan: sve im jasno. Ti sveta željnim otvori carski put. Koliki s tobom putuju, mudruju!

Naći će tebe i otac i mati; Oni će tebe, ti ćeš njih poznati, I kad um ćuti, srce jasno viče. A ti da jesi, da ćeš tamo biti, Duša nam kaže, i ne da se kriti. 1841.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da! Svaka mu dlaka sedog temena Jasno svedoči sramnu izdaju... — Jedno se čudim: kako dođoste, Kako htedoste, kako smedoste Za izdajnika toga moliti?...

) JELISAVETA (otiskujući ta): Oh, idi, idi! Još živi on. A ta izvesnost Na ustima mi ledi poljubac, Ne dâ mi srcu jasno zakucat Da na drhćuća nedra pritisnem Mog žića danak, sunce dana mog. KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom!

Bojić, Milutin - PESME

Jer u suton grudi pune su mi plača. Možda je to skriven bol što danju ćuti A u suton jasno, kada mru trenuti, Oseća kako se u starost korača.

Taj oproštaj tada zboriće ti jasno, Kao najstrašnije sručena sramota, Zaostalu čast da lancima obmota I iz duše tvoje krikne poluglasno, Očajno

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ja te molim da me saslušaš, jer ćeš se inače kajati. JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno. Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto, i odmah preći na izjavu.

i da mu je namera bila kako dinastiju tako i celu državu baciti u vazduh. Iz spisa nađenih pri njemu vide se jasno te njegove namere... Molim za dalja uputstva”. KAPETAN (Đoki): Eto, jesi čuo?

KAPETAN: Nemaš ti mene, brajko, šta da moliš; ni ti mene, ni ja tebe. Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo!

Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga, gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte! VIĆA (čita): „Da bi ti bilo sve jasno, moram ti izneti celu situaciju ovamo kod nas...

Najzad mu se na licu izražava jasno saznanje i on očajno drekne): Čekaj! (Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Oblasti u kojima su dominirale reči domaćeg porekla i one u kojima su preovlađivale pozajmljenice bile su jasno razgraničene.

Oni ne dolaze u koliziju jer imaju jasno razdvojene funkcije u društvu. Pisana srpska književnost u srednjem veku predstavlja poseban književni sistem, i što se

hajdučka i uskočka heroika svakodnevice ne razlikuje se po svojoj suštini, ali ima različite oblike delovanja, što se jasno vidi i u pesmama.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Suva, pametna, stroga lica; očiju uvek jako, jasno otvorenih, uzdignutih, malo nabranih. Uvek u poslu i to sve oko kuće, tamo po gornjem boju, sobama, odajama.

koščatija postala, i što sada, sedeći tako na kapiji, prateći tako prolaznike, odgovarajući im mirno, bezbrižno, jasno se po njoj vidi da je kod nje sve prošlo, zaboravilo se. Otac kao da nije ni postojao, a kamoli njegova smrt, tuga za njim.

s ključevima u rukama, gledajući kako nastupa sve više hladovina, svežina, sunce sve više pada i nekako razdragano jasno, sveže treperi po ulici, povrh kuća, bašta, zelenila, i on sam oseća kako se zaista sve zaboravlja.

Video polje, noć na njemu, rubove planina što se spojili sa nebom i iza kojih je uvek svetlo, jasno... Ali zna da sada niko u kući ne spava.

Kako se prema bašti jasno, belo ocrtava nova im kuća. Njeni pravilni prozori, zidovi. Kako po ulici, iza kapije prolaze ljudi, idu bilo svojim

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

111), ili ga nosila pod pojasom (SEZ, 41, № 11); i gde se taj način partenogeneze ne spominje izrikom, jasno je da ga treba pretpostaviti, jer se junak naziva imenom Biberko i sl. (v. inače primere u mom komentaru SEZ, 41, 499).

Na Đurđevdan pre sunca meću žene glog u omaju u kojoj će se kupati. Iz bajanja i vračanja u vezi sa g. jasno se vidi da je g. smatran kao drvo senovito. Na njemu borave demoni koji su u stanju da pošalju bolest.

