Upotreba reči jedna u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić PROZA Sadržaj USPOMENE 2 SIROTA BANAĆANKA 12 JEDNA NOĆ 41 KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA 57 MOJA LjUBAV 62 BELA KUĆICA 65 PROZA USPOMENE DRUGU JOVI JOVANOVIĆU GODINA 1849.

A, međutim, opet izgledaše kao jedna jedina porodica kojoj je kućni starešina preminuo: niko nikoga nije vređao, ni mlađi starijega, ni stariji mlađeg, svi

Ja se još nekolicine tih škica sećam. Među ostalima beše jedna o padu Sentomaša: Beše noć. Plamen je po nebu lizao. Nije se videlo zvezda ni meseca.

Gomilice naroda što bežaše, viđahu se kao senke u daljnoj daljini. Samo jedna četica junačkih sinova, ogrnuta u kabanice i opaklije, sa garavim puškama u ruci, davaše otpora madžarskim legijunima.

vrisak u jednoj kućici koja je desno od mosta na samoj obali stajala; sa tavana, s detetom u naručju, vikaše za pomoć jedna žena: — Upomoć! Upomoć! Ljudi, pomagajte! Eno se ruši već! Ljudi, voda!

Hteo je krasti. Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj! Bože moj! Dva sina imađaše, pa dok ih je mogla svojom starom snagom poslužiti, davaše joj

— Šta tebe boli, dete moje? Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je treptala suza jedna; ko zna da l’ suza bola, kajanja ili tuge goleme?

Lep je to mesec, taj maj!... I groblje je u njemu lepše: na svakom grobu cveta po jedna ruža, a bosiljak svojim tužnim mirisom miriše.

Posle se skoro nikad i ne razdvajasmo; naše dve kuće postadoše jedna ista. Dođe vreme žetvi. Ja i moja tetka idemo te im pomažemo rukovedati, prašiti i pleviti, pa kad tako njino svršimo,

Ja ga donde nisam viđala, ali jedna žena, bojažljivo šapćući, reče u sebi: „Baš je to gospodin komoraš...“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme

To behu banke od neznatne vrednosti (dve-tri petice), nekoliko seksera i jedna forinta... To beše sve blago za koje je svoju poštenu krv prolio!... Užasna vremena, gde se dijamant za krpu prodaje!..

1874. JEDNA NOĆ PRIPOVETKA IZ KALUĐERSKOG ŽIVOTA Oko pet sati popodne stigao sam u Krivi Vir; to je selo u podnožju same Čestobrod

Obradović, Dositej - BASNE

Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica. Na koga se najviše ljudi tuže nego na komšije i na prijatelje!

„Čuvaj guske kad ih lisica ispoveda i kad im kurjak propoveda”, veli jedna ingleska poslovica. Mi smo taki u ovoj našoj koži da i sami sebi ne valja sasvim da verujemo.

Onda jedna od starijih i iskusnijih lisica, pridosetivši se njejzinom lukavstvu, odgovori: „Dok si ti rep svoj imala, nisi nas na

Vidiš ti pameti? Hoće jedna lisica mloge da prevari.” Naravoučenije Po svoj prilici već su se ljudi bili počeli odavno varati, budući da je Ezop

Lisica je tome vesma negodovala, no šta će jedna parama tolikima? Onda ućuti, a kako negde upazi parče mesa u škripcu, doveue tu majmuna i kaže mu da je ona našla to

„Dosta već, — odgovori lisica i po koži se poznaješ da si od starine”. Naravoučenije Valja znati da je krokodil jedna strašna zver koja živi u vodi i na suvu. Po vidu podoban je gušteru, ali je užasno velik.

Čovek nije kao kurjak za samoću od boga stvoren. Jedna ruka bez druge zlo stoji, a bez prstiju obadve jošt gore. Blagopolučije opštestva sostoji se u jednodušnom svakoga

60 Dve žabe Dve žabe obitavahu nablizo u komšiluku, jedna pri putu u plitkoj, a druga podalje u dugoj bari. Ova često sovjetovaše onu drugu da se premesti k njojzi,

i 30 k., zašto se to mučno trpi. Naše žene za svaku novinu što u crkvi jedna drugoj kažu, samo po grošić ako stave u kutiju, biće sila novaca.

On dobro zna da njegova izrjadstva i prevoshoditelstva takova su i tolika da jedna malena slabost njegovoj slavi i hrabrosti, koje su svetu dobro poznate, ni najmanjega uštrba neće naneti.

93 Medved i pčele Medved dođe k jednoj košnici, i počne polagano vaditi sate meda i jesti. Pčela ga jedna bocne u gubicu, a on se rasrdi, digne košnicu i tresne njom o zemlju.

Ovde se to može učiniti bez svakog čudotvorenija, pravim jestestvenim načinom. Evo, braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta dostojna: među isti prosvešteni narodi ima ljudi koji sav život svoj s knjigami

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

pretvoren u žabu bože prosti makar pretvoren u drvo zeleno pripev joj uleće oblačan vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu

u put u malom paklu zapanjenih sveća na njegovom grobu je mrak pripev joj hladan uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u

A zamisli burdelj s foteljama od pliša pun bačenih flaša konzervi i piva na prozoru je nacrtana kiša u naručju duge jedna breza pliva i s mutnim kapima znoja u mahovini pod pazuhom nežnom mišicom zaklonivši lice prekrštajući nogu

Gde god da otvorim ovaj rečnik: riba! Od albaluka do šarana i štuke, jedna za drugom, grgeč, deverika, ko u posne dane, petak ili sredu, plivaju ribe, po azbučnom redu!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Zato, velim, nema crkve ni uredbe bez mirske vlasti, a ni mirske bez duhovne; treba jedna drugu da potkrepljava, ako su rade da obe vlasti postojane budu.

Ako li jedna nad drugom neko preimućstvo traži, to su obe kod prostog naroda slabe, i ili kasno ili skoro obe propale.

) Tako su i knez Nikola Grbović i Ilija Birčanin u svojim knežinama uredili. Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac, a druga na Ćupri-Palanku. Uzmu Ćupriju gde je bio Tosun-aga predvoditelj.

i vina na naš Božić, i naša vojska, igrajući i pevajući, zapali one kolebe od trske pored kasarne, i iz te vatre pukne jedna puška i ubije nekoga Aleksicu iz Joševe.

Najposle zapitam ja nji̓: „Je li Jakov vaš ortak?” Kažu da jeste. „Dobro”, odgovorim ja, „ja sam jakov!” (jer to je jedna kuća bila, nismo ništa u kućevnim stvarima odvojili, i on je mene svuda, a ja njega zastupao), i reknem povelitelno:

aprila), a njegove dve lađe uza Savu Nemačkom do Brčkoga, a jedna mu se lađa sa prtljagom potopila. Sad kad ona moja dva Turčina iz Šapca poslata dođu u Lešnicu, u vojsku, skoče na nji̓

U Savamali bejaše oko 50-60 turski̓ kuća i jedna džamija; a kad se Turci ne smedoše u one kuće ustaviti, no svi pobegoše i u Varoš-kapiju uđoše, onda ja i pop Luka s

Pust sokak, blato do kolena; idući u bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i druga i jedna čarapa, sve to pokupi̓ iz blata, jedva noge iščupavam.

bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i druga i jedna čarapa, sve to pokupi̓ iz blata, jedva noge iščupavam. Čini mi se da nigde onakoga smolnatoga blata kao u Aradu nema.

Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub. Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska.

na, preseku Turke, i dosta i̓ pobiju, i stric Jakov dovede dva vezirova imraora, jedna kola i dva konja. I bio se neko vreme na Vračaru, pak dođe opet Šapcu, a Miloje ostane u šancu, u Ciganskoj Bari kako

Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna kraljica vlada.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Po zidu slike Maksimilijanove: jedna, kako ga uhvatili; druga, kako je u tamnici i pop mu nešto čita; treća, kako gleda sliku svoje žene; četvrta, kako su

To su vam dva otresna, valjana i vredna momka. Imaju sestru — da je nije šale u svoj kapetaniji. Marica Pavićeva jedna je po jedna devojka i po lepoti i po vrednoći.

Imaju sestru — da je nije šale u svoj kapetaniji. Marica Pavićeva jedna je po jedna devojka i po lepoti i po vrednoći.

Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa! Ide on opet najlak nasipom, ide... Dok ti njemu spade s leve noge jedna pranga. On je uze u ruku pa pođe malo brže. Kad na čitav puškomet zacrni se nešto maleno kao klupko...

Neki gosti počinju već uviđati da je dosta i zovu druge da se ide. David nudi da se popije bar još po jedna za srećna puta — onako s nogu. Pop Pero opet nazdravi tako žestoko zdravicu da virauni već promukoše vičući: »zooort!

Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa. Napolju zviždi vetar, i sićani prećavac zasiplje u prozore. Negde daleko čuje se pesma pijanih ljudi.

Svatovi se razveselili, pa grade trista lakrdija; igra se, peva se, učinila se samo jedna graja. Tu je i Sreja s ćemanetom.

eto nije mi još platio ni ona kola vrljika što mu onomad doterah. — Neće ti ni platiti. I ja sam mu doterao, znaš, jedna kola još pre tebe, pa — tu! — Pogan čovek!

Jamačno ga ne znate? Vidite, bila je u selu Jasikovcu, čak gore negde oko Ivice ili Bukova, jedna velika i jaka zadruga, koja je od vajkada još nosila ime Pupavci.

»Juf! Eno onog ludaka još tu! Eno uvali se!...« Pupavac s teškom mukom izgambulja iz rupe. Ostade mu jedna cipela na dnu uglibljena. Onako mokar, bosonog i mrtav od teškog umora dogambulja kojekako do svog stana.

— Jo mene, šta je popu danas! — začudi se jedna žena mašući pronoskom. — Kud će po ovakom vremenu? Kad bi da prođe pored škole, ugleda ga učitelj Grujica pa kaogod da

Svud sam, bogami, tražio, pa nigde! — 'Odi amo! — reče kapetan pa ustade i uvede Simicu u kancelariju; otvori jedna vrata od druge sobe, gde seđaše za stolom jedan dežurni praktikant, dugačak, kao pritka, pa mu reče: »Dede, ćate, uzmi

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Neki istorici tvrde da je tu bila episkopija, i to jedna od onih osam što ih je zasnovao kralj Milutin Nemanjić. Danas je to selo veliko i ušoreno.

Živeli su složno. To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća. Ako je veselje, veselje je sviju njix: ako je žalost, i ona je opšta. Bili su svi uzovnici.

Zvao se Sulja. Prezime niti mu je ko tad znao niti danas zna. Ali je od Crnobaraca dobio nadimak kojim je obeležena jedna njegova strast.

Ali je od Crnobaraca dobio nadimak kojim je obeležena jedna njegova strast. Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati. Zato ga Crnobarci prozvaše „Kruška”.

Iz mladosti dobri drugovi, pa su to ostali i pod starost kao domaćini u domovima svojim. Kao što im kuće gledahu jedna u drugu, tako se i ove starešine nikad ne razdvajahu. Obe kuće pune naroda i berićeta.

Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Lazar su uz

– Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna. Ništa od njihovih ukućana nije skriveno. – Eh, eto vidiš! — reče Kruška i upilji u Lazara... Lazar se poče dosećati.

ništa!... Kao velim, on se sa Lazarom pazi, Ivan se pazi sa Aleksom... zar je tu što čudno kad je to kao jedna kuća?!... Ali ne lezi đavole!... Moj ti se Stanko nešto prikrada... nešto hvata drva na se i osvrće se da ga...

Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti... Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno...

Neka mu bog da života i zdravlja... Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi... Ona prošaputa: — Za grm, druže!...

Ključaonica kljocnu i vrata se otvoriše. Stanko korači unutra. Nasred vodenice gorela je vatra. Kraj vatre jedna ponjavica i malo sena — to je bila postelja vodeničareva. Kraj mučnjaka stojao je čovek, sav beo od paspalja.

Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća... pukoše... začu se harambašin glas: — Juriš!

Dučić, Jovan - PESME

Dok blisnuše nebesa u času, I šum čudan prođe po samoći, Miris lipa dolinom se rasu: Jedna duša minu posred noći...

Šýme u strahu svom od mraka: „Bog je pomalo sve što zâri; I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!... Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve što ne

ZVEZDE Kad nebo zasja prvo veče, Ču se glas zvezde s vidokruga: — Ja sjam za srećne, jedna reče. — A ja za bedne, kaže druga. — Ja kraljevima, zbori treća. — Ja herojima. — A ja roblju. — Ja zaljubljenim!

BOR Golem i mračan, neveselo, Stoji, bezimen kao travka; U njemu huči gorsko vrelo, I noću prespi jedna čavka. Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja.

Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga.

I u meni samom koliko je mene? Koliko?... Sve ćuti. Ah! to je užasno. LjUBAV Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava?

Čujem u dnu duše glas nekakav setno, Kô glas u dubini noći. To je samo Jedna mutna želja prošla neosetno, Ko bi znao za čim, ko bi znao kamo.

kako to boli reći jedno zbogom! I kolika rana otvori se tajna, Kad i za tolikom našom suzom mnogom, Opet padne jedna suza oproštajna. Napred! Ali kuda, i kamo, i zašto? I zar uvek isto, i sve tako večno?

I obamre snaga, i zanemi vera, Dok žeđ tamnog srca postaje sve veća; Tad vidiš da često, koliko i sreća, Vredi jedna topla i lepa himera.

IZMIRENjE I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi: Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi.

od smrti, bez uza Za sve oko sebe — sad novi put sija: Kad poznamo čari pokajničkih suza, Tad postane ljubav jedna religija.

Kao u dvorani ogledalâ, i ti Sad u svakoj misli boraviš po jedna. I cela istkana iz sunčanih niti, Kao krupno jedro stojiš, nedogledna. Hoćeš li ostati ili proći?

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Neće te niko ujesti! — Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. — Izvoli! — reče Joca. — Hajde ti napred! On uđe. Uđoh i ja.

Tada — ali s mukom i bolom se sećam ovih teških uspomena — tada moga oca zdrpi jedna užasna groznica. On pade u krevet, zalepi negde vezikator i — umre!

Sutra će, mislim. Ja skočih: — Šta? Sutra već! — Sutra, bogu hvala! Sad nastupi jedna velika pauza u kojoj ne znam šta je ko mislio, a ja sam samo gledao Đorđa kako ga ona s tetkom vodi kolima, kako on

Silaj išaran zlatom, za njega zadenuta jedna harbija s drškom od slonove kosti, i jedan nožić sa srebrnim cagrijama i s drškom od slonove kosti.

Oko njega razbacane stolice; dve ili tri preturene. Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine.

Na sredi tavanice obešena lampa čkiljila je, jedva probacujući zrake kroz već sasvim crno staklo. Nasred srede stajaše jedna drvena stolica, sa slamnjim sedištem i slomljenom i tako živopisno ispruženom nogom kao da hoće da se fotografiše.

Pa ipak je on iščekivaše. Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanje”. Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vučenju ima predosećanje

I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji. Oni brzo pređoše preko mosta i skloniše se u

— Gle, gle ti njega! — reče Blagoje. — Zbog take sitnice plače! Pa šta mije to? Jedna noga! E, hej! Sve će to opet... on umalo ne reče „narasti”, ali se opet ustavi: — Sve će to opet..

Kakva je to kuća, starinska zadruga — čitava vojska! Dođi samo uveče, a da ti se nadaju, pa će te presresti jedna snaha na samom putu, s lučem u ruci.

Ali se nijedna ne obeseli tome glasu. Smejaše se, istina, ali im smeh ne ide od srca. — Nije ona za našu kuću! — Jedna namiguša! — More to, al' maznica, da te bog sačuva! — Sve bi nas zavadila! Matija je Đenadić čovek sasvim star.

Onda obrisa oči i uđe u narod. Svi poustajaše. — Imao bih nešto da progovorim sa starijim ljudima — reče pop. Žene, jedna po jedna, njega u ruku pa kao guske jedna za drugom na kapiju. I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Istina, podsmevaju im se Temišvarci da su im varoške krave pojele trotoar, ali to je samo jedna pakost, jer trotoara zaista nikada nije ni bilo.

Danju gaze po vodi komšijska dečurlija i kvasi turove, a i noću je jedna lepota slušati žabe kad počnu da pevaju. Pojedine pevače već poznaje sav komšiluk po glasu.

Ne znaš ko je deblji, pop ili popadija. I jedna i druga popadija izgleda mala, široka a temeljna kao ona figura na gospodin-notaroševom stolu, u kojoj gospodin notaroš

mala, široka a temeljna kao ona figura na gospodin-notaroševom stolu, u kojoj gospodin notaroš drži trafiku, a to je jedna ženska prilika šira neg duža, pa se gornja polovina digne, a u donjoj stoji duvan, i uvek je vlažan.

Pa kernštrudla lepo narasla, pa mekana k’o duša. Gledaj samo kako je odskočila k’o federi u kanabetu! Jedna lepota! Bože, bože, čisto bih sama odnela, samo da je vidim kakvo će lice da napravi kad je vidi!

— Baš dobro te se setiste i nakaniste, a mi, boga mi, skoro zadremali. — Beštija jedna — misli u sebi gospoja Persa, — mora ona svud svoj nos da zabode!

A omladina, frajla Jula i frajla Melanija, samo se cmaču i smeše jedna na drugu. Šta se razgovaraju, to će sam bog znati, šapću pa se zacene od smeja, naslone se jedna na drugu, pa se

Šta se razgovaraju, to će sam bog znati, šapću pa se zacene od smeja, naslone se jedna na drugu, pa se njihaju i smeju tako, dok ih mamice ne opomenu da to nije lepo!

— Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija. — Jedna muka i nevolja, a nema mu leka! I doista, ko ga nije popravljao i doterivao, pa ništa!

— Zbogom, zbogom! — veli jedna drugoj. — Laku noć! Prijatno spavanje! — Ama kanda ćemo noćas imati malo kišice; vidite li kako nam se sprema od Bačke?

učen čovek, — umro je, bog da mu dušu prosti, više od pića nego od nauke, — a paori su ga zvali šlajber, kaz’ti pisar, jedna drevna pijanica, ali je začudo lepo umeo da sastavi sve to i da napiše, a, boga mi, i naplaćivao se.

Mnogi očevi, a naročito mame već su pravile neke kombinacije, ali su mame đavolski krile jedna od druge, pokazujući se sve krajnje ravnodušne. Naposletku dođe i taj dan, stiže i novi učitelj.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

MASE 36 XVI MARKO 37 XVII 38 XVIII LUDI STEVAN 40 XIX DEDA VESA 42 XX 43 XXI 45 BOŽJI LjUDI I ZADUŠNICA Jedna pada u zimu, druga u leto, pred letnjeg sv. Nikolu.

Podignuta na direke s kujnom i sobom. Docnije dozidana jedna oveća, dugačka soba sa drvenom sofrom, u koju bi, kad pada kiša a parastos je, podušje nekome, imali gde da se sklone

U to vreme bila prebegla iz Turske jedna prosjakinja, neko ulavo1, mlado devojče. Zvala se Vejka. Od zuluma pomerila pameću.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jakov Ignjatović DVE PRIPOVETKE Sadržaj JEDNA ŽENIDBA 2 PITA HILjADU FORINATA 66 DVE PRIPOVETKE JEDNA ŽENIDBA I Ljuba Čekmedžija bio je u varošici O.

KNjIŽEVNOSTI Jakov Ignjatović DVE PRIPOVETKE Sadržaj JEDNA ŽENIDBA 2 PITA HILjADU FORINATA 66 DVE PRIPOVETKE JEDNA ŽENIDBA I Ljuba Čekmedžija bio je u varošici O. momak na glasu.

— Kako izvolevate. Ljuba opet kočijaši. Nastao je već sumrak. Ljuba jako tera. Sestre šapuću, smeju se, jedna drugu ispitkuje šta je Ljuba govorio. Ljuba prisluškuje, ali se ne osvrće. Zamole ga da ako ne tera.

VI Ljuba opet imade dve partije pred očima, i to obadve dobre. Jedna je u selu P., bogata paora kći, a druga kći imućna opančara u varoši B. Tatijana Skorićeva u P.

U varoši G. ima Ljuba jednog negdašnjeg druga, koji ima dve sestre, jedna je lepša a druga umiljatija. Svaka ima po dve hiljade forniti. Lepa se zove Julka., a umiljata Milka.

Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M. živi jedna udovica, zjelo bogata, a drži pod svoje jednu devojku, koju je dala lepo vaspitati, i daće je za trgovca.

Znam svaki liker, samo kad mi do nosa dođe! Opet okrenu drugi razgovor, kad najedanput frajla otvori jedna vrata i nudi ih da uđu u drugu sobu. Svi uđu.

će toliko pokućstvo u njegovoj sobi stati, jer u velikoj kući, gde mu je gvožđarnica, osim dućana ima samo dve sobe: jedna gleda u dućan, a druga je preko kujne — mala, gleda u avliju, pa ako uđe klavir, neće se moći više nijedan krevet

No, mani se sad toga, pa da idemo ovamo gdegod bliže. — Kuda? — Znam dva mesta. Jedna u C., a druga u Š. U C. jedna stara udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina,

No, mani se sad toga, pa da idemo ovamo gdegod bliže. — Kuda? — Znam dva mesta. Jedna u C., a druga u Š. U C. jedna stara udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da

triest i četiri — ostaje mi tri; tri — četiri — pet — šest — deset . . . suma: jedna hiljada četrdeset forinti i trideset krajcara.“ Čekmedžijić se češe po glavi, pa se opet misli.

— Mica i Alka, obe su od dobre kuće, išle su zajedno U školu, pa su bile dobre drugarice. Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

za dvadeset i četiri sat a, mogu da pregaze do Valjeva, samo njihovi ulani, živi bili pa videli, čuveni su njihovi ulani. Jedna parada i kraj.

od nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto.

A i žene se dale u rekognosciranje podruma: ispituju im fortifikacisku moć i nude jedna drugoj gostoprimstvo: — Dođite molim vas; molim vas dođite.

u jednom drskom nastupu, stala podizati glavu, pa oseti kako ga ta gomila sve više i čudno draži i kako ga spopade jedna sasvim luda želja: da kao lud skoči i popne se na jedan od onih sanduka onde, ispred nekog dućana, pa da svu onu

i mutnih misli što su ovo posle podne u najživljem vrenju uznemirene mašte kuljale jedna za drugom pa se tako upućivale same nekim neznanim putevima.

Dva rata i jedna pobuna, ti tek što danusmo dušom, evo ni rane mi nisu još suve, a, vraga, šta se ponova sprema. I onaj ble savi svet

Taj grozni metež, nečuvene, odlučne i najveće strasti, taj najpakleniji pakao koji je ikad jedna stanica doživela da vidi, taj užasni, zverski elan, sav u jezivoj strasti: dočepati se što pre komande, ispuniti

Celo je nebo bilo uzbuđeno. A u svem ovom podneblju videla se i osećala jedna čudna, nepojmljiva snaga koja se budi, prikuplja, podrhtava i grči, zverska i kao nemoguća neka snaga što se trenutno

ne znam baš sigurno Ali znam ovo: da sam u svom životu često sretao mnoge ljude čija me je bistra i sveža razboritost, jedna divna jasnoća inteligencije prosto zgranjavala; ljude koji su uvek znali šta hoće i kod kojih me je naročito čudio onaj

Ali brze, smetene misli navreše jedna za drugom i sve se zbrka očajno u glavi Hristićevoj: i one dužnosti i brige i onaj strah, pa se usred onog mučnog

i sve se zbrka očajno u glavi Hristićevoj: i one dužnosti i brige i onaj strah, pa se usred onog mučnog haosa pojavi jedna jedina slika, dražesna figura njegove žene i drage i slatke uspomene kratkotrajnog uživanja sa njom.

Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao. I jedna bezumna radost zavrisnu u samoj njegovoj krvi od te pomisli.

Afrika

Što više plovimo kraj njih, sklop rasporeda ovog ostrvlja sve je čarobniji. Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane

bilo, ovako osenčena zelenilom, ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.

Šuma je ovde jedna kompaktna masa koja se brani od svakoga pristupa, kao grudima. Stazice, kao tamni hodnici, odvode kroz to zelenilo u

Zatim smo opet, ili usred mračnih šuma, ili usred puklih poljana zagušenih travom. Ali iznad svega jedna ogromna svetkovina osvetljenja, nebesnosti, mesečine koja juri nebom. Hotel, tuš, ledena pića.

Vuije i ja silazimo na obalu punu piroga, čamaca rastovarenog voća. Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila.

“ Jedna od njih ciči u oduševljenju drugoj: „madame, madame, moj muž je mažiskil a ja sam paroksizam; a ne, madame, vi, naprotiv,

Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina. To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“.

Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Toliko je njegovo nedovršeno voznesenje glasom bilo jedna stvarnost u ovoj noći. Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a

To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video. Jedna od njih produžava se u dve figure, čiji su seksovi, muški i ženski, uvijeni u krpice.

Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku. Odmah po podne pojavljuje se jedna košuta i ide pravo k nama na svojim vitkim nogama.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

E, e, e, kala!... Tim, tim, tim!... Pošten čovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala špekulacija. JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu? PETAR: A?

Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata.) Prokleto Eva, oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.) Moi krasni život!

MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću! MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti.

MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti. JANjA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. MIŠIĆ: E, fala bogu, kad nemate sad, biće drugi put. Ja mogu drugi put doći. JANjA: Što, drugi put?

Što mi ne kažiš, da ti pišam u novinu? Kakvo elinsko mudrost! Kad čui Grku u Morea, oći da ti digni u štatua, kako jedna Pitija. Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od tvoga duh, teći eto pamet.

Gospodar notarius, vi ste pametno muž što ste mi jedna lepa špekulacija kazali. Vi mora biti da ste Grk. MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti. JANjA: E, što sum kazao?

Kad proćim preko Atina, da vas pišim u vivlioteka; i kad si vratim iz Amerika, da vam donesim jedna lula, turska, lepa, i za moja Juca šešir. JUCA: Ne znam ja kad se vratite, nego vi meni sad da kupite.

JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene? PETAR: Ta šta vičete tako, nisam ja gluv!

JANjA: (Hunsvutsko posla!) Ja imam moja jedna špekulacija. MIŠIĆ: O, izvolite vi, ja vas neću uznemiravati. JANjA: (Neći da ti čue, prokletu veru!

MIŠIĆ: Bolest u ovakovim slučajevma ne ekskuzira. JANjA (uzme ga na stranu): Oćite da mi pustite, da dobieti jedna lepa jabuka od mene? MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga.

JANjA (dugo ga gledi): Gospodin notarius, usred moja nevolja imam ćef da pišim jedna historiju. MIŠIĆ: Kakvu istoriju? JANjA: Kako je srpsko glava prevarila grečesko mudrost. POZORIJE 6.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On je imao svega jednu naslonjaču, a za Garsulija doneta je jedna obična stolica. Garsuli se popeo do Engelshofena, sav crven, u boji koja se menjala od crvenila raka do modrine ćurana.

U taj deo Komande ulazilo se iz malog, zazidanog, dvorišta, iza crkve, gde je još stajala jedna stara baterija, koja se nije upotrebljavala.

Da nisu igrali zvonara u zatvoru?“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako skaradna, aluzija na igru, koja je u to doba bila uobičajena, i među oficirima, u austrijskom zatvoru.

Oni su bili formirani u kolonu, zaogrnuti svojim crvenim, serbskim, gunjevima. Izdaleka, činili su se jedna prava, crvena, linija.

Iza njega, varoš, utvrđenja, bedemi, rovovi puni vode, i žaba, crkveni tornjevi, topovi, sve se bilo kao skamenilo. Ni jedna vrana nije preletela, preko Temišvara, dok je Garsuli odmotavao pismeno.

Oni to još nisu znali, tog proleća, i budili su se u Temišvaru, kao što su se budili nekad u Srbiji, kao jedna porodica. Nadali su se da će živeti u istom mestu i bili su užasnuti, pri pomisli, da ih razmeste po raznim pukovima.

Na zidu u toj sobi, nad posteljom, visila je svega jedna ikona, Marija, naslikana kako je, na globusu, zgazila zmiju, nogom.

Venčanje je svršeno tek što se mladenci behu videli. Varvara je bila udata, uz miraz čuveni; Katinku su pratila samo jedna kola nameštaja, koja je senator poslao u Petrovaradin, sa nešto prstenja i minđuša, preostalih od njene matere.

