Upotreba reči jedne u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

A ja ću to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice; gledaću da ti opišem nepravdu nevaljaloga sveta. Ona je gorko jecala.

I ti si carski čovek... a mi skotovi, koje ćeš ti samo radi jedne volje na robiju goniti!?...“ Nije sve ni izgovorio, siromah, a komesar viknu: „Buntovnik!..

S jedne i druge strane čuo se tihi šumor mračnih lugova, a tamo izdalje hujao je žubor potoka. Sve je izgledalo veličanstveno,

Put je onde jako strm: to je upravo nena putanja kojom bez nevolje niko ne putuje. S jedne i s druge strane goleme bukve i rastovi, i danju je tako debela senka da čovek izdalje jedva razlikuje predmete na tome

Ta, eno, kad ono proputova Kabul-efendija, odmah je njega tražio, ručao je kod njega, a posle mu je poklonio jedne brojanice. Pa da znate još kakve! Od čistoga ćilibara! Bio je i u madžarskom ratu, onda se, siromah, i — ugojio.

“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju, zlo! Zort! Odmah počnu tumačiti: to se odnosi protivu knjaza, protivu vlade, itd.

pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast, utvaru, kakvoj ravne među živima nije našao... To beste vi!

Učitelj i stari Sremac!... Tu nešto ima!... Đošina kuća beše nekako baš ispod jedne stene smeštena, a sva opala, ne bi čovek verovao da u njoj ljudi žive...

Obradović, Dositej - BASNE

sam se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u vreme ove jedne godine svojom milošću i darom o n me je u sostojanije ispolniti postavio.

Mnogi lavovi, carski ministri, pročih zverinja knezovi i poglavari, i sami majmun, majmunski birov, krome jedne lisice, sakupe se za posetiti i nagledati lava, cara svom.

Namere se zajedno na jedno debelo jelenče, koje, jedan s jedne strane a drugi s druge, lasno uhvate i ubiju. Da ga razdele na polak?

” Pomire se i napiju se, jedan s jedne strane, drugi s druge, i ody svak svojim putem. Naravoučenije Ništa nije sposobnije ljude za pomiriti koliko kad

svojim građanom da dâ poznati kakovu silu vospitanije imade ne samo nad ljudma no i nad skotovi, uzme dva kučeta od jedne fele, zajedno od jedne kučke okoćena, pak jedno nauči loviti zecove, a drugo ništa nego žderati i ležati.

dâ poznati kakovu silu vospitanije imade ne samo nad ljudma no i nad skotovi, uzme dva kučeta od jedne fele, zajedno od jedne kučke okoćena, pak jedno nauči loviti zecove, a drugo ništa nego žderati i ležati.

”| 37 Pas i njegova sen Pas, noseći parče mesa, prolazaše pokraj jedne reke. Upazi u reci sen svoju, i pomisli da je to drugi pas s mesom.

Ovi je počnu kljucati i terati koji s jedne koji s druge strane. Bedna prepelica sakrije se negde i počne oplakivati zloščastije svoje, koje je dovelo tuđu među

i dostojinstvu, s velikim pronicatelstvom istražuju i nahode koje nibud u gospodi nedostatke, da ih mogu samo s jedne ili s druge strane poniziti i k sebi, ako je ikako moguće, bliže privući.

Nađe se dobar čovek koji mu se obešta kazati i bez plaće. Reče mu da stane kod jedne međe, a on ode podaleko, uzme pušku, pak počne na njega nišaniti.

naše guske, sa svojimi kakvim nibud preimuštestvami počne gorditi, glavu više dizati nego što valja da je podignuta, na jedne kao s kule gledati, a na dru|ge usta i obraz iskrivljivati, taj čas eto ti nam ove Lesingove basne Guska.

sva višerečena ukoritelna i beščesna nazivanja, i koja se iz njih rađa vražda i mrzost, prestala bi kako bi sveštenstvo jedne i druge strane dobro vaspitano i dobrodjetelno postalo; otvorilo bi narodu oči, i pokazalo bi mu pravu, čistu i svetu

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad — jedne noći nestane sviju čamaca što su bili s naše strane na Savi! Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od

kad se utvrdi malo u gradu, potpusti nekoga Turčina, te Kara-Smaila, kad je iz amama izišao, kroz prozor jedne kuće iz puške ubije.

Posle, jedne zime, ne pamtim koje godine, očima sam gledao kao đak, gde svako jutro po osam i po devet mrtvi̓ frajkoraca donesu iz

Ustade i general, opazi dimove — u nebo oprli — od deset kuća, pak se okrete na one Turke, izvrati kožu i povika: ,,Vi jedne kesedžije, vi jedni buntovnici svoga cara, vi ste vašega vezira ubili, vi srpske knezove isekoste, i mene car poslao da

Ali su Turci u jedne sobe već ušli i zapalili, te kuća s jednoga kraja gori, a naša vojska prelazi preko Topčidera, ali ne može brzo da

Velim ja mome društvu: „Da mi je dvadeseta čast samo od ove jedne vrste, da i̓ na Vračar oteram, i ovi̓ nekoliko topova, sada bi̓ većma voleo nego sva zvona svete lavre da u Srbiju

Grlimo se i ljubimo bolje nego da smo iz jedne familije; tu se oni ne mogu siti da napitaju, niti pak mi da im dosta nakazujemo kako je po Srbiji i po Sremu.

i odraste, pa tek u starost o Moskvi štogod da kazuje, a ne kao ja, u planini počti odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u beli svet ili u sneg pogledi, pak mu se odma i vid zanese, dok malo oči protre. A ja?

pripovetku). Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna kraljica vlada.

proroka Iliju, 20. dne julija 1805.; taj je boj trajao noćom, i od jutra do četiri sata posle podne; — da u Užicu ni jedne kuće ili zgrade nisi imao videti. (Kažu da je bilo kuća 5000 turski̓.