(Acer pѕeudoplatanuѕ), der Spіtz-A. (Acer pѕeudoplatanoіdeѕ) i Feld-A. (Maѕѕholder, Acer campeѕtre). Prema ovome je jasno što su se u članku koji je napisan na nemačkom pod naslovom Ahorn našli zajedno javor i klen, koji se kod nas

Ali iz različitih imena ove biljke jasno je da je to senovita biljka, i da stoji u vezi sa starinskim božanstvom Baba (Terra Mater). M. d.

Glas SKA, 77, 27 idd). Ako je duga, pored ostalog, jasno obojena zelenom bojom, biće te godine dosta s. (SEZ, 19, 396). SLATKA PAPRAT Engelѕüѕѕ (polypodіum vulgare).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Srčano pozdravljaše po livadama rasijane težake, odjevene u bijelo; godilo mu je razgovjetno i jasno šuštanje rijeke i daleka muzika vrbovih grana i povijenih zelenih trstika.

oko njega drveće i loza pune se, nazupuje se zelenilo, trava izbija, sve hoće da iskoči, da u se upije svjetlost sunca. Jasno more miruje, privlači. Mladić oćuti opet zadah istinskoga života.

Zatim se nanovo nalakti na prozor i zagleda u noć... Domalo, postepence, u pameti čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne daljine, blaži mu

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio. Jedno mi nije jasno: travare sam obično poznavao kao starije ljude, mahom starce. Ovaj nema više od dvadeset i pet godina.

I meni je odmah bilo jasno da Dragutin, taj skromni pobožni čovek, ne odobrava ovaj neprirodni brak, i da će se sve to, ipak, loše završiti, da

Podbuo je i bled, brada mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice loja na vrškovima dlaka, kapljice vina.

To mi nije jasno. Ko mene može zameniti kod Svevišnjeg, i zar sam ja tako bezvredna pačavra bez časti da bih dopustio nekome da zbog

Za mene je Lauševo naređenje bilo jasno: rekao mi je da ih po svaku cenu dovedem na Kulu i mene se dalje oko toga ništa ne tiče. Tako sam i postupio.

Ne znam zašto od toga zazirem. Isidor je nagluv i skoro mutav, a i kad bi mogao jasno i razgovetno da govori, sumnjam da bi znao šta ja to u stvari gledam.

Shvatila je na šta ciljam. Bilo joj je jasno da znam za njenu grešnu strast, da je ne odobravam, ali i da se uzdržavam od grubosti, poštujući gostoprimstvo koje mi

Tek ujutro obratio sam na to mesto naročitu pažnju. Ponovo se ukazao. Išao je od jednog do drugog ranjenika, to se jasno videlo odozgo iz moje osmatračnice, i stavljao im meleme na rane.

Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.

Naravno, Prohor, ko bi drugi. Vidim ga sasvim jasno u tamnozelenoj magli, visi o svom čudnom užetu ispletenom od traka mantije. To uže.

Tada ne bi grešio prema braći, pokazujući svoju naklonost prema njihovim neprijateljima. On bi sasvim jasno video kakva je razlika između razbojnika i naših branilaca.

Rekoh na to da mi nije jasno zašto je anđeo držao u desnici usijani mač (užareni, plamteći) a u levoj siroto majušno jagnješce, ako se već u viđenju

Ilić, Vojislav J. - PESME

Il katkad samo tek zviždanje jasno se čuje i težak, promukô glas. To lovac prolazi selom, i brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom.

Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa na travnu zemljicu pade, I jasno zatrepta tamo. A Himen sa svoga trona Blagoslov nisposla štedri na mesto gde pade ona.

Zelene palmove grane, I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu, I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno: Osana Davidovom sinu! I stari krpa se trže.

Ja gnevno potresoh lirom. I svetla vaskrsnu mladost, I s njome propala vera u borbi i u zlu, I žice pukoše jasno - i neka očajna sladost Dušu mi prožme svu. 1890.

Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći

I kroz čarnu goru, sumornoga lika, Jasno zvonce zvoni s ovna preodnika. 1880. VARTOLOMEJSKA NOĆ Nad umorenim Parizom tavna se spušta noć, I tavni plašt uvija

Tako je, u društvu S njima, Pjančio pokadšto svu noć po krajnjim krčmama Rima, Zabačen od celog sveta. Sunce se gasilo jasno, Kada se Silvije jednom od kuće podiže kasno. Veče je proletnje bilo.