Zar je trebalo da se pojavi jedna nakaza, kao taj Garsuli, pa da ga seti da je ona postojala, da je sa njim živela, da nije nikakva utvara?

Uostalom, ona je malo govorila mužu, samo ga je gledala. Jedna nakaza, taj Garsuli, trebao je dakle da dođe, da ga seti te žene koja mu se sad, u sećanju, činila tako lepa i dobra.

Mahalčani su tu kuću zvali: Trifunovi dvori! Iza te kuće bila je preostala jedna, kamenita, čatrnja, u kojoj više nije bilo vode, a koja je bila zazidana sad i služila Trifunu za teferidž u bašti.

Nisu bile crvene više ni njegove utegnute, husarske, čakšire. A ni oderane čizme nisu više bile žute. Ni jedna se žena, više, nije okretala, u Temišvaru, za tim oficirom, pa ni služavke.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Zar tuđa duša nije često za nas potpuna zagonetka? Zar nije čovek za čoveka jedna od tajni u koju se može najteže prodreti? Ideje i pobude ljudskih grupa često se otimaju preciznoj studiji i proučavanju.

Uglavnom: ukoliko su dve etničke grupe koje su na istom profilu više udaljene jedna od druge, utoliko su jasnije razlike njihovih psihičkih osobina.

Metoda indirektnog promatranja nije potpuno odvojena od metode direktnog promatranja. One se mahom ne mogu jedna od druge odvojiti.

na Balkanu; mnogi su se doseljenici nadali, da će se povratiti u svoju zemlju, jednom oslobođenu od turske uprave. Jedna struja zajedničkog osećanja i mišljenja utvrđivala se na obema obalama Save i Dunava.

Ali je za to potreban jedan period mira, jedna era demokratizacije, u kojoj treba prosvetiti narodne slojeve, naročito u Bugarskoj.

Njegova je mera nepomućena, pouzdanje bezgranično. Pored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna crta, jedna od bitnih crta narodne duše.

Njegova je mera nepomućena, pouzdanje bezgranično. Pored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna crta, jedna od bitnih crta narodne duše. Dinarski čovek gori od želje da osveti „Kosovo“ (Kosovsku bitku 1389. god.

Staro šumadijsko stanovništvo se naselilo po proplancima i krčevinama. Naselja su bila izolovana, daleko jedna od drugih.

Kuća su daleko jedna od druge i prevlađuje razbijeni tip sela. Kuća je doskora bila drvena, šindrom, daskom ili slamom pokrivena (na

Sela, rasturena po proplancima, bila su udaljena jedna od drugih i malobrojna. Stanovništvo se zanimalo naročito stočarstvom, najviše svinjarstvom, radije nego zemljoradnjom i

Najzad, oblast dinarskih brđana je bila podeljena, više nego i jedna druga, političkim i administrativnim granicama i države u čiji su sastav ulazili katkad su uspevale da izmene neke

Mestimice, u proplancima između četinarskih šuma, nailazi se na kuće skoro uvek drvene, koje su jako udaljene jedna od druge. Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna! — gunđa čiča i opet se okreće. Svinja džak samo se strese kao da se uplašio, ali ništa ne odgovara.

na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola. Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško.

Na tome stolu, kroz dugi niz godina, bilo je popijeno toliko rakije da bi se od nje mogla načiniti jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna

jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna stara svinja sa šesnaestoro šarenih prasića. Za tim stolom zaista je bilo teško sastaviti neki potpuno trijezan oglas.

Rđa jedna poljska, penje se na džak baš uz moja leđa. Uh, uh, kako to golica, kako to škaklji, prosto bih skočio do neba!

— Oho-ho, mijau! — protegnu se on koliko je više mogao, a toga istog trenutka proletje preko neba jedna zvijezda padalica tako da se mišu učinilo da je istegnuti mačak zagrebao šapom samo nebo.

gadno izbole pčele, pa mu je u glavi još uvek zujalo i bučalo kao da u njoj bruje najmanje dvije košnice pčela i melje jedna vodenica.

Mogu ti samo toliko reći da je Mačak lav juče rastjerao čitav jedan vašar i opustio cijeli grad. Spasla se samo jedna buva koja se sakrila u njegov čupavi rep.

Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. — Živ živ! — pitali su vrapci.

Dvije lopte munjevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge, sve dok žuta lopta ne odskoči daleko u stranu, pretvori se u Žuću i, koliko su je noge nosile, strugnu

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

oko sebe crnu igru odigra POSLE IGRE Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema Druga se ruka maši za srce Da srce iz grudi ne

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI Na dan Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja iz pasivnog kraja. Nikome ništa nije rekla, pošto je bila seoskog porekla.

Luda ala, puna tame, htede da se uda za me. Ali sam odoleo, jer sam drugu voleo. BABA ROGA Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Baba Roga. A ja sam, valjda razumete, jedno veoma hrabro dete.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT (prilazi ženskom stočiću sa pisanje, na kome je jedna fioka izvučena i predmeti u njoj ispreturani): Inače, ništa drugo; samo to? RINA: Da, samo to!

Imate li mlađe u kući? RINA: Imamo devojku, ali u nju ne sumnjam, to je jedna čestita starica već toliko godina kod nas.

Taj rukopis mirno počiva u fioci moga stola, pod ključem, ali... ovoga časa me obuze jedna slutnja: neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti

NOVAKOVIĆ (ljubi je): Kako si ti pažljiva i odlučna! RINA: Nego! Zar da dozvolim jedna sitnica da mi muti sreću? NOVAKOVIĆ (ustajući, grli je): Hvala ti, ti me prosto pretrpavaš dokazima o tvojoj ljubavi.

Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste vi uradili kada ste ostali udovica? RINA: Udala sam se.

ANTA: Pa ipak, pogrešili ste. Eto, baš znam jedan slučaj sa nekom Savetom Tomić. To je jedna čestita, ali sirota žena. Radi tako po kućama i izdržava se.

ANTA: Opet! Kazao sam ti da sam na tu reč osetljiv. SPASOJE: Hteo sam, znaš, samo da izložim sve posledice. Ali ima jedna koja je teža od svih. To je gospodin Burić. Šta će tek reći na sve to gospodin Đurić? NOVAKOVIĆ: No!

izabran je i za vanrednog profesora univerziteta, jer, gospodine, to nije delo samo obične naučne vrednosti, već je to jedna naučna revolucija u oblasti hidrotehnike po novim metodama rada koje su u njemu iznesene.

SPASOJE: Ali, dušo moja, moramo je trpeti, To je najpre moja sestra, od tetke doduše, ali tek sestra, a zatim to je jedna vrlo bogata usedelica. VUKICA: Pa? Jesam li joj ja kriva? Što se nije udala kad je trebala?

SPASOJE: Kuća! ĐURIĆ: Tako je! I sad zamislite „Iliriju” kao kuću, jer to je jedna organizacija, zasnovana na širokim osnovama, i sad dođe neko i kaže: dajte mi moju gredu.

Zar za vas to znači rušenje društva i društvenog poretka? Zar jedna perverzna žena, jedan lažan prijatelj, jedan razbojnik na katedri univerziteta, jedan otimač tuđe imovine i jedan

SPASOJE: K meni? II AGENT: Po saznanju, ovoga trenutka nalazi se u vašoj kući jedna osoba za kojom se na sve strane prestonice traga.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Naslonih čelo na prozorsko okno i zatvorih oči. To mi je bila jedna od navika iz detinjstva kad ne bih znao šta da počnem.

Takva jedna četrnaestogodišnja balavica nije za nešto bolje! - rekoh sebi i skupih kolena pod bradu. Štof pantalona bio je zagrejan

Bilo je čudno misliti da ćemo jednoga dana gledati Zemlju sa Meseca. Jedna svetla metalna lopta nasuprot drugoj i ti na jednoj od njih, ili između njih, mali kao mrav, a ipak jači od bilo čega.

- Koliko još ima? - dolete jedna ceduljica, a Saša Albreht pokaza sve prste jedne ruke, a na drugoj savi dva. Pogledah na svoj sat, ali taj kao i uvek

To nije bilo jednostavno: Baronica i seterka vukle su jedna drugu čas levo, čas desno; zatim je Baronica odgovarala o stanju onog nečeg pod Mimikinim vratom, savetovala dečake da

To je bila jedna od njenih osobina protiv kojih se borila jer je htela da bude dobar aktivista, ali je mimo njene volju iz nje izletalo da

Zatim su, kosimice sekući trg i lepršajući svojim belim kapama, prošle opatice i ne osvrćući se. Među njima bila je jedna mlada, ali još niko od gimnazista nije uspeo da je zaustavi i razgovara s njom duže od dva minuta.

” itd. Glasovi su im bili piskavi i neodređeni, a kroz staklena vrata videlo se kako jedna prema drugoj naginju svoje zlatokose glave. Čitava ta kuća, sa baštom punom mladih biljki, delovala je čisto i sveže.

Hteo sam da ih ponesemo, ali Rašida je bila odlučno protiv. - Rođeni su da žive slobodni i neka žive! - rekla je, a jedna joj se bora ucrtala između obrva. Upitah je šta je sa ježom, ali se ona namršti još jače.

Ljermontov me je obarao na izvestan način, ali sam zbog nečega stalno ponavljao dečju pesmicu o Barabančiku. Bila je to jedna od pesmica s kojima se može ići do sto jedan i nazad, i ja nisam ni primetio da sam stigao do Pogače, jer je to čvorna

Pred mesarom je bio čitav čopor žena s korpama u rukama, ali ni jedna od njih nije bila moja majka. Pođoh ka pekari. Nije ni tamo bila.

Rašida je i dalje ćutala. - I ti još ne znaš kakav dan? - otkravila se na kraju, zatim rekla da je to jedna značajna godišnjica. Dvonedeljnica, u stvari.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Lako mu je kad je puna kuća. Glavna kuća mu je bila na jedan kat. Njegov stan imao je četiri sobe. Jedna soba za posetu, „fizitu“.

Dalje na desnoj strani na duvaru dve velike slike. Jedna je gospodara Sofre, druga gospođe Soke. Gospodar Sofra naslikan u svoj veličini i dužini, u potpuno paradnom odelu, u

— A kako je sa oružjem? — Jedna puška, dva pištolja i nadžak. — Dobro je. Sad je sve u redu. Samo neka se iz prvi’ kola premesti sve što onde ne treba

Kod Čamče, opet, smešeći se lice, nad glavom „vopijuščeg” nosa jedna grdna bradavica, iz koje izviruje, visi, jedna jaka dugačka dlaka, kao u purana. Lako će ih poznati.

Kod Čamče, opet, smešeći se lice, nad glavom „vopijuščeg” nosa jedna grdna bradavica, iz koje izviruje, visi, jedna jaka dugačka dlaka, kao u purana. Lako će ih poznati. Od nikud se ne odziva.

— Pa zar ovde još misliš da će biti lopova? — Ima još jedna banda, čuo si za Janotiča? — Zar je i on u ovoj okolini?

Misle se, pitaju za cenu, dobra je, profita dosta. Dozvole Čamči prodavati. Već je prvi dan jedna kola prodao, sutradan druga. Cena ne može biti bolja.

Gospodične, kad se Šamika šeće, otvaraju žaluzine, ili potajno izviruju. Tako prvi dan jedna frajla, čuvši da ide Šamika, brzo prozoru, pa u hitosti, da se ne bi zadocnila, razbila je glavom prozor.

— Taj konj je moj i nedavno su mi ga ukrali, bogzna od koga si opet ti ukrao. No praštam ti. Eto još jedna forinta na put! — reče Pera. — Pa sad se odma’ čisti, jer ako te još vidim, štranga ti ne fali.

No jako sam se istrošio, jer je put skup, a i ovde je velika skupoća: jedna zrela kruška, što kod nas tek oktobra zre, srebrn cvancik.

U ćošku je jedna mala tribina, na koju se penje malim lestvama. Tu je već i banda, ili orkestar. Jedne hegede, po nuždi i „prim” i

Tu je već i banda, ili orkestar. Jedne hegede, po nuždi i „prim” i „kontra”, jedan „Flüglhorn”, jedan „piccolo”, jedna „bastrompeta” i, za kompletiranje, jedna zviždaljka. Četiri čoveka i pet instrumenata.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže. Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek.

Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini.

negde u blizini, ni taj lavež pasa koji je svud isti, ni te vatre od kojih zasuze oči, zagaravi lice i ugreje se jedna strana, dok druga prozebe.

Posle, kada se pojavi Mesec, postala je čitava jedna strana zemlje svetla i, pod mračnim bregom, čitava nepregledna poljana vidna.

U svađi s bratom, koji se bio naselio u Zemun, a rešio da se kupi jedna velika kuća u Budim gradu, on je želeo da izvuče sedam stotina dukata i da se odseli u Rusiju.

Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati. Deca mu poboljevahu – mlađa je imala neke čireve – a on ceo

Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno... bez smisla... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?

Pa kako je umrla jedna, uzimajući kuvan pepeo sa sirćetom, da ne bi rađala više, jer ih je već imala šestoro. Pa kako se noću javlja sad,

opet doznao je od nje: da je protiv povraćanja žuči odličan lek zejtin sa kuvanim šećerom i da u Beogradu, preko, ima jedna babica, Turkinja, što spravlja neku rakiju koja se pije u vrućem kupatilu, mesečno jedanput, pa o rađanju ne može biti ni

Osećala je koliko je uplašen i nerešljiv, ali i to da samo jedna sitnica još treba, pa da se, sa te na izgled mirne, površine strmoglave u tu mutnu reku, urlikom i silom.

Osećao je već kako mu prilazi. Brat, taj brat koji mu se već tri nedelje činio samo jedna hrpa odora, pletenica, čoha i perja, u daljini, kao da i nije više bio živ.

A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

¹¹ Jedna od najlepših basmi koje se koriste u ljubavnom gatanju jeste ona zabeležena u Hercegovini: „Kad je mlad mjesec, uhvati dj

⁵² Postoji jedna klasa obrednih radnji usmerenih ka dobijanju željenog muškog deteta, koje vrše roditelji ženske dece sa željom da na

Naime, u Zeti se veruje da ne valja udariti trudnicu preslicom, jer će roditi žensko dete. Postoji još jedna zanimljiva zabrana vezana za pol budućeg deteta.

). Jedna od najrasprostranjenijih tabuisanih delatnosti trudnice jeste — krađa. Zanimljivo je i značajno, takođe, da je i posledic

Zato je lako objašnjivo da se obredi kojima jedna kultura odgovara na ovako važan događaj i kojima pokušava da reguliše njegov tok i povoljan ishod ne mogu proizvoljno

Dešava se, i to ne baš retko, jedna zagonetna pojava: s krštenjem se čeka i preko mesec dana od rođenja deteta. Nikola Begović, pop iz Like, piše: „Srbi

Tako su, na primer, dve Crnogorke, prijateljice, koje su istog dana rodile (jedna kćer a druga sina), dale deci ove nadimke: Zlatija i Mrko (zaštitna imena) da bi ih sačuvale od veštica, uroka i zlih

literaturi oni nisu određeni kao sistem, kao posebna klasa tabua koji važe samo do isteka prve godine dečjeg života. Jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih magijskih zabrana koje se odnose na dete do godinu dana, jeste zabrana,

To kravajče dete načne sa tri strane pa onda dete, kravajčić i sve kućne kašike stave u džak. Jedna osoba s tim džakom zađe tri puta oko kuće.

Potom se dete metne unutra da sedi. Njega čuva jedna žena koja tu sedi a mati iziđe napolje, ’opkoli’ kuću pa uđe unutra. Ulazeći ona pita onu ženu što sedi: ’kakvo variš?

¹⁹ U istu svrhu oglašavanja polne zrelosti devojke, u Mačvi koriste druga sredstva. „U kući gde ima jedna udavača, ona sama napravi lutku, lepo je obuče i obesi u prozor s ulice; ako ima dve devojke, onda se istaknu dve

Devet braće s Martom sestrom, na Marti je jedna parta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . puče parta, ode Marta.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za ljude koje alkohol proizvodi u što ne može ni jedna sreća, koje njegovi karavani odnesu do takvih suvati gde se putnik više ne doseća sumorne stanice odakle krete ni da

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Sami smo protiv svih. GLUVARENjE OGLAS I Traži se jedan svet, prekjuče iščezao. Traži se jedna polovna nedelja bez vesti o nesrećama i ratovima.

Svi oni se traže. V Traži se jedan džemper. Vuna mu je ostrižena sa hercegovačkih ovaca. Prela je jedna seljanka sa Pelješca. Plela jedna devojka iz Beograda, koja je odavno udata. S vremenom je primio boju londonske magle.

V Traži se jedan džemper. Vuna mu je ostrižena sa hercegovačkih ovaca. Prela je jedna seljanka sa Pelješca. Plela jedna devojka iz Beograda, koja je odavno udata. S vremenom je primio boju londonske magle.

Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč. Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim i, možda, napišem.

Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija. I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo,

Detektor se sluša kroz slušalice na ušima.) U to vreme živela je ispod našeg stana jedna devojka. Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla na doček nove 1951.

i golubarnikom na dnu; sećam se dveju mladih senki u tamnom prozorskom staklu kako u potpunoj tišini igraju priljubljene jedna uz drugu, pored usnule bake sa glavom na kredencu, na Čuburi, u Beogradu, u Srbiji, u Jugoslaviji, na Balkanu, u

Pogledi nam se susretoše iznad onih bitangi u prvom redu partera (neprestano su se gađali kuglicama od hartije, stoka jedna!) i njene oči napuniše se suzama. Oboje smo osećali da nam je to poslednji susret.

Ništa od svega toga! Samo dve obične reke koje se ulivaju jedna u drugu, baš kao u najblesavijim pismenim zadacima o Beogradu!

Danas deca imaju toliko stvari za igru! Čitava jedna industrija trudi se da ih snabde predmetima pomoću kojih će izbeći dosadu.

Čitava jedna industrija trudi se da ih snabde predmetima pomoću kojih će izbeći dosadu. Igrati se šuge — to vam je jedna veoma stara igra u kojoj dete koje nema sreće juri drugu decu pokušavajući da ih dodirne.

Ostaje samo šuga, jedna od najnesrećnijih i najpoetičnijih igara koje su ulepšavale naše rane godine na planeti Zemlji.

Matavulj, Simo - USKOK

Općinski glavari vraćahu se zlovoljni. Konte Pijero započe: — Čuste li bezobraznika? Korpo de dio, da se jedna soldatina smije ponašati onako prema mene, a i prema vas!? To nije hvala!

Od Crnogoraka nije samo pažnju privlačila, nego prosto oči plijenila jedna od onih dviju djevojaka, stasita, prsata, ogrnuta crnom strukom, s jednom rukom za pojasom, s drugom spuštenom niz

Ljudi mučahu. Gdjekoja bi od žena pod bremenom huknula. Jedna starija šapnu: „Kuku, evo omrkosmo, prije no što stigosmo na Krstac! A evo će i božje vrijeme na ovi čas udarit’!

A u sudu je, vele, jedna mjera za Latine, a druga za naše! Eto, kneže, na što se tuže! Knez ne reče ništa, kao da se zarekao bješe da će ih

— zapita djed. — Tako! — reče Janko i na licu pokaza tobože veliko iznenađenje. — Ja mnim ne bi ni jedna pošla za njega! — doda njeko. — E, da! — prihvati Milica. — Ti to kažeš! A onamo sve se grabe oko njega.

Pa prionuše svi svojski, bez riječi. Tada se Janku odgonetnu jedna zagonetka. Dotle se čudio kako silni plamen ne zapali slamni krov, ali tada vidje da je gore probušen otvor, koji se

— A šta je onda guvernadur? — Kâ najveći glavar. U njega je jedna pola pečata državnoga, a druga je polovina kod vladike, pa kad se sastanu i sastave...

Puro mu objasni: — To je jedna od onijeh stotinu i šesdeset što je car Veliki Petar poslao vladici Danilu, poslije boja na Carevu Lâzu.

Još samo jedna ima u našem plemenu. Ovu je svojom rukom dao ovome Mrgudu vladika Sava, poslije onoga velikoga boja na Kčevu, đe je

Ženske se zbiše u gomilu, odvojeno od muškaraca. Bilo ih je i sredovječnijeh. Od tijeh zadrža pažnju Jankovu jedna oniska, neobično široka i puna. Bješe još bjelolika velikih povijenijeh obrva, sa izrazom nježnosti i sjete.

Zbilja je Mrgud nestrpljivo upredao brkove gledajući Janka. Ovome od tijeh povjerenijeh stvari kao da jedna bješe najpreča, te zapita Krcuna: — Taj Savo, to je brat vladičin? — Jest. — A čovjek je od knjige? — Kako ne.

— Popvdopulo — ispravi Krcun. — Viđi đavola đetinjeg! Sutradan predvoji Marmon svoju silnu vojsku; jedna se polovina spusti pod Novi, druga pođe na nas u brda.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

dečjoj književnosti dobija jedan mogući smisao. Takva dela nas navode na pomisao da je dečja književnost jedna mogućnost književnog izraza, jedna duhovna pustolovina koja se nije slučaj no dogodila u našem, modernom vremenu.

Takva dela nas navode na pomisao da je dečja književnost jedna mogućnost književnog izraza, jedna duhovna pustolovina koja se nije slučaj no dogodila u našem, modernom vremenu.

mogu uključiti u bajke, ili i u fantastične priče: tako bi se sačuvala sveta celovitost Književnosti, koja je, znamo, jedna i nedeljiva...

Dete u odraslima prepoznalo je decu oko sebe; i jedna i druga odveć dugo su bila zapostavljena. Istorija čovečanstva je istorija ratova što ih vode odrasli.

Tako se, oko deteta i u vezi s detetom, počela razvijati jedna književna tehnika, koja je, krajem HIX veka, doživela razmah i izvesno potvrđivanje.

Kasnije mi se učinilo da se takvim preterivanjima uprošćava jedna složena činjenica, i da se problem deteta kao čitaoca ne može rešiti njegovim odlučnim eliminisanjem.

(Jedna od najslabijih pesama koju sam napisao, Proglas dečje republike, najradije je preštampavana i tumačena deci, valjda zato

Dečja pesma je jedna od retkih umetničkih tvorevina koje ne zadaju glavobolje vladajućim porecima. Nezlobiva i bezopasna, ona je i kod njih

Vaspitavanju u užem smislu pesma ne može služiti... Načela pedagogije su jedna, poezije druga. Ako se, ostvareni ponaosob, njihovi rezultati u nekim tačkama mogu dodirivati, preporučljivo je, i za

u nekim tačkama mogu dodirivati, preporučljivo je, i za poeziju i za pedagogiju, da svoje težnje ostvaruju nezavisno jedna od druge. Isto tako, nije potrebno raspirivati netrpeljivost između jednog i drugog pristupa detetu.

Neke od njihovih pesama deca su prihvatila i zavolela; to je lepo; ali, to je jedna od onih činjenica kojima se ništa ne dokazuje.

Plavi zec mog dragog prijatelja Dušana Radovića (1920—1984) jedna je od uzbudljivijih epizoda srpske poezije za decu. Tri sam zemlje prelazio, i tri gore pregazio, i tri

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Oho! LEPRŠIĆ: Ta jedna reč „oho zaslužuje da se u novine stavi; a teško svakom, na koga počnu novine vikati.

O, moj Gavriloviću, kuće padaju i dižu se, a narodnost živi. GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna žena za mužem. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre?

GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna žena za mužem. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena...

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Beograd, januara 1914. JOVAN SKERLIĆ POČETAK NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jedna od glavnih odlika srpskohrvatske književnosti jeste što ne predstavlja jednostavnu celinu, što nju sačinjavaju odelite

obrazovanih plemića i bogatih trgovaca, stajala je van narodnog života i činila utisak jedne velike staklene bašte. Jedna tako izveštačena i staleška književnost nije imala uslova za stalan opstanak i neprekidno usavršavanje, ni u samom kraju

počelo se i kod pravoslavnih Srba baviti dalmatinskom književnošću, ali samo u obliku specijalnih naučnih istraživanja. Jedna stvar je van svakoga spora: dalmatinska književnost nije ni po čemu uticala na stvaranje nove srpske književnosti u XVIII

«) Ni jedna od lokalnih književnosti naših novoga vremena, ni dalmatinska, ni bosanska, ni slavonska, kao ni stara srednjovekovna,

gospodari« i »počtenorodni majstori«, radni, trezveni, sa malo zadovoljni, štedljivi, ekonomski organizovani, postaju jedna politička sila.

krajevima: u Mlecima, Skadru, u manastiru Mileševu, Goraždu, kod Mrkšine crkve u sadašnjem užičkom okrugu; samo jedna, i to vrlo kratko vreme, radila je u Beogradu.

Iz Beča su ih isto tako stalno odbijali, pod izgovorom da je jedna takva štamparija »nepotrebna i suvišna« pored jezuitske ćirilovske štamparije u Trnavi. 1751.

Umro je 19. decembra 1711. godine. O Đorđu Brankoviću se stvorila cela jedna poetička legenda kod ugarskih Srba. On je postao tragični zatočnik narodne misli i mučenik za srpsku narodnu stvar,

Ova najstarija štampana istorija srpskog naroda za dugo vreme smatrala se kao jedna od najvažnijih stvari ranije srpske istoriografije, i kao takva često je preštampavana, prevođena i navođena.

To je jedan od prvih prevoda iz francuske književnosti, prva čisto beletristična knjiga u srpskoj književnosti, i jedna od najranijih pojava novoga filozofskoga duha u srpskoj književnosti.

OD njega je ostao jedan prigodan patriotski spev, jedna prerađena drama u stihovima, jedna zbirka prevedenih poučnih pričica i priličan broj prigodnih i pobožnih pesama,

OD njega je ostao jedan prigodan patriotski spev, jedna prerađena drama u stihovima, jedna zbirka prevedenih poučnih pričica i priličan broj prigodnih i pobožnih pesama, originalnih i prevedenih.

Milićević, Vuk - Bespuće

Njegov voz projuri i stade odjednom; iz njega kuljnu mnoštvo svijeta i, prolazeći pored njega, iščezavaše kroz jedna vrata. On se pope u kola i stajaše na prozoru.

On je udisao svježi vazduh polumračnih šuma, gubio se pogledom u krošnjama koje su ulazile jedna u drugu i približavale debela, ostarjela, hrapava stabla.

i mala gvozdena peć sa izlizanim strijelcem; rasturene fotografije po zidovima i nejasne u tami; i patriotske slike i jedna nezgrapna ikona sa zarđalim kandilom ispred nje, koje nije bilo odavno pripaljivano.

čekajući da se razgori vatra, uz lojanu svijeću, zadjevenu u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena na brzu ruku, koja im svari kavu.

Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi ga.

vremena sjedi ona tako nepomična i nijema, ne osjećajući svoj život, već samo nesreću u sebi, zaprepašćena i satrta jedna mati. On je primakao jednu stolicu i sio pored ćuteći. I tuga materina prelazila je i na njega.

njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u drugo, jedna grozna mješavina svetinje i gnusobe, puna poniženja i odvratnosti.

stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u drugo, jedna grozna mješavina svetinje i gnusobe, puna poniženja i odvratnosti.

I kad je ona dolazila, zatitrala bi ona čama koja je punila ovu zgradu i gubila se: u kući se osjećala jedna mladost koja živi i jedro srce koje bije. Da se što ne ljutite na mene?

nešto traže, i lomljenjem prstiju i kojim drhtajem i trzajem svoga tijela, i usnama koje su podrhtavale i upijale se jedna u drugu. I u njoj se zbivalo nešto.

žene bacale poglede, osmjehe, zagledale jedne drugima haljine i ogledale se u izlozima; sredinom ulice prolažaše jedna gomila zidarskih radnika punih kreča po odijelu i po izobličenim, rđavim šeširima, vraćajući se sa posla teškim i

okretali se točkovi na dvokolnim taljigama, prljavim i slupanim od dasaka, punima smeća i đubreta, iz koga je virila jedna prljava lopata; taljige vukao jedan krupan, star i lijen konj, s oborenim očima kao da drijema i sa amom koji mu

Sremac, Stevan - PROZA

tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u krštenici stajalo za ime oca: »nevjedom« — jer je mali Joca došao

Kupi samo divit i tuce hartije pa ostavi u toj i toj mehani, i to mu je onda jedna njegova kancelarija. Tu je dočekivao seljake.