) I Žarko pošao noćom. Kad bude na Laudanovu šancu, zavadi se Stanoje Glavaš sa Žarkom oko jedne ćorbalte žute od pirinča, kao tupa sikirica, koju ja poznajem. Stanoje Glavaš hoteo je silom da mu sa junkaša skine.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kad Paja vide da tu već nema šale, rastrese se malo i on, pa zaokupi s jedne, gazda Raka s druge strane, te poteraše nazimad naniže, seoskom oboru.

Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš toliko oštra

— Plaća da vidiš, gazda Milune, dosta dobro! — nastavi pop. — Njemu je kašto padalo po četiri-pet dukata samo od jedne svadbe. — Po četiri-pet dukata! — začudi se Milun. — Ja šta ti misliš.

— rekoše svi i stadoše oko nega da slušaju. Vidak se iskašlja malo, pa poče: »Ugovor između nas potpisanih, i to s jedne strane mene Sretena Stojića, težaka iz N.

— E, Mile, što se ugovora tiče, tu ti ne dam ni jedne reći. Ugovor je na svom mestu. — Pa što ne radi pas po njemu? — A znam li ja! Neće — eto što.

« da mrzi na sve što je novo; da izgoni od jedne pare tri i da take samo grabi, a ništa od sebe... Mojsilo se tako ugledao na svog gazdu i primio sve i sva od njega da

I sve je to advokat nabavljao onako isto kao i onu dijamantsku iglu. Jedne iste stvari nabavljao je otac Savkin i u isti mah Pupavac je, opet, mislio da je to njegov poklon.

Zabrinut onako udari naokolo prekom ulicom pa pored groblja. Kad tamo, a oko jednog groba njih dva-tri nešto zaviruju. Jedne prazne taljige priterane plotu. Dvojica drže budak u ćuskiju, kao hoće da kopaju.

— E, e, lakše, more! — Šta to radiš? — podviknuće Sava, kad kočije trucnuše preko jedne priličio duboke i opasne opasnosti nasred puta, te putnici odskočiše za čitavu pedalj s ono malo krovine na kojoj

Doveče će ga već spremiti u vodenicu... Odista je strašna ta gudura gde je vodenica zaroška. S jedne strane gusta šuma, i danju je mračno u njoj, a kamoli noću.

Hajde da vide još jednu jarugu. Istina, podaleko je, ali kad su već pošli — što mu drago. Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva.

— Ne na kuma i svetog Jovana! — učini Purko, pa i nehotice opali pištolj. Osuše se puške i s jedne i s druge strane. Digoše viku i jedni i drugi. Samo se čuje: — Drž' se, Purko! — Ha, pas nijedan!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ne prođe mnogo, a tek vidiš: s jedne strane jedan, s druge drugi, dolaze sudnici. Ne vidiš tu mladića: sve sami sedi perčini.

Dugo je tako ležao... Probudio ga je glas jedne sovuljage što beše na drvetu, više njega. On diže glavu i stade zverati oko sebe... Ne beše to kuća njegova...

— Moji te poslani?... — Jok. Subaša me poslao da te nađem pošto-poto... Lazara prođe jeza... Tek beše odahnuo od jedne, eto ti mu druge brige!... Šta će subaša s njim?...

Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke! Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca. Kod kuće ne beše nikog sem njegove popadije.

A mi tako učinismo s njim!... 8. TVRDOGLAVSTVO Čudne misli obujmile Ivana. S jedne strane stid što je tako postupio, s druge strane, opet, prvo obećanje što je dao Turčinu da tako na jalovo prođe...

A Kruška bi se, ništa ne misleći, udubio u tu muziku, pa ko zna dokle bi ostao da ga ne zovnu da spava. Jedne večeri sedeo je sa Ivanom i razgovarao. Razgovor im beše strašno sumoran. — E, moj Ivane, moj kmete, što ćemo bolan?

Pa onda?... — Onda... onda se počelo pakostiti s obe strane. Čiča Aleksa i babo s jedne, a i mene ponese đavo... — A, onako, nisi kriv? — Očiju mi, nisam! — Pa što mi, barem, po kome ne poruči da znam?...

Neka mi se oprosti što ću, rad boljeg obaveštenja, reći koju u zaštitu Mačvana, da bih, s jedne strane, pobio ono što neki naši istorici, u silu boga, htedoše naturiti tim slavnim borcima-mučenicima, a s druge, da

— Pa opet, ko mu zna!... Svete knjige vele: „Ne uzimaj tuđega života, jer nisi kadar jedne bele vlasi u crnu pretvoriti”. I tako je!... Što nisi kadar nekome dati, ne smeš mu ni uzimati!...

imao sve te vrline, Zeka ga je slao vojvodi Čupiću da ga on preda kome drugom, ali ga u svoju četu nije primao... Jedne večeri sedeli su oko vatre... Zeka se grohotom smejao šalama Zavrzanovim, dok ti se stvori među njima Deva.

Ravnje je naseljeno docnije, a naselili su ga Bosanci... Ono leži na severnom kraju Mačve, između dve vode. S jedne ga strane plavi Sava, a s druge Zasavica. Kad s proleća vode nabujaju, ono je sve u vodi...

— Jeste pokisli? — Nešto malo, ali se da trpeti! — odgovarahu im. Zeka zaseo s njegovim golaćima kraj jedne vatre, pa zaturio razgovor. — Vala, da hoće udariti za ove hladovine — vredilo bi.

Dučić, Jovan - PESME

PRVA: PESME SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE LIŠĆA 8 AKORDI 10 POZNANSTVO 12 TIŠINA 14 JEDNE VEČERI U SUTON 15 JABLANOVI 16 ČEKANjE 17 POVRATAK 18 ČEŽNjA 19 NOVEMBAR 20 MORSKA VRBA 21 SAT 22 PONOĆ 23 ZAŠTO?

270 ČOVEK I PAS 271 CRNA PESMA 272 SRCA 273 PRIČA O JAKOM 274 NA STENI 275 MALA PRINCEZA 276 VEČERNjE 277 JEDNE VEDRE NOĆI 278 DUBROVAČKA JESEN 279 RAVNODUŠNOST 280 LjUBAV 281 DELO 282 PREHISTORIJSKA LjUBAV 283 PROLETNjA

mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, nečujan i setan.