A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla

šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. 1892. USAMLjENI GROBOVI 1.

Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno. Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik donosi njima. A kravar na posô krenu.

“ I podne pristiže tako. Služba je svršena davno, I zvuk poslednji zvona odjeknu jasno i ravno. I narod iz crkve naže. Jedini opštinski ćata, Zverajuć, zastade malo kraj sniskih crkvenih vrata.

2. Podne je minulo kasno, I već na tavnom nebu sunce se gasilo jasno, Žarki se ispuni vazduh prohladom večeri sveže, Na gusto, dudovo granje umorna živina leže.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Eto, tako me je pomeranje u prostoru bacilo u daleku prošlost. Jasno mi je da su prostor i vreme toliko međusobno povezani da ih je nemoguće sasvim razdvojiti.

To je Eufrat; on preseca četvorougaonu varoš dijagonalno. Kroz večernji suton i vodenu paru vidimo jasno samo desnu, ograđenu, obalu reke, gospodske palate duž nje i bezbroj lađica, koje su reku prekrilile.

Duboko pod našim nogama leži Vavilon, zavijen u prašinu i, maglu od isparenja Eufrata, koji se jasno ocrtava, išaran otsjajem vatrica zapaljenih na njegovim obalama i njegovim bezbrojnim lađama.

Njene oštre ivice ocrtavaju se jasno u Mesečevoj svetlosti, a osobito one u kojima se sudaraju obasjane površine sa onima u tami.

I gornje, horizontalne ivice ocrtavaju se jasno prema zvezdanom nebu. Ja ih gledam sa velikim iznenađenjem. Svi istoričari pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz

Od njega nam celo zdanje izgleda drukčije nego što je u istini. Iako smo bili jasno uočili da je svaka nova kula niža od prethodne, one nam izgledaju sve više, i rastu u beskonačnost.

Tim su stvorili naš besprekidni niz sedmica, nedelja. I iz naših evropskih naziva sedmičnih dana jasno se vidi kojem je nebeskom božanstvu koji sedmični dan posvećen.

Kada sam se silazio preko stepenica Propileja, jasno sam osetio da sam bio na jednom vrhuncu, na koji se čovečanstvo nekad uzdiglo, a na koji se nikad više neće uspeti.

Od kolike je koristi pažljivo proučavanje neba, to jasno pokazuje primer Talesa, mudraca. On je svoje poreklo po majci vodio iz Fenikije, putovao je mnogo po svetu, bio u

“ - „To mi je vrlo jasno i ubedljivo, samo jedno ne mogu da uvidim: zašto vode i mora ne ocure sa okrugle 3emlje?“ - „I to je vrlo jednostavno.

“ Oba čoveka ustaše sa svog sedišta, pa se uputiše preko travnjaka, obasjanog mesečinom, u kuću. Mi ih jasno videsmo.

Mislio sam s početka da je kakva zabuna, no na omotu, a i u samom pismu, bilo je jasno i razgovetno ispisano ne samo moje potpuno ime i prezime, nego i zvanje: profesor nebeske mehanike.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Želeći da pouči srpsku „junost“ svojom romansiranom autobiografijom Život i priključenija 1783, Dositej u predgovoru jasno ističe da je namenjuje mladim čitaocima; on veruje, kao pravi prosvetitelj, da je duša mladog čoveka nalik na „meki

O zlatoje proleće! Sunce jasno ot nizine milostivo grejući tečet sada do visine hladnost proganjajući, radost ljetnu pokazujet, svjetlost lušču

CIC BRANKO RADIČEVIĆ Al' se nebo osme'iva, Al' se reka plavi, A ribarče u čun sniva Jasno k'o na javi. On 'itnuo udičicu, ribicu je stek'o, metnuo na žeravicu, pa je tako pek'o.

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON (sasvim rešeno, čak zagrejano): Ako si doznala, a trebala si odavno za to da znaš, i onda bi ti bilo jasno zašto ti nikako ne dolazim. Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti...