— O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene. Dosta jedna! — Ne treba vaša žena. — Ali meni treba tvoja, Švabo. Ali Švaba se nije ljutio.

— U šta igramo, Švabo? — pita ga Jova. — Sa jedna kafa! — veli Švaba. — E pa plati, Švabo, kafu, pa uzmi jedne stare karte, pa se uči sa tvojom Švabicom, gospoja

jednu a drugi na drugu stranu osvrću se jedan za drugim i gleda jedan drugome prase, kao ono naše gospoje što moraju jedna za drugom da se osvrnu i da jedna drugoj vidi šešir, i uopšte sve od glave do pete kako joj stoji.

se jedan za drugim i gleda jedan drugome prase, kao ono naše gospoje što moraju jedna za drugom da se osvrnu i da jedna drugoj vidi šešir, i uopšte sve od glave do pete kako joj stoji.

u otečestvu našem, da se sada poštari mogu smatrati među prve sinove ove zemlje, a to što si ti moj prijatelj, to je jedna radost moja velika, priko«.

— veli Jova. — E, baš mi je krivo, priko, što ne mogu sad da ti dokažem, prangijo jedna, koliko sam ti prijatelj! A da imam, ja bi’ ti pokazao šta je sve u stanju jedan dobar prijatelj za svoga prijatelja da

Ona je glavni jemac, a ti si, priko, samo jedna gola formalnost, da nas ima tri potpisnika. — E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti

A Jova Vatrica nije bio samo čovek šaldžija. Što je on umeo da ošuri pečenicu — mani se! MAKSIM JEDNA TROGLAVA SILUETA IZ NAŠIH DANA GLAVA PRVA Maksim u selu i u mehani. Bio je lep majski dan.

A bilo je, boga mi, i krajnje vreme da već završi, jer je jedan od zapitanih đaka, pobrajajući sve koristi koje jedna siromašna kuća ima od jarca, izvalio i takvu jednu korist koja se nikako ne može ovde verno navesti, mada pisac ne

narečjem a Klémpo — čuveni guslar, koji je opevao nekoliko partijskih mitinga i gungulâ, — on ih je uz gusle gudio. Jedna tako burska pesma, sećam se, počinje se ovako: U hiljadu i osmoj stotini, Devedeset devetoj godini, Knjigu piše

Radičević, Branko - PESME

Iz daleke pokrajine Ja sam amo došô, Ko b' za momkom iz tuđine Jadovati pošô?“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije,

Nos' me, stazo, dole, dole!“ Zakliktao od milote. Dole ga je staza snela, O da divna ovde čuda! Jedna moma stoji bela Kâno snega mlada gruda: „Oj devojko, zlato čisto!

A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga

(1844, na Uskrs) ŽELjA Kad sam ludo dete bio Želja mi je bila: Kad bi Bože udelio Meni jedna krila, Kad bi Boga dao oko Mene tako jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše

(1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom jedna deva Veze mlada pa popeva: „Itro, itro, iglo moja!

Moma vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo jedna četa — „Bože, Bože, strašna čuda!

! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada,

oči, Ali ništa, samo toči, Kaka čaša taka sreća, Dajde onu, ta je veća, Još i u tu vinca ledna, Meni treba jošte jedna — Braćo mila, zdravo, zdravo!

“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše. Tamo, brate, eno sunce seda, Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj: „Zdravo, mili

Pa dovatim Pegu za vođice, I poletim dole ka zemljice, Tu se spustim kraj Dunava ledna, Pored jedna uljanika gledna. Ala krasno čele zuzukaše! Poznam da sam kod matice naše, Ustavim se, ko tu kliktat neće?

i rasturi, Osim jedne, toj se sad požuri, — Grdna, brate, beše stena ova, A u njojzi grdna rupetina, A u rupi jedna grdna sova, A u sove grdna glavetina, Ta dok bi je bumbar obletio, Bi se bogme dosta promučio.

Tek glavate što nestade kuge, Ali učas eto tice druge, Jedna — druga — baš čitavo jato, Ali jato, brate, umiljato, Sve slavuji sa Drine i Save, Sa Neretve vode i Morave, I sa

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed poučno digne prst. — Prema jednom satu, brate Savo, ti si jedna obična bena. — Da šta sam nego bena. Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje

To „gledanje u sat“ za mog je djeda bila jedna isto tako tajanstvena i pomalo natprirodna umješnost kao i gatanje u dlan.

je sat u krilo kao da se odmara, zagledao se nekud u daljinu i obradovano protepao: — A, znao sam ja da je on živ, rđa jedna. Živ i zdrav. — Ko to, djede? — Moj pobro. Da je on mrtav, i njegov bi sat umro. Pa da, tako ti je to.

— Rade, stari pošteni domaćine, a znaš li ti uopće šta je to konj, to ti meni reci, džeko jedna? — Pazi ga! Pa šta ću drugo i znati ako neću to. Konj je Rade Ćopić, to si i sam kazao.

— Aha, uteče li, je li! — pobjedonosno kliče starac. — Prepao se grabalja, a, lolo jedna. Samardžija me čvrsto prigrli, ne da mi da se rastužim i kaže sokoleći me: — Uteko lopov, pa da. Neka, neka.

bez prestanka bruji i zuzuće, pa sve izaziva i budi onu skrivenu bubu u tebi, ter i ona počinje da zuji, prokletnica jedna, lopovska Zuka Zukić: — Zu-zu-zu-zu, Milja sama kod goveda ...čovjek joj u vojsci, a svekar na kosidbi ...

— razočarano se vajkao djed. — Greota jedna — nesmjelo se javnu Sava. — Greota i sramota. Ne daj bože da još čuje onaj hodža iz Potkalinja, tuđa vjera, ne bi se

Ni budala nema baš napretek, ali se za našeg susjeda svake godine nađe po jedna. — Sretan čovjek, pa eto ti kažu za njega u selu — ima džabnog poslenika po čitavo ljeto. Namirišu ga bene na sto konaka.

— Ehe, jeste, bogami, još prije nego smo se iz Like doselili, unazad četrdeset godina, bila je u Manitoj Dragi jedna Marijana, hajdučki jatak. Da to ne bude ta?

Znale su se gazdinske oranice, gajevi, konji i volovi. Svak je umio nabrojati šta jedna ugledna kuća ima i šta se u selu računa njezino. Manje se znalo o drugom, nevidljivom dijelu nečijeg bogatstva.

— Eno ga sad. — A bojim se i Trinaeste brigade, tamo mi je kum komandant. Nevolja jedna, pa eto ti. Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali: — Bojim se,

Komandant zove pridošlicu za sto i objašnjava mu na jednoj gruboj skici: — Vidiš, jedna jača bombaška grupa mora ti se probiti u medresu da likvidira teške mitraljeze.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu! Jedna dopola oćelavila, u drugoj ima devedeset oka, najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta

Vama sve miriše na dinju punu pčela! Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš!

Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA: Nije baš svršeno. Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah.

JUSUF: Ko bi ga znao! Evo ti ga! HASANAGA: E, dugo li ga je zadržo, svinja jedna! Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I tako ja, ti, one, svi mi, neosetno zbližismo se i postadosmo jedna kuća. Ako tvoja mati što dobro umesi, ona donosi nama.

Da li to beše strah od smrti? Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te.

U tom poče ona da se previja i grči. Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje. Jedna baba mi priđe i blago reče: — Iziđi sine, da ne gledaš. — A što? — Pa ne valja se. Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu.

— Jes’, jes’! — povikaše one, — znamo čak i kakve su! Njene su kite vezane crvenom vrpcom i u svakoj ima po jedna lala. — A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro.

Kad se sve iskupiše, dođoše njih nekoliko u sobu, kod mene, te probudiše mater. Jedna donese vode, druga joj namesti šamiju, treća je poli i ubrisa peškirom.

Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, prolaziš onamo, a? — Ama, teto!

I, naposletku, da ćemo iz mojih usta da „zobamo“ zrno, ali tako da jedna polovina zrna ostane u mojim, a druga u njenim ustima...

Šta ti ne rade! Oblače se u muška odela, plaše jedna drugu, valjaju se po travi u senkama od drveća po bašti. A Nuška im kolovođa.

Gledaš: oko čisto, snaga prava i u svakom pokretu kipti i proleva se zdravlje. Imali su četiri sina i tri kćeri. Jedna udata, druga umrla a treća još dete. Kao što rekoh, došao sv. Arhanđel, a oni slave.

pa čak je i mene poljubila u obraz, kad joj priđoh... Do nje moja baba, pa druge starke, sve jedna do druge. Pa čiča Toma, u žutim od šajka čakširama, s blagim očima, belim, malo kao podnadulim licem, glasom oblim i

— More, puštajte ih! Ko će s njima da izađe na kraj! — poviču ostali. Otvaraju im vrata, one se nećkaju. Guraju jedna drugu koja će prva. Dok, a uvek ona, snaška Pasa, žena čiča-Masina, prva ne uđe, pa za njom ostale.

Više glave mu, u činiji punoj brašna, gorela je jedna velika sveća, sa još puno oko nje malih sveća zapaljenih od onih što su došli.

Kostić, Laza - PESME

Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo

Nada mnom se zvezde roje, namiguju zrakom bledom, zgledaju se čudnim gledom, jedna drugu pita redom: »Od kud ovde ovo dvoje?

« Pa poznavši s bleda lika neznanoga poznanika opet jedna drugu pita: Da l' da prime iz dubina hladne zemlje vrelog sina? — Il' to možda, nisu zvezde?

Al' umesto lišća vela jedna se je ruža svela, pa je pala, pa se rascvetala posred srca moga vrela; al' od te će ruže mene vrelo srce da uvene.

Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj. A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu kap?

zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: ulazi! Otvoriše se vrata nečujno, nečujno stupi jedna bela senka — ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije,

svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih jada jedna mi je pavedrina: znadem kako i ti strada, budalino Savedrina!

II Na strmom pragu gorskoga klanca otkud se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko srdašce buli zaneli?

Al' osim zdravlja tvoga i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor

U razvalinama žive duše nije, tek jedna guja u njima se krije, paklena guja, hladna, samoživna, nemilost živi ispod razvalina, jer ko siktanje te ledene

Dok se tako krsti bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa, sveca namastiru, stresa se slika u tresu sve jačem, svetitelj Đurđe zamahuje

objavljen liče svetoga mi sna, međ ženama ti jedna delijo, iz ovih ruku ne puštam te ja!” Koliko beše milostiv mu vik, toliko strašan govornikov lik: s postolja, misliš,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

156 JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA 158 NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJ

divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika, puna isječenijeh ljudi.

Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput

Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava

Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se

Putujući ovako za dugo dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!

Carević uzme pero te pođe. Putujući opet po svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju!

junaštvo tako poštuješ, ja ću ti istinu da kažem đe je moje junaštvo, — pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se

da kažem đe je moje junaštvo, — pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se

pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.

Potom hodajući dugo po planini, ne nađe ništa, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko!

Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ne možeš, eto, na svaku stranu. Opet onaj moj ljut, pa kud ću pre. Da mi je ko, da mi pomogne, nego ona jedna, eto, devojka, ne zna ni ona sirota šta će. Ju, da idem, plače mi dete! (Ustane.) Pa veliš, eto, da bacim?

“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko groznica: jedna je ladna, druga s vatrom, treća nema ni zimu ni vatru, ne znaš šta je.

„Oštrija“ — dođi ovoj mojoj, pak će ti presesti i oštrina i ljutina. NIKOLA: Ako ćeš upravo, tvoja je jedna žena, koja se može svakom dopasti. MAKSIM: Na primer.

KUM: Grizelda, kume, a ne Grezilda. MAKSIM: Svejedno, žena — žena; ne valja ni jedna. Ako bude kao ta Grez... Grizelda, onda ću priznati da je dobra žena. KUM: Ja mislim da će probu izdržati.

MAKSIM: Ako održi, onda ću je pustiti, neka čini što god hoće, a ja ću samo dobovati, da se našla jedna dobra žena. Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene. NIKOLA: Ta bogme, ako ti počneš na nju hu, bu!

SVETOZAR: Duša valja, belila je dosta potrošeno, a tako i rumenila i boje za kosu. Jedna je tako navukla obrve, da mi se učinilo, da je na teatru. MAKSIM: A koja nije nakićena kao u komendiji?

MAKSIM: Kažem ja, da ne može ni jedna dobiti nagradu. Eto, koja je meka, ne valja, koja je ljuta, ne valja; koja troši, ne valja; koja štedi, ne valja; koja se

MAKSIM: Kakva je u sredu, takva je i u četvrtak. Od paprike ne biva bosiljak. SVETOZAR: I opet, kažem vam, našla se jedna, koja je dostojna nagrade. MAKSIM: Pa koja je, da vidimo i to čudo. (Svetozar pruži ruku na Sofiju.) MAKSIM: Soka?

Zlu ženu mogli su i doterati u čuvstvo. NIKOLA: Sreta kaišem. KUM: Da vidim kako bi Sreta s mojom prošo. MAKSIM: Jedna se žena na svetu popravila, pa digle, vidiš, larmu. SOFIJA: Ali muž nijedan.

DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1. (VELIKA OTVORENA DVORANA, KOJA NA ULICU IZGLEDA. IZNUTRA VIDE SE JEDNA VRATA OD SOBE, IZ KOJE ISAJLO IZLAZI.) ISAJLO: E, de, de! Sad i taj pokor na moju glavu.

MANOJLO: A šta se brinete, g. doktor, zar se samo jedna stvar izgubila na svetu? Ja vidim, vi i bez razuma govorite, pa dobro.

ŠALjIVAC: Ja ću vam soopštiti, ali molim, da se dalje ne čuje. DOKTOR: O tome možete biti uvereni. ŠALjIVAC: Dakle, jedna familija, koja nauke i ljude učene ljubi, pritjažava jednu čašu zlatnu i dragim kamenjem iskićenu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

„Zašto, dakle, toliko protiv nas pišete?“ Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mislim da je nužno svima obznaniti.

Zar neću i ja doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj? Svaka je gospođa u svojoj kući, samo sam ja jedna na ovom svetu nesrećna. POZORIJE 4. TRIFIĆ, PREĐAŠNE SULTANA: Moram crknuti, drugojače nije! (Okrene se na stranu.

Lalić, Ivan V. - PISMO

vide više No mrlju jutra, šaru na tapetu, Pročitaće u rukopisu kiše Čitavu povest o budućem letu: Za usud svakog lista jedna crta Svedoči oblik: semantika kapi Sadrži oblik budućega vrta Il praznog neba što blista i vapi.

To padina je, mahom vetrovita, Gde devojčica jedna bosonoga Bez sedla jaše krotkog jednoroga I pevuši mu značenja skrovita, A napev zujanjem zlate rojevi Pčela što bile

je namera Da pošaljem signal kroz statiku smetnji I kažem: ipak mirno počivajte; Nije ovo podne ono što nas spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno biva Unutrašnjem oku putnika

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

XXV 173 GLAVA XXVI 178 Ani i Jeleni njihov ludi otac UFUR Volim te, devojčice, vrtirepu jedan, zunzaro, folirantkinjo jedna, dok ideš u svojoj jedinoj džipsi-suknji i žutoj majici bez rukava kao da je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od

i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za svoj groš, još neuhvaćena, još ničija, dok na svakom ćošku

Oćete li od buta ili od bubrežnjaka? Suvih rebara — nestalo!“ Ništa ti to ne znaš, budalo jedna blesava, šašavice, zunzaro, ćorice ćorava sa minus jedan i po (ali, kazao je doktor da će se to s vremenom popraviti!

“ Čitava stvar, naravno, dešava se u ponedeljak. E pa, malu Anči, koja je jedna izrazita lujika, susretao sam na najrazličitijim mestima, a najviše na mom ćošku i u samoposluzi gde kupujem ružicu,

Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših! Najgore je što me niko poznat iz škole neće videti kako sedim sa vama i izigravam zverku!

Stari Fokner je sila jedna i, kad god otvorim tu fioku da uzmem hartiju i standrčem kakvu glupost u mašinu, stari Fokner me tako preseče pogledom

„Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk. I tako, reč po reč, tu ti se oni pomakljaju: padne jedna tučnjava u ogromnim količinama, dok je zec spavao sa svom onom vinčugom u sebi, i ne sanjajući da se bilo šta zbiva osim

Mnogo fina stvar, kad se ono baletani podignu na prstiće,. a trikojčići im zategnuti oko dupenceta! Lepota jedna!“ Bilo kako bilo, uvale nas tako matorom u ruke, a on se ponaša kao da su mu dali da drži bocu butan-gasa, koja samo

I tako, kada jedna Beograđankica, posle svih muka, najzad uspe da stekne svoj dom, decu i mačku i taman kad malo odahne i sedne da pije

I to će biti jedna od najvećih zabluda njihovog bezveznog života, oću da kažem. Jer, ako se neko stvarno razlikuje od drugih, mislim, ako

Jednostavno, postojala je jedna stvar u koju ste mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se probudite, ne biste se smeli zakleti

U četiri i petnaest pojaviše se najzad i zadihane ovce. — Kako je ovde romantično! — procvrkuta jedna mesečarka u bundi od sintetičkog astragana. Čudo jedno što je svet navikao na šablone.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli. U tri kruga jedna tačka. Uvrh Sunca leži Bačka.

Da smeh taj me mimoiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. Kud pogledam - sve sanovnik: o jezama lebdi stenje a reč jedna zvono, zvonik, Ljuboviđa, žuborenje. Povezujem kraj sa krajem i višnjama punim zdele.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Oho, Mita! Kakav tebe vetar ovamo dotera? MITA: Zar ti ne znaš da je prijateljstvo dva tjela i jedna duša. ALEKSA: Pravo! I ti nisi siroma što se goli reči tiče. MITA: Kad bi mi mogle što pomoći!

JELICA: Ah, kako je lepo, ja vam ne mogu dosta iskazati, verujte, ne mogu: kako je bila jedna princesa, ah sirota, kako je za svojim ljubeznim švermovala! MARKO: A šta je to švermovala?

ALEKSA: Divne lepote. JELICA: A, lepa baš tako nije, jer su je boginje pokvarile. ALEKSA: Da! To je jedna škoda; inače se u svemu može nareći jedna izrjadna gospoja.

ALEKSA: Da! To je jedna škoda; inače se u svemu može nareći jedna izrjadna gospoja. JELICA: Ja bi se usudila s jednim pismom vas bešverovati za moj gujtar.

Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju. ALEKSA: Vjerujem; za vas je jedna škoda što ste iz Beča izišli. Vaš zaista nježni sostav mora veliki ušterb terpiti. Šta je strana, šta je daljna zemlja?

ALEKSA: O, molim, oni i ne mogu ljubov blagorodno čuvstvovati. JELICA: Natirlih. Ovde što sam čitala kako je jedna princesa jednog helda ljubila, to je bila ljubov. ALEKSA: Vsjačeski!

10. JELICA (nosi na služavniku vina i na tanjiru pite), PREĐAŠNjI MITA: (Ah, kanda te je bog naučio!) JELICA: Jedna mi je sluškinja u kujni, druga leži, štumadla mi je pobegla; zato moram sama služiti; no ja to virklih rado činim.

ALEKSA: Kako, gospodine? MARKO: Ništa, ništa; fala vam. Jedna devojka javila mi se. ALEKSA: O, molim, nemojte joj verovati. MARKO: Ona mi se zaklinjala da je prevarena.

MARKO: E, vidio ćurku, pak hteo da joj prišije magarca. JELICA: Zacelo, tatice; ima jedna mašina na kojoj se ide. MARKO: No, komedije; i to da čujem!

“ MARKO: A šta je bilo s galijama? MITA: Propale, naravna stvar. I naša jedna, koju je gospodin kupio da nas doveze i natrag odveze, otišla je u dim. Imao je štete do jedno po miliona talira.

Imao je štete do jedno po miliona talira. MARKO: Po miliona talira! MITA: Vi znate šta jedna galija koštuje. Pri tom druge potrebe, baronove stvari, arhiva itd., pak eto ti po miliona, ako nije i više što. 3.

(Pođe, no udari na Jelicu.) 5. JELICA, malo zatim MARIJA, PREĐAŠNjI JELICA: Gospodin baron, jedna devojka pita za Aleksu Nikića. ALEKSA: Pak šta se to mene tiče? JELICA: Kaže da ste vi. ALEKSA: To je lepo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Na visu raste čarobno proso, uza nj se dječak na nebo vere, dok jedna koza, pogledaj bijede, stabljiku prosa bezbrižno jede. Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta.

PRVOM SNIJEGU Iz magle, sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ... trista ... hiljadu — poplava prava! Kad bi sve bile perje! Dosta ... baš mi se spava ...“ . . . . .

Iz magle, sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ... trista ... hiljadu — poplava prava! Kad bi sve bile perje! Dosta ... baš mi se spava ...“ . . . . . . . . . . .

Stradala mnoga štuka i mrena, mladica jedna, četiri klena. Okolo njive ćute u tami, zrelo se klasje pospano njiše, zaspao mačak, spava i Žuća u mlinu starom

On trubi gromko: „Ujkice, znaj, gladan sam jako, ručak mi daj! Dosta će biti pola vagona i povrh svega jedna bombona.“ U maloj bari krokodil drema, oklopnik stari, naravi grube.

FERIJE Drž-ponesi, uvis kapu baci, sad su naša sva svjetska prostranstva, gotova je još jedna godina, dobili smo školska svjedočanstva. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Selo je malo i siromašno ali ćete sa gostionicom biti zadovoljni. Razume se, na ostrvu takođe jedna od kuća se zove haza de huespedes i tamo će vam udesiti i za spavanje.

— Mora da je bio debeo led? — Sedamnaest pedalja. — Doviđenja dakle. — Doviđenja, mladi gospodine. Jedna devojka koja radi file na đerđevu vrlo je lepa. Cela porodica je u vratima kuće kod koje se seku dvoje stepenica.

— Četrdeset i dva dana. Mladići su održavali prolaz kroz jezero, taman koliko da se provuče jedna barka. Trebalo je dan i noć održavati ga. Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom.

— Volite mnogo decu? — Deca su satisfakcija života. — Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija. Život ne bi vredeo bez njih. — Sigurno. Je li na ovom ostrvu lovište?

Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući piše: haza de huespedes. Ova je dvospratna i pred njom jedna klupa i više stolica. Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju.

— Ali dotle, dok to ne dođe, jedna zemlja ne može dopustiti da je druge ugnjave, jedino što čeka da dođe vreme pravoga mira. — Sigurno...

I sa koliko razloga! Ali otadžbina od njega ne traži da ubija, već da je voli. — Otadžbina je jedna velika lepa stvar. — Ja mislim da je ljubav za otdžbinu, kao ljubav bilo za šta, još mnogo veća i lepša stvar.

Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite. Dolaze troje; dve ženske prilike, od kojih jedna svakako devojčica, i s njima neki deran. Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac.

— Sigurno, samo da objasnite i tu svoju ideju svetu svi morate naći pristalice i ove bi u stvari bile jedna nova sekta. Možda će se na nekoj ideji naći zaista ceo svet i početi zajednički verovati u nju...

Ove lete širokim krugovima, kao u zanosu, iznad proplanka. Jedna je čudna, sasvim crvena, obojena ko zna čim. Pošto se jedina razlikuje od ostalih izgleda kao umnožena.

Vrlo će se obradovati, videćete. — Hajdemo onda! Pođosmo sa mola, ali je jedna nova ličnost prilazila. — Kuda to, stari vođo? — A, Armando, ti! Gospodin hoće da obiđe moga Pipa.

— Jeste li vi same devojke, ili ima i muških međ vama? — S nama su i dva moja brata, — odgovara jedna nasmejano. S njene strane je sve sasvim crno. Ne vidim je. — Dobro veče, gospodine, — kaže duboki, mladićski glas.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva.

Odletele tice u daleke zemlje — Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana.

No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka njena, Nežan kao beli krin.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Sve što si video na Balkanu behu samo privid-lađe na mrkoj pučini prapočetka. POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona. U brda smo pošli.

I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči. Gore se beli posteljina u kojoj je spavao bog. Ruka se jedna spušta na moju glavu. Sviće. Treba da uredim postelju. Radujem se veoma.

Stajaše nad tim izvorom čovek bled i u crnoj rizi. Crnorizac, dakle. I jedna ptica, tiha, svesna da je neko posmatra odozgo, iznad nas, sa grane. Mislio sam da sam zalutao, no za put sam znao.

Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi

izbavitelj prečicom vodi do novog ropstva i Vavilona Sava na lomači Ko je to sa mnom na Vračaru bio spaljen jedna sen na krstu dok sam goreo vaskolik Mnoštvo je čulo glas i videlo: Mladenac i Reč sreću se u obliku novorođenja Štit

li ona što se oglasi iznutra kao vodoskok ili druga što spolja obilazi oko stuba Nađu se reči sa raznih strana jedna prema drugoj i gledaju se belo patnja od reči postaje čulna Osećaj svetosti je samo naličje osećanja ništavnosti svega.

nogu nudi raskoš i ropstvo i upravlja svoja klešta pravo u lice ispod onih ponora što ih čovek sanja otvara se još jedna provalija sivi ambis znanja kažem ti to pre no što padne kiša idi pa se trezni ti kažeš da si begunac Beograda

na mene iz inata skloništa uvek imaju slabu tačku kao i priviđenja što te more apokalipsa se leči lepotama kaže jedna žena u dovratku što te čeka u prostoru ne baš javnom nek te ne plaši duboka tama tu počinje preporod i svetlucanje

*** I prvi put se videlo da žene mru jedna za drugom kao stare munje gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više

ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Ja ne znam zbilja šta da radim? MIĆA: Budite spokojni. Jedna tako lepuškasta devojčica ne treba da se jedi. DANICA: Nije, nego valjda ravnodušno da gledam sve ovo šta se dešava.

Osušila mi se usta u sobi. AGATON: Pa jes', okvasi ih malo! SARKA: Ju, pravo da vam kažem, baš je to uživanje jedna soba sa balkonom. Sedim tako na balkonu pa se osećam, pravo da vam kažem, kao da sam rođena na balkonu.

ADVOKAT: Zar je naći stan tako teška briga? DANICA: Ne to, ali...Tetkini prihodi, jedna skromna penzija, nisu toliki da mogu pokrivati i kiriju i održavanje kuće.

A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba. Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju. Na osnovu jedne jedine

AGATON: Pa tako nekako, uvek mi se nađeš pod rukom. Da počnemo, dakle, od Sarke. Šta njoj treba: jedna guša, jedna duša! SARKA: Nemoj ti meni meriti ni po guši ni po duši, nego što je pravo.

AGATON: Pa tako nekako, uvek mi se nađeš pod rukom. Da počnemo, dakle, od Sarke. Šta njoj treba: jedna guša, jedna duša! SARKA: Nemoj ti meni meriti ni po guši ni po duši, nego što je pravo.

VIDA: Ej, teško nama šta smo dočekali! PROKA: 'Ajdemo, Gino! Neću valjda da čekam da me takva jedna nezakonita ženska izbacuje. GINA: 'Ajde da skupimo stvari. (Polazeći za Prokom.

SVI: Nećemo da idemo! AGATON (u zabuni je): Nisam, brate, izmislio, nego to je jedna velika tajna pa ne mogu, ne smem da vam ja kažem. SVI: Kaži! AGATON: Nikad vam to ne bih poverio, ali... O brate...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Seli smo za doručak. Svi smo bili usiljeno ravnodušni i, činilo mi se, bila je potrebna samo jedna reč, pa da se prospe bujica suza i nežnosti.

— Gde ste zapeli? — U komandu — usudi se jedan da odgovori. — A gde ti je komanda? — Valjevo... — Budalo jedna, pa kud si navro za Veles?... Teraj to napolje! — naredi vojniku. — Kad bude vreme, javiće se. Šta je?...

Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike. Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda.

Onda se naredi da vojnici skinu kape. Iz daljine se začu drhtav glas: — Blagosloven Bog naš vsegda ninje i prisno... Jedna zvezda prelete preko mračnog neba, ostavljajući za sobom trag, pa se i on istopi, a okolne zvezde kao da sinuše jače.

U početku smo se osećali nelagodno, a potom smo navikli, uveravajući sebe da je i prašina jedna od ratnih nevolja, koja se mora podnositi. Da se konji ne bi mnogo umarali, posluga je išla pešice pored topova.