što sve većma mrači, Približismo usta što ledeno ćute, Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači I taj svaki poljub smrt jedne minute. Svaki udar srca, smrt nečeg što živi! Svaka želja strepi da će nešto strti!

dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista. JEDNE VEČERI U SUTON Nebesa behu mutna i razdrta, Studen u nemoj sobnoj polutami; I dopiraše iz samotnog vrta Muzika

Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah! Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i mračan još na trgu

A kad je probudi srebrnasta zora, U njoj vas dan šumi noćna pesma mora, Puna jedne bolne neutešne sete. DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona, Bolnu neku pesmu iz metalnog grla.

DALMACIJA Iz Splita Sa kapele jedne, sa starog vrhunca, Polagano zvoni. Sve je mirno tako. Na vodama leži krv večernjeg sunca, Dimi se, i hladi, i mrzne

I zec: zar lovac hiti? Zvezda pomisli: gle, noć s nova! A grob: o, da li sviti? SUSRET Jedne se noći beše srela, Na jednoj zračnoj stazi, Duša u nebo što se pela, i angel što na svet slazi.

Svuda gde dođe bol čoveka, Ispuni ponor koji zjapi: Od jedne suze tisuć reka! I svud po jedan prorok vapi. NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna.

tako nedogledna, Neobeščašćena hvalama glupakâ, Da obiđe tiho, kao snoplje zraka, Sve tamne puteve duše, samo jedne.

Ko znade Kletvu molitava zamuklih? I rane Nepamćene sreće i prestale nade? I gorčinu jedne suze ubrisane? PESME SRCA Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

sam ja, šetajući po hodniku, počeo o tome razmišljati i padati u neki san iz ranog detinjstva, a Joca u taj par iziđe iz jedne sobe i, videvši me u hodniku, uhvati me ispod ruke: — Hajde, more, uđi slobodno! Neće te niko ujesti! — Znam da neće!

— Ne! — rekoh ja. — Veći je onaj gore i od moga druga Joce! On će dati onome. Tada čuh iz jedne sobe zagušljiv i bolan uzvik: — Jaoj, moja majko! Ah! I knjiga života poče mi se otvarati.

Donosio je drugi put i po dva tri sahata i po nekoliko prstenova. Jedanput: jedne čizme, jednu ćurdiju; drugi put: konjsko sedlo; posle, opet: tuce srebrnih kašika; a jednom: puno bure lakerde i —

Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine.

Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine. Po njemu razbacane karte, isprevaljivane šolje, puno trina i pepela od duvana.

Majka ga uhvati za ruku: — Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije i dva tri korita, a danas, hvala bogu, puna kuća!

To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro poteže iz jedne dvojke; a nije on inače nikad pio. Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru.

Sve po zaponcima! — Neće, neće! — Ona mu levom zadiže rukave, a desnom naginje vrg. — E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima.

Svaki dan sve gore, i kmet već bio poručio Ciganinu da skuje rezu za zatvor i predložio da se kupi katanac, a pop jedne nedjelje stade pred oltar pa otpoče propovijed. Lijepo je, brate, govorio, čisto da se zaplačeš.

Ali vladici zbilja omilio naš pop, jer prve nedjelje poslije toga, istom pop podijeli naforu, a jedne karuce rrrr!, pa stadoše pred crkvu.

— Gledala sam prirodu — reče ona bezazleno. Pop proturi prste jedne ruke kroz prste druge ruke, ispruži oba kažiprsta i sastavi im vrhove. pa tako sklopljene ruke položi na sto.

Po ceo dan čita novine kojih su mu puni špagovi. Zaturi se u kanabe i vadi jedne po jedne. Pokatkad, pošto je naišao na nešto važno, odmakne ih držeći ih u levoj ruci i gleda ih iz daljine, onda udari

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama. I ona je već velika; danas sutra pa će joj se javiti kakva prilika...

— Nemoj da snevaš štogod strašno, znaš... što smo razgovarali... — No, no! Ta dosta već jedared, čegrtaljke jedne, — veli pop Spira. — Pa laku noć!

Napravila mu je kecelju od kože koju je oparala sa jedne starodrevne kožne fotelje, u kojoj je još njena baba odmarala stare svoje kosti, i poslednjih pet šest godina pred smrt

Ona vam ne mari baš da čita i da piše, ali da skuva — u tome se ne boji ni jedne svoje vršnjake nadaleko. Juco, dete moje, idi u kujnu, još malo pa treba večerati; znaš da tata vole ranije da večera.

O gostu ni reči! Gđa Persa se rešila da ne spomene, a gđa Sida ćuti, ili o koječemu govori. »Vidiš, beštije jedne«, misli u sebi gđa Persa, »kako se kapricirala, pa baš ni jedne reči! Ni da se bar pošali da nas pozove posle ručka!

»Vidiš, beštije jedne«, misli u sebi gđa Persa, »kako se kapricirala, pa baš ni jedne reči! Ni da se bar pošali da nas pozove posle ručka!

Valjda smo se o Dositejevim filozofijama razgovarali!... »Koješta me pita!« Vidiš ti nje, mustre jedne! Valjda te neće pitati koliko nam je krmača oprasila!? — Jest, al’ on mi se prdači...

se najpre (očevidno forme radi) neka starinska pesma Tavni luzi i bregovi, kažite meni bjednoj, a posle te pesme i jedne male pauze, začu se iz pop-Spirine bašte — kao kad pevnica pevnici odgovora — i druga strofa one pesme koju je Šaca

« — »Laku noć!« viču s jedne strane. »Laku i blagu!« odgovaraju s druge. — »Zar tako rano? A šteta ovako fajn noć!« — »Ta bilo je razgovora, pa

— Oho! — E, sad gledaj ti samo, molim te, te uncutarije i toga brezobrazluka od jedne aspide, šta se ona usudila da kaže. I ona se našla da mi čuva kuću; ona, i to moju kuću da čuva.