(Sebi, uzbuđeno.) Sad mi je tek jasno, sad tek znam: zašto je ona uvek kad bi tako zajedno spavale, pa se probudimo noću, i ja joj počnem pričati koga sam

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Majstorica je sve nešto volela da kupi stvari od metala. Govorila je: to deca ne mogu razbiti. Ali je bilo jasno da uživa u onom nečem prodirućem što imaju predmeti metalni. Šor je virio kroz svih pet prozora.

Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.” Stari ljudi u palanci govorili su da je u Risti ded njegov, puškar.

Il', nju da uzmem, il' u bunar da skačem, onako mator. — Gos-Tošino društvo se na to slatko smejalo. Jasno je bilo svima da je kod njegove mlade Stanojle više vredela reč nego uzrečica, ali gos-Toši se tako ponekad dešavalo da

Malo-pomalo, od šala bi istina krupna: Nola posta redak čovek, istakoše se jasno vanredne crte karaktera: istinoljubivost, pravost, ozbiljnost, čovekoljublje. Prođoše godine od Boškove ženidbe.

Iduće sednice, međutim, evo ga s nekim „amandmanom” za onaj predlog. Revizija, gospodo, molim lepo. — Postalo je jasno da iza Tošine velike pretsedničke stolice prisustvuje još jedna prisutnost. Zaista je gospa Nola sarađivala.

I onda opet neki poriv, neki glas nagona i poziva, nešto jasno i jedino lepo: postati prijatelj dece, čuvar dece, ma čije, svačije.

Za tren oka je sve bilo jasno, i sve bilo tu. Tri čoveka pod maskama, dvojica sa sekirama u ruci. Strahovit krik devojčice, koja se zanesvestila.

Kao što se kaže da plodnoj i široko prostranoj reci Nilu niko ne zna izvore, tako se nikada nisu jasno znali početci čovečnih i milosrdnih dela široko prostrte gospa Nole. Ko zna kad je zapravo privila k sebi Paulu.

Tih dana pred gospa Nolu ispade na ulici i Hermina, nekako svečana. Jasno je bilo da joj je neko napunio glavu velikim nadama za malog Hansa, i pokazao joj pravac koji vodi u ostvarenje tih

biti od njega radosti ne samo njenom srcu pomajke, nego i čudnim njenim nemirnim nostalgijama, koje je sad manje sad više jasno, ali neprestano osećala, i s kojima je i u grob sišla.

Šta ti ona sve ne zna. Pa zna i šta je u suštini skandal. I jasno vam kaže, i pokaže, da je njen skandal prosto čovečan slučaj, ali da tako mnogi čovečni slučajevi naoko po drugim

— E, sad mi je jasno. Šta je inženjer, znam. Dobro. A sam mi reci iskreno, šta ti misliš, ti, bez župnikove glave? — Ja sam mislio da učim

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No budući da u ovo vreme ustajati kod nji nije obiknoveno, premda je sunce jasno sijalo, opet jedan po jedan pored muzike tiho pospi, i ne zapitavši šta se napolju radi.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Razume se da mi je na to odgovorila mati, i papučom izjurila iz sobe, što meni nije bilo nikako jasno. A nije to jedini slučaj kod kojeg je moja radoznalost bila nagrađena batinama.

Pantalone su ne samo izraz pola već i izraz vrste, jer tek kad obučeš pantalone, vidi se jasno da si dvonožac. Pantalone su nekako i moralnije, ne zato što su zakopčane, već što je čovek u njima obučen pa stojao na

razumem zašto su nam te tačke i zapete pravile tolike neprilike, kad se vrlo dobro sećam da nam je profesor neobično jasno objasnio njihovu upotrebu.

Je li vam sad jasno? Razume se da smo svi kazali da nam je jasno, iako sad tek nismo ništa razumeli, jer smo posle profesorovog objašnjenja

Je li vam sad jasno? Razume se da smo svi kazali da nam je jasno, iako sad tek nismo ništa razumeli, jer smo posle profesorovog objašnjenja vodili međ' sobom ovakve razgovore: — Da li

“ što nam je bilo tako isto jasno kao da nam je kazao: Deco, za iduću nedelju pismeni zadatak: „Bifurkacija Patagonaca u odnosu prema oscilaciji Eskima“.