Hoćete da mi upropastite konje — i komandant se obrati rudnom vozaru strogim glasom: — Onda ću tebe, bubo jedna, da upregnem. Nekada su ove zamerke bile na svome mestu.

— Zamisli... — Pa tek najednom: — Rudni, teraj dešnjaka, životinjo jedna, šta dremaš! Ah, moram da ga škartiram... Ovaj, šta htedoh... a — ja! Jesi li zamislio?...

Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena. — Bog vas blagoslovio! Oko podne ugledasmo varošicu Ub.

Još je malo u visinama treptao mutan odblesak, onda se oblaci umetnuše i crni zastor poče da se razvlači. Jedna munja svitnu, pa odmah potmulo zagrme. Topovi su treštali... Srca su drhtala, a i zemlja pod nama kao da je stenjala...

U drugoga jedna ruka podavijena ispod grudi, a druga obuhvatila, verovatno u samrtnim mukama, struk trave, gde je i beličasta glavica

Sigurno ga je i taj digao u prolazu, dok nije dospeo u ruke Jankulju. Puče puška u blizini, još jedna, zatim sve brže, onda se rasu brza paljba negde ispred baterije, a i pozadi... Zastali smo zbunjeni i preplašeni.

Tanasije se provuče između točkova i sede na lafet. — Marš, životinjo jedna — viknu Živojin podnarednik — zar sada na uzbrdicu nađe da sedneš? — Pa klecaju mu kolena, podnaredniče!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Beše to prosta seoska kuća sa jednom velikom sobom i »kućom«, a prema velikoj sobi beše pregrađena jedna manja, koju su ukućani zvali odžaklija, i ako u njoj ne beše odžaka.

je Ljubica i već uredila u njoj svoj skromni nameštaj : nogare sa novom seoskom posteljom — šarenicama i guberom; sto, jedna pletena stolica, kovčeg sa rubinama, na prozoru bele platnene zavese; na duvaru obešena cela garderoba i pokrivena

A za mene što veliš, gospođo, — grešiš se mnogo: ja sam ti jedna puka prostačina i ne znam ti za politiku baš ni malo.

Naša... školska... a to ti je kâ da rečeš moja, gospodinova i gospođina. Nas smo troje tu... kao... — Kao jedna porodica, dopuni ga učitelj. — Tako, bratiću, tako.. hvala je Gospodu Bogu, koji je blagoslovio naš sastanak...

U radu provedoše još ceo čas. Velja pusti decu, pa se kroz prostran hodnik uputi sa gostima u svoj stan. Dočeka ih jedna slabunjava, sitna plavuša, pozdravi se vrlo usrdno, pa odmah ode k stolu, na kome stajaše poslužavnik sa vodom i

— Stoj... Hodi kod bate... Ljubica poznade ćatin glas, pa planu svojom odvažnom, plahovitom srdžbom. — Ha, pijanice jedna, ti li si to ? Marš s puta... dreknu ona, pa gurnu pijana Bogosava iz sve snage.

Ljubicom oblada zebnja ; stade je nešto gušiti u grudima; ona oseća da se ovoga časa izvršuje jedna nečuvena nepravda, jedno neopravdano nasilje nad slabim čovekom, koji je bez ikakve zaštite, kome ništa drugo ne

Nema šta ni da jede, a ja ne mogu više da dajem... Nema više nikakve zarade. Ove cene da te Bog sačuva: danas jedna, sutra — druga. Još da nije ovih koža, ne bi se imalo šta jesti.

Kad otpoče rad, pribra se malo i vrati joj se obična njena smelost. Samo joj jedna misao o tom dođe u glavu: valjda će se i sad umeti izvući... kako je do sad!..

Ona se namršti, videvši ga takva, što se ne izmače oku njegovu, pa odmah uze da joj objasni celu stvar. — Smrdibuba jedna !... On se našao da se brine o moralu i svetinji školskoj!...

i Ljubica veselo priželjkuju u toploj sobi, šapućući jedno drugomu o ljubavi i sreći, a u to vreme dojuriše sokakom jedna kola i zaustaviše se daleko od školskih vratnica. Iziđe iz njih jedna slabunjava, suha žena u varoškom odelu, otvori.

Iziđe iz njih jedna slabunjava, suha žena u varoškom odelu, otvori. lagano i oprezno školske vratnice, prođe brzo preko dvorišta i uđe u

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Treća vrata od škerleta.

“ 10. Sazdade se bela crkva, Ni na nebo, ni na zemlju, Na sred nebo pod nebesa. Na crkvu su do tri vrata: Jedna vrata samo od zlata, Druga vrata od istoka, Treća vrata od zapada. U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu.

Eto ti svekra svekrvom, Eto ti osam đevera, Eto ti osam jetrva, Eto ti jedna za’vica.“ A ona Jovu govori: “Što mi je svekar svekrvom, To mi je staro nejako; Što su mi osam đevera, To su mi

Što su mi osam đevera, To su mi vjetri po gori; Što su mi osam jetrva, To su mi zv’jezde po nebu; Što mi je jedna za’vica, To mi je majka u majke; Teško si mene bez tebe! Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87.

“ — “Bolan Jovo, ne boli te s mene, Već te boli s triju djevojaka, Koje su ti zarukavlje vezle; Jedna vezla, dvije tebe klele: “Koliko je na rukavu grana, Tol’ko bilo na Jovanu rana!

Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni tuđin junak, Ona gora suha

“ 176. Tri su jele spored rasle Na vedroj - vedroj noći Na jasnoj mesečini. Pitale su jedna drugu, Šta bi koja najvolela. Najstarija govorila: “Ja bi’ čoju najvolela“.

“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako

“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda u nedra, Onako kopne moje srde za tobom.“ 179.

ti se ponijela, Iz vrha ju zlato siplje, A iz grana sitan biser, Lišće ju je žuti dukat, Pod nju sede tri devojke: Jedna beše raspletena, Druga beše sapletena, Treća beše neljubljena.

“ Al’ govori momče neženjeno: “Id’ odatle, jedna otrovnice! Kad si svoga brata otrovala, Otrovaćeš i mene junaka.“ 224.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume... JELISAVETA: Dosta je jedan jedini pokret, jedna jedina reč, jedan jedini detalj, da on, bilo gde da se nalazi, uobrazi da je u predstavi!

Sve što zna da im kaže, to je ne znam! A dajde ti njega meni na vrtalj sata, pa će mu malo biti jedna usta! Ne zna prestojniku, ni agentima ne zna, ni esesu ne zna! A da vidiš kako kod mene zna!

SOFIJA: Jako pozorište! Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Misliš da je to malo? SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta! VASILIJE: Ne znaš ti šta bi sve moglo da stane na jednu hoklicu!

Kraul i beterflaj! BLAGOJE: To nećeš doživeti! GINA: Krpa ostaje krpa! Nisi ti ništa drugo, do jedna obična krpa, žedna rakije! I ta tvoja cvećka od glumice! Moći će da te privija! Da te privija na svoje žive rane!

Zamalo da zaboravim da vam kažem! Onog Dropca, batinaša, našli obešenog! Obesio se na Tatincu, o neku krušku! Jedna velika jeribasma, rađa po vagon! Obesio se onom žilom, kojom je tukao! A u ruci mu našli vidovu travu! Ne čuju...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

PRVA JEZA Desi se: da se začudim, kad me iznenada rastuže: kišica plaha, il jedna smeđa dečija glava u koju se zagledam duže.

Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane. Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni.

Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi. Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu, razočaranu, na karnevalu.

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz

duhu obolelom, i, kraj Meseca, i ovde, zvezda zablista, vidim da je, u ranom umiranju, moja, i tuđa, mladost, gorka i jedna ista. I, mesto svoje sudbe, sa užasima novim, susrećem davni život, bolan, i prozračan.

Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka. A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo?

Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca Savremenika, u Zagrebu, te su pesme ostale samo jedna literarna epizoda. Posle rata, u Beogradu, one su odjeknule kao bomba.

Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u Zagajce, za bogatog trgovca, Munćana.

mog oca, moj otac je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu imali ni toliko novaca koliko je onda stajala jedna kolevka. Mati me je povijala u jednom koritu u kom je hleb mesila.

U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta.

) Učio sam i slikarstvo, privatno, kod jednog profesora. Moja slika uljana, Jedna mrtvačka lubanja, bila je na izložbi škola. Od mojih drugova ostala su mi samo imena.

da uđem u Akademiju ratne mornarice, a kad nisam uspeo, i kad sam čuo da se i na Rijeci te godine prvi put otvara jedna eksportna akademija, upisao sam se u nju. Ne pitajući ujaka.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Sunce, međutim, zađe pa ponese i onaj zlatni snop zraka, a mušice raspustiše svoje kolo i raziđoše se. Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas uleti u uvo, čas u oko, ili ga pecne u obraz, u vrat, čas

Ti misliš da je zlo što je i nas Bog stvorio. To može kazati samo ohol i gord čovek i jedna neznalica kao ti što si. Mi vam, doduše, ponekad pravimo štete.

SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

je opet odlikovan što je prvi primetio i konstatovao da se reč knjiga vrlo interesantno svršuje na a, a počinje sa k. Jedna kuvarica je odlikovana što je za pet godina službe u bogatoj kući ukrala samo nekoliko srebrnih i zlatnih stvari.

— Nova knjiga: „Doživljaji jednog starca bez ordena!“ — Još je vazda bilo takvih knjižica. Čak je i jedna meana istakla firmu: „Kod čuda od čoveka“, a na velikoj tabli naslikan čovek bez odlikovanja.

— rekoh. — To su zakoni, upravo reći, klasični. Ni jedna zemlja, verujte, ne troši na podizanje privrede koliko naša zemlja.

Ona je, opet, molila da je Skupština oglasi za deset godina mlađu nego što je. Jedna je, opet, podnela molbu da Narodno predstavništvo donese merodavnu odluku da je u braku sa svojim mužem rodila dvoje

U tom prijatnom i važnom razgovoru prekide nas momak, koji uđe u ministrovu kancelariju i javi da jedna činovnička deputacija želi pred gospodina ministra.

Mnogi listovi prepunjeni depešama i izjavama odanih građana. Sve su te izjave i čestitke nalik jedna na drugu, gotovo reći razlika je samo u imenima i potpisima. Evo jedne: „Predsedniku Ministarskog saveta, Gospodinu...

Dokle je to došlo, videće se iz ovog događaja. Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici.

— Jest, izgubićeš drugo oko, — planu govornik — pa neka oba izgubiš. Ništa to nije da jedna žena izgubi oči za ovako veliku stvar. To je sramota! Misliš li na dobro i sreću svoje dece?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pavle otvori vratnice, te uđosmo u avliju, a tamo već u veliko komišaju. Pred nas istrčaše snaje ča-Markove, jedna sa lučem, druga prihvata konja a treća, valjad', radi parade.... — Dobro veče!...

— Tako vi je to kod nas adet. Namestiše nam, tako, uz vatru, tronošce sa jastucima. Jedna sna stoji iza mene, a druga iza svekra, pa nam poturaju stolice, a mi se, kao age, spuštamo...

Sad tek otpoče mutljava i tumaranje. Njih dvojica odraše ovcu za trenut, počistiše je i dadoše ženama na trandžiranje. Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i

Nagne, brate moj, jedna krnju bardačinu, a drugom rukom drž' konđu, pa istresaj dok duša hoće... napije se, brate moj, tako, pa mucni prvoj do

a ova ti njoj: hm! te u naokolo, dok se jednoj nije dosadilo, te podvikne: »šta mucate, brate moj, bardak ovamo!« Jedna vikne: nije u mene, druga, treća, sve tako.

Zaludan Dule, pa počne da se tunja oko oni staklića nođe. Pogleda, stoji jedna pol' okenjača, puna rakije — tako mu se učinilo — žuti se, k'o varbana šljivovica.

To beše davno željena lozinka za mladež. Devojke se šćućuriše jedna uz drugu, k'o stoka, kad oseti u blizini gladne kurjake. Nastade nema tišina međ' mlađim svetom.

Pa 'ajde, što je gnječe i lome, no je posle bacaju na čistu, okomišanu gomilu. Gde li im je pamet?... Jedna po jedna ćuška se u sredinu, al' nijedna nije rada da bude s kraja.

Pa 'ajde, što je gnječe i lome, no je posle bacaju na čistu, okomišanu gomilu. Gde li im je pamet?... Jedna po jedna ćuška se u sredinu, al' nijedna nije rada da bude s kraja.

Na drugom slogu reč se prekide, k'o kad bi na nekog, iznenada, sručio punu vidricu hladne vode... Jedna je ruka već zalutala... — Kuku — kuku — ku!.... ne diraj se, đavo te odn'o!... šapuće druga. — Cmok!...

— Ja. — Evo je, do mene. — Ćuti crna, ako Boga znaš, šapće Milenija i ćuška se napred. U tom je obuhvati jedna snažna ruka, ona pretrnu, al' se odmah pribra. — Idi sad, molim te, k'o brata! — Samo da ti nešto kažem.

Grlo mu se suši, a on ne sme ni da se nakašlje, boli ga jedna strana, on ne sme ni da mrdne — jer je strašna ponoć... Al’ veselim komišiocima, sakupljenim u velikom broju,

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

za poklanjanje dobrim đacima; pa je onda, bratac moj, pred ludima u kafani kazao: da je gospodin ministar prosvete jedna obična profesorska stenica, i još, brate moj, svađao se sa ženom pred đacima, pa se žena pred decom pljeskala gde je

čekaj da progovorimo kô ljudi! SEKULIĆ: O čemu da progovorimo? JEVREM: Pa dobro, kako to može da bude: jedna pendžeta i jedni 'erclovi pet stotina dinara? Da kažeš da je manje...

mu dođe znaš kao malo filosofski uvod, a posle mu, ovde dalje, opet na jedan filosofski način kažem: „Jovice, magarčino jedna, zar ti smeš da govoriš o špiritusu, kad si liferovao vojsci crknuto mesto?

MLADEN: Jes', al' odjutros sam glasao za gospođicu, a sad za tebe, gazda. JEVREM (zgranut): Kakvu gospođicu, marvo jedna? MLADEN (pokazuje na Ivkovićeva vrata): Pa... za onoga... JEVREM (hoće da ga ščepa za gušu): Za koga, bre?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Samo se jedanput okrenuo u zgradi, jednim pogledom je razgledao i već mu sinula u glavi jedna zgodna misao: da povuče paralelu između norveških školskih zgrada i ove zgrade u kojoj on sad stoji, a u kojoj će

! Ti lažeš! — Ne lažem te, boga mi, gospodine, a što da te lažem? Ne lažem ni ćatu, što je jedna, reći, vlast, a što tebe da lažem?! — Ama tako ti časti, nisi pismen? — Hehe! — smeje se glupo famulus.

— Ti, ti, da! — Ja sam vamulus u ovoj školi odvajkada. Je l’ ti reko’, gospodine, čim dođe u selo?! — More, ti si jedna birokračina, vidim ja. Pismen si ti, vidim ja, nego priznaj! — Ama nijesam pismen, očiju mi, gospodine!

Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe. »E, što vam sad, vele, dolazi jedna, da prostiš, nesreća, jedna napast i gurema, jedan kijamet u selo — vele oni za tebe — mani se, vele!

Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe. »E, što vam sad, vele, dolazi jedna, da prostiš, nesreća, jedna napast i gurema, jedan kijamet u selo — vele oni za tebe — mani se, vele! Oće da kukate crnoga Marinka!

A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana.

I još jedna, opet žalosna slika, kako streljaju meksikanskog cara Maksimilijana, a on gleda u medaljon i veli: O, jadna moja Šarlota!

A tamo opet iza kelneraja, oko ognjišta za kafu, poizlepljivano mnoštvo šarenih korica od svakojakog cigar-papira, da je jedna lepota i milina bilo pogledati! Odmah iza toga stoji ekserima zakucana jedna poveća crna mušema.

Odmah iza toga stoji ekserima zakucana jedna poveća crna mušema. Na njoj su kredom pobeležena imena sviju dobrih ispijača i rđavih platiša.

Oni su lepo živeli i slagali se. Ona je imala uticaja na nj, iako još nisu bili venčani, nego su, kao što ono jedna stara naša pesma veli: »živeli supružeski al’ nevjenčano.

njemu posvećena; to jest, samo će o njemu govoriti, pošto je on odmah posle Srete, glavnoga junaka, a uz Miću »Oficira«, jedna od najglavnijih ličnosti u ovoj pripoveci.

— Sag, sag! Odma’. Pobrzo, Tašula, za gospodina jedna taze voda! — Užurbaše se obojica, i Tašula i ćir Đorđe. Ovaj sam uze poslužavnik s čašicom rakije i čašom vode i

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE Gledam, gledam, ne verujem svojim očima: Jedna baba u marami nasred Save skočila. Ja se pitam: vid očinji da li vara me? Eno žene, nasred Save, eno marame!

KAKO SPAVA PLEME ROGOGU Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca što kao luč gori? — jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori...

Hrče li? Oh, ne! Najotmeniji u selu, On spava nečujno, kao jagnje, i tiše ... Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi diše!

Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca, što kao list gori? — Jedna crvena ptica polagano kroz grane leti, Možda je to sunce koje korača ka zori.

KORNjAČA I ZEC Ide jedna kornjača Ogromnih beonjača, Crnog, teškog oklopa; Sporo, tužno korača, Kao posle pokopa. Kuda li će? U Beč? Mec?

Al čini mi se da znam šta mu je: Zaljubljen je, tako mi Boga, Iako ni sam ne znam u koga! Jer ima negde jedna mačka, Svetla i dobra ko igračka, Sa očima ko dva maslačka, Ah, tako lomna, i slabačka, Čista ko ljubav prva, đačka...

Jer ima negde jedna mačka... BALADA O ODBEGLOM MAČORU Deco, tužan sam da bi mi srce moglo pući: Sedam je godina jedan mačor

Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu fale jedna ili dve žalosne vrbe. Vrbe ne moraš crtati: one i same mogu da Dođu, u proleće, sa vetrom, ko zna otkuda ...

Kad se čovek sretne s jabukom, tu se Dogodi nešto krepko i pošteno. KAKO SE NAPAJA DRVO U svakom drvetu — tvrdi jedna novija saga — Radi motor od dvesta konjskih snaga, Pa zato, kad vetar zanjiše grane snene, Drvo liči na auto koji se

IZGUBLjENA NA KALENIĆA PIJACI Popodne, na pijaci, u kloaci Leže ostaci i otpaci; Međ njima, tugujući bez jauka, I jedna rumena, krupna jabuka... Čmava, izgubiv svaku nadu U nepoznatom, bezdušnom gradu...

A mogao je Od ruke do ruke Stići do Doboja Il do Banjaluke. U srećna, lepa Vremena ona Mogla se kupiti Jedna bombona. U kakvoj maloj Nevolji, muci, Znao je da se Nađe pri ruci. A ovde, avaj! Sudbino kleta!

Putnički voz BLV 13 već je stigao do Stalaća. Orijent-ekspres ječi kroz hladno jesenje polje; Jedna lokomotiva ko zvezda izleće iz Bihaća. — Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

) 74 XIX. Azorska ostrva i njihova okolina 75 XX. Šta se radilo i saznalo u okolini Azorskih ostrva 80 XXI. Jedna zanimljivost u blizini plodišta jegulja 87 ROMAN JEGULjE PRVI ODELjAK: VEKOVNA PRIRODNA ZAGONETKA I.

Ono je bilo tako providno, da se u čašici vode, u koju je stavljeno nekoliko desetina takvih životinjica, nije ni jedna mogla videti.

Danska vlada naručila je za taj cilj naročiti brod, udešen i opremljen za takva ispitivanja, a dok on ne bude dovršen, jedna danska pomorska kompanija stavila je Šmitu na raspoloženje jedan svoj omanji parni brod »Margrete«, nešto veći od

Godine 1920. jedna moćna danska pomorska kompanija stavila je Šmitu na raspoloženje svoj brod od 550 tona, koji je nosio ime »Dana«, a

Za to vreme nije ulovljena ni jedna jegulja, ni mlada, ni odrasla, ali je pohvatano milionima njenih larvi, koje su se iz jedne određene okeanske oblasti

Godine 1933, posle smrti Šmita, koji je umro kao direktor fondacije, iz ove se izdvojila jedna zasebna ustanova koja nosi naziv »morsko-biološka laboratorija« i danas je smeštena u jednome starom zamku pored

sukobljava sa hladnom, nastaje, usled nagle promene temperature vode, propast sićušnih organizama u masi, jer se i jedna i druga struja odlikuju naročitim svojim planktonom, koji traži naročitu temperaturu kao svoj životni uslov.

Tu postoji jedna kotlina, sa svih strana okružena bregovima, koja se postupno spušta prema severozapadnoj strani ostrva i na kojoj su

Tu se onda mogu videti kako se prepleću i prevrću jedna preko druge, čas uzletajući na površinu vode, čas spuštajući se u dubinu grotla.

Prošloga leta 1938. godine ulovljena je takva jedna jegulja u blizini Beograda i bila izložena na ribarskoj izložbi u prostorijama beogradskog sajma.

Krljušti su vrlo sitne i nepravilne; svaka je od njih sastavljena iz nekoliko zona što opkoljavaju jedna drugu. Po broju tih zona prirodnjaci raspoznaju starost jegulje.

Jegulje se oko njega okupljaju i uznemirene tu čekaju pogodnu noć, plivajući i prepletajući se jedna oko druge tu u mestu.

Rakić, Milan - PESME

POKOJNICIMA 47 SONETI 49 MUTNA IMPRESIJA 52 ŽELjA 54 POVRŠNI UTISCI 58 JEDNOJ POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI

Sad nam je ljubav otmena i čedna, Ko mesečinom prožeta. Miriše Ko cvet sasušen, uspomena jedna, U knjizi što se već ne čita više. O daj mi, draga, da na krilo tvoje Položim glavu umornu, da sada Slušam.

sada Za jednu put, za jedan oblik tela, I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada, Kad me se takne jedna ruka bela!

sad polako teče ovo vreme, Postasmo tako tuđi jedno drugom, I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme. JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja Kad damari biju ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara

Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sve sad spava. I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na

Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

MEDOVIĆ, kadija SKENDER-AGA MUSTAJ-KADIJA ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ FERAT, začirski kavazbaša RIDžAL OSMAN JEDNA BABA Lica koja pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković, jedan Cuca, jedan vojnik, drugi vojnik, svat Crnogorac, svat

Skenderbeg je srca Obilića, al' umrije tužnim izgnanikom. A ja što ću, ali sa kime ću? Malo rukah, malena i snaga, jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez nigđe nikoga...

OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše? Jedna sinu od Koma k Lovćenu, druga sinu od Skadra k Osgrogu, krst od ognja živa napraviše. Oh, divan li bješe pogledati!

Mi igrasmo u kolu s gostima, ređasmo se naokolo vinom, dokle puška izviše Pišteta¹ puče jedna, i čovjek pokliče: „Ko je vitez, ko je dobri junak! Povede se roblje crnogorsko!

“ Pokliči se onoj narugasmo: kakvo roblje sasred Gore Crne! Pjan, rekosmo, pa misli da poje. Dokle dvije jedna iza druge: cik! cik! opet, izdušit ne daše; i klikuje čovjek kao prijed. Ono nije bez nekakve muke!

KNEZ BAJKO Sad mi pade na um ona priča kad onoga iz jame vadiše: pô mu lica crno, pô bijelo. OBRAD Uleće mi jedna muha u nos, šteta će me nečesova naći.

Krstu služiš, a Milošem živiš! Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano.

Uzdu glodat — da se lome zubi! Nebo nema bez groma cijenu. U fukare oči od splačine. Pučina je stoka jedna grdna — dobre duše, kad joj rebra puču. Teško zemlji kuda prođe vojska!

VOJVODA DRAŠKO Bjehu, brate, da te Bog sačuva! Malo bolji nego u Turčina. Bješe jedna kuća prevelika u kojoj se građahu brodovi; tu hiljade bjehu nevoljnikah, svi u ljuta gvožđa poputani, te građahu

Dok se jedna podiže zavjesa, treći dio od kuće otvori. Bože dragi, tu da vidiš čuda! Tu izmilje nekakvoga puka, to ni u san nikad

Evo ima šest-sedam godinah kâ dohodi jedna proročica među nama. Iz Bara se kaže. Dava trave i nešto liječi, i zapise nečesove gradi da čovjeka puška ne ubije.

Što je čovjek, a mora bit čovjek! Tvarca jedna te je zemlja vara, a za njega, vidi, nije zemlja. Je li javje od sna smućenije?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

život, izobilan, uvučen i pun raskoši, sa lepim ženama i raskošnim odelima, a još raskošnijim jelima i slatkišima. Jedna furundžinica, koja bi samo za njihovu kuću pekla, mogla je od njih da se izdržava, toliko se mesilo i peklo.

Tako isto koliko bi puta gledala i one kćeri Taška samardžije, više njihne kuće, u istoj ulici. Ima ih četiri. Sve jedna drugu sustigle.

I tada već zna da je nastalo, uhvatilo je ono neno „dvogubo“, kada oseća: kako nije ona sama, jedna Sofka, već kao da je od dve Sofke. Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje.

je nastalo, uhvatilo je ono neno „dvogubo“, kada oseća: kako nije ona sama, jedna Sofka, već kao da je od dve Sofke. Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje.

I sve, kao da im je baba Simka bila sve i sva, otac, mati, njoj su se obraćale, tužile jedna na drugu. Po koja tek vrišteći otuda istrči. — Teto, mori, Vidi ove! Ne može od njih da se prođe!

Ne mogu više da izdrže ležanje, toplotu. Počeše opet po kurnama, oko čepova, i tamo po pločama izvaljujući se jedna drugoj u krilo, da se pljuskaju.

A pesma, zvuk tasova sve jači, sve bešnji. Dok jedna, a to baš ona koja se tužila kako je strina Pasa ujeda, vitka, crnpurasta i bežeći od drugarica, koje su je jurile,

Onda su ponovo drugi, suvi peškir uzimale, jedna drugu molile da je obriše gde ona sama ne može, po leđima ili ma gde.

I sve dok su prolazile čaršijom, prelazile onaj most, uvijene, pognute i krijući se jedna uz drugu, išle su mirno. Čim se izgubiše iz vida čaršiji, opet počeše da se pogurkuju i obaziru.

veselja i ora, oslobodivši ga se, kao da ga i nema, tako su pored njega istrčavale, vitlale se, ne bojeći se više ni jedna da li joj se nisu slučajno šalvare smakle i bedra, polovine joj se vide više nego što treba, i da joj nije jelek i

Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod. Samo se znalo za muško i za žensko, i onda jedna mešavina: stiskanje, štipanje, jurenje oko kuće i krkljanje.

Crne joj oči ušle, nos joj se izvukao i utančao, a slepoočnjače joj se izoštrile i kao prišle, stisle se jedna drugoj, samo | joj usta još onako tanka, vlažna i sveža. Ide polako.

Pandurović, Sima - PESME

Svih pogleda ti si jedna svetla žiža, Svih želja meta varljiva i sjajna; Ipak, nisi jednom no drugome bliža, I ostaješ čista i tiha, k’o tajna.

neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U duši tvojoj kad zastudi zima, Jedna će mis’o u tebi da dozre, Velika, tužna mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je ovde još

Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama! Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka!

zadovoljstvom što mi razbija čamu; Tu jadne kreature izmišlja mašta slaba, A javna žena kakva predstavlja prvu damu. Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto.

i bolja i gora No svet saznanja; i nju ne sme znati Lik našeg dana, naših misli mora; A dug je put, da ih njime prati Jedna noć samo. II — Vratimo se. — Zora!... ČESTI TRENUCI Bledo jutro. Neprospavane noći.

I misao jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo stenje.

Neka topla suza i zadnji put kane Na to mirno mesto zaborava trajna, Gde je mogla, skromno, jedanput da stane Cela jedna mladost uzbuđena, sjajna.

crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.

Ljubav je slabost, a ja sam krotila I divlje zveri i sav ljudski soj. U meni se jedna želja ovaplòtila: Ne da me vole — to je malotrajno — No da me se boje — to je ipak sjajno; Jer ne vlada svetom ljubav

Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um!