Šta je odmah sledećeg sekunda bilo, doznaćete čitaoci odmah u sledećoj glavi, od jedne sa svima detaljima toga događaja dobro obaveštene gospođe.

Ako moja Jula pođe jedne nedelje brez rukavica... a kud će na ovo vreme i da ih navlači!... Melanija odmah navuče rekavice, da pokaže kako je

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Hleb je za prosjake. A Bekče prosjak nije! Rakiju da mi dâš. Domaćica šta će? Dâ mu. I tako od jedne do druge kuće, napije se.

I to ona jesenska, mutna, krupna kiša. Takve jedne noći, kad se, sem te kiše i gustog mraka, ništa nije videlo zakucaše na našu kapiju noćni čuvari.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba nema mane, samo još preko jedne probe mora proći. Donese se pečenje — dugačak mator zec. Ko će ga tranžirati? Kod gospodara Belkića nije bio običaj,

Svilokosić, kad iz crkve ide, sad prati kući gospođu Micu, sad gospođu Alku, sad je kod jedne na ručku, sad kod druge.

Babonja dođe u varoš, te on s jedne strane za Alku, Marko s druge strane za Micu sklope „amiku”. Tužbe povučene. Pre „amike” je Babonja račun Alki podneo.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

U toliko pre, što sam ja i suviše mali da ulazim u sve one nedokučne i nerazrešljiva zaplete jedne duševne ličnosti koja ima svoj posebni stroj strasti... A možda je opet sve to prosto i pojmljivo.

duž belog druma, kojim je sura i kriva gusenica jednoga puka forsirano žurila podižući i sama veliki oblak prašine s jedne i s druge strane puta. Onda se malo posle, i dok su oficiri mahali nešto rukama i objašnjavali se žustro, ona gusenica.

težih kalibara, stropoštao se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz desetog lovačkog bataljona na koju je pao, ne bi ni ostao živ.

Žalosno zaista. Život čoveka i žene treba da bude život jedne jedine duše, protkan jednim tkivom koji se ne može nikad odvojiti. Tako je ona sve i zamišljala. A sad šta?

— Ubilo bi je, nju bi to ubilo. Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta. — Ne umeš da se braniš, znači kriva si. — Kriva?

dana kad je poslednji zaštitnički odred imao da pređe s one strane, i da napusti poslednju stopu zemlje, ljudstvo jedne poljske baterije ćuteći je ukopavalo četiri svoja oruđa u obalu jedne papratom i niskim žbunjem pokrivene padine.

i da napusti poslednju stopu zemlje, ljudstvo jedne poljske baterije ćuteći je ukopavalo četiri svoja oruđa u obalu jedne papratom i niskim žbunjem pokrivene padine.

Idućeg dana, marševa kolona ovog istog zaštitničkog odreda pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona jedinica što pred njom maršuje, nije smela napustiti do dolaska njezinih prednjih

On se nikad nije mogao setiti ni jedne od onih prvih reči što ih je tada izgovorio buncajući i oblivajući suzama tanku i vrelu ruku koju je ljubio.

— Natašice! — jaukao je Jurišić dok je ona kašljala. — Ili kao da sam bila zaspala jedne noći i u onom monotonom životu sanjala jedan čaroban san, posle koga sam se probudila videla da je iščezao.

To koleno bilo je srce jedne celine. To koleno bilo je srce jedne celine koja se nekad bila raspala, bilo je nada raspalih delova koji su hteli da

To koleno bilo je srce jedne celine. To koleno bilo je srce jedne celine koja se nekad bila raspala, bilo je nada raspalih delova koji su hteli da budu jedno.

Afrika

kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti priliku a da takvome crncu ne stavi do znanja da je od jedne niže rase no što je ona.

Crni došljaci ispeše se uz konopac u lađu. Dugi, bleštavi, njina odeća sastoji se samo iz jedne obojene maramice. Čim se dohvatiše broda rastrčaše se na posao, ne pitajući gde će nalazeći svoja mesta već tradicijom

Ove proste figure, koje bi raščlanjene predstavljale igranje dva koraka s jedne i dva koraka s druge strane, ponavljale su se sad neumorno.

Nešto docnije, počinje igranje onako isto kao u velikoj Mongi; ovde samo pod krovom jedne prostrane kolibe. Oko kolibe i pred njenim ulazom masa crnih koji gledaju igru bilo kroz vrata, bilo kroz rupice na

Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas

Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.

Tišina divljine je apsolutna oko njega. S jedne strane ka dalekome Okeanu mrak i užas džungle, s druge odmah mrak i užas planina Liberije; sa obe strane neprohodnost i

“ Posle velikih dogovaranja, prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će

Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe. Iz kolibe odgovara muškarac dubokim baritonom. N. mu govori bambara: „Donji, doni–sisa–tara!

Po stepenicama, s jedne i druge strane nas, zakačile su se sluge naše i Mejove. Ostatak sveta je gore iznad nas, na tovaru i na našim stvarima

Sve je ugasito i tamno na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal.

To su pravi egipatski mramori, koji su se rašetali ovom stazom. Po karti vidim da smo prešli na zemljište jedne druge kolonije, koja se, prema rekama koje kroz nju teku, zove Visoka ili Gornja Volta.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

mlogo koješta — koje obače iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne strane dugovremena bolest pero iz moji ruku istrgne, s druge pak promenuto zvanije mene za sobom povuče, i nehoteću

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U sobi Engelshofena nije bilo ničega sem jedne sablje konjanika i nekih zarđalih, ogromnih, ključeva. Na okrečenim, debelim, zidovima bilo je puno paukova.

“ Zgrada u kojoj je feldmaršal‑lajtnant barun fon Engelshofen stanovao, bila je okrenuta varoši samo sa jedne strane. Sa te strane to je bila raskošna fasada, u baroknom stilu, kao da je bila preneta, na točkovima, iz Beča.

Obično bi imao kosu osedelu. Oni, koje bi zatvorili tamo, počeli bi, već posle jedne noći u zatvoru, da lupaju u vrata, da zovu profoza, da kukaju i leleču.

Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice. U mislima je video sebe, kako stoji pred Garsulijem, koji se šepuri, i kako se niko ne

Kad je senator dao odobrenje, provodadžije su bili udesili da je Pavle sretne u Petrovaradinu, kod jedne stare rođake senatora Stritceskog, u jednoj oficirskoj kući, sa čijih se prozora moglo dogledati daleko, uz Dunav, i

Ona se spotače i to ga kao razveseli i osmehnu se. Učtivo je dovede do jedne stolice i ona sede. Provodadžije onda – jedan stari major i njegova žena – počeše da se šetaju, gore‑dole, po sobi, da

da bude ljubazan prema njoj, kao što se maze sirote rođake, a ta stara devojka, koja je bila nevina, pokaza sve crte jedne stidljive, ali vrlo strasne, mlade žene.

Kad bi Isakoviči išli u lov, u svoju Rumu i Hrtkovce, Pavlova žena je ostajala kod kuće i provodila vreme u pripremi jedne raskošne kolevke. Uostalom, ona nije marila, ni pre, da jaše.

Taj forpost, na ruševinama jedne turske karaule, bio je opkoljen rovovima, punim vode, a u njemu je bilo mesta samo za jedan top, jednog oficira i

je sve to posmatrao iz svoje kuće, koja je bila slupana, na brzu ruku, od naboja, pri ulazu u Mahalu, na zgarištu jedne, turske, karaule, od koje behu preostali samo, turski, dimnjaci.

Grozdina nije sebe smatrala ni malo gorom od tih senatorskih ćerki, pa joj je taj ženski savez udvoje, protiv nje jedne, bio dozlogrdio. U familiji, Trifunova žena nije bila dobro ni sa Petrom.

Pavle tada vide da su zastali u blizini jedne stražare slavonskih vojnika, kraj vrbaka, koje je osvetljavala vatra. Vide i nepomične, sapete konje, malo dalje, kao

Teodosije - ŽITIJA

I svakoga od blagorodnih prema uzrastu, prema vernosti i prema časti darovaše samodršci, s jedne strane zato što je jedan ostavljao vlast, a s druge strane što je drugi primao. Sve su naslađivali, veselili i gostili.

Unutra u manastiru sazidaše mnoge palate dvospratne i trospratne, jedne u ime oca, a druge u ime sina. Nasadiše mnoge vinograde, i trpezariju raširiše I oslikaše, i metohije izmoli še od

I jedne od tih noći javi mu se prepodobni Simeon čudesno, hodeći sa nekima svetlim, preslavno ukrašen neiskazanim lepotama, i s

zbog mnogih grehova mojih ne smem da se udostojim da budem tvoj brat, smiluj se na sebe i na nas zajedno rođene i iz jedne utrobe materinske.

Ali episkop treba da je bez poroka, muž jedne u Gospodu zakonite žene, trezven, celomudren, pobožan, stranoljubac, učiteljan, ne pijanac već smotren, ne neozbiljan, ne

i dragim kamenjem i biserom ukrašene i ostale crkvene sasude, mnoge svete mošti, sve ovo popisavši zapovedi da se jedne odnesu u Arhiepiskopiju, a druge u Studenicu.

A ona reče: „Kako hoćeš, gospodaru! I ustadoše, te otidoše u drugi kraj, koji se zove Altin, i tamo, opet blizu jedne crkve svetoga i vrhovnog apostola Petra, u podvigu posta življahu.

A sestra njegova, osetivši, kolibu bez ičega ostavi i za njim pođe. I došavši do jedne gore visoke što se nalazi kraj grada Prizrena, više sela po imenu Koriša, na toj gori zastadoše da se odmore od

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

koje su dali ljudi raznih generacija o nekoj narodnoj grupi mogu da budu vrlo raznoliki, jer su u pojedinim vremenima jedne ili druge osobine došle do intenzivnog izražaja.

Lakše je tačno odrediti psihičke osobine jedne etničke grupe kad se poznaju sve grupe, nego li kad se ograničimo na studije samo jedne, sasvim male grupe.

odrediti psihičke osobine jedne etničke grupe kad se poznaju sve grupe, nego li kad se ograničimo na studije samo jedne, sasvim male grupe.

mogu izvesti psihičke osobine čak i bez dodira sa narodnim masama, pomoću etnoloških i antropogeografskih podataka s jedne i istorijskih podataka s druge strane.

Slovenima koji su na geografskom položaju, najopasnijem što može biti gde su imali da se odupiru turskom nadiranju s jedne i nemačkom i madžarskom s druge strane.

Ima prostranih oblasti gde srpske i bugarske osobine prodiru jedne u druge i stapaju se, kao u pravoj Makedoniji (južno od Velesa) i u šopskoj oblasti između Timoka i Iskra.

To je prekada. Najveća je briga jedne porodice da ima naslednika koji će naslediti i održavati slavu. Nesreća je biti ugasnik, bez muškog poroda.

svoj život za moralne ideje i plemenite pokrete; utiču zarazno na okolinu i na ljude manje jakog temperamenta: silinom jedne povuku, druge ućutkaju.

je najbolji predstavnik svih dinarskih psihičkih osobina, a u južnom varijetetu su one neravnomerno razvijene: jedne pojačane do maksimuma, druge oslabele ili preinačene; osim toga su psihičke osobine unekoliko različne i u pojedinim

Kod njih se zapaža težnja za stvaranjem družina i udružuju se u svim prilikama. Odnosi između članova jedne družine su srdačni. Za vreme ustanka 1804. godine pobunjeni seljaci su formirali družine po krajevima iz kojih su bili.

“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge osobine Šumadinaca: vedrine i veselosti, koje su se ispoljavale u toku celog XIX veka i do naših dana.

u isti mah njihove zajedničke osobine i razliku između njih, govorićemo o onim erskim grupama koje se najvše razlikuju jedne od drugih: o starovlaškoj grupi koju čine prave Ere, o grupi dinarskih plemena i o Ličanima u južnoj Hrvatskoj.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

napisani su uz pomoć Tošina dnevnika, koji je pronađen iza pseće kućice čuvenog buvolovca Žuće, pod samom krošnjom jedne trešnje. Na trešnjinom stablu poznavao se otisak oštrih kandži.