Profesor je pošao od Sretenovog nosa, kao tačke koja je vrlo jasno markirana. To je objašnjenje otprilike ovako izgledalo: — Uzećemo dakle nos kao polaznu tačku — i tu nasloni svoj

I to tako ide u beskonačnost. U životu, razume se, jasno je kao dan, dok vi dlanom o dlan, da će zec stići, preteći i ostaviti daleko za sobom kornjaču, ali u matematici to ne

Kada sam toga moga prijatelja, matematičara, pitao kako je to moguće da matematika ne priznaje ono što se tako jasno može i okom videti i rukom opipati, on mi je odgovorio: — Matematika ne veruje čulima!

Eto, to je prosto i lepo i jasno. Međutim, po fizici, to nije tako. Po fizici: „Duvanjem u jednu dužu ili kraću cev proteruje se vazdušna struja kroz

Zar, recimo, ovaj stih, kojega se tako dobro sećam, ne ukazuje jasno i precizno kako na poetski pravac tako i na sredinu koja je mladoga poetu, moga tadanjega druga, inspirisala: Volem i

Inače, to vežbanje za pozdravljanje ne spada u teška vežbanja u vojsci, pa ipak su mene pojedini propisi bunili. Jasno mi je bilo kako treba da pozdravi prost vojnik, ali u egzecirnim pravilima ima i propis o dobošarima i trubačima, kako

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

ZAROBLjENI Iako neprijatelja nismo čestito videli, osetili smo jasno da se za nama valja nešto veliko i glomazno. Teška artiljerija rila je zemlju vulkanskom snagom, i pred neshvatljivom

Teško je prisetiti se i jučerašnjeg dana. Ali je jedno osećanje jasno: gore biti ne može. Brda, planine, urvine, krševi, litice, močvari, a uz to najteža i najstrašnija neman — glad.

Obično po večeri silazimo u kabine. Naša je kabina duboko u utrobi broda, i čujemo jasno svaki udar mašine. Dok ne zaspimo hladimo se pomoću naših pojaseva.

Sa strane u travi zričak zriče. A noć topla i puna zvezda. Izgleda nam da kod nas zvezde ne svetle ovako jasno. Ili se to nama samo čini, što je noć bez iskre svetlosti na zemlji. Ne vidimo više ni one vatre na planini.

Iznad neprijateljskih rovova digla se prašina od praska pušaka, te se cela linija jasno ocrtavala. Naši su već podišli. Komandant pešadijskog puka traži da artiljerija otvori bržu vatru.

Ali, kad videh kako ih oficiri brzo svrstaše i kako svi kao jedan u gustim masama poleteše ka našima, bi mi sve jasno. Pešačka paljba sa naše strane kao da pomahnita. Mitraljezi skoliše pa nikako ne prekidaju ono njihovo beskonačno: krrr!.

Čujem kako govore da je kriza prošla. U grudima mi zaigra od zadovoljstva što sam ja još živ... Lakše mi je. Vidim već jasno one debele grede iznad moje glave, a između njih proviruju džakovi sa zemljom...

Karta je zamrljana te ne vidim jasno. — Ovakva je stvar — poče da objašnjava kapetan Radojčić. — Zamislite krst kojem je horizontalna prečaga duža od

On teče sredinom masiva, koji se nalazi u tom uglu... — Sad mi je donekle jasno — veli poručnik Mišić. — A na kom delu krsta tebe razapeše? — Čekajte, molim vas.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Maslačak? — uzviknuo je i brkati poglavica zlatne sunčeve vojske. Odjednom je sve postalo jasno: i patuljasti rast mališana, i njegovo odbijanje da sledi sunčev hod. Ali, otkuda maslačak u polju suncokreta? — Maslačak?

