Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je goreo i bez sunčeve toplote. Jed i muka podložiše vatru u grudima njegovim, a ta vatra sagore sve što je bilo lepo i plemenito u tim grudima...
Dučić, Jovan - PESME
I ljubav što čezne, i jed što se gnuša, Sve je samo pesma: dok mre u dubini Sva u čudnu svetlost obučena duša — Kao zvezda što se raspada u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ili možda?... Koješta! I tu noć sam sanjao. Sanjao sam: a ja kao idem nekom livadom. Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat!
Gega se kad ide; govori krupno i promuklo, a sve se smeši onim malim, kao jed zelenim očima, da te nekakav strah uhvati kao od sovuljage. Dođoše oni, velim. Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Samo ti je do anđaranja, nesrećo madžarska! — grdi je gđa Persa ne znajući na kome da iskali svoj jed. — Ali, mama! — umiruje je Melanija. — Uf!
Ima još, fala bogu, nedelja, pa eto može i kod nas doći. — Hu! Nemoj mi bar ti pristajati na jed! — obrecnu se gđa Persa. — Nisi se ti, ćerko, još udavala, pa zato tako i govoriš.
Jedan jed samo. Vidićeš već! — A, to ćemo tek videti! Nek probaju samo! — veli ljutito pop Ćira. — Ta... sad i ja mislim da je
— Da se niste i vi tukli s kim gođ? — zapita je gđa Gabriela. — Nisam, slatka,... nego s ovim šegrtima: sâm jedan jed kad nije majstor tu... — A, tako štogođ!
I’te, molim vas! O Jesus-Marija! So šenes kind und so, so... A a a! Samo jedan jed! Eto vi’te, već plače frajlica!« veli Gabriela pokazujući na devojčicu koja se, pošto joj je frau-Gabriela otvorila
A, i’te molim vas... samo jedan jed!« veli i odlazi dalje. — A sutradan, tako oko fruštuka, metne u ceger dvoje makaze, velike i male, naprstak i još neke
Teodosije - ŽITIJA
A oni, čuvši od starca ovo, za odgovor ništa ne nalažahu, nego ih obuzimaše jed i zubima svojim grizući usne govorahu: „O, nevoljo! O, ti, Petre, tvrda steno!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Hajd’ sad opet da pijemo, da utaložimo kod koga jed, kod koga strah. — Sveti Nikola, blagodarim ti. Kako prvi put u crkvu stupim, odma’ ću ti od funte sveću zapaliti i
Sremac, Stevan - PROZA
Posle je dolazio sam jed i čemer. Mati ga je jako volela. Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj
Radičević, Branko - PESME
Zbogom, oče, zbogom, mučeniče, Malo li ti bosioka niče, Pa tek jed(n)og što preturiš jada, Eto opet drugog iznenada.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Neću, neću! LjUBA: Ti si se od puta razbolela. STANIJA: Od jed, od čudo. LjUBA: Ajde da ti namestim, pa da legneš. STANIJA: Mani se, kjerko, da si mi po bogu sestra.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući, ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
dušu moliju i tela da im ne skvrne veštice Druzi da budu slobodni od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ono samo truje oko sebe, baca gorčinu i jed, sažiže, ništi... I jednako se samo ono javlja i treperi u duši, zaklanjajući sobom sve: i misao, i suđenje, i druge
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne prekida posao, nego savesno poslužuje i dalje goste, ali jednako gomila jed u sebi; miče usnama, ali glasa mu ne čuješ!
Te ti ćir Đorđe onako ljutit na kome da iskali jed, nego na grešnog Cincarčetu, koje mu u taj par dođe zgodno pod ruku. — Hehe! Dvesta šeset i šest dinara! Malko pare!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ugrejana ploča pekla ju je. Ali njoj je bilo hladno. U prstima stisnutih ruku, u grlu, osećala je jed, gorčinu, i to na samu sebe. Što da joj je sada ovako? Što, kada je sve znala, ipak da joj sada dođe ovoliko teško?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar, limun; zelen kao jed, jogurida; šaren kao detlić, leptir; i dinamička, izvedena od istih: pobeleo kao ovca itd.
Lak je ispod kape. Lezi, hljebe, da te jedem. Mrtav da je, a za novce da čuje, skočio bi. Na jeziku med, a na srcu jed. Nakratko (nakrivo) nasađen. Nakitio se bez cvijeća — (tj. opio se). Napravio mu vrag vršaj na glavi — (tj.
— Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se.
(Konoplja koja daje i koja ne daje seme) 180 — Žuto je, — smilj nije; zeleno je, — jed nije; crveno je, — krv nije? (Drenov cvet, granje i plod) 181 — Zvono, a ne zvoni?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Što ja mogu misliti od jed|nog čoveka koji mi veli: tebi nije dopušteno ni misliti ni rasuždavati, ili: ako se kad usudiš što misliti, da ne
Ćosić, Dobrica - KORENI
a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajalo da stovaruje na zemlju i krovove svoj beli jed. ... .Samo mu se oči vide između oboda duboko navučenog šešira i podignutog astraganskog okovratnika.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako laž koja beše glupa i drsko ponašanje Sekulino razjari komandanta u toj meri da ga je, pozelenio kao jed, tukao do krajne malaksalosti svoje odmor ne snage. Tada mu oduze konja i najuri ga.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nijedno nije zadovoljno, a žive zajedno, jer su na to navikli, i ne može drukčije da bude. On se jed nako muči da ih sve prehrani, i nema u nju vjere, a ona, radi djece, trpi njegovu žestoku i zagrižljivu ćud.
Miljković, Branko - PESME
Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. Otvori put u reči, u riznicu golje. Oko zahodi sa suncem, ne srce.
stvara Nečitak svet Pevamo ne brinući za smisao i red Bolest našu leče poređenja smela I tako pobeđujemo gorčinu i jed Dok smešan cvet i neoprezna pčela Pretvaraju vreme u opori med Ne trebaju nam misli da život ublaže Ko plivač niz
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
a u jeziku koji se prosto raspada od periferijskih dijalektalnih unakaženja; njegova ljubavna lirika poznaje pre ljubavni jed no jad; to pesništvo je bez krupnijih misaonih i osećajnih doživljaja i ideala, prizemno i neozvezdano, i stilom i
Dvolični jezik prijateljstva lažna Za tobom nije bacao jed, Nit ljuta strela dušmana silnih Nanese tebi vred. Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost,
U zatvor steran, osećao nisi Tavnice tugu i zled, Sve gorke, nestašne obide sveta Nisu ti mutile jed. Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi išao, od svake bede stran.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ još ne vidiš? E, Đurđe! Đurđe!... KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô. Da pakô sipa najljući jed U času da mi .
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, šta je ujed, otrov tvoj, zmijo, šta, samome sebi kad izlučim se u sičan. 2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.
Zmija se u srce uvukla I mamila i mamila... U celov jed... Gini mi ginulo malo! NINA MI NINA, SPI, BELA! Nina mi nina, spi, Bela!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Staje više [nje] i nadnosi joj se. Moli, a u glasu mu se oseća jed, bol, prekor što je takva. — Hajde, nane, zašto... Ona, već ne mogući, odgovara: — Bolna sam, sinko.
Šta majka dočeka! Mladen gore sa podbočenom glavom, sa ispruženom zgrčenom rukom, slušao je, gutao jed, ljutnju. Nije smeo dole k njima da siđe jer, bojao se, zaboraviće se i čisto bi je tukao, toliko mu ona dođe teška,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko jede vrele l. (koje su stajale na suncu) dobiće groznicu (SEZ, 40, 229). L. sanjati znači jed (ljutinu) i bolest (SEZ, 32, 1925, 119). Na dan Svetog Jovana Glavoseka (29. IX) ne jede se l. (SEZ, 14, 72; 19, 65).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
smiluj mu se, primi ovoga čoveka koji ti ide u susret namrštena čela i stegnutih vilica, oprosti mu za njegov čemer i jed. Oprosti mu što je prigrlio usamljenost umesto da primi tvoju zapovest o dobroti, praštanju i ljubavi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
tvoje idole pozna lukavi ljudski gled; Jer će ti on u bezumlju da slatke oskrvni nade I prevratiće radost u gorki samo jed Otrovom lukavih reči.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Učitelj i sakupljač slavonskih narodnih pesama, Đorđe Rajković (1825–1886), godine 1858. izdaje šaljivo-poučni Jed i med, delo složene zamisli koje ujedinjuje pedagoško-teorijsku raspravu (obimni Predgovor) i antologiju poezije i
Gle mile trešnje – osula cvet I badem cveta – kako je lep! I čela leće, pa kupi med Da medom zasladi zimski jed. Proleće sijnu na dolju, breg, Da stopi s njega i led i sneg! Leto je žarko ponelo rod Po vrtu, njivi, osulo plod.
