Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Preko moje volje? SOFIJA: Tvoju volju znam kad treba slušati, ali ovde nemaš pravo. (Ej, braca Jevreme, sad da si mi!) MAKSIM: I ti oćeš? SOFIJA: Na svaki način. MAKSIM (uzme štaš): Oćeš?
JEVREM: Šta, snao? Traktat je potpisan i ne sme se kvariti. SOFIJA: Ostavite, braca Jevreme, vidim, da tu ne pomaže ništa. SVETOZAR: I vi ne cenite priznanje vašega supruga pred svetom, da ste dobra žena?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Šta imaš ti da budeš kriva? PAVKA: To što sam se stegla kao kukavica pa hoću da uštedim. „Izdaj, Jevreme, dve sobe; nama je mnogo pet soba, što će nam pet soba”.
JEVREM: Ama, nije to, nego čovek me upita: kako, kako, gazda-Jevreme? PAVKA: Pa to je To što ti ja kažem. Čim se približe izbori, on tebe pita: kako, gazda-Jevreme? (Spazi mu novine.
PAVKA: Pa to je To što ti ja kažem. Čim se približe izbori, on tebe pita: kako, gazda-Jevreme? (Spazi mu novine.) Uostalom, što te i pitam, kad eto ti puni džepovi novina? JEVREM: To onako.
(Spazi mu novine.) Uostalom, što te i pitam, kad eto ti puni džepovi novina? JEVREM: To onako. PAVKA: Nije onako, Jevreme. Znam ja tebe. Kad je onako, ti ideš u kafanu, popiješ kafu i pročitaš novine. A i ne čitaš ih, nego samo oglase.
PAVKA: Eto. Je l' kažem ja! Ostavio dućan da čita novine! Baš pravo da ti kažem, Jevreme, kad dođu tako ti izbori, a meni čisto smrkne. JEVREM: Eto ti sad! A šta ima tebi da smrkne? PAVKA: Tako.
Bolje idi ti pa mi skuvaj kafu. Znaš kako je, slađe se čitaju novine uz kafu. PAVKA: (polazeći): Dobro, Jevreme. Al' kažem ti, ne volim kad naiđu ti izbori, pa to ti je! (Odlazi.
Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.) Čim ste me opomenuli, gazda-Jevreme, ja sam naručio, ali, eto, tek sad stiglo! JEVREM: E, baš dobro!
O čemu ćeš drugo da razgovaraš kad su izbori? IVKOVIĆ: Pa ako progovorimo i o izborima, gazda-Jevreme, budite uvereni da ću ja uvek umeti da sačuvam prema vama sve poštovanje. JEVREM: To jest, to ti priznajem.
IVKOVIĆ: Hvala vam, gazda-Jevreme! I ja se, pravo da vam kažem, u vašoj kući osećam nekako kao kod svoje kuće, kao da ste mi roditelji i vi i gospođa
JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen.
JEVREM: Pa sedi, de! JOVICA (seo, pa posle izvesne pauze): Vidiš, Jevreme, a znaš i sam, poslovi više ne idu. Razlabavilo se nešto pa ne ide. Okrpiš s jedne strane, a raspara se s druge...
kad bi namesto Ilića ja nešto otišao u skupštinu. JEVREM (prenerazi se): Poslanik da budeš? JOVICA: Pa velim, Jevreme, nisam, da kažeš, čovek vezan.