Kad vidimo jadnu vrednost sviju stvari, Kad su nam svi ljudi nemili i krivi, A srušeni vere starinski oltari, — Jedna lepa nežnost još u nama živi: Nežnost prema zemlji i rodnome kraju Čijim nam je dahom duh nekada plenjen, Gde i sada

Samo jedna ljubav ne čili u pari Prolaznosti; samo jedna se ne menja; Samo svoja zemlja ne leži u bari Dosade; i pored sviju iskuš

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Nevjesta jedna, te zgodna, odigla desno stegno i na nj naslonila torbicu, nabrala obrve, pa premeće nešto po torbici; jadnica, kusur

“ ali još jače no prijed tako da se svi nasmijaše. Na te njegove riječi, otisnu se iz gomile dvoje momčadi, jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh koraka stade topot

Na te njegove riječi, otisnu se iz gomile dvoje momčadi, jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh koraka stade topot po drvenome mostu, a

“ „Ma vidite, nije on prosti soldat!“ reče Radoje, pokazujuć jaku Janovu, na kojoj blistaše po jedna zvjezdica sa svake strane. Zaokupiše ga pitanjima.

U davno doba, jedna velika duša, preko umjetnikâ, to isto kamenje, složi u veleljepno zdanje: hram Matere Božije i manastir na Kipuriji.

Ele, bijaše to jedna od onijeh pojava, o kojima na prvi pogled i na prvi mah, začmeš neko opsežno iako nejasno pojimanje.

koliko bi tri puta kročio pro nje i, gotovo, prazna, jer od pokujstva ne bješe do niski krevet u nuglu, trpezica jedna uz duvar (na njoj krčag za vodu i leđan), i stolica jedna drvena sa tri noge i nasloncem; više glave ikona

jer od pokujstva ne bješe do niski krevet u nuglu, trpezica jedna uz duvar (na njoj krčag za vodu i leđan), i stolica jedna drvena sa tri noge i nasloncem; više glave ikona bogorodičina; za vratijem o klincima nekoliko aljina.

U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena. Najprvi iđaše starac neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za

Na te riječi, u tome času svečanome, prionuše im duše jedna uz drugu. Lica im se raskrutiše, oči sjevnuše, veseli osmijak zaigra im oko mladičastijeh usana.

po avliji čitava jata i krda paunova, faraunaka, čudnijeh nekijeh kokošiju i intuša, pa bijelijeh zečeva, vižladi, jedna čista svinja i jedna lisica. Ne ćaše biti kraja čuđenju djece, da ih Pavle ne povede.

jata i krda paunova, faraunaka, čudnijeh nekijeh kokošiju i intuša, pa bijelijeh zečeva, vižladi, jedna čista svinja i jedna lisica. Ne ćaše biti kraja čuđenju djece, da ih Pavle ne povede.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kod svih poslovica pada u oči ekonomija reči: sa što manje reči što više reći. Retke su poslovice ovakve dužine: „Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospe na bubanj, a od drugoga na jevanđelje“; ili „Međedu su uši izvukli dok

Po tome su pitalice jedna vrsta naših narodnih epigrama. IV KAZIVANjA A) PROZNA A) VEROVANjA Ima kazivanja kojima je prvobitno poreklo u

Zna šta je car večerao. I kamen bi rječma podigao. I oca bi za novce prodao. Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima.

Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio. Kako je lijepa odsijeva od nje sunce.

— Što je više brdo, to je dublja dolja. — Zlo s dobrim susjeduje. — Dobru konju sto mana, a rđavu (samo) jedna. — Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi.

— Dobro se ne pozna, dok se ne izgubi. — Dobrome hatu sto mana valja, a rđavome jedna ne valja. — Onaj mi je brat koji mi je dobru rad. — Dobro se drvo na pola cepa.

— Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune.

— Dobra je namišljena, nu je bolja razmišljena. — Bolja j e razmišljena, nego smišljena. — Bolja je jedna razmišljena nego stotina učinjenijeh. — Porani mišlju, a pokasni riječju: nećeš se pokajati. — Ispeci, pak reci.

— Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti. — Šuplju glavu vetar nosi. O NAUCI — Nauka je jedna muka, a oduka dvije. — Učeći drugoga i sami sebe učimo. — Bez muke nema nauke. — Primer je najbolji učitelj.

— Tko traži puno prijatelja, nahodi malo. — Drž’ se nova puta i stara prijatelja. O DRUŠTVU — Jedna lasta ne čini proleće. — Sam čovek nikud pristao. — Sama ruka mrtvoj druga. — Čovjek je sam kao dub posječen.

— Tko posrće, i padne. — Greh je grehu zametak. — Jedan greh rađa sto greha. — Jedna šteta sto grehova. — Grijeh jednoga sve selo plaća. — Grijeh najmanji zlo je najveće.

— Smrt je bliža nego košulja. — Smrt je varalica. — Ko se u bari udavi, onom drugo more ne treba. — Jedna (je) smrt, a sto uzroka. — Živi kadgod, a mrtvac nikad. — Muka živeti, a žao umreti. — Svakome zlu smrt je lek.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

120 38. DIVLjAN. 122 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. 124 40. CAR DUKLjAN. 125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. 126 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. 127 43. SOLOMUNA PROKLELA MATI. 128 44. LAŽ ZA OPKLADU. 129 45. KRALj I ČOBANIN. 131 46.

Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se sva proja prospe u more. Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa

21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga rodi, a ne cvati. 24. Dvije čavčice naporedo stoje, a jedna druge ne vidi. 25.

23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga rodi, a ne cvati. 24. Dvije čavčice naporedo stoje, a jedna druge ne vidi. 25. Devet baba po ledu se plaza. 26. Dok se otac rodi, sin po kući odi. 27.

43. Jaše rod na nerodu, i traži nenikli. 44. Jaše tuta na bauri. 45. Jedan prut sve polje ogradi. 46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta. 47. Jedna čaša masla svemu svijetu dosta. 48.

44. Jaše tuta na bauri. 45. Jedan prut sve polje ogradi. 46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta. 47. Jedna čaša masla svemu svijetu dosta. 48.

U pete nišani, u nos zgađa. 138. U sobi napeto, u kući razdrto. 139. U šta je srce prteno. 140. U šta su dva grla, jedna šija. 141. Car večera, buzdovan mu igra. 142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143.

153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne. 154. Četiri bule na konju jašu, jedna drugu ne može da stigne. 155. Četiri nožice, a dva opanka. 156. Čuča čuči, bjega bježi; skoči čuča, te uvati bjegu.

(Djevojka cara nadmudrila), 41. (Đevojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna | gobela u kao a druga iz kala), 44. (Laž za opkladu), 45. (Kralj i čobanin), 46. (Ko umije, njemu dvije), 47.

(Za što u ljudi nije taban ravan?), 32. (Pepeljuga), 37. (Zla žena), 41. (Đevojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna gobela u kao a druga iz kala), 43. (Solomuna proklela mati), 44. (Laž za opkladu) i 48.

da ih ona naštampa, a ona ih predala nekome da ih popravi, pak tako ostalo i do danas, samo je od njih naštampana jedna u ІII. č. Ljetopisa za godinu 1846 „Sыhь carevь i tri labuda.

V. S. K. 1. MEĐEDOVIĆ. U nekakome selu pođu žene u planinu da traže divljega broća, i tako vrljajući po planini jedna od njih zađe i dođe pred jednu pećinu iz koje iziđe međed te je uhvati i odvede unutra; i onđe živeći s njome, žena

Sveti Sava - SABRANA DELA

I potom se čita jedna glava tetrajevanđelja. Ako li bude nemoguće, onda prepolovi. I potom počinje služba jutrenja. Otpevavši posle

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraćala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka. CMILjA: Ne bi baš mogla da se setim.

Sad baš kažem ovoj vašoj, za šankom. Da l vam je svraćala jedna, zove se Vukosava, oči crne, punđa, metar i osamdeset? Visoka, krupna, kosa crna ko zift.

IKONIJA: Gde reče crevca, da l bi ti nešto da možda prezalogajiš? ANĐELKO: A šta kažeš za jedna jaja, sa slaninom? IKONIJA: Jaja imam odlična, i to seljačka! Spremide, Cmiljo!

Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože! A kako to nekog i jedna lula može? Stvari, stvari, blago... obično đubre! Na čoveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu!

STAVRA: Sada me kopka šta li će biti s Miletom! Bio je nešto mnogo agilan! A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija! Cmiljo! Gde li se samo zavukla...

Kaži mi makar da znaš kako mi je! STAVRA: Nama je svima žao... CMILjA: Šta žao, prostitutkinja jedna! Ja tebe, maco, nikada ne bi flašom! IKONIJA: Što može da ti uradi poštena, to ti kurva nikad ne bi uradila!

TANASKO: Možeš ti na sebe da natovariš i iljadu, i trista iljada rana, al koja ti vajda kad te ni jedna ne boli? PROSJAK (spusti se na zemlju): Moja žrtva ispala zaludna, moja dobrota na zlo okrenula!

Stanković, Borisav - JOVČA

GLASOVI PRIJATELjA Aferim, prijatelju! Aferim, prijatelj-Jovča! Otvore se časkom vrata na kujni, jedna snaha u nanulama sa svećom ode gore u Jovčinu sobu, otvori je, zapali još sveća i vraća se u kujnu; druga sveća, s

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Dam se malo pomalo u misli; jedna ideja i misal počne razbuđivati, podstrekavati i na pamet dovoditi druge. Koliko sam obladan bio mojom budalastom

Na levoj strani vide se brda i holmići, pokriveni s vinogradi i voćnjaci. S desne strane potoka pružila se jedna veselovidna dolina, sva pokrivena i ukrašena s livadami punim zlaka i cveća selnoga, koja se protegla do blizu

Što si ti? Balavče jedno. Pak [h]oćeš da bog s tobom čudo čini. No, jedna za stotinu, ili da jedeš kao i drugi ljudi, ili — put za uši.

Svi iziđemo na breg i sradujemo se jedan drugom o blagopolučnom izbavljeniju, kako da smo jedna jedina familija. Ko bi mogao opisati onu čuvstvitelnu srca radost matera k čadam svojim!

Drugda se poizređaju po sto jedna za drugima, | da se ne vide od pra[ha]; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om,

Reč je ovde o dvema ženami, o kojima nikada ne mogu pomisliti da čuvstvitelno moje o njima ne soboleznuje srce. Jedna je Jovanka, kći čiče Laze.

To znam da bi mu Bačvanin nama[h] opsovao kesu. Iz Meca pođe s nami u društvo jedna gospođa advokatkinja, koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a soveršeno zdrava i

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Taka je sveta loza Jerkovića u Zvrljevu, koja je, do danas, dala manastiru V. dvadeset i pet fratara. Ima jedna knjiga u kojoj su životopisi sviju fra-Jerkovića do polovine ovoga vijeka, njih dvadeset trojice.

— Sad mi izuj čizme i metni mi kladu pod noge! Ta-ko! E, sad zapali sviću! U svakoj katoličkoj kući nalazi se po jedna voštanica, osvećena na Sretenje (na Kandeloru), a čuva se u kući, za upotrebu samrtnicima.

Onakijeh nema u Zvrljevu! Poviše su od golubova, a oštrijeh i dugačkijeh krila. Sad, gle! gle! gle! jedna sleti u vodu, pa iznese nješto što joj se koprca u kljunu! Iznese ribu! Eno i druge kljucaju i love ribu! Tice love ribu!!

— Šta je ono? Je li ono kakva tica? — zapita vozara šapatom. — Ono je jedna velika zvirka... — veli jedan. — Koja će te izisti, ako se ne budeš čuvâ! — doda drugi.

A nije lako čuvati guske, brajko! Prije svega, triba svakoj da nadineš ime, jer ti ni jedna jutrom neće izaći dok je ne zovneš po imenu.

bješe ograđena niskim zidom, pri dnu koga bijaše kameni kolomat za sjedenje; pri jednoj stijeni prigrađena bijaše jedna peć za hljeb; nasred poda bijahu dva gvozdena prijeklada, gdje je gorjela vatra.

toga izašao bi Bakonja i obrnuo bi drugim laktom trijema, protivnijem pravcem od kujine, te bi zakucao i ušao kroz jedna vrata između riznice i gvardijanovih soba. Tu je bila knjižnica, a u isto vrijeme i „skula“.

— Jevo dvi knjige, jedna sudu a druga likaru. Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad?

Pa ima još jedna novost. Jedan fra-Tetkin brat doveo je sinčića, i ostaće kao đak. Sve te novosti učiniše dubok utisak na Bakonju, a

— Šta je?... Ko to viče tako?... Šta se ti dereš, ej? — zapita Vrtirep. — Nosi te vrag, magarčino jedna! — veli Brne. — Šta reveš? Odlazi magarčino! — Baš vam fala, gvardijane, što nazvaste brata pravim imenom!

Pa onda i sva snaga bješe mu čudnovato skrojena. Trup mu bješe suviše kratak prema nogama, a jedna mu se noga savila kao gudalo, ali nije hramao.

Bakonja, namršten, sta raspremati sobu. Jedna neugodna misao izazva drugu. Doista mu Bujas namješta zamke! A onaj gadni Mačak, otkad nestrpljivo očekuje da se

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo, Pod kojom sam se žego, čistio i prljo! (Na nekoj padini sad u žitu, raži — Jedna sama bulka moje oko traži.) Sloboda je usamljenost, al ne leči. O teži je muk od teških reči.

NA DRUMU Sa ruševine moga stiha Koja se sluti iz svog praha Začu se reč tek jedna tiha Isprekidana ko od straha. Nasmešen (al i prepun strave) Okrećem sluh i bečim zene: Da li to beše zvuk sred

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više.

Taj nebrat koji me se seti samo kad mi pare traži... Zlotvori moji, jedna čekate kad će Tola smrznutog da me stovari pred kuću, a ja nikome ne trebam, ni vama!

toga zaboravljenog i nikad neizgovorenog tepanja, s uživanjem i ponosom gledajući u svoje krupne dojke koje su bežale jedna od druge i nadimale košulju. Setila se, zasmejala i prošaptala: „Moj bradonja.

Simki hitro promakoše sećanja na to davno veče i jedna izgovori: — Ne trebaju mi. On trže glavu, uhvati je kosim pogledom, pa kasnije promrmlja u bradu: — Oni se smeju,

u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se nastavlja mislima poslednjih nesanica.

Lake i hitre, senke naleću jedna na drugu, izmiču i opet naleću goneći se po izribanom daščanom podu i rezbarijama hrastove tavanice.

Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista... Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine. Jedna nas majka rodila i sad ovako. Ti znaš, na svetu bližeg od tebe nemam. Ionako će sve tvoje biti. Tvoja će deca...

u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna nedoumica: možda će se Bog smilovati njemu.

u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna nedoumica: možda će se Bog smilovati njemu.

Da mu je izrodila dedu, ne bi se njegov život u ovo mučenje pretvorio. Ne bi postojala ova noć, ni one ranije, sve crnje jedna od druge. Aćim se ne bi dvoumio da li da napiše testament.

— Iko, sve isteraj napolje. Kafedžija jedna dočeka: — Fajront, gospodo! Oprošćavajte, gospodo, i sada znate za koga treba da glasate.

Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo. Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu topola.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni da zaplače. Tek pred noć sažali se jedna starica, podiže malu i odnese je svojoj kući, iznenađena sjajem koji je izbijao iz njenih očiju.

travama detetove kraste, hranila ga i odevala kako je najbolje umela, ali dete nije raslo, ni govorilo, ni hodalo. Jedna od suseda posavetova staricu da devojčicu vrati tamo gde je i nađena, ali starica odrečno odmahnu glavom.

Devojčica je rasla, iz časa u čas postajala sve lepša, ali joj preko usana ne pređe ni jedna jedina reč. Samo su joj zlataste oči jače blistale. Starica uzdahnu: »Ko će je hraniti kad ja umrem?

Najednom, jedna od njih slete joj na rame i reče: — Ja sam tvoj vrabac! — Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom.

Prozori njene kuće prekriveni su ledenim cvećem. Ko zna ima li unutra ikog živog? Jedna devojčica se priseti: uze vruću lepinjicu i prisloni je uz Tatagino okno.

Sve mu se vrtelo u glavi od njihovih sitnih glasova. — Šta tražiš? — zamrsi mu se jedna od njih u kosu. »Baš da joj ne kažem!

Ko bi rekao da su trave tako visoke? Tako brbljive! Dečak pretvoren u kapljicu vide kako se travke naginju jedna ka drugoj i šapuću: — Baš je budala ovaj dečak!

budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se. Zatim se jedna riba izdvoji, dopliva do dečaka i reče: — Penji mi se na leđa! Jednom si ti meni pomogao vrativši me u vodu.

Visoko, više, još više, do trećeg neba, do sedmog! Uporedo s njim penjala se još jedna zvezda, a duboko dole treperio pustinjski pesak kradući sjaj meseca. — Pogledaj kako blista!

Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka. Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle

— reče suseda sleva. — Ukradi ribarima morskoga raka! Možda će od njegova mesa mali ojačati? — predloži jedna od najmudrijih galebica, ali suseda s vrha stene reče da bi tu jedino moglo pomoći meso morske kornjače.

— Takvog jajeta nije bilo, niti će biti! — uzviknu jedna lasta, a mesec skliznu u dubinu da ga vidi, i zadivljeno prošaputa: — Gle kakvo je!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

baš naročito jako, jer su Turci i slabe nišandžije i slabo naoružani: bombe su praštale, istina u razmacima, ali ipak jedna za drugom (nije to još ni 1915, ni 1941, ni 1944.

Grdio bi ga, strog, onda opominjao, blag, pa ga otpuštao, uz dar. On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza.

Radnje koje su tu, složile su se, jedna uz drugu, bez ikakvog reda, i potrebne i zaboravljene. A onda, kad se pređe ugao Sedmog jula i stigne do Ulice cara

ULICA ZMAJA OD NOĆAJA Na uglu Ulice Zmaja od Hoćaja i Ulice Sedmog jula dve su kuće, jedna do druge: jedna je stara a druga prastara.

ULICA ZMAJA OD NOĆAJA Na uglu Ulice Zmaja od Hoćaja i Ulice Sedmog jula dve su kuće, jedna do druge: jedna je stara a druga prastara.

nešto što tek dolazi, što će doći, gomila se, tmasto i nelagodno, u dalekim prostorima, i smešno zuji, kao opomena, a jedna se glista, debela i presečena napola, migolji i gmiže, sumanuta, natrag u gustinu zemlje, a u Stojanu, isto iz nekih

U toj unutrašnjoj navali jedna se želja, sva obla i potpuno neobuzdana, izdvajala: sve će biti dobro ako sad, svom silinom, zamahne pesnicom u to

Kao da prvi put udiše vazduh, dečak je viknuo i taj uzvik se brzo istrošio pod prolećnim oblacima. Samo mu je jedna ovca, tvrdoglavo, lizala suze dok je dečak, smlaćen tim čudom koje se zbivalo u njemu, zarivao šake u njeno runo.

Ipak, dok je tonuo u tananu maglu, opomenuo se: otkud mu smelost da poveruje da će preživeti ovaj dan? Jedna istina mu je bila pod kožom, svetlucava, neka udara taj silnik, možda je to Hasanpaša koji će oslepeti, jeste, besni

Moglo bi se pomisliti da su se ove dve ličnosti u Rigi, tako nesaglasne, često sukobljavale. Ali, nisu: popustljive jedna prema drugoj bile su, čak, sklone i da, povremeno, prepuste jedna drugoj prvenstvo.

Ali, nisu: popustljive jedna prema drugoj bile su, čak, sklone i da, povremeno, prepuste jedna drugoj prvenstvo. Tako je Riga Velestinac znao da čitave mesece provodi u učenju i čitanju, kao što je Riga od Fere znao

ni u dogovaranju sa onom pravdom, sve nedostižnijom: u njoj je bilo bar dve Ljubice od kojih je svaka imala svoj glas. Jedna se javljala sa danom, odmah spremna da se odriče od sebe i da se, sve dubljom dobrotom, suprotstavlja Miloševoj zlosti;

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

160 LXXV ŽELjA 162 LXXVI JEDNA ŽELjA 166 LXXVII ORHIDEJA 168 LXXVIII JESEN 170 LXXIX GOSPOĐICI... 171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO

160 LXXV ŽELjA 162 LXXVI JEDNA ŽELjA 166 LXXVII ORHIDEJA 168 LXXVIII JESEN 170 LXXIX GOSPOĐICI... 171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE 174 LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA 181 LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...

171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE 174 LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA 181 LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...

280 CXLVII JEDNA INTIMNA ISTORIJA 281 CXLVIII 2 282 CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA 283 CL ZAVET 285 CLI NOĆNA SVIRKA 288 CLII IZ JEDNE

315 CLXII SVETKOVINA 318 CLXIII UNUTRAŠNjI DIALOG 321 CLXIV „PUČINA JE STOKA JEDNA GRDNjA“ 325 CLXV RODOLjUBIVA PESMA 326 CLXVI VERUJTE PRVO!

I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći... Svikni na odmor pod teretom uza! Istina jedna i sama će doći! Zovi se Ljubav!

A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga meneka!

Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te...

Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te...

Tako tići zagrljeni preletaju svet: Bela jedna golubica susrete im let. Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet, Prevari se soko sivi, čarom obuzet.

moji lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja.

To su vatre doglasnice, Pružajuć' se iz daljnih eona, u povorci onoj dugoj, Dosvetljujuć' jedna drugoj, Strujom koja napred leti, Težeć samo jednoj meti.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

ova žica sa tančinom sv'jetlom proniknula u prostoru onom užasnome, koga kraje ja jedan postižem, bi ti bio samo jedna točka! Um je samo jedan bez granice, svi su drugi kratkovidni umi.

vjetrovah, te u sante idu i komate po prostoru nemirnijeh poljah ne prosiplju toliko strijelah ka dv'je vojske jedna protiv druge, ne kazuju toliko poloma ka u borbi što nebesnoj vidiš izlomjena štita i oružja.

Šar je ovaj dosta pogolemi jedna masa crna i plačevna, sostav noći i vječnog ridanja; dv'je stihije u njem su užasne, razljućene najvišom krajnošću -

rad nakaze veće ostavio, tako danas lišavam Adama s buntovnijem svojim legionom blaženoga žilišta spomena, da ni jedna najmanja častica u duše im od njeg' ne ostane, ka da nebo nijesu gledali.

Popa, Vasko - KORA

svakog bola Koji ne spominjemo Po jedan kesten izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On se zagleda onamo kao da nešto iščekuje; i njegovi učenici upreše svoj pogled onamo. Iz mora se uzdiže još jedna jasna zvezda. „Pogledajte onamo!“ reče Pitagora.

Mala jedna lađica sa belim jedrima isplovi polagano iz krotonske luke. Pitagora je proprati pogledom. Ona uze pravac ka jugoistoku

Pri tome moraju njene ivice stojati upravo jedna na drugoj, tako da osnova hrama bude tačan pravougaonik, a osnova piramide tačan kvadrat.

Iznenađen ovakvim postupkom svoga gosta, Grilus se namrgodi, ali jedna misao, brza kao munja, odagna oblak sa njegovog čela.

Grilus pristupi kupovini robe, i ubrzo beše jedna od tih korpi dupke napunjena svežim zeljem i najlepšim voćem. Sa zadovoljstvom posmatraše Grilus tu nabavku.

Kad stigoše pred Demokritovo imanje, jedan oveći vrt koji se spuštao prema moru i mala jedna kućica, nađoše onde baštenska vrata zaključana. Oni zakucaše - niko se ne odazva. Zakucaše još jedanput.

Tu saopšti ovo svoje stručno mišljenje: „Kod Antikire raste lekovita jedna biljka; njen koren, razdrobljen i metnut u nos, izaziva jako kijanje, pa tim osvežava i leči svaki iznemogli ili oboleli

Jeste, to je on bio. Gledajući oko sebe, postade mu to jasno. Njegovo rodno mesto, Stagira, beše bedna jedna palanka u Makedoniji.

Platon nije ovde“. „Šta veliš? Nije ovde. - Pa gde je?“ „Nedavno doplovi ovamo kraljevska jedna lađa sa tri reda vesala i odveze našeg Platona na Siciliju“. Aristoteles zinu, Nikija pričaše dalje.

Eudoksos je, sa njegovih 26 homocentričnih sfera, smeštenih jedna u drugu, rešio taj zadatak sa mnogo oštroumnosti“. „Znam“, reče Aristoteles, ponosan na svog učitelja.

„Biću ti, učitelju, od srca blagodaran na takvom očinskom savetu“. „Kad se ono na Delosu razbukta kužna jedna bolest, potražiše Delijci saveta kod proročanstva, a ono im odgovori ovo: „Udvostručite svoj kockasti žrtvenik!

Krug, to je jedna ideja“. „Kako da to razumem?“ „Ja sam ti maločas rastumačio da stvarima, opaženim našim čulima, ne pripada istinska

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

dok se oni razmeštahu i ne obzirući se na našu nervoznu zbunjenost i ljutnju, vrata rapavo zaškripiše pa se otvoriše i jedna debela, raskopčana, znojava i bubuljičava ljudina, u poabanom odelu palanačkog zanatlije, uđe bez pozdrava n izvinjavanja,

Mi pojurismo kolima, zverajući na sve strane, kad se jedna vrata naglo otvoriše i na stepenicama ukaza, sa puno ruža na levoj strani grudi, ona, u putničkom šeširiću od slame,

Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

Pa žene, pobratime! I tvoj glas nadaleko stiže. A ja sam se bar nešto držao. Baš pre neki dan reče mi jedna: Ništa ne bi bilo interesantije nego opisati sve promene koje su se u vama izvršile od dolaska ovamo.

— Gospodine, sad, valjda, Vujanovac? — obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala.

Jest, valjao je nekad ovaj đida, odužio se, ali ga zadesi jedna samo nesreća: ne umre na vreme. Pa se onda naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći:

Pa lepo, sami kažite: ko je siguran u ženu za vreme okupacije? Ajd' recite sami. U svakoj kući oficir, je l' te? Jedna kuća, brate. Stâri pospe, deca pospe, a negde je i bez dece, nema govora. Tu ti je jedini Gospod Bog svedok.

Uostalom, kako mu da Bog. Ima jedna stvar samo: njemu ovamo više mesta nema, on ovamo više nema šta da traži. I samo zato javno ovo pričam, što znam da

Jedno predveče sprema se komandant za varoš i čekaju ga žuta zaplenjena kola na putu, kad mu priđe jedna postarija seljanka. — Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine. Zlo.

Iste one godine u martu, za vreme velikog zatišja, beogradsko Novo groblje beše jedna osobito draga i privlačna tačka onom zaostalom, neboračkom ali kuražnom stanovništvu Beograda, koji je i često i

Pa je ona vojska odstupala kroz krševe, polumrtva jedna vojska sva u ritama, što se naprezala, pentrala, stenjala, crkavala i pretvarala u strvine.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Poslije duljeg vremena, ovo je prvi sunčani dan. A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.

Mi djeca govorili smo da je u njima ubijen živac. Međy ostalim dječjim igrama, bila je jedna koja nas je naročito zagrijevala: na ugovoreni znak ili riječ, svi bismo se razbježali da se što prije dohvatimo po

To malo stakalce u djetinjim rukama i jedna zarobljena zraka božjeg sunca bili su kadri da djetetu dadu iluziju da je i samo postalo jedan mali gospod bog.

(I taj mal del miserere je jedna od riječi koje su onda u mojoj nutrini odjekivale, a i danas odjekuju, golemim mitskim odjekom.

Djedov mudro-dinastički eugenetski račun bio je jedna od koristi tog posla. Druga je bila glas širine i demokratičnosti koji je time zadobivao.

Načas moradoh sklopiti vjeđe, kad se okrenuo prema meni. Ali i taj časak bio je dovoljan da mi izmakne jedna karika u slijedu metamorfoza, i baš ona najbitnija; preda mnom je već stajao, gotov i promitaren, noćni čovjek.

disanja od pognutog položaja, uzastopno širile i sužavale; i u tom širenju i sužavanju bila je kao neka prijetnja i jedna mala jeza.