Blagoslov je u zori, Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Košnice će punit' med U željenoj slasti: Medljaćemo svaki jed, Da nam ne poraste! Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...
Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera... (pesme) 1858. Đorđe Rajković: Jed i med. Šaljivo-poučni članci za srbsku mladež i njene prijatelje (prevodi i izvorni radovi) Jovan Subotić: Dela Jovana
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi. — Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume
Ti bi navukao epitrahilj, očitao molitvu, i šuma bi izrasla! — dira ga Luka. — Pre bih ja očitao molitvu da se tebi jed nom zaveže jezik. — A-ha... Kipislcauf, pope!
Petrović, Rastko - PESME
– obećavalo veće Osvete za krv, za jed, za ovu noć u vinogradu: Kad izbezumljena od užasa ne mogade ipak pobeći od mene, No samo psujući pokazivaše mi prsi od
svaku novu Reč zadrhtao bih bled U uzbuđenju strašnom da ona skriva Tajnu Ja ne trudih se nikad ništa, nit sputah svoju jed, I samo skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam divlje snove pune
novu Reč zadrhtao bih bled U uzbuđenju strašnom: ne skriva ona l Tajnu; Ja ne trudih se nikad ničim, nit sputah svoj jed, I samo skrivah pogled na svetlost, Sunca, sjajnu.
Ni spustiti pogled svoj, premda strepi da ću prokleti: Ne poveri uzbuđenja jed pokretu providnom ni zvuku. Zna da verujem u halucinacije, krvotok, rane i u jad, U jednog sebe istinitog i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dočekati; a ti uze jedno siročadi, uze njega na lijevu ruku, drugo uze na desnicu ruku, odnese i u dvore za stole: „Jed’te, pijte, gospodski sinovi!
Sve junake po imenu znadem. Što je napr’jed devet konjanika u crvenoj čohi vedeničkoj, a pod njima konji alatasti, ono ti je devet Tomkovića; što je napr’jed junak
je napr’jed devet konjanika u crvenoj čohi vedeničkoj, a pod njima konji alatasti, ono ti je devet Tomkovića; što je napr’jed junak na alatu, što mu riđi po ramenu brci, neobična oka i pogleda, ono ti je Tomković Ilija; ono su ti sve braća
Što za njima do pet konjanika, sve u crnu, na vranijem konjma, ono ti je sve pet Mrkonjića; što je napr’jed junak na vrančiću, crni brci pali do pušaka, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz
čohi vedeničkoj, u bijeloj, a na đogatima, ono su ti sva tri Kulišića, ono su ti tri brata rođena; što je junak napr’jed na đogatu, što mu plavi do ramena brci, ono ti je Niko Kulišiću; ono su ti primorski hajduci, sve izginut jedno kod
Napr’jed prođe od Zadra Todore, pred svatov’ma uđe u otoku i za njime kićeni svatovi. Nađe Todor na drumu široku, nađe Todor Šara
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko mrak negoli svet? Ko li voli rit više bistrog izvora planinskoga piti? Ko li voli jed negoli med? Ko maćehu nego svoju rođenu majku? Oca i očuha? Trnje i lepu, čistu zemlju? Ko strnjište ili pšenicu?
Ne budi ležak, nego bežak. [Ne može se] jesti, piti i u raju biti. Čemernu srdcu i med jed se u grlu pretvara. Nijedan hrt ne hvata zeca koji se silom u lov vodi, a ni sluga pravo služi koj se silom drži.
To mi nismo iz prsta isisali. Naš žitak ka u slanome moru svakad plava. Jesti med pretvarajući se u jed. Vešta beseda svakoj tuzi brižljivoj razgovorno je oblakčanje.
Kud dospeli da pristali. Da se sam obgrne s blagom, a drugi neka oskomine grizu i jed gutaju! Oboje, o, bogoje, bit ne može! Ne stoje li isto kome usta vazdan, ako med, ako jed gutao!
Oboje, o, bogoje, bit ne može! Ne stoje li isto kome usta vazdan, ako med, ako jed gutao! Nit mu valja bolja kapa ni lepša haljina. Zakon stojeći gori, al' slabo ga tko vidi.
BELI ASPIS Jest Hristos i kamen beli aspis i aspis takvu jakost ima te zmijin jed rastvara, u ništo ga čini. Tako i Hristos progoni jedovitu silu od čoveka.