Da je... Ali, kuda to leti njegov čamac? Uspravi se Marijan i sede na dno čamca: sve mu, najednom, postade jasno. Nije ga to čelično uže vuklo, niti ga je spasilački brod ka obali odvodio, već je Srebrenka iskidanom mrežom pramac

— Šta li je zaustavilo zvono? — pitali su se očima, a onda im pogled pade na dečaka i pticu i sve im postade jasno. Spomenu neko starca koji je razgovarao sa pticama, seti se selo pogodbe s njim, odbaci puške i poče unositi stvari u

Baš to! Dečak, kasnije, nije mogao da se seti je li jahač išta obećao, ali kad pade noć, on sasvim jasno razabra kako se prepiru stvari u kući koja od njih ima prvenstvo i zovu sat s klatnom da presudi, najstariji je,

Šantić, Aleksa - PESME

I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I ja vidim jasno: sve više i više Da postajem samo crne zemlje šaka. 1908. POGREB Povija se žito.

3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu mednu, onu slatku, čednu, Jer

25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto na plameno nedro.

Za stolom tebe ne beše i praznina Osećala se jasno — Ti bi o tvojoj ljubavi, moja draga, Pričala tako krasno. 51 Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Grđe nisu postupali ni Turci. Slična varvarstva on čini i u bugarskoj pesmi. Nije jasno zašto je narodni pevač pridodao Marku ovu zločinačku osobinu. Možda je to slučajno?

Ovi primeri dovoljno jasno pokazuju da čak i jedan utvrđeni obrazac po kome se stvara cela pesma nije u stanju da uguši pravu poeziju.

kletve kazuje jednu negativnu, svaki stih blagosiljanja jednu pozitivnu Markovu osobinu, a svi ukupno — ukratko, ali jasno — prikazuju celog Marka.

To dovoljno jasno ilustruju sledeći primeri: Kad je jutrom zora prokasala... Zemljama ću drume zaprašiti, a vodama zamutit brodove.

Navedeni primeri to dovoljno jasno pokazuju. Ali, sa druge strane, i u našoj i u Homerovoj poeziji ima i grubih šala. U šesnaestom pevanju Ilijade, na

Same za sebe, Miloševe reči mogu da se uzmu kako se kome svide, pa i kao jasno svedočanstvo o vernosti vazala sizerenu za koju je agitovao pridvorni pevač.

Jug je ne samo otac nego i starešina, tipični domaćin čvrste i cvatuće porodične zadruge. To se jasno vidi iz pesme Banović Strahinja.

„vrhovni i niži vojni zapovjednici“, junačke pesme su „velikim dijelom bile pjesme uz njih i u njihovu slavu“ (nije jasno da li uz njih znači i od njih); 2) kad se vojna „aristokratija, malo po malo, izdvojila u dvorce, čak(!

Međutim, iz svega ovoga nije jasno ko je stvarao junačku epiku, vlastela ili narod, i zato Zogović, sećajući se uticaja pisane književnosti na usmenu i

“ Sastaše se kićeni svatovi, sabljama joj sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše, saraniše lijepu đevojku otkuda se jasno sunce rađa; posuše je grošim’ i dukatim’; čelo glave vodu izvedoše, oko vode klupe pogradiše, posadiše ružu s obje

kao u Omiru“, kaže dalje; ili, 1827: „od Omirovih spevova naovamo nema u celoj Evropi nijedne pojave koja bi nas tako jasno mogla obavestiti o suštini i postanku epa kao srpske narodne pesme“...

Radul-beg je jedan od deset vlaških vojvoda koji su imali ime Radul (nije jasno na koga od njih misli pevač ove pesme). Jedno jeste Đakovica Vuče, a drugo je Nestopoljče Janko, tj.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

su To je tačno I dosadne ubitačno Al ponekad mnogo znače Ceo život preinače Iz korena Mak u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Jovanče! Jovanče, gdje si?! Opet ni glasa. U hladnoj tami odjeknu samo jedno jasno: štrop! — Ajoj, brate Jovanče, javi se! — povika Mačak skoro kroz plač. — Samo se javi!

— Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu. Tama potrpa dječake. Istog trena iz dubine hodnika začu se jasno i ponovljeno: — Ej, ej!

— Ne znam. Tanko je mnogo, jedva se vidi. A ono sad? Pazi, pazi! Nad Lisinom poče da se diže jasno uočljiv taman stub dima i u visini uze da se razrasta u široku perjanicu. — Eno ga, Jovanče daje znak! Pali, Vanjka!