Ništa mi se ne sviđa, pravi mačji kašalj. Ne vrijedi jedne čestite koske! U mravinjak s piscem!

Ulice opustješe. Kamenitom kaldrmom jurila su samo dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada.

Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu plašljivo pseće cvilenje: — Jaoooj, ko je to?

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne

danas Na trepavici neznani Dve muve peska sutra U ušima gluhote Dve vesele jamice sutra Na obrazima dana Dve žrtve jedne sitne šale Neslane šale bez šaljivca Gledaju se tupo Sapima se hladnim gledaju Govore iz trbuha Govore u

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE (pružajući mu ruku): Računam na vašu diskreciju. (Seti se i trgne ruku.) Čekajte, setio sam se ovog časa jedne velike usluge, koju biste mi mogli učiniti. LjUBOMIR: Molim!

MARIĆ: Biću vam zahvalan. SPASOJE: Vi ste, gospodine, agent i eksponent jedne anarhističke organizacije kojoj je cilj: rušenje države, rušenje društva i društvenog poretka.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Dva metra ispod mene s jedne strane bile su natrule daske skele pune eksera s druge strane voda. Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj

Pomislih kako bi bilo da sada uđem i u katoličku crkvu, ali mi se nešto nije dalo. Na prilazu jedne, od ulice zrakasto poređanih oko trga koji je neko iz vica, čega li, nazvao Pogača - videh Atamana kako se približava

- Koliko još ima? - dolete jedna ceduljica, a Saša Albreht pokaza sve prste jedne ruke, a na drugoj savi dva. Pogledah na svoj sat, ali taj kao i uvek nije radio tačno.

Šta, šta si rekao? Ništa. Kupi nove uši, Rašo Vojvodiću. Nove uši? Bože dragi, Tomo! Uzeću i za tebe jedne. Ima na klanici kakvih hoćeš. Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši? Prekinite o ušima, budale!

Rašida je uporno pokušavala da propliva bar ispod jedne duge koju je napravila. — Probaj i ti! Tako će nam se ispuniti sve želje — nagovarala me je.

rekla je jedna od onih dveju, mislim ona čija je ofarbana kosa podrastala, tako da joj je glava bila šarena kao glave jedne vrste barskih ptica kojima sam zaboravio ime. Odgovorih da nije. One rekoše da u tome, ipak, nečega mora biti.

Bože! Bože! Bilo je svečano do ludila. Rašida je stajala mirno kao vojnik, ukočeno buljeći preda se. S jedne strane stajao je njen otac, s druge brat. Ludi ste ako mislite da sam imao petlju da joj priđem.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

na desnoj ruci, veliki zlatan prsten, u sredini veliki crven „karnijol”, a na njemu izrezano sidro, „kotva”, pa s jedne strane pismo S., s druge pismo K., znači „Sofronije Kirić“.

Tako u razgovoru dođu do jedne varoši, već se toronji vide. To je Košica. Tu će stati dobro odmoriti se. Priprave prvo i prvo „provijant”, jer je u

Gospodar Sofra pozove ga jedne nedelje na ručak. Na ručku se lepo ponaša. Frajla Lenka učtivo ga poslužuje, ali je ozbiljna.

Gospodar Sofra dopusti. Kako ne, kad tako otvoreno moli! Profit, jedne nedelje tako na ručak pozvat, posle ručka za stolom duže sedi, gospodar Sofra ga zadržava.

Ako je u pozorištu, na balu, na majalesu, — sve sa damama. U muškom društvu, gde nije bilo ni jedne dame, nije se dugo bavio.

U ćošku je jedna mala tribina, na koju se penje malim lestvama. Tu je već i banda, ili orkestar. Jedne hegede, po nuždi i „prim” i „kontra”, jedan „Flüglhorn”, jedan „piccolo”, jedna „bastrompeta” i, za kompletiranje,

Badava se žure Kriblerka i Hauerka, zadocnile su. U odlasku one tri su pobedu održale. Jedne u početku, druge na kraju, — opet je ravnoteža u rangu održana. No baš zato se ne žuri Polačekovima. Oni ostaju.

Odmah okrene Košici leđa. Sad ode u Đur. Gde god se pojavi, svud dobar utisak učini. Nema jedne koja ne bi za njega pošla.

agio) — veća vrednost jedne vrste novca, višak, doplata; razlika između nominalne i kursne vrednosti ajsliban (nem. Eіsenbahn) — železnica, voz

) — pokretno i nepokretno imanje devalvacija (lat. de-valvatіo) smanjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca dezertirati (fr. déserter) — napustiti vojsku, pobeći iz vojske deližans, diližans (fr.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Dok su ga sluge sa jedne strane dizale u sedlo, na konja, koji se vrteo preplašen šarenilom, dotle su dve sluge sa druge strane pritezale

Mirno, tepajući joj i pevajući kroz nos, štucajući glasno celim putem. Dugo mu je trebalo da prevali put, od jedne krčme u donjoj varoši gde je bio ukrao živinče, do poslednjih kuća blizu logora.

da se istutnje oko crkvenih obreda, patrijarha, pričešća, krštenja, vaskrsenja, o čemu obojica, zajedno, nisu rekli ni jedne pametne reči. Kakve sve gluposti nisu govorili na račun latinskog klira!

Svojim krovom od greda, što beše skinut sa jedne velike žitarice, nabijena zemljom, nadvisila je bila sve staje i obore u okolini, pa se činjaše kao neka prepotopska

Sa jedne strane vidik je bio pun vode i mokrih ostrva, nad kojima su beleli se minareti i bedemi Beograda, u bledoplavom nebu.

Htela je, prosto, da je uzme silom. Jer gospoža Dafina, dete čitave jedne lađe pune trgovaca i srebroljubaca, znala je vrlo dobro o čemu se radi. Njoj se nije žurilo.