Doista, kao da su na svijet gledale i svijet doživljavale samo jednim parom očiju. Držim da nikada jedna od njih nije pomislila ili osjetila nešto što u isti mah nije osjetila ili pomislila i druga: i čovjek se u čudu

Kada je govorila jedna, jasno se osjećalo, i već podrazumijevalo, da tim izražava mišljenje obiju. Zato su govorile naizmjenično, i otprilike u

Eto, jedna takva stvar kao što je morska bolest, ako je samo dovoljno jaka, kadra je da nadvlada i dinastičke obzire, i dvorsku

prisno i neposredno poljulja i ugrozi onaj bijedni sud u kome živi taj duh, ta ideja, ta vjera, kao što to može da učini jedna vulgarna morska bolest ili jedna jača zubobolja.

onaj bijedni sud u kome živi taj duh, ta ideja, ta vjera, kao što to može da učini jedna vulgarna morska bolest ili jedna jača zubobolja.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Jok, ne može! — odseče knez. Među momcima nasta gurkanje i šaptanje. Do Đuričina uha dolete samo jedna reč: »jalovica«, ali on odmah razumede njeno značenje i pozna glas onoga, koji je reče.

Sa njima beše i Stanka. Čim poče da se spušta ona nema tama na šumu i livade, devojke se prigrčiše jedna uz drugu, pa počeše one obične priče o vampirima i vešticama, koje se u to vreme najradije pričaju.

Međutim Đurica je i dalje živeo onako, kako je od oca navikao. Imanja, može se reći, i ne imađaše. Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca.

Imanja, može se reći, i ne imađaše. Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca.

Beše toliko pretovaren ovim neočekivanim i teškim udarcima, da je već zanemeo sav, i dušom i telom. Samo mu beše jedna misao u glavi: »Da je samo da me niko ne vidi!...

— More čuće za njega sva Srbija, ja ti kažem. ... A na velikom studencu sabrale se devojke, pa ćeretaju i pričaju jedna drugoj novosti, za koje se znalo. Među njima beše i Stanka.

— Čuste li za Đuricu? — reče jedna. — Ja, bolan; on baš ode u hajduke. — Šta kažeš? — viknu Stanka, trgnuvši ruku ispod mlaza. — Zar pisi čula?

Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!... Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje... Ali ne mari: videću ga ma gde...

— U torbi su vam nagaravljeni peškiri i jedna krpa s istucanim ugljenom — reče Vujo. — A sad polazite, i nek vam je dobra sreća! Đurica se trže, kao iz duga sna.

Da mu je samo nekoliko kapi hladne bistre vode!... Najedared, sevnu mu kao munja, jedna misao kroz glavu, koja beše gora od otrova.

Odatle mu padoše u oči nekoliko radenika u jednoj strani, i on poznade da je to njiva Marka Radonjića, a jedna od onih ženskih morala je biti Stanka. »Evo zgode — pomisli ON — do mraka će morati makar jednom doći na izvor, pa...

Tamo mu pregledaše ranu, i, videvši da je lako ranjen u rame, Pantovac opsova strašno, pa podviknu: — Babetino jedna! Nadao dreku kao da mu creva ispadaju !... — Svaki na svoju stranu! — viknu Đurica. — Samo brzo!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

GRADITI KUĆU, PA NE HTIO 219 ZVALI MAGARCA NA SVADBU 220 SASTANAK MAČAKA I MIŠA 221 KRAVA I VO 222 LAŽ ZA OPKLADU 223 JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ KALA 226 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 228 KRALj I ČOBANIN 231 KO JE ČOVJEKU NAJVEĆI

Starac mu odgovori: — Ta je zemlja tamo na istoku, i u toj zemlji živi samo jedna devojka, i ona ima dvanaest džinova što joj zemlju čuvaju.

Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da bere cveće. Petar je gledao u devojku, a kad je ova pored njega prošla, on onda skine kapu

I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao. ČUDOTVORNI PRSTEN Bila jedna udovica sa jednijem malijem sinčićem. Nije imala nigdje ništa osim jedne male kućice i jedne bašče.

Caru bi žao kćeri, kan̓ ti kad mu je jedna, pa povrati mladića i dade mu tražen prsten. Tada ga zmija posestrima isprati do onoga mjesta gdje su se prvi put

Tada car poče obećavati veliko blago ko mu kćer prozna, a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se

U carskom saraju bila je jedna robinja, koja je iz aščinice u harem nosila jelo te ti se on s njome dobro upozna i pobratimi.

A on joj odgovori: — E, gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti. U toj i toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja, za jaslama, da ne znaš koji je od koga lepši.

Ali ko hoće da dobije od babe konja, valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, i ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja

Kad prođe te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je đevojka jedna sjedila za zlatnijem đerđefom i zlatnom žicom vezla.

Potom hodajući dugo po planini, ne nađe ništa, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko!

Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve

I utonu. Ali odmah potom, U toj zemlji, gde cvetahu vrti I lepota s večitim životom, Pojavi se prvi oblik smrti. Jedna deva htede da odmara Svoje telo; jedva da su grane, Dan i nebo, kad kosu otvara, Videli joj lepote neznane.

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

PO GROBOVIMA Ja nemam suze za one mladiće Što su ostali klancima i poljem; Sve drug do druga kao jedno biće, K'o jedna žrtva naraštaju boljem.

Ja mislim dugo na podzemne staze Koje podiže jedna ruka vešta, Velika avet, monarhija stara; Koje podiže Beč i bludna Pešta. Dva crna gnezda beloga vladara.

1912. NOVI DANI Jedna stara radost! Skupili se mali, Svi sitni i niski, podignuti zlobom, Pred strahom što ide, naglo, kao vali Jedne moćne

a dan crven teče. I propada vidik naraštaja štura U radostan odmor, u mirisno veče. Jedna stara radost! Dobro trunu mali, Svi sitni i niski jednim pustim grobom, Al' strah dalje ide, naglo, kao vali Jedne

Svaki sat se vidi kao požar kuća I duhove slava pleni i otima. Jedna stara radost! Zora novog dana! To sjedinjen narod gleda sunce smelo.

1913. PET PESAMA Jedna pesma stara, od moga rođenja, Ide kroz krv moju, kroz noć i kroz zore; Moja pesma bola, koji se ne menja, Uz godine brze

noć i kroz zore; Moja pesma bola, koji se ne menja, Uz godine brze i časove spore, Preko smeha, plača, Korača, korača. Jedna suza lepa, kao osmeh bajke, Kao cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju

zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada. Jedna snaga snova, iz dugih šapata, Iz očiju, zvezda i govora strune; Moja snaga sreće, koja mi je data Kao nakit bola, kao

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Ljudi su imali običaj da pričaju smešne priče o meni. Imao sam dve stare tetke izboranih lica, jedna od njih je imala dva zuba, koja su strčala kao slonovske kljove, koje je ona zabadala u moje obraze kad god bi me

Školovanje sam nastavio u Višoj realnoj gimnaziji u Karlovcu u Hrvatskoj, gde je živela jedna od mojih tetaka. Ona je bila otmena dama, Žena jednog pukovnika, veterana, učesnika mnogih bitaka.

To bi bilo isto kao kada bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.

U to vreme znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila i Geteov (Johan Wolfgang Goethe) Faust.

Odjednom, jedna lopta je premašila sve granice, narastajući do ogromne veličine, sve dok nije porasla velika kao kuća i sjurila se u

prvom slučaju, zvuk je bio jak u telefonu, u drugom je on nestao, kao što se i očekivalo dve antene su neutralizovale jedna drugu ali su se statičke smetnje javljale u oba slučaja i morao sam da razvijem specijalne preventivne mere, bazirane na

Takva jedna mašina koja se održava u vazduhu i kreće isključivo na principu reakcije, a zamišljena je da se njome upravlja bilo mehanič

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

druge zamorne igre, a tek onda smo pristupali vežbanju u pastirskoj veštini koja nam je bila potrebna, naročito noću. Jedna od veština bilo je signalisanje i dojavljivanje kroz zemlju. Svaki dečko imao je bricu, nož sa dugom drvenom drškom.

U jednoj je bilo moje rublje, a u drugoj hrana, jedna pečena guska i veliki beo hleb. Jedino odelo koje sam imao, nosio sam na sebi, a sestre su me ubeđivale da je moderno

se postiđen kada sam primetio toplo saučešće putnika na brodu, na ovu dirljivu scenu mog rastanka od oca i majke. Jedna veća grupa starijih dečaka prišla mi je i ponudila pomoć da se na brodu snađem; bili su to đaci slavne Karlovačke

- Ah, moje dete - uzviknu jedna starica koja me je čula - ne krivi ih, oni su to uradili samo iz nestašluka. A ovo iskustvo vredeće ti mnogo više od

jurili su brzo u svim pravcima po zalivu; mnogobrojni brodovi za prevoz putnika bili su puni ljudi i izgledalo je da jedna grupa žuri na jednu stranu džinovske metropole, dok druga sa istom žurbom hita da se prebaci na drugu stranu obale.

Na vratima Kasl Gardena sedela je jedna starica i prodavala kolače i šećerleme. Za oko mi je zapao jedan komad pite sa šljivama kao što bi to zapalo i svakom

U tom momentu osetio sam da me jedna snažna ruka zgrabila za kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog policajca sa batinom u ruci i

Izgledalo je da su no duši iste kao moji američki prijatelji koji su mi platili put od Beča do Praga. Jedna od mazgi mi je zadavala dosta posla.

Kada je već nostalo jasno da je traženje posla beznadežno, pala mi je na pamet jedna nova ideja. Umesto da se krećem manje-više bez cilja, da bih se ugrejao i izbliže upoznao sa prilikama u velikom gradu,

zlatnog delavera i na veličanstvene uspehe koje su one videle preda mnom, pa sam se pitao da li je ova seljačina Braun jedna od tih “Divnih prilika?” Pošto sam se uverio da on nije nipošto to, odlučio sam da pobegnem s njegove farme.

Kada se sunce već visoko podiglo, zaustavio sam se na ivici šume na obroncima brežuljka. Ispod mene bila je jedna livada i gledajući je, pali su mi na pamet stihovi pesnika Njegoša!

Ali o tome kasnije. Već prilikom prvih mojih poseta biblioteci Kuperove unije, pala mi je u oči jedna velika slika koja je bila tamo okačena. Ispod nje je bio natpis ”Pioniri napretka” a predstavljala je grupu velikih ljudi.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Masline rodile; isporedale se jedna do druge i više i niže. Oble su i jedre, mrke, smeđe i tamnozelene; gustice, rekao bi sad će iz njih ulje da procuri.

— ponovi stari, i, zamišljen, reče s očitim uvjerenjem: Znaj, i nas si ubio! U trenutku svom trojicom zavlada jedna misao.

Pred njom se otvara novi svijet, o kojem nije nigda ni sanjala, no svejedno je bila uzbuđena. Jedna stalna misao odmah na polasku zametnula joj se u glavi i prati je cijelim putem: volja da se podade drutome životu,

dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim svijetom, u koji se bjaše uselila, kako se njoj činilo, cijela jedna varoš. Na moru nastupiše dani i noći u strepnji i svakojakim slutnjama.

onda najednom kao sjeti se: Zaboravila sam vam ponuditi čašu mlijeka, — govori mi, pa ne čekajući odgovora, pođe kroz jedna vratanca u svoj odjelit stan, što po izgledu negda bijaše sigurno manastirska kapela, da uzme čašu.

—Isuse moj, milosrđe! — povika oboje jezivo, sa suzama na očima. I banu jedna susjeda u kuću, pa druga, treća; pitaju proštenje, ljube se i mire s njima...

— odgovara Ilija i mrko gleda preda se. —Što se ne poturči kad begeniše tema ženama?... —A meni dodija i jedna moja! — nasmeja se Toma. —Kao i kukavica, brate: snese jaje u tuđe gnijezdo, pa drugi da hrane... .

I te večeri pred decom stajala je jedna kašika dokona, ispusna, a kad najmlađi najedanput sneveseli se i zapita za majku, prestadoše jesti, i deca se rasrkaše

Nešto jako, veličanstveno, primitivna smeša sa uglađenim ljupkim i skladnim detaljima. Jedna harmonija boja, oblika, stvari, u muzičkoj tišini. Potpun mir u kojem se duši traži izražaja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Tu ne pomaže pozivanje na dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj.

da zasnujem tako što ću obratiti pažnju na jedan, čini mi se, nedovoljno osvetljen proces u modernoj poeziji kod nas. Jedna linija književne evolucije u srpskoj poeziji XX veka mogla bi da se označi kao sve potpunije odbacivanje nasleđenih

Vi ćete se, za trenutak, svakako setiti kako je ruski pesnik Osip Mandeljštam opevao pčele, i setićete se da jedna njegova pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca

A neposrednu potvrdu da ispravno mislimo daće, nešto kasnije, jedna druga pesma, za koju se može verovati da je potpunija varijanta od ove: tamo su sve pojedinosti čistije izvedene,

Nema sumnje da bi crkva kao trmka bila još jedna izredna pesnička analogija, razvijena metafora, ali u srpskoj poeziji ona već postoji.

Najzad, da mimogred pomenem još samo udeo koji je ovde imala opet jedna specifično balkanska, po kulturnoj ulozi „vezivna“ narodnosna grupa – cincarska.

Nesumnjivo, ima književnih tekstova u kojima, na štetu umetničke celine, preteže jedna funkcija. Ali sistematska proučavanja koja uzimaju u obzir samo jednu ili dve funkcije iskrivljavaju sliku o književnom

To nije moglo da dalekosežnije ne utiče na kasniji napredak kulture, i naročito na književnost. Postoji još jedna često zanemarivana i važna činjenica.

hipotaksičkih konstrukcija, ali je za to potrebna veća umešnost, kao i disciplina istančanijeg mišljenja i pisanja. Jedna druga promena još je značajnija.

Ona, uostalom, nije obična, nego je jedna od najboljih lirskih pesama na srpskome jeziku, sa skladnom kompozicijom, ritmomelodijski čisto izvedena u simetričnome

Tako pored pesme „Kralj i ban kod kola“, za koju je označeno da potiče iz Gornjeg primorja, postoji još jedna koja je takođe iz Gornjeg primorja i takođe sadrži varirani slikovni obrazac o devojci obučenoj u sunce, mesec i zvezde.

Postoji, da najzad i to pomenemo, još jedna pesma u čija se četiri početna stiha pojavljuje žena kapidžija. Vuk ju je kao ljubavnu objavio u petoj knjizi pod naslovom

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa ne ide, ali, pravo da ti kažem, ne bi ti ni ta jedna klasa mnogo pomogla. Ne može jedna klasa da ti isplati dugove. ČEDA: Što vi meni jednako te dugove natičete na nos?

ŽIVKA: Pa ne ide, ali, pravo da ti kažem, ne bi ti ni ta jedna klasa mnogo pomogla. Ne može jedna klasa da ti isplati dugove. ČEDA: Što vi meni jednako te dugove natičete na nos?

RAKA: A nisam ti ni kazao! Evo ga ide otac! ŽIVKA: Ide? Pa što ne govoriš, marvo jedna, nego brbljaš koješta. (Zbuni se.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stanite iza mene.

ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu? ŽIVKA: Fotografisala sam se; dvanaest kabinet i jedna velika za izlog. A bila sam i kod zubnog lekara. Je li me tražio ko? ČEDA: Donete su vizitkarte.

ČEDA: Tako! E, sad razumem! ŽIVKA: Pa nema tu, brate, šta da se buniš. Evo, razmisli sam, šta si ti i ko si ti: jedna obična vucibatina... ČEDA (uvređen): Gospođo ministarka!...

UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje! I ja još sirota hoću da nauči engleski da bi se mogao igrati sa decom engleskog konzula, a

Eto ti, je l' razumeš sad? DARA: Kako?!... A zašto? ŽIVKA: Zato što se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe. DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!. ŽIVKA: Odlična. Čovek od reda, kao što ti i priliči.

NINKOVIĆ: Potrebno je već na prvome, najskorijem žuru, bilo kod ove ili one dame, da postanete predmet razgovora. Da jedna dama, recimo, diskretno šapne onoj do sebe: „Ko bi to rekao za gospođu Živku?” – „Šta, zaboga?” – da zapita druga dama.

RAKA: E, ne bi me razumeo. A posle, ne bih ja, nego ja njemu sasvim učtivo kažem: „Kuš, svinjo jedna!” A on meni opet: „Olrajt!” E, nisam onda mogao više da se uzdržim, nego ga haknem po nosu i opsujem i ja njemu oca.

ŽIVKA: Ko? VASA: Familija! DARA: Ja ću da se sklonim! (Ode.) VASA (otvara zadnja vrata): Uđite! (Ulazi jedna čitava galerija raznih komičnih tipova, obučenih starovremski.

DACA (plane i skoči): Položila si ti sve ispite na svetu, beštijo jedna! SOJA (skoči takođe i unese joj se u lice): Može biti, ali maturu nisam polagala. DACA: Ju, ju, ju, pustite me!...

KALENIĆ: Godinu dana. Uha, za godinu dana se i krupnije pogreške zaboravljaju, a kamoli takva jedna sitnica. Piši, ujka-Vaso: da se zaboravi! ŽIVKA: A ti, Jovo? Ti odleža robiju, a?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Uobličavane jedna iza druge, one su valjda i zato postale sličnije nego što bi inače bile. Ujednačen je ugao posmatranja, analitički

Ima još jedna pojedinost koju posebno treba pomenuti, budući da o njoj u samoj studiji nije ništa rečeno. Miloš Crnjanski je imao

Kasnije se od toga odustalo. Jedno zbog obima, i drugo zbog namere da posle ove prve usledi još jedna, slična knjiga. U Beogradu, 1988. N. P.

8Cela jedna drama dešava se gestualno između Mite i Marike, ali su ti gestovi - inače sa simboličkim nabojem - strogo ograničeni

Iz vrška ekstaze, iz emotivnog i telesnog grča njenog otvara se još jedna pripovedna ravan, otvara se nov vremenski ugao iz kog će se, prema zamisli, dalje pripovedati: „Snaga bi joj gorela,

Ali odmah primećujemo i nešto drugo, a naime da je u svim tim krupnim promenama bila i jedna stalna: postepeno je prvo jednu pa onda drugu etapu Sofkinog sećanja pomicao na sam početak, tako da je naposletku

34 Pripovedanje dalje teče uglavnom jednoliko. Ali ima još jedna, pri tome zaista sitna pojedinost, koja svejedno zavređuje pažnju.

Ima, sem toga, još jedna važna okolnost koja je mogla znatno uticati na tumačenje jezika, stila i kompozicije Stankovićeve Nečiste krvi koliko i

I ne uzima vidljivog učešća ni u jednome delu radnje. Ostala je bar još jedna mogućnost: da se rečenica dadne u junakinjino ime i kao njen govor.

74 Poslednja rečenica sadrži dve pojedinosti na kojima se valja zadržati, a čini nam se da nije samo jedna, nego su obe nastale ukrštanjem upravnog i neupravnoga govora.

čak i u samo kompoziciono jezgro romana položen obrazac stare svadbe, što je i razumljivo ako je predmet romana zapravo jedna udaja.

Razume se, ne samo što slika ljudi koji celu bogovetnu noć nemo sede potiče iz dubokog, iz dečjeg sećanja (nemi su ljudi jedna od tipičnih stilizacija dečjeg sećanja), nego otuda potiče i strah da će se kuća izgubiti, nekome „prodati”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

onaj đakovički bektaš što je na samrti podelio svojih poslednjih trista groša tekiji, džamiji i Dečanima: „pred Bogom jedna je vera prava — valjda će koja od ove tri pomoći meni grešnom pijanicu!...

Pa pozva staroga slugu Ćerima: — Ali znaš, moj Ćerime, da mi je sega srce ćumur? Još jedna žiška — pepel će se učini!... Zatim mu pruži fišek i prsten s ruke, pa se strahovito namršti: — Turčin sam, šućur!...

Za sve vreme trajanja dugoga uvoda zašto se izgubilo carstvo, glas mu je bio jedna jeziva tužbalica dok se vojske ne sudariše: on tada podiže glavu i obori oči na Hamzu kraj odžaka, koji ga pobožno

Ona muški priđe i nazva Arnautima Boga. Majka. Ali i jedna čudna žena, čija je cela pojava jasno govorila: „Čujte i vidite — nećete mi se naslađivati!..

iz Soluna... No kud si sve, učini mi i poslednju uslugu — naredi jedna kola da prenesem sina... A–a, junače, nemoj se omrznuti!..

Od ovih čudnih reči domaćin sasvim pretrnu, a Arnauti se sasvim zbuniše. Ne bejahu oni navikli dosle da se jedna Srpkinja ovako drži, niti ovako tvrdo srce pokaže. Ali takođe ti ljudi ne behu navikli ni na jedno drugo izne– nađenje.

žene, gotovo istovetkinje i tek danas, zbog ovoga događaja prave posestrime, odmicahu uz pobrđe sve se više udaljujući jedna od druge ka svojim selima. No sa osetnom razlikom u stavu n čvrstini laganoga koračanja.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

DOLAZI DO ČISTOTE 327 KAMATNIK 329 SAVET JEDNOM POETI 331 REČNIK 332 DRUGA PEVANIJA I OTKIDE SE Jedna misô, kao munja, Tako brza, tako sjajna, Otkide mi s’ isred duše I postade duši tajna.

“ Ista zvezda, zvezda svača — Ime joj je tad’ zornjača. Dakle to je jedna zvezda! Pa kanda joj i glas čujem: „Dosvetljavam tja do groba, A gore vas dočekujem“. »Neven« 1881.

još kad je gledam sa gledišta grobna), I šta je porfir, ta rumena čoja Na kojoj se ni krv ne poznaje tvoja, Jer je jedna boja; I šta je skiptar, ma nad pȍlom sveta, I onda kad mu ni mravak ne smeta?

ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga Mesečini poverava, Na jedared jedna misô Proleti mi kao žunja: Boži, beži — jer ti znadeš Opasno je sonanbil’ma Kad ih kogod nesmisleno Po imenu njinom

ІІ U srcu mi jedna rečca Od detinjstva moga, Ta je rečca rajski lepa, Ta je rečca: sloga. „Ta se rečca otrcala“ — Vele neki stari;

Samo katkad tek probiju Grki uzdisaji. IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo. Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne.

Što je bilo ohladnelo Opet se zagreva, Što je bilo prenaglilo Vraća s’ sa krajeva. Zastava se u vis diže, Ali jedna samo Na njoj piše: „Srpstvo pada, Al’ mi ga ne damo!

Dve se ruke rukovale U toploti viših zraka, — Jedna ruka ženska, nežna, Druga ruka muška, jaka. Al’ kroz ruku žensku, nežnu Crnogorska krvca bije, — Muška, jaka ruka

»Javor« 1886. ČUDNOVATO! „Pésnicom udri, brate, Udaraj makar kuda,“ Rekla mi jedna luda. „Jer gde god vidiš koga, Svi su ti na zlo brzi, Svakò te bratski mrzi.

Gde god ljudi lete sreći Tu je srce desno krilo. A sad ruke... šta ću njima? — Radom, trudom one sjaje — Jedna neka dosta prima, Druga neka dosta daje. A sad pleća...

baš da nisi po sebi divna, Divna bi bila po tvojem daru, I ja da nisam počeo tebi, Morô bih pevat’ tvome ajvaru. Jedna ti mana — za sirotana, Kečigo draga, mnogo si skupa; Skupo j’ i ono vince dostojno Kom’ se „podoba“ da te okupa.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Tokajer je tako bio krasan, ja ga nisam skoro pila; pak opet kafa, šećera suviše. Tu sam i Finesku povela, o beštija jedna, i ona se baš dobro častila, pak najposle zaspala pod astalom. Vičem ja: Fineska, Fineska,...

Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles!

) da, da, ja ću biti na desnoj strani. SARA: To će biti šarmant, to će biti komi fo... A gle, moja Fineska, o beštija jedna, da se samo ne izgubi; ja je moram ići tražiti.

Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke? ANČA (zagleda se u nju). FEMA: Dobro me gledaj, glupoglavko jedna, šta nalaziš majstorsko kod mene? Jesam li obučena kao firškinja? ANČA: Pa kako oćete da vas zovem?

Psuje me i grdi što radim, nego kaže da se nakitim, pa da sedim. MITAR: O, sluta jedna, a je l’ ona sedila dok ti je otac bio živ?

EVICA: Ja ne smem od uje. FEMA: Od uje, uja tebe rani? Sad ću ti zube izbiti, bezobraznice jedna, črez tebe sam morala usta pokvariti. Ali platićeš ti to.

Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug? Krmačo jedna, čekaj, naučiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga. SARA: Siperb, siperb.

Ko te vospita na modu? Valjda što si služila? Sram te budi! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji.

SARA: E bien! MITAR: Bre, ako uzmem toljagu, sad ću ti dati sepr lepr, te ćeš se krstiti. Krmačo jedna, obezobrazila si se kao vaška! SARA: Fidon! Ovaj je gori grubijan nego prvi.

MITAR: Da vidim, smem li ja. FEMA: Samo je dirni. MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.) FEMA: Pogani paorski rod, nikad me neće bog od njega kurtalisati. SARA: To je veliko grubijanstvo!

FEMA (metne maramu na nos): Uh, opet mi došao, da mi smradi nos. MITAR: Šta se zamotavaš, pogani jedna! Ja ti smrdim, a kako ti je bilo kad si kože gazila? — Zar ti nije muž dosta novaca ostavio, nego i stvari da zalažeš?

Jedan ima krive noge, mora da ij zakloni s pantalonima; ajde, to je moda. Jedna stoji kao petačka, raširena i neotesana, mora svoju masu malo da utegne, pak daje načiniti mider, to je sad moda; i

Miljković, Branko - PESME

kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna beatriča ali su tri čeljusti tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam

te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna beatriča ali su tri čeljusti tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak

luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.

III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto. O sve što prođe večnost jedna biva. XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje.

O sve što prođe večnost jedna biva. XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.

Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje. POSVETA ELEGIJA Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?

Taj san je smeli silazak pod tle gde slepe ptice pevaju u tami. U svakoj ima jedna šuma. Gle što više govorimo sve smo više sami.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.

Zar pesma? Zavera protiv srca to je! Pakao je paklen jer nije pravilno raspoređen, jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti, koju ne možeš ni izdati, reč suviše budna za naše blago srce.

drugačije raspoređene U šumi negoli u telu KAP MASTILA Šta sve može da stane u kapi mastila jedno nenapisano sunce jedna nepotpisana ptica jedan nenacrtani cvet i još će ostati toliko da se napiše epitaf: dve su zvezde zanoćile u čijem

reči tek da se kažu dodirnu se I ispare u nepoznato značenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji jedna jedina reč A pesma se piše samo zato Da ta reč ne bi morala da se kaže Tako reči jedna drugu uče Tako reči jedna drugu

Krakov, Stanislav - KRILA

Srele su pogled oficira na konju, i jedna sa podšišanom crnom kosom baci mu brz poljubac. Mali ađutant na konju je srećan, i vraća poljubac celom šakom.

— Šta to znači, gospodo? To je skandal, skandal... Oficiri su poskakali. Jedna stolica je pala. Suvi potporučnik Mija zgrabio je šarenog ”Metaksu”. — Bezobrazluk. Ne daju ti ni da piješ...

Potom na nebu tišina. Po selu se crnele porušene kuće. Neko je iznosio pobijenu decu. Jedna raskinuta lešina ležala je kraj razrivene jame na poljani.

Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak. Baš kada je jedna debela žena u dvorištu muzla kozu, Vasilj je skrstio ruke na pojasu, poklonio se, i molio da mu vojnici sa bačija ovce

Polegali su na ivici kukuruza. Čekaju znak sa stene. Zemlja je vlažna. Puna rose. Vilice udaraju sve jače jedna o drugu. — Naglo su me probudili... Hladno je... Pravda se sebi.

Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući

Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih. Kazimir je izbacivao sa krvlju iz pluća neke svete borce budućih pobuna... za čovečanstvo.

Crna linija grebena je sve bliža. Već je skoro tu pred njima. Opet san vuče za otežale kapke. Tela idu jedna za drugima i klate se ravnomernim taktom. Ss... Ritam je presečen. Kolona se ustavila.

Pa sve zamuče. I već se grupica htede raskinuti kad se ču hrapavi glas: — Branko, čuturicu! Jedna crna prilika pružila je nešto. Zamirisa rakija. Ču se kako klokoće tečnost kroz zasušeno grlo.

— Brza paljba... bombe... Sve se zapali, sve zakrklja. Beo dim od bombi se kao zavesa diže pred zaklonima. Jedna, pa druga raketla šiknu uvis ostavljajući za sobom crvenu, usijanu stazu. Još nekoliko sjajnih pruga se vinu u zrak.