— Ne puca se tako lako za svakim. —Zastanem, oslušnem bolje — nastavljao je Nik — i čujem jasno da to puca ona patrola koja je okrenula u Nikolin zaselak. Pogibe naš Stric, pomislim u sebi. — Pa dabome da pogibe!

— Ih, dobri dječak! Kasno si se toga sjetila! — uvrijeđeno i ožalošćeno prošaputa Stric. — Pa dabome da je mrtav! Jasno je vidio sebe mrtvog na nekoj zelenoj poljani, a Lunja se nagnula nad njim pa samo gorke suze roni, jer zna da se Stric

Tamo se bori partizanski odred njihova kraja. — Du-du-du-du! — jasno se čuje oštar mitraljeski rafal negdje udesno od brijega Lisine. — Ono je puškomitraljez našeg Nikoletine!

— Šta je ono, čuješ li?! — trže se Mačak. Odnekle, iz neodređena pravca, čulo se jasno pljuskanje i žubor vode. Jovanče neodlučno zastade. — Čekaj, s koje li to strane dopire?

Vidi se i krajičak neobične prostirke na kojoj njih dvoje leže. To je neka geografska karta na kojoj se jasno vide posljednji ogranci bosanskih planina, rijeka Sava i Slavonija.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ispod neba jasno proziranje, promahe i oduhe daleke? Ko li ti daje kišu iz oblaka, sneg i krupu, zemljano radilstvo i š nje hranu, i

Dvostrukom zapitivanju dvostruk i otvet podaj. Za prednjom zrakom dolazi vrlo jasno videlo i glasu izlazi reč; za deverom šeta se mladoženja... Što smo imali posla kod belo, crno iskati?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Oprala bi, drago moje! Rakli-sapun nestanjuje, bistra voda presa’njuje, jasno slunce na zapadu! — Operi ga, draga moja!

— Operi ga, draga moja! Tvoje ruke — rakli-sapun, tvoje oči — dva kladenca, Tvoje lice — jasno slunce!... Kad god bi Mane zapevao i ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada

posledica još i karaktera njegovog, i ašiklijske, tako da kažem, taktike njegove, — kao što će se već sve to lepo, jasno i očigledno docnije iz pažljivog čitanja uvideti.

I tako je Doka doznala i odmah shvatila i jasno joj bilo da stvar po Manu stoji vrlo povoljno, i da je pravo čudo što se već i svršilo nije.

Mislio je o glupom smehu Vaske izmećarke, a u ušima mu jednako zvoni ono strašno jasno smejanje ponosite čorbadžijske kćeri koje se čulo iz avlije.

Dugo još vrzle mu se po pameti slike te, i nije mu nikako jasno bilo, i dugo još lupao je glavu o tom: da li je on ono bio što je u snu vodio kolo, ili je to bio Zamfirov Žućko; tako

“... Mnogi primetiše kako im je tek sada puklo pred očima, i sve im je sada, vele, jasno. Sad im je jasno otkud Mani tolike lakonane plitke cipele da ih i radnim danom, po kiši i blatu, nosi!...

“... Mnogi primetiše kako im je tek sada puklo pred očima, i sve im je sada, vele, jasno. Sad im je jasno otkud Mani tolike lakonane plitke cipele da ih i radnim danom, po kiši i blatu, nosi!...

). Spazile su samo to da su domaći svi nekako smeteni, rasejani i zabrinuti — i tada im je sve jasno, jasno kao dan bilo... A tako je nekako baš i bilo.

). Spazile su samo to da su domaći svi nekako smeteni, rasejani i zabrinuti — i tada im je sve jasno, jasno kao dan bilo... A tako je nekako baš i bilo.

“), i sve su takve neke stvari navodili da je očevidno bilo da se na fini način izvlače i odbijaju. Jasno je bilo da neće, i da veruju čaršijskim glasovima, jer je Uranija odmah sutradan čula — dostavljeno joj je — da se

veruju čaršijskim glasovima, jer je Uranija odmah sutradan čula — dostavljeno joj je — da se Persa, Manulaćeva majka, jasno i razgovetno izrazila na jednom mestu kod žena da zato neće Zonu za sina što iz njihove porodice još dosada, hvala