Kod mostova ih je delio u dva tabora i lično ih vodio jedne protiv drugih, tako da ih na mostu pomeša i zbrka, vrteći se besno na konju, među bleštećim handžarima, u dimu od

Slušahu svirku za koju ne mogahu da nađu razloga, jer je dopirala iz zidova. Na vrhu jedne kuće, jednog ponedeonika, na krovu, ugledaše, kao živog, jednog kovača od gvožđa, koji je gvozdenim rukama dizao čekić

Tek kada i veterane iz turskih ratova počeše seljaci donositi mrtve pijane, i kad i njegove sluge Arkadija, jedne noći nesta, te ga nađoše tek treći dan, obučenog u bezbroj sukanja, Isakovič se opet predomisli.

kraju sa nekim belim stubovima, oni se rashladiše vetrom koji se jedva osećao, prijatan i lak, i nebom što beše celo jedne boje, blage i vodnjikave.

novaca, jer su ga pljačkali, pri nabavkama, a za vreme primirja počeše im vešati vojnike uhvaćene pri krađi ma samo i jedne jedine glavice kupusa u polju.

Grad Sv. Luja bio je na ravnici, sav obrastao biljem, zazidan duboko u baruštinama. Sa jedne strane branio ga je široki tok Rajne i jedan rukavac, a sa druge, tvrdi bedemi i skriveni jarkovi, puni vode.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

roditelja za život novorođenčeta koje je na rođenju veoma mnogo ugroženo delovanjem stvarnih i nestvarnih opasnosti, s jedne, ali, ništa manje, i ljubav prema porodu i briga za dobrobit deteta koje počinje svoj neizvestan životni put, s druge

Iz ovih i drugih primera jasno je da postoji neka mistična veza između košuljice i njene sudbine, s jedne, i deteta i njegove sudbine, s druge strane.

“⁵⁴ Kod određivanja vremena krštenja očigledno postoje dve suprotne tendencije: da se dete što pre uvede u veru, s jedne strane, i da se krštenje što duže odloži, s druge.

). A ona je još trideset i tri dana neka ostane čisteći se od krvi; ni jedne svete stvari da se ne dodjeva i u svetinju da ne ide dok se ne navrše dani čišćenja njezina.

„kad žena mora odbiti dijete od sise, čara ovako: u onaj dan, u koji je dijete rodila, sjede — uzevši jaje i žlicu — s jedne strane, a dijete premetne s druge strane kućnoga praga; pa ga, onako pro praga, stane dojiti.

“⁵⁸ Da bi zubi bili tvrdi, snažni i beli vrše se brojne vradžbine, s jedne, i strogo se poštuju mnoge magijske zabrane, s druge strane.

¹ U đevđelijskoj kazi, momačko odelo se znatno razlikuje od detinjeg, s jedne strane, i odela oženjenih ljudi, s druge. U odnosu na odelo oženjenog, momačko je skrojeno bolje, ono je od lepšeg

jednostavan retorički ukras govornog iskaza ili kao zdravorazumska poluistina, već kao sažet, pažnje vredan tekst od jedne rečenice. Lingvistička i semantička analiza poslovice razotkrile su njenu unutrašnju strukturu.

) Krsno ime, glavna srpska slava, predstavlja pomen mitskog pretka jedne porodice.¹⁰ Dabog (hromi vuk), vrhovni nacionalni Bog (mrtvih), ima svog predstavnika u kumu (zemaljsko oličenje

Kada doraste do devojke, ona, s jedne strane, ima veće obaveze nego muško dete a manje slobode, ali, s druge, tada je relativno zaštićena u svom porodičnom

patrijarhalnoj kulturi neosporni autoritet i uzor za identifikaciju dece, postoji bitna razlika u odnosu majke, s jedne, i oca, s druge strane, prema deci.

Koliko je dete snažno vezano za više različitih ljudi u kući, izvanredno svedoči ovaj karakterističan primer. Prilikom jedne deobe zadruge u leskovačkoj Moravi, izvesni Ilija Milošević je, kao dete, svog oca upitao: „A ja kome ću da pripadnem?

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Onaj deo koji zovu ranfla mirisao je na »gerlen« jedne mlade dame; prednja strana — na trule daske jednog splava na Adi Ciganliji, kada se spava potrbuške.

Ovako — ništa. Da sam samo znao! 1950. U moje vreme četrnaestogodišnjaci su imali samo dva para pantalona: jedne kratke, za leto, i jedne, koje su se zvale »pumparice« — za zimu.

1950. U moje vreme četrnaestogodišnjaci su imali samo dva para pantalona: jedne kratke, za leto, i jedne, koje su se zvale »pumparice« — za zimu. »Pumparice« su se uvlačile u bele vunene čarape i izgledale su vrlo smešno.

I tako, već smo se pretvorili u društvance muških osobenjaka kada jedne avgustovske noći slučajno dovedoh Veru. Bila je daktilografkinja prve klase i prekucavala besplatno moje žvrljotine.

Nedelom u tri Kosovska ulica je za mene najlepši i najtužniji predeo na svetu, zbog jednog mladog čoveka i jedne mlade žene, koji dovode svoju decu u Kinoteku. Ako se ne vide pred ulazom, traže se očima po dvorani.

Sve naše ljubavi rođene su tamo, na đubretu, i sve do jedne imaju ukus otpadaka i 6ojy onih zajedničkih stanova iznad nas, onih gore zavađenih stanara, malih smrdljivih gnezda u

Odlazio sam da ga gledam kako se muva po pozornici. Jedne noći uvukoh se na galeriju i videh ga kako u nekom baletu (ne sećam se više kako se zvala ta predstava svaki balet

Neko vreme sam razgledao fotografije striptizeta, a onda zalutah u hodnicima i najzad pronađoh mali aperitiv-bar. Sa jedne strane mi je stajao neki kratko podšišani Amerikanac, sa desne takođe kratko podšišani Rus.

Slušala ga je pažljivo. Oh, kako sredovečni muškarci vole da ih slušaju! Evo, dakle, jednog čoveka koji ima sve, i jedne devojke koja nema ništa. Nije ni primetio da se već pri kraju predjela zaljubio u svoju gošću.