U polutami šume, kroz čije se prolome međ granjem opažali svetli komadi probuđenog neba, micale se prilike, i jedna drugoj tajanstveno šaputale: — Napadaju... komordžije kažu da je juče i Sorović pao...

Baterije, koje se branile kartečom, bajonetom su osvajane, i padale jedna za drugom. Samo se jedan budni deo drži čvrsto i uporno. Vatreni obruč se steže oko njih sve više.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Što više plovimo kraj njih, sklop rasporeda ovog ostrvlja sve je čarobniji. Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane

bilo, ovako osenčena zelenilom, ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.

Šuma je ovde jedna kompaktna masa koja se brani od svakoga pristupa, kao grudima. Stazice, kao tamni hodnici, odvode kroz to zelenilo u

Zatim smo opet, ili usred mračnih šuma, ili usred puklih poljana zagušenih travom. Ali iznad svega jedna ogromna svetkovina osvetljenja, nebesnosti, mesečine koja juri nebom. Hotel, tuš, ledena pića.

Vuije i ja silazimo na obalu punu piroga, čamaca rastovarenog voća. Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca. Ova je toliko puna sveta da se čini kao da se samo nije sasvim utopila.

“ Jedna od njih ciči u oduševljenju drugoj: „madame, madame, moj muž je mažiskil a ja sam paroksizam; a ne, madame, vi, naprotiv,

Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina. To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“.

Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Toliko je njegovo nedovršeno voznesenje glasom bilo jedna stvarnost u ovoj noći. Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a

To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video. Jedna od njih produžava se u dve figure, čiji su seksovi, muški i ženski, uvijeni u krpice.

Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku. Odmah po podne pojavljuje se jedna košuta i ide pravo k nama na svojim vitkim nogama.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

nadmoćniji razbili je i rastrojili, pa onda okrenuli nezaštićenoj Jagodini, zauzeli je, tu se razdelili u dve kolone, jedna bi se uputila u Kragujevac, gde su arsenali, oružnice i upravo svi izvori naše vojene spreme, a druga carigradskim

To je jedna mogućnost I jedan plan, koji bi mogli izabrati Turci. Drugi plan bio bi ovaj: da Turci napuste osvojene predele na

Istina, kod Tešice podignuti su još u mirno doba za vreme logorovanja neki šančevi, ali to je samo jedna linija i kad bi ona bila probijena, Turci ne bi dalje naišli ni na kakva utvrđena, ako se ne bi na brzu ruku u vreme

No u tome jedna naša kolona, (otprilike jedan bataljon), potpomognuta jednom polubaterijom, ispade iz jedne šumice pred ovu konjicu,

Pauza nije dugo trajala, naskoro se začu pravilna plotunska pucnjava sa odmerenim tempom. To jedna strana odstupa, a druga je goni plotunskom vatrom. Ko odstupa?

Oko deset časova zametnu ce borba i na centru: Turci počeše s buimirskoga visa da bacaju granate u sam Aleksinac. Jedna, druga, treća... Đeneral Černjajev hodao je zlovoljan i uzbuđen po svome kabinetu. Ja sam mu čitao telegram majora J.

Šumatovački vis, sa severo-istočne strane polako se nagiba i otprilike na 300 metara od šanca opet ga preseca jedna omanja doljača, iza koje se odmah uzdiže šumovita kosa koja se zove šumatovačka kosa i koja dominira šumatovačkim šancem.

I tako, rujevačka kosa, šumatovački vis i šumatovačka kosa mogu se smatrati kao jedna kosa, presečena doljačama na dva mesta, pred šumatovačkim šancem i iza šumatovačkog šanca.

Za ovim bataljonima, rasutim u strelce, išla je jedna naša baterija, a za ovom još jedan bataljon u četnim kolonama, kao potpora strelaca i zaštita baterije.

Ali sad nasta trenutak neopisane zabune. Odjednom u šumi na kosi pripucaše puške. Jedna, druga, treća, četvrta, a zatim se osu čitav plotun.

Siđemo preko potoka na put, gde beše nameštena jedna naša baterija, te je kroz proplanak tukla u šumovitu kosu, gde su ce zbili Turci.

»Malo ruku, malena i snaga Jedna slamka među vijorovi.« Pa posle sviju napora i skupih žrtava robovi opet da ostanu robovi, a Srbija slomljena, razorena.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Pobegli su od tvog oka, Pa s’ obziru na te... Jedan časak... jedna rečca... Pa da s’ opet vrate, Da opkole, da juriše, Da kidišu na me, Da razbiju moje grudi Iz pakosti same; Gde

LXXI Pitaćeš me, moje čedô, Kad sam ove pesme pisô, — Prosuo ih jedan časak, Jedan trenut, jedna misô. Srce mi je lisno drvo, A pesme ga cvetom rese; Jedan pogled, jedan osmej Uvek koji cvetak strese.

I ja ginem srcem živim, I ja ginem neprestano — Ja za tobom ginem zlato, Zlato moje — zakopano! Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu gorkih jada, Svakog teši ova zvezda — A zar za me nema nada!?

čitavo groblje na srce se sleže, — Srce ne podleže; Haj, čitavo groblje u njega je stalo — I još nešto malo: Jošte jedna ploča, — jošte jedna stena, U njoj urezanih nekol’ko imena, — S njima s’ pevô, plakô, ništa im ne skrivi, — A sad su

se sleže, — Srce ne podleže; Haj, čitavo groblje u njega je stalo — I još nešto malo: Jošte jedna ploča, — jošte jedna stena, U njoj urezanih nekol’ko imena, — S njima s’ pevô, plakô, ništa im ne skrivi, — A sad su ti mrtvi, — makar da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Napravi se gužva. Komandant bataljona odredi mene da uspostavim red. Morao sam i revolver da potržem. Naiđe tada i jedna grupa artiljeraca, noseći neke denjkove na leđima. Znaš...

“ Odvezao sam bombu i otkopčao revolver. Zi-u! Zi-u! — zvižde kuršumi. To se još i moglo podneti. Ali jedna naša baterija ispred koje smo stajali, iskida nam nerve. Trupkamo u mestu. Nestrpljivi smo.

uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina. Splet planina. Kao da ih je neko valjao, mešao i najednom zaustavio, pa se planine ispele na grbinu jedna

Splet planina. Kao da ih je neko valjao, mešao i najednom zaustavio, pa se planine ispele na grbinu jedna drugoj. Kad se čovek ispenje na tu visinu, ima utisak kao da oseća blizinu neba.

— Evo kako je bilo — reče Predrag. Pred nama se nalazio neprijateljski položaj, tako-zvana Kamenita Kosa. Bila je to jedna mala uzvišica, kao neki stepenik, na čijem su se bedemu nalazili bugarski rovovi.

Začuh kad neko šapnu: „Evo, ovde je.“ „Jesi li ti, Vlajko?“ — i jedna se prilika spusti pored mene. — Ko si ti? „Ja sam kapetan Petrović, komandir treće čete.“ — A, jeste li prešli?

Toga dana baš objavljeno je da će jedna ruska pešačka brigada proći kroz Vodenu. Preporučeno je da svi oficiri, osim onih koji imaju temperaturu, iziđu u

Sada ne vidi dobro na jedno oko, a od potresa prsla mu i jedna bubna opna. Dira ga jednoga dana Luka: — Ti ćeš ovde da nas „malerišeš“. Kao da privlačiš granate, sunce ti detinje.

— Čitao sam negde — dodaje Živadin — zaboravio sam gde, da je celokupna ljudska istorija jedna grobnica, jedan mauzolej srušenih kultura i njihovih heroja.

— Aj, do vraga! Naravno, ne možeš da čuješ da sam se oženio i stekao kuću, već samo tako nešto. — Jedna mazga baš tada diže glavu i poče da njače. — Udri je, sunce joj njeno! — Viknu Kosta i sav se naroguši.

Na krevetu je ležala jedna mačka! Pri svetlosti, i od lupe vrata, mačka se protegli i umiljato izvi na leđa. U jednom uglu bila je prislonjena

Teren smo izvideli... U visini njihovih rovova nalazi se jedna ogromna stena, i iza nje je postavljen taj merzer. Rešili smo da jedne noći izvršimo prepad noževima i bombama.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

i savremenici, bar oni najbudniji, doneo je sobom i jedan krupan negativan rezultat, živ i dandanji, kao potvrdu da ni jedna pobeda ne ide bez gubitaka, ni jedna zaista krupna bez zaista teških.

je sobom i jedan krupan negativan rezultat, živ i dandanji, kao potvrdu da ni jedna pobeda ne ide bez gubitaka, ni jedna zaista krupna bez zaista teških.

Tu, u tome ovako izdvojenom stihu, jedan je prelom, i jedna međa, i zavet. Pesnici ove Antologije, u svome neposrednome osećanju žive vekovne austrijske snage, u svome respektu

samo jednom jedinom jezičkom domenom, — ako se čak valjano zavlada i njome, — i da je svakome pravom piscu i ta jedna potpuno dovoljna, a do te mere da ona sama može bogato izdovoljiti i najduži život, do dna iscrpsti i najradnije

čuvaju i nikoga ne štede a sve prljaju i iskrivljuju, cvetaju kroz čitav XIX vek; bolje ih je i ne znati, jer često lažu: jedna od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda, ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije,

Najzad, još je jedna okolnost u vezi sa građanskim pesništvom važna; ona se ne sme mimoići ni u ovako zbijenom upozoravanju pred čitanje ove

Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji? Jedna čada u Turskoj, a posvuda druga stenjut ljuto, žalosno, — ah, pregorka tuga!

Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s' ostala jedna K'o tikva za seme. Ah! docne će biti, Neću, ćerko, zeta očima viditi.“ A ko će me, majko, jadnu zaprositi?

I u kakvu kuću, nesrećnica, dođoh! (Kukavice sinja! Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na vrat i velikog vraga.

Predmet svaki na me zjaje, Jedna strast me drugoj daje. Duša klone, serce pišti, I ja ne smem kazat gdi me tišti. Ištem, prosim svud zabavi, Da mi

Želio bih da ti mogu svaki dan Učiniti mali darak bar jedan, Jer si srebra, zlata vredna, Sercu mome ti si jedna Uteha.

Je li Trajanovog mosta ta celj? Ah, osveta jedna, Dekevalu propast porodi ovo delo. Užasni rate, tebe su zmije odojile jetke, S tebe crnog Trajan pomrači svoj slave

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Ta samo jedna kap — Vitezova će kupit hiljadu Da svojom krvlju plati porezu Što od Venecije ište Bajazit... DRUGA POJAVA U vrtu

A danas braća... KNEZ ĐURĐE: Mi nismo braća, — podla nevero! U nama nije jedna krv! STANIŠA: I nije! Sin rođeni ja sam Ivan-bega, Ti kopile časa ćudljivoga.

Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!... KNEZ ĐURĐE: Pa to li dođe meni pričati, Gatke?

San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?.. Tvoja te kći progonila!... (Jelisaveta na jedna vrata, knez Đurđe, vladika i ostali na druga vrata izlaze.) VUJO: Budi bog s nama!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Sniježne lepirice ukrštaju se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a njih troje, starac naprijed, krava za njim, za kravom

Sve pusto, sumorno, teško. Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek katkad po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih nestane iza drvenih, ukočenih staja, koje nas kao hladno, prezrivo, začuđeno

Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova! — razdera se i stade ljutito, zlobno škripati zub'ma. — Njega je proto opremio, da nosi u pakô starom

Mićan mu dodade punu čašu. — Znaš što je, Mićane, ako još samo kap... Znaš što je kap? Kažem ti, ako još samo jedna kap kane — slobodno moreš cijelu pintu proliti: ne valja! Uprav ti je sad pod mjeru: deset gradi.

— Istina, oče Sopronija, to se čini čojeku žalostivno, ali to je jedna žalobitna pripovjest, kô jedno, što veli Simeun, istoričesko zbitije, — razlaže onaj u mraku.

— uzdahnu duboko Simeun i pruži ruku da primi čašu. — Pa to je, bolan Simeune, kô jedna istorija! — uzviknu otac Sopronija meko i kao malo začuđeno, pa izvrnu čašu naiskap.

— uzviknu otac Sopronija meko i kao malo začuđeno, pa izvrnu čašu naiskap. — Tako je, tako, oče Sopronija: upravo kô jedna, što rekô ti, istorija, kô jedno istoričesko zbitije, što kažu naše svete, pravoslavne knjige — potvrdi Simeun, ispi

Sluga sam prepokorna!... Ama, kakva je ovo kuća đe se ni Bog ne prima? Sudac: jedna! David: Šuti, marvo jedna! To je lako reći. Eto i ja velim.

Sluga sam prepokorna!... Ama, kakva je ovo kuća đe se ni Bog ne prima? Sudac: jedna! David: Šuti, marvo jedna! To je lako reći. Eto i ja velim. Ama, to nije u najmanju ruku u redu, da reče jedan, rećemo kaz'ti, carski službenik.

U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?“ „Najprije 'ajde dolje u 'naj naš, mali seljački sud, budalo jedna budalasta! Kako bi tražio suda preko suda? Znaš li ti, bolan, da bi se zamjerio carskoj gospodi?

— Od svega mala i imaća ostade mi još jedan prasac, dobar, debô prasac, ali zijanćarast i nesreća jedna! Potra kuruze, pojede tikve i misirače, sve pojede i poždra, da oprostite, kô kakav šikucija.

Bojić, Milutin - PESME

Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti. (1915) MISAO NAS JEDNA RANOM ZOROM BUDI SINGIDUNUM Noćas sam te snio, prestonice bela, Kitnjastu i mladu u sutonu.

(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?

(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?

(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?

Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa

Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?

Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?

Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?

Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?

Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?

I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute. XXVII Završila se jedna tiha drama, Vetar je cveće razneo poljanom, Šinula bura nad nežnošću sanom, Ti ne znaš šta se odigralo s nama.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu tajnu. A to ne valja. Jedna obična žena pa krije svoje tajne, a jedna država pa da nije kadra sakriti svoje. I to zbog jednog polića rakije.

A to ne valja. Jedna obična žena pa krije svoje tajne, a jedna država pa da nije kadra sakriti svoje. I to zbog jednog polića rakije.

Pođem ja po naredbi gospodin-Vićinoj prvo da obićem sve gostionice... VIĆA: Pa svega je jedna u celoj varoši. JEROTIJE: Ama, ne prekidaj ga!

VIĆA: Pa svega je jedna u celoj varoši. JEROTIJE: Ama, ne prekidaj ga! ALEKSA: Jest, kako je svega jedna gostionica u varoši, to prvo odem u nju, odnosno u Evropu.

JEROTIJE (šeta uzbuđeno govoreći sam sa sobom). ANĐA (i za njom Marica dolaze noseći jedna kačket, a druga pištolj): Ama, kaži, čoveče, šta će ti pištolj?

MILISAV: Pričam gospodin-Žiki kako se kapetan jutros prepao. VIĆA: Kukavica! Eto, molim vas, ljudi, pala mu u ruke jedna krupna stvar, mogli bi najmanje petnaest njih da uhapsimo, a on ne sme. A gde je on, boga vam?

Ama, čim tebi pade na pamet zakon, gospodine Vićo, znao sam ja da će tu nešto naopako izaći. VIĆA: To je sramota, da jedna gospođica, ćerka našeg starešine... KAPETAN (nastavlja): Izgrdi tog istog starešinu. VIĆA: To je drugo.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

i paralele iz Svetog pisma, i time naraciju obogatio retorikom, spajajući tako žitije i pohvalu, što će ostati kao jedna od bitnih osobina srpske biografske književnosti.

Stvorio je široku pripovedačku reku i jarkim bojama slikao vreme, ljude i njihove odnose. To je jedna dinamična freskoslika Srbije 13. veka. Njegovo delo je prvi srpski roman.

pesnička enciklopedija u kojoj su obuhvaćene sve pesničke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije, jedna od onih izuzetnih pesničkih tvorevina u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo pojedinih naroda.

Razdoblje započeto tim delima donosi punu pobedu romantizma kao stilskog pravca. Dok je prethodno bio samo jedna od književnih struja s dosta primesa klasicizma, počevši od B.

Njegova je lirika povremeno hermetična, ali je zato i jedna od najdubljih uopšte u srpskoj poeziji. Ima u njoj i mističkog zanosa i izvornog religioznog nadahnuća.

Jakšić, Đura - PESME

Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856. STAZE Dve preda mnom staze stoje: Jedna s cvećem, druga s trnjem; Gvozdene su noge moje — Idem trnju da se vrnem.

1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P’ onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, zanaveka! 1856.

1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P’ onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, zanaveka! 1856.

lepi dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. Na Liparu 1866. PONOĆ ...Ponoć je.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Kuća je bila tamo, u dnu. Visoka, na dva sprata. Sa kapije videla bi se samo njena jedna strana, i gornji boj koji, okrenut naniže, okrečen, beleo se, dok od donjeg sprata samo se videli direci trema i tamo

Lomila se po kujni, ognjištu, rafu, sudovima. Navek jedna strana kujne bila u mraku, te je celog dana tamo gorela sveća, da bi se moglo da radi.

Otkad umro otac, sve gotovo sestre materine, tetke mu, tu su spavale, sedele, a i docnije uvek po jedna ili dve. Ne toliko da mater i njih teše, koliko da pomažu pri gotovljenju jela, spremanju za na groblje.

Ne što im se dolazi, što vole da sede, da uvek po jedna noćiva kao da ih čuva; već što treba, što je red. Što moraju sada da se tu kod njih »nađu«, pomognu štogod, poslušaju...

da i dalje stoji na kapiji, više babe, matere, da gleda kako sunce sve više pada, kako ulicu dužinom napola osvetljava. Jedna cela polovina ulice, gde je i njihova kuća, u hladu, senci, dok druga sva u suncu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

lijek od metilja, on im je kazao: kad polipšu sve ovce do jedne, onda onu pošljednju treba obnijeti oko tora, pa više ni jedna neće lipsati osim nje«, Vuk, Rječn., ѕ. v. metilj). B. l.

B. l. sadi se čim se čuje da golub dupljaš viče: »kliluk« (SEZ, 32, 10). On se seje preko Bele nedelje, »makar samo jedna leja« (SEZ, 14, 32; 19, 33). Ne seje se u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 11).

RJA. BREKINjA Elѕbeerbaum (ѕorbuѕ tormіnalіѕ). Brekinja, breka, brekulja (Šulek). O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći.

»Majum« stoji tu za vreme celog maja (ZNŽOJS, 18, 77). U selu Bjelobučju (kotar tešanjski) ima jedna bukva, pored koje se uvek zaustavlja sprovod: sveštenik čita opelo, a jedan iz sprovoda na bukvi ureže krst, tako da na

Šulek, Rad, 39, 15. »Crni« g. (crataeguѕ nіgra i prunuѕ ѕpіnoѕa). Rečju »g.« obeležava se u ovom članku i jedna i druga vrsta g., jer se za njih vezuju ista verovanja.

Tej od d. piju žene koje nemaju menstruaciju (ZNŽOJS, 11, 263). Neki, međutim, misle da od svih trava »jedna jedincata« d. nije lek baš ni od čega (ZNŽOJS, b, 129). DIVIZMA Königskerze (verbaѕcum).

GNČ, 41, 219 id), i da »đavo« često nije ništa drugo nego duša pokojnika (o. s., 223 idd). Još jedna interesantna žrtva zabeležena je kod bosanskih muhamedanaca: oni bacaju ljuske od j.

, »jer će inače biti grada« (іb., 146). Jedna vrsta jabuke zove se petrovača. U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j.

, ѕ. v. jabučica; A. Nikolić, Srp. nar. prip., str. 186; SEZ, 13, 348; ZNŽOJS, 19, 195). Postoji i jedna vrsta j. koja se zove adamčica. i ona je postala od j. koju je Eva dala Adamu.

, 148). Dok žena ima kudelje za predivo ne sme joj prela ‹= preslica› ostati bez k., nego, čim se jedna potroši, mora se druga namotati: ako prela prenoći gola, biće svi njezini one godine goli (ZNŽOJS, 7, 148).

K. kolač (od koga se jedna polovina zakopa u njivu prilikom oranja) utuk je protiv grada: njime se mahne tri puta prema gradobitnom oblaku, i naredi

O tome se priča i jedna etiološka skaska. Iz krvi koja je pala na zemlju iz Božjeg malog prsta, iznikla je loza, i zbog toga se njen rod uzima

Ćipiko, Ivo - Pauci

Lani, ugrejan vinom i zabreklom momačkom snagom, upade mu u kolu u oko jedna hrišćanka, koju tada bijaše prvi put vidio, ali je po čuvenju poznavaše.

Moral treba da caruje nada svim i svugdje... — Moral? — prekida ga Ilijin odvjetnik. — Jedna lijepa riječ! —Moral, dakako, moj dragi doktore, — potvrdi sazda Jovo i posegne za novinama. — Čujte, molim vas ....

— potvrdiše drugi. I trebaju priječnice i klinovi za učvrstiti nosila ... . —Dakako da treba! ... —Ali ima još jedna, — opazi starješina. —Trebaće naložiti veliku vatru oko mrtvaca, da omekša...

I Radinu nadu, ponos i veselje odnese jedna vedra noć i proljetnim suncem obasjani dan. Ali Rade ne klone; odmah nastajnih dana poče preoravati nanovo zemlju da je

Tako cijele sate otvorenih očiju gledaju oboje u tminu, a osjećaju da ih jedna briga bije. Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u krevet, da s njime

I ovakove — pomisli — raskućuju naše seljačke... I koliko naših treba da propadne da se podigne jedna od ovih golemih? Da, uz ovaku kuću treba gazda novih zemalja...

Prolazi se. Bravo! Ovih dana pohodilo nas je jedno talijansko društvo... Jedna ženska... ne loša za naša mjesta... —Ola, Piero, dođi simo! — povika debeli trgovac.

— A ča ćemo?... Mi svakoga prvo namirimo, a nam ča ostane ... I pođoše zadovoljni i veseli što im je jedna briga manje na glavi.

Uz okrečene, već zaprljane zidove stajahu tu uporedo jedna do druge tri postelje. Na jednoj povećoj ležao je nemoćni starac.

Pratio je u svojoj duši taj pjev, a u pameti jedna za drugom ređahu se svakojake misli, s kojima je bolno i slatko čuvstvovao.

— Nije, gospodine, bili smo oko granice. A i ne zna se pravo čije je. Služi se i jedno i drugo selo, ka jedna je šuma, — brane se optuženi, brat i sestra oboje mladi, zbunjeni i zastiđeni, koji nikada dosada na sudu bili nisu.

u njemu se odazivaju glasovi punoga dana; osluškuje i gleda u sjenke oblaka što se, gonjene od vjetra, poljem naganjaju; a jedna golema sjenka, dalje, usred polja, zastrla je zemlju i ne miče se.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Videlo se da mu se grlo osušilo. Bila je to takva lepotica, jedno tako zgodno stvorenje, takva jedna retkost da je čovek morao verovati kako je Dadara u stvari opkolio sa svojim ljudima neko vilinsko kolo o kojem je

slično kao i njihov učitelj, kao kad bi kazali: vatra je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom komocijom kao da je to jedna od onih prostih istina koje su svima uočljive. Bogdan je glup. Tako počinju i tako se završavaju razgovori o meni.

džombastim izlokanim putevima i onda taj dan zbog koga se sve to podnosilo: dve gomile na smrt prepadnutih ljudi kidišu jedna na drugu, isukanih mačeva, podignutih sekira, zavitlanih topuza.

džukac, šugav i pun buva, dremljiv i mrzovoljan, takođe slab prema kokošijim jajima, ali i prema pilićima, ukratko jedna štetočina i božija napast.

To su se sudarile dve krvožedne gomile, rešene da jedna drugu istrebe. Moram zatim da naprežem sluh ne bih li čuo sve, pa i kad zamre buka i produži se u tiho stenjanje i

Trudim se da ne mislim ni o čemu, proganjam jednu za drugom nametljive slike što mi uporno promiču kroz glavu. Jedna ipak ostaje toliko otporna na moj trud da moram pristati da je domislim do kraja. Naravno, Prohor, ko bi drugi.

Bila je to, vele, jedna užasna zbrka i bezglavo jurcanje po magli, jedno suludo tumaranje i krkljanac, da tu nikakva pamet ništa nije znala.

Neprestano mi je u ušima zujao onaj unjkavi glas, ali mi nikako nije uspevalo da se setim njegovog lica. Bila je tu jedna mrka mrlja iz koje su se pomaljali čas nos, čas oči, čas čelo, čas brada, čas usta sa krnjecima zuba, ali celine nije

Povika da će se srušiti kube i da će nas sve pobiti. Vetar je zavijao, urlikao, nebo je gorelo od munja koje su jedna za drugom plamtele na zapadu. Poče i grmljavina. Grom udari negde u Osoju, onda drugi skresa kraj Mijove luke na Moravi.

Tačno tako — čudovišta. Jer njegove testije nisu obične, bezazlene posude za vodu. Jedna se na nas dobroćudno osmehuje, druga reži šiljatim zubima, treća vam šeretski namiguje, četvrta laje.

za pečenje rakije, pokušavajući da odgonetnem kako će, kuda će, isteći iz ove paklene gužve bokatih lončina takva jedna rajska tekućina.

Najzad sam mu rekao: „Doroteju, ako iz ovog tvog drekala poteče jedna jedina kap rakije, nosiću te kao konj na ovim mojim grbavim leđima od zore do podne kuda god ti htedneš.

Ilić, Vojislav J. - PESME

10 LjUBAV 11 LjELjO 13 LjUBIČICA 14 DUH PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI

Odletele tice u daleke zemlje Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!

1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI...

1882. JEDNA NOĆ Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada. Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana.

U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna, bolnih tma, I farmacenta i doktora, I pored toga - groblja dva. U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!

I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa na travnu zemljicu pade, I jasno zatrepta tamo.

O drevni Severov grade! I ti si mumija jedna, telo bez duha svog, Po tebi pavit se širi i gnusna zmija se krade, I gavran sumorno grakće s kamenog vrha tvog.

Za veselje takvo i za ljubav njinu, Sam načelnik pristô da predstavlja svinju. Jedna lepa gosla, ali dosta stara, Nabavila ruvo od jednog žandara.

Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo? Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu.

On se u tome izvežbô toliko, Da ga pod suncem ne nadmaša niko. 2. Po tebi reke belaskaju hladne, (Jedna se od njih Čemernica zove) Po njima leti, kada sumrak padne, Brđani dođu i pastrmke love Po svu noć dragu...

“ 1890. ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE Grozno je i strašno, muke me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez pravca i puta, Kô što grešna duša po večnosti luta.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE ZEMLjE 33 VIII NEOČEKIVANI DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU 40 IX KALENDAR I NjEGOVI ELEMENTI 42 X PUT U CARIGRAD.

1601, NA HRADŠINU U DVORCU CARA RUDOLFA II, TIHO BRAHE I NjEGOV POMOĆNIK, SMRT TIHOVA, KEPLER I NjEGOVI ZAKONI 85 XIX JEDNA ZNAMENITA SEDNICA ENGLESKOG KRALjEVSKOG UDRUŽENjA 1686 GODINE I NjENI UČESNICI.

To nije laka stvar. Valja zamisliti četiri ose, tri prostrane i jednu vremensku, upravne jedna na drugu. Kako god da ih razmeštaš ovamo-onamo, za četvrtu nikad nema mesta; izgleda da se te ose igraju, kao deca,

Kako god da ih razmeštaš ovamo-onamo, za četvrtu nikad nema mesta; izgleda da se te ose igraju, kao deca, „mete“, a jedna od njih uvek kasno stiže. Zato pokušavam drugu igru: šetam se, duž vremenske ose u njenom negativnom smeru.

- Gde stoji ona? - Vremenski i prostorno daleko od nas. Bilo je, u stvari, više takvih kolevki; jedna, možda najstarija, stajala je u Kini, druga, u Iidiji, treća, u Americi, četvrta, na Evropskom severu, ali ona kolevka

Svi istoričari pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz više kula, postavljenih jedna na drugu, a Herodot, stari podvaladžija, govori o osam kula. A pred nama stoji jedna jedina.

A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis

Pored svega toga, Vi hitate napred, a ja prebrojavam zavijutke i nove kule koje se nižu, sve gorostasnije, jedna za drugom.

Oni su se podelili u tri grupe. Jedna od njih posmatra pažljivo Mesec, druga Jupiter, a treća Mars. Uza svaku tu grupu posmatrača stoje i pisari, da rezultat

“ Zaista! Sveštenici država koje su u toj zemlji dveju reka jedna drugu odmenjivale, države sumerske, pa starovavilonske, asirske, novovavilonske i haldejske, bili su astronomi.

Poluprečnici njihovih kristalnih nebeskih sfera stoje u harmoničkim proporcijama, a jedna, nama nečujna, muzika tih sfera upotpunjava tu harmoniju vasione.

Moji đaci koji dođoše sa Kipra ili sa Krita pričahu mi da se onde južno od Sirijusa vidi na nebu jedna skoro isto toliko sjajna zvezda koju odavde nikad ne možemo videti.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ulazi se stepenicama. Na levoj strani su vrata od spavaće sobe, a sproću, na istoj strani gde je ulaz, još jedna manja vrata, koja vode u druge sobe. Na zidovima obešeno oružje: jatagani, puške, pištolji, razni bičevi i kamdžije.

U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade. Jedna briše i čisti rafove nameštajući posuće, druga jastuke i ćilime po podu i min derluku. Iz dvorišta se čuje larma.

strah... Oh, čekaj, dedo... Ne znam kako da kažem. Samo to, dedo, evo, ne jedna godina, već dve, tri, uvek sve jednako tako. I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva!

Sluškinje se vraćaju i nameštaju sobu. Jedna briše prozore i čisti rafove, druga namešta jastuke i po podu ćilimove. Posle opet odlaze.

MIRON (odobrovoljen, peckajući je): Znam, znam. Znam kako ste jedna drugoj u amanet ostavile: da, koja nadživi, onu drugu, mrtvu, oblači, sprema i kiti.

Čuje se kako ga radosno oslovljavaju sluge i sluškinje: »O Saroše! Otkuda ti, Saroše?« Ulazi jedna sluškinja. SLUŠKINjA Snaške, evo i Saroša. TAŠANA (ne dižući se, izvaljena, zadovoljna): Dobro, neka dođe.

(Odlazi.) KAFEDžIJA (viče spolja dok momak plače): Ovam ti, nestrećo! Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet! Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod.

Kroz taj zid od letava vide se nove, po planu podignute kuće Tašaninih sinova. Jedna tek dovršena, još sa obešenim darovima koji se lelujaju.

Otkuda mogu svaki dan da ga pazim? A i pravo da ti kažem: već mi je gadan. I ne može se više. Ovo nije jedna i dve godine, nego ko zna koliko će biti.

MARA (vukući ostale za sobom): Ama hajdete! Ne bojte se! JEDNA DEVOJČICA (odupirući se i uplašeno gledajući u Tašanine sobe): Nemoj, nemoj, Maro.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kostica je bio od onih „jedinaca” koji su to po cenu da se rode siročad. Roditelji su mu bili: jedna suviše u godine zašla kćer seoskog popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj

U tom društvu stiže i jedna devojka, visoka, krupna, inače tuđa, ničija, pola slušče pola usvojenica, kod imućnog prerađivača koža.

Srećko neće da uči; najgori je đak po učenju, premda najbolji po vladanju. Rista vrlo dobro uči, ali je izbila kod njega jedna divlja naprasitost u naravi i jedan prkos bez granica. Seka počela da poboleva; ozdravi, popravi se, pa opet zenemogne.

Taj razbijeni trup stegao je i izbacio uvis nekoliko krstača manje-više satrulelih. Sve krstače nadgornjava jedna, dosta očuvana, koja se uspravila kao katarka na polupanom brodu. Krstača gospa Stanojle Lazarićke.

Kola su tada prepuna. Dva dućana se snabdevaju u varoši i jedna kasapnica. Zajedno s kočijašem skida gospa Nola kotarice s jajima, zeleni, živinom, rakijom, brašnom, seljačkim

Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.

„Besne Lazarići, kuvaju na dva šporeta.” „Šta ćeš, kad jedna strana živi danju, a druga noću.” — Starac i Petar noću nikada nisu izlazili, ni u komšiluk ni u varoš. Toša, naprotiv.

Jedno nadleštvo, jedna fabrika, jedna banka, jedno poslanstvo, svugde se tu krije po jedna manja ili veća palanka, zbir uskih života u

Jedno nadleštvo, jedna fabrika, jedna banka, jedno poslanstvo, svugde se tu krije po jedna manja ili veća palanka, zbir uskih života u palanačkom okviru, pa

Jedno nadleštvo, jedna fabrika, jedna banka, jedno poslanstvo, svugde se tu krije po jedna manja ili veća palanka, zbir uskih života u palanačkom okviru, pa i mentalitetu.

— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina.

Revizija, gospodo, molim lepo. — Postalo je jasno da iza Tošine velike pretsedničke stolice prisustvuje još jedna prisutnost. Zaista je gospa Nola sarađivala.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Invokacija je figura jedna, ali ne figura u kartama, niti figura u mazuru, niti figura kad ko pravi figure, nego figura u stihotvorstvu, gdi se

Da je kakav stihotvorac u isto vreme u tom selu živio, znam da ni jedna boginja ne bi ostala s kojom je ne bi sravnio, i jamačno bi nokte svi deset prstiju izgrizao dok bi njenu krasotu spevao.

O Kratesu neću da mi primer navodite; jedna je Hiparhija bila na svetu. Naprotiv, koliko su se oženili samo zbog toga što su lep frak i lepe pantalone imali.

Fama međutim uzme sebi dopuštenje da o njegovom zatvoru po gradu razglasi. Fama je jedna persona koja se iz sami jezika, očiju i ušiju sostoji i osobito ljubopitstvo nabljudava.

) Za dlakom je ostalo te se nije Roman svoga obećanja odrekao, i jedna misao da je može biti ona, kao što smo rekli, volšebnica (nadežda je od svitaka jelo) prinudi ga da za njom iz tamnice

čast tela daju trnje provlačiti, i proče, a to sve samo dobrodetelji i istine radi, koja je jedino blago i blaženstvo, i jedna sreća na zemlji živeći ljudi. »Počitajemi g.

Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica. Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti. Želje spisatelja moraju biti uvek črezvičajne.

— »Kuda?« — Zlatna reč; ona jedna ima više filozofije nežel’ čitave sveske gdikoji knjiga. — Ovu svaki čovek sa sobom da nosi, i pri svakom delu, pri

kako žaoke pera vašeg na nas bez svakog štedenja puštate, nisam nipošto verovati mogla i uvek sam tvrdo držala da ni jedna ženska neće unapredak dela vaša čitati, niti za vas poći; sada pak vidim da ste vi jedan osobiti čovek, kad nam muževe

On pogledi sa svom snagom svoji očiju i ima šta viditi: jedna prekrasna devojka, kakva jošt iz Ledinog jajeta izišla nije, na jednom jelenu u najbržem trku bega, za kojom na

« — E, kako ću se ženiti kad kod nas slabo ima devojaka. — »O, ja imam jednu priliku za vas, u Bečeju nalazi se jedna s 15.000.« — Ha, to je za mene! — »Istina, ona je malo...« — Molim vas, samo da se ne čuje. — »Govori se da je malo...

Njegov je vozrast upravo četiri stope iznosio, od koji jedna noge, dve trup i jedna glavu sočinjavaše. Njegova su pleća bila široka i mužestvena, i budući da je vrat pokratak imao,

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

B. F. F. F. S. 112 TAMNICA 119 VOJSKA 125 BRAK 131 NEISPISANA GLAVA 136 POGOVOR 137 JEDNA NEBESKA SEDNICA 143 AUTOBIOGRAFIJA PREDGOVOR Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji.

Kao uzgred pominjem ovde da je iste godine kad sam se ja rodio umro Vuk Karadžić. To je jedna očevidna slučajnost, jer ja nisam imao tih pretenzija da se takav literat na taj način skloni da bi mi napravio mesta

Jednom čak mal' mi se nije desilo da mi prebiju obe noge, ali ne u težnji da se zadovolje moje literarne ambicije. Još jedna uzgredna napomena.

Na pogači, koja je pred mene bila stavljena, bila je jedna knjiga, novac, pero i ključ, kao atributi: nauke, bogatstva, književnosti i domaćinstva.

žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav na stolu i zavesu na prozoru, tako da je to, može se reći, bila jedna limunacija većega stila, iako toga dana nije bio nikakav državni praznik.

Gospa Stanka je bila jedna mlada, otmena gospođa, prijateljica naše kuće, koja nam je češće dolazila. Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj

A može biti da su moju odluku diktovali i drugi motivi. Tako, na primer, jedna od mojih tetaka, kako se od mog rođenja navrzla na mene dokazujući da na nju ličim, tako je neprestano terala.

I jedna još čudna okolnost u toj pojavi: ako je suknja odista simvol popustljivosti i mekuštva, zbog kojega su narodi koji su je

da bi se lakše mogli preskakati plotovi, te za mene nikad nije bilo granice izmeđ' naše i ostalih suseda bašte. Jedna od prvih mojih vežba u pantalonama bilo je penjanje uz drvo, što se u praksi pokazalo vrlo korisno, jer sam tako

za vreme večere, na kojoj su bili okružni prota i sve moje tetke, upalio pod stolom raketlu te se napravila takva jedna gužva da bi se čovek morao prosto zaplakati od žalosti.

spoljne poslove, s obzirom na to što sam bio „dete iz bolje kuće“ i vrlo sam rđavo učio strane jezike, što je takođe jedna od kvalifikacija naše diplomatije.

uzeli smo Simu Stankovića, sina jednog sreskog pandura, pretpostavljajući da je policijska struka u njegovoj porodici jedna tradicija i da je vaspitanje koje mu je njegov otac pandur mogao dati sasvim dovoljno da može biti ministar policije u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Svakome je određen suđeni čas, Lukijane. — Ja se staram da ne dođe tako brzo... Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među nas. — Kako, kako?

— Čije mamuze zveckaju? — Podnarednika Svetomira — reče neko. — Daj mi tvoju pušku!... Marš, životinjo jedna! — izdra se komandir kroz stisnute zube. Zažalio sam trenutno što i moje mamuze ne prave larmu.

— pita komandir. — Smetaju stubovi. A i glib je do kolena — odgovara poručnik Kosta. — Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad.

Kolona kao da se skamenila... Nemci to vide, pa nadiru sve žešće. Još samo jedna noć i artiljerija mnogih divizija pašće neprijateljima u ruke.

Pao je već mrak kad smo ušli u klisuru. Jedva smo prolazili pored kola, strahujući da ne skliznemo u šumnu reku. Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove. Vočići leže u blatu i preživaju.

A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne. A jedna kola prosto zdruskana. Po razbacanim stvarima vidimo da je neko pokušao da ih opravi, pa najzad digao ruke od toga

To je gvožđurija, kao što i sam vidiš, oni nam sada ništa ne koriste — i pokaza rukom na put, kuda se kretala jedna baterija moga puka. — Ali teško mi je zbog vojnika. Ti siroti ljudi vršili su svoju dužnost do poslednjeg časa...

Pređoše rovove, naleteše na bugarsku komoru. Panika se prenese i na njihovu pozadinu. Gledam sa osmatračnice kako jedna bugarska haubička baterija u bežanju nalete na naš streljački stroj. Skoliše je sa svih strana naši pešaci. Uhvatiše je.

Otpočeo sam odmah sa gađanjem. Pored moje baterije bila je i jedna haubička. Našim udruženim dejstvom uspeli smo da Bugare zadržimo pred nama.

Bio je ranjen u grudi i pljuvao je krv. Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari.

Prošli smo pored oronulih zidova Vučitrna. Ona jedna ulica zakrčena od kola i naroda. Iz mnogih kola vire glave žena i dece.

Neki prodaju brašno meštanima. Muslimani nude novac vojnicima za oružje. — Šta će sa nama biti? — zapita nas jedna žena plačevnim glasom. — Vi ćete se, gospođo, vratiti svojoj kući, odakle ste i pošli.

Petrović, Rastko - PESME

Petrović PESME Sadržaj RANE PESME 2 NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM 7 NAJSENTIMENTALNIJU O SITOSTI LEGENDU 9 LOVČEVO

Bol zatvorio u teglu a šupalj leš izdao Porodici vrlo ucveljenoj što je čekala. Kola čekahu Pred bolnicom: jedna za doktora, druga za mrca. Noću sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam.

To nije ni velika šuma, ni široka poljana, Ni oboren hrast, ni mrtvi orao; Soko robuje voljno uz vezanog gospodara. JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM Aj! aj! aj!

ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše,

veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše, utapanja.

I trbuh gle, zategnut kao na bubnju koža, A u želudcu je jedna arija, Nju slušajući uspavljuje se velmoža U aeroplanu. Ko peva o hlebu i o gladi!

lobanju: Tako mu oko sveg tela kruži čudna misao; O veličanstveno je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti. Nad glavom ruke te: šta dotiču, šta pridržavaju?

Bože, oslobodio sam se svih veza, svih morala: Gušim se, zar, u plazmi dosade; da je jedna kap bar supe ostala Kroz pobedu se ovu smešnu da prikrade. U ovoj noći svi su čankovi prazni nikakvo potkreplenje!

O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada! Zašto me nikada nisi išopala, da se jedna ljubičasta modrica na mom dečačkom debelom mesu rascvetala?

Ujed njegovog genija: iz tela Izazvaće lučenje najljućeg otrova; Ali jedna jedina reč, besprimerno sazrela, Otpašće - ko smolom - s usnih uglova.

ja bih ih tako svesno i pažljivo ponavljao, prateći sve nijanse prelazaka iz ritma u ritam, iz brzine u brzinu, što jedna drugu izazivaju naročitom asocijacijom pravilnih ubrzanja. I uticajem intra-planetarnih gravitacija.

Građenje pesama je jedan od najnužnijih trenutaka moga života: jedna od njegovih funkcija: to je kao koračati ili zadrhtati.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ljudi su jatimice hrlili da ga vide, ali su samo jedan dečak i jedan pesnik znali da to u izlogu, u stvari blješti jedna čežnja. MASLAČAK U podnožju planine, nekad davno, rasla je četa suncokreta. Kakvi su to lepotani bili!

O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem, rodi se jedna Kapljica i jedan Cvet. Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet. Kako i ne bi?

Nešto ju je nosilo, nešto ju je guralo. Svuda oko nje bila je tama. Nije mogla da razabere gde je, dok joj jedna od saputnica ne reče da su pod zemljom, jer ih je plju— sak zahvatio i poneo. Kako je daleko bila svetlosna čaša neba!

Kao vetrić su joj kroz prste promicali, lepršali dalje, nestajali. Još je jedna jedina čahura od čitavog snopa bila neotvorena, a onda se i ona raspuknu i tri para svetlih očiju pogledaše ženu.

Na dnu mora je pećina, u njoj bisernica školjka, a u školjki dve trave. Jedna je trava života, druga je travka smrti, obe su iste. Na tebi je da zaroniš, da ih nađeš, da raspoznaš.

Šljunak na obali ne govori o tome. No, kada se pred zoru utiša more pričaju ribari kako vide da iz mora izlazi jedna žena, ali priče su im različite.

Bila je to ona jedna, poslednja kap: stid i gnev zali obraze Krilatog Belka. On se pokloni majci i reče da odlazi: hoće li s njim — on više

Zatim su jedna za drugom postajale neveste, pa mlade majke. Zlatokosa je prezrivo slegala ramenima: — Neka ih! Obične devojke, pa

Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju! Zar ne znaš koliko je bolnih i nevoljnih? — Jedna od žena zajeca. Verovala je da će joj svirala izvidati slepoga unučića. Šta sada?

— Prokleta bila! — polete jedna žena k Zlatokosoj. Vrisak druge do sedmog neba dođe. Mladić se i ne pomače. Samo mu se ruka spusti na pseću glavu i

Leti, kada su noći svetle i tople, pogledajte u nebo i — videćete: tanani srp meseca na prestaje da sledi jedna zvezda. MARIJAN I SREBRENKA Na samoj obali mora živeo je ribar Luka s unukom Marijanom.

Koliko je ribara na svetu! Koliko riba! Ali, je li ma jedna ravna Srebrenki koja ribare na debelo more mami i kao mesečev zrak uranja u podvodnu šumu algi i korala?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

?... Ja!?... I on to? I on kao drugi! »Mladost-ludost!« A zar ja ne beh mlad? Beh valjda slep, sakat, te me ni jedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem.

Žalno, teško da mi pojete! KOŠTANA (sa sažaljenjem): Koju, gazda Mitke? MITKA Koju? Eh, Koštan, zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (pokazuje na sebe).

Šantić, Aleksa - PESME

36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA LjUBAV 50 JESENI MOJA...

Gle! Sad se redom rasklapaju same Sve knjige stare, snovi čežnje duge — Miču se, trepte jedna pokraj druge, I njihov šumor kô da pada na me. Sanjam li? Il' bi ova java bila?

Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte kô svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo, Kô da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj!

Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate.

U seoskoj luci Sve je pusto. Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa.

Prostrlo se more kô svileno platno, I u noći spava providno i zlatno. Jedna lađa sporo površinu reže. Stari ribar tegli za krajeve mreže; I na mekom sjaju, kao srma čista, u širokoj pređi

Neko vozi, neko Stao, ostve drži i vreba, dok žarku Rasplamtjelu zublju diže cura jedna I njome svijetli. S mora nepregledna Tiho vjetar dođe, i pramenje meko Mrsi joj. Sve ćuti.

U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi.

To njemu kradom došla bi vila U velu kô pena što je; I sva kô jedna ruža je bila, A s nje dragulji siplju boje, Po njedru joj se zlatna vlas vije, Oko joj slatkim pozdravom grije.

No ne zna te jade, Njih samo jedna znade, Ta jedna a sama što je Rastrgla srce moje. 23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?!

No ne zna te jade, Njih samo jedna znade, Ta jedna a sama što je Rastrgla srce moje. 23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Egipatska mitologija nikad nije mogla postati tle ili materinsko krilo grčke umetnosti. Ali u svakom slučaju jedna mitologija.

Čak nema ni jednog jedinog ciklusa koji bi predstavljao takvu celinu. Ali je ona jedna celina po tome što ima jednu osnovnu, glavnu, centralnu temu: odnos našega naroda prema porobljivačima prema turskim

Borbu domaće vlastele protiv Turaka pevač ne odvaja od narodne borbe. Za njega je to jedna ista borba. On u samoj činjenici da je nekad postojala moćna domaća država nalazi opravdanje narodnoj borbi, izglede za

Ali taj bog govorili su popovi i narod je verovao može da bude i milostiv. Eto, na primer, on je kako kazuje jedna pesma pomorio devetoro braće, pomorio ih bez razloga, a onda se ipak sažalio, podigao najmlađeg brata iz groba i

Nasuprot izdajniku — to je takođe jedna od bitnih osobina kosovske epopeje — data je jarka slika heroja rodoljuba. Crte toga lika nalazimo kod Jugovića, kod

Pomenuti događaji i ličnosti nešto su drukčiji u pesmama nego u istoriji, ali je to uvek jedna ista očajnička borba bez izgleda na uspeh.

Iz svake reči bije teška zbilja, svaka je pesma jedna velika tragedija, sve pesme ukupno čine neprebolnu tragediju čitavog naroda.

Glad, žeđ, hladnoća, sve je bilo lakše nego služenje Turčinu. Jedna žena, koja se odmetnula zbog turskog nasilja, ovako opisuje svoje mučenje u šumi: Hodih mlada po gori zelenoj, pasoh

I po drugom obrascu mogla se ispevati pesma velikih kvaliteta. Najbolji dokaz za to je Smrt Senjanina Iva, jedna, od najlepših naših pesama.

Ali to nije jedina takva slika. Veoma su snažne i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i

(Početak bune protiv dahija) Nasuprot ovakvim završecima — u kojima je sažeto kazan smisao čitave pesme ili, bar, jedna misao ili osećanje ili slika koji skladno i snažno završavaju pesmu — stereotipni završeci, i kad, su i kad nisu u vezi

I kod nas i kod Homera stalni epiteti se pokadšto — to je jedna od tzv. pesničkih naivnosti — stavljaju i tamo gde su neprirodni (npr., kod nas belo grlo u crnog Arapina).

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

VEZALA 16 IZA PRVOG UGLA 17 A MAZE TATINE 19 ODANOST JE PSEĆA 20 UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU 21 KAD NE VODI KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U

KAPUTU 69 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM 70 USLED PROLEĆA 71 NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE 72 ODAKLE SU DELIJE 74 BILA JEDNOM JEDNA KATA 75 OD SELA DO SELA PUTELjAK 76 U JEDNOM DANU 77 BILO JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA

ne zeva BILA DEVOJKA MARA Bila devojka Mara Kći Sime obućara Imala bluzu roze I dve čarobne poze Za slikanje Jedna je poza bila Nežna ko čista svila Sa ručicom na vezu Najlepša poza u srezu Za slikanje Druga Marina poza Zvala

Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet

spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli

OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna farsa Tetke padaju s Marsa Svi znanci i svi stranci Možda su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO MI JE DA BUDEM

Gde se misli čelije Gde se priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije Odatle su delije BILA JEDNOM JEDNA KATA Bila jednom jedna Kata U Perlezu blizu Čente Lepa kao sa plakata Pa i lepša na momente Imala je oči plave

se priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije Odatle su delije BILA JEDNOM JEDNA KATA Bila jednom jedna Kata U Perlezu blizu Čente Lepa kao sa plakata Pa i lepša na momente Imala je oči plave Original morska plavet

neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U

MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

I još baš ti ideš da šibu doneseš kojom će da ga biju, a! Evo ti još jedna zaušnica. Stric se još jednom prezrivo iskezi na svoj lik u prozorčiću i progunđa: — Paprika!

— Ne, ne, u šumu, u hajduke, kao moj čukundjed Jovanče. Ima u Prokinu gaju jedna zaravnjena udoljina, ja sam je nazvao Tepsija, tamo ću logorovati. — Ihaj, i ja ću s tobom, čim dobijem prve batine!

— A zašto? — Sve će izbrbljati, istorokati, znam ja njih. Sastanu se jedna s drugom, pa na uvo: hi-hi-hi, ho-ho-ho! — kažu i šta su ručale, i šta su vidjele, i šta su čule.

djevojčica s grajom se vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu.

— Pst, miču se! — prošaputa jedna djevoj čica. — Miču se kad ih ja mičem! — zabobonji iz žbunja neki djevojčicama dobro poznat glas.

— Ehe-he, jeste li se prepale? — Da znaš, tužićemo te učitelju da nas plašiš! — svadljivo viknu jedna djevojčica. — Ne idem ja više u školu pa da me učitelj izbije kao tebe danas — dočeka Stric.

zvijezde sigurne, pa i one po čitavu noć nepovjerljivo žmirkaju kao da će reći: — Kuda li se to ti smucaš, protuvo jedna, kad sav pošten svijet spava?

slamnati „krov“s jedne strane bio odvaljen, a tako kusa krova stidila bi se najcrnja ciganska kovačnica, a kamoli ne bi jedna ovakva kićena hajdučka glava kao što je bila Stričeva. — Šta da sad radim s ovim čudom? — zabrinu se dječak.

— Ehe-hej! Tu li si opet! — klicala je ona. — Došao si, dojurio, dotrčao! Sram te bilo, stid te bilo, bruko jedna! Jao-jao-jao, kako sam noćas tugovala, kako sam samo cviljela. Zlikovče, nevaljalče, skitnico, buvolovče!

Zaustavi se tek u prvim granama i zlurado se isceri: — Nek sad za mnom dođe, špijunka jedna! Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega? — zagrajaše dječaci.

— A ti, neošišani, hoćeš li batina? Kukavni đačić nije znao šta da odgovori, jer kako god gukneš, ne gine ti jedna žestoka porcija, zato bi se ućutao kao kornjača, glave uvučene meću ramena, praveći se da nikad nije umio ni riječ da

Evo kako je došlo do njezine gradnje. Na pola puta između seoskog druma i logora nalazila se jedna rupčaga od skoro metar dubine. To je nekad bila jama za hvatanje kurjaka pa se tokom godina zarušila.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ne malu eto, i s poslednjom rečom utehu imadu rodilje, jerno ako i to ne dostanu, dvostruko tuže. A da ja li, samo jedna među majci tužna bez milosti ostajem! Ta smiluj se, kraso moja, i štogod mi reci, da se od tuge ne raspadam! ...

DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini, miris i zločest

On je iskazao za nju jer će se na nebu u jedno dobi ukazati jedna neka čudna zvezda, ovako govoreći mu: »Zasjati će zvezda od Jakova i tadar će se dignuti čovek od Izrailja, te će iseći

I to ne da je koja cifrasta i gospodska palica bila, nego jedna ne vrlo okresata izvađena tačka iz pasulja! Ostala krstato na vrhu joj dva čapornja, s kojom no je u Sinajskoj gori

Bog za to tako mu odčali to zlote: kad je bio obstupio neki Tivaidu grad s vojskom uzimati, stojeći mu pod bedenom, jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče vodenična kamena i svu mu glavu rascupa, te mu se prosu

U Jerusalimu jošte za staro dobi, bijaše jedna kupateljnica vrlo na glasu, gde su Židovi ispirali utrobe od ovaca, koje su klali i Bogu na žrtvu donosili.

Svaka na glavu po jednomu pade. A jedna, četrdeseta, vajajući se sama ne imade komu smestiti se na glavu. Začudi se o tomu i polakomi što se ono svide i taki

pak pohitajte i dođite na večeru velikoga boga, i na toj večeri svašta će vam zadosta biti da se sve najedete, i ni jedna gladna da ne otide!

Eto ti, jednom dobi videše Persi gde jedna vrla gospođa kroz kapiju gradsku izađe u njihov tabor s mnogima hubavo odenuti fracimerki i s mladi ičoglani carevi.

Niti više ovde smimo boraviti. Taki nam valja kudgod skoro bežati; a što je nas jedna šaka ljudi eda se možemo bočiti suprot svega ovoga vilajeta?

Po tri sahata sve čera jedna straža držala je: do ponoći za šest sahata druga se je izmenjivala. Od ponoći, pak do tri sahata treća straža.

Kako i po sadanjem što je na oprezu noćnjega čuvanja adetu. A i u galiji na moru, također svakad redom po tri sahata, po jedna svaka s promenom straža čuva, pazeći kud galija hodi, od nizija, kamenja i prudova, zahodna puta i morskih haramija,

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A kad bi ustao, potrčale bi odmah na doksat da ga posluže. jedna mu nosi na poslužavniku parče stambolskog ratloka, čašu studene vode i čašicu mastike, a druga — legen i ibrik i tanak

Četi si svet, pa se smeje! I doista beše izišla jedna poduža beleška o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde se napada na njega: da nije nikakav majstor

I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim

Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima.

Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima.

Fruzina gu, ete, ime... — Mori, zar ona si je jedna?! — prihvati tetka Ruška. — u Jordana Kaltagdžije dom što si procafte devojčence, ete, ono Timče... Kako zambak t’nka!

A ove — ama znaš kako mi čes’ davaju, kako mi lackaju! „Strinke, strinke, mori! Eve ti moj sapun!“ vika jedna. „Uzni si, strinke Doke, moj sapun, kirid-sapun je!“ vika pa druga. Bož’ke! da se polome služejeći me!...

! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik! Prođe si jošte jedna nedelja, a ja veće ne moga’ da si ćutim, veće viknu’: A, bre, ćopek-sene, što si ne obučeš nove putine? On si pâ ćuti.

Kao iskusan i pametan čovek držao je da svaki čovek treba da se poučava tuđom nesrećom. Jer tih dana baš uhvaćena je jedna čorbadžijska ćerčica, koja je pre dve godine svršila školu, kako je, na listu od Pisanke br.

što prodaju petliće i svirajke od šećera, i oni što toče limunadu, i oni što prodaju kokice, a tu se nađe uvek i po jedna mirna dobroćudna budala, bez koje nije nijedno takvo mesto, s kojom se obično deca smeju i zabavljaju, a devojke se

Stale jedna do druge, pa gledaju kako svet igra. Zona gleda ravnodušno, umorno i kao malo podsmešljivo po ovom šarenilu i veselju;

I baš u taj par, kad je on naređivao nešto šegrtu, uđe u dućan jedna mušterija i zatraži nešto. Mane mu nervozno iznese tražene stvari; učini mu se da se isuviše otegao pazar, odmeri