Osluškivao je avetinjsko kreštanje barskih ptica, tražeći na francuskom potrebnu reč za ševar. Seti se i jedne noći na zavejanom Kalemegdanu, gde se očajnički opraštao i ljubio s Vanom, oslonjen leđima na zid Rimskog bunara.

Pitao se šta ljudi nalaze u običnom smenjivanju dve godine —jedne koja je bila prilično gadna i druge koja nije obećavala ništa dobro.

Ljudima bi dojadila neudobna vožnja u mračno jutro kad ih trolejbus odvozi na posao, pa bi bes provalio branu zbog jedne jedine reči ili samo nekog pokreta.

Matavulj, Simo - USKOK

Milica, s djetetom u naručju, sjede pred oca i reče: — Zar baš ni jedne riječi nemade, tajko, do sada za tvoga dragića, a toliko si se radovao što ćeš mu dati jabuku!

Tek što se zajedno uputismo na treći juriš, a ozdo se krenu s jedne strane vladika sa svom našom vojskom, s druge strane Vjazemski sa svojom. Osvojismo veliki šanac s deset topova.

počeše tobože prodirati, a mi se počesmo širiti oko njih, dok odjednom, oko podne, svi složno sa sviju strana, osim jedne, za njima, ne udarismo na njih.

kujna bješe u zasebnoj zgradici, u njekom malom dvorištu, koje se nalazilo na boku starije zgrade, i koje zahvataše, s jedne strane, bedemčić, podignut radi odbrane, a s druge, jedan dio zida novije zgrade.

U ćelijama koje bjehu otvorene, Janko vidje starinskoga oružja. Kad tako stajaše na pragu jedne ćelije, dođoše dva đaka, Murat i jedan mališa.

Medik i pristav stigoše u ručano doba. Medik odmah pregleda ranu; dugo je pipao i trljao ranjeno stegno, pa izvadi iz jedne male torbe stijenjak, koji lagano uprede, pa iz jedne kutije izvadi na prstu žut melem i njim namaza fitilj.

pregleda ranu; dugo je pipao i trljao ranjeno stegno, pa izvadi iz jedne male torbe stijenjak, koji lagano uprede, pa iz jedne kutije izvadi na prstu žut melem i njim namaza fitilj.

“ — Ne valaj, ni riječi jedne, no se nasmijah i obrnuh mu pleći, te posjekoh prvo drvo koje mi se učini zgodno. Bješe se već smirilo sunce.

i brastvo, a pribio se na tuđe, radi žene, koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh i svoje krsne svijeće radi jedne ženske glave, e onda bi bila bruka dovijeka i njemu i nama. Ali nije tako!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

ŽENA: Ja znam, drugo nisi ni naučio nego psovati i tući. MUŽ: Dosta! ŽENA: A zašto dosta? Zbog jedne tričave kape da se moramo svađati. MUŽ: Dosta, kad ti kažem! ŽENA: Neću da ćutim, znaš!

) Jošt mi ni kapu nije kupio. MATI: To je lepo! To je čovek! Ja kad se s mojim tučem, bar znam zašto; a on zbog jedne tričave kape. MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde? MATI: Šta ću?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

IZ DETINjSTVA 70 DETE U LUKIĆEVOJ POEZIJI 91 DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA 97 OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA 112 HILjADU LjUBAVI JEDNE PRINCEZE 115 RIME LjUBIVOJA RŠUMOVIĆA 118 ERIĆEVA GRUŽA 123 ROBINSON 126 ONO ŠTO NIKAD ZABORAVITI NEĆU 129 PISMO

Dva su objašnjenja takvog odnosa: odveć smo obuzeti onim što je nesumnjivo i opipljivo, s jedne strane, a, s druge, uvek je bilo lakše govoriti o prividnom sadržaju književnog dela no o tajnim izvorištima lepote.

značajna, a nepredviđena i nepredvidljiva dela dozvoljavaju mogućnost zasnivanja teoretskih pretpostavki jednog stila, jedne izražajne osobenosti — reč žanr čini mi se prejaka i neodgovarajuća.

”5 Presuda se čini dobro zasnovana. Ona odbacuje mogućnost postojanja jedne umetnosti koja se na silu, iz sebi tuđih razloga, ograničava i pojednostavljuje, u želji da se približi određenom

Nije li im obraćanje deci bio dobar izgovor da se oslobode jedne napetosti, jednog pritiska, i da neodgovarajuće obaveze prema najvišem umetničkom idealu zamene povoljnijom

On može da pođe od jedne uporne misli, od ubeđenja, od vaspitne namere, od moralnog osećanja, kojima je opsednut, i da otuda izvuče nadahnuće za

Navike najčešće stiče ako se isključivo usmeri prema detetu-čitaocu. Dečji pesnik se isključuje iz jedne prenaporne igre da bi bio bliži sebi i svojoj vokaciji; ali se ponovo, bespovratno gubi ako se, naknadno, snađe kao

Izvan nje, taj svet postoji kao sporedna funkcija jedne više, utvrđene ili neutvrđene, dostupne ili nedostižne svrhe. U dečjoj pesmi on pokazuje svoj unutrašnji, iracionalni,

Znalci su od početka sumnjali u opravdanost negovanja jedne podvrste književnog stvaralaštva koja se namenjuje poglavito deci.

Pravih dečjih pisaca vrlo je malo. Njihovo obraćanje deci ima smisao jedne formalne pogodbe. Za njih je igra dobijena ili izgubljena pre nego što se dete kao čitalac u nju uključi.

Ti su stihovi postali refleksne reakcije, lirske aksiome jednog jezika, opšta mesta jedne duhovne zajednice. Zmaj je sredio i iskazao ono što je, kao slika, melodija i ritam, kao iskustvo i osećanje, bilo

usmerenjima, Zmaj je uzorni dečji pesnik i u dobrom i u lošem smislu reči: rob pedagogije i brižni poučavalac s jedne strane, strasni pobornik igre i slobode s druge.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Mađaron jedan! ZELENIĆKA: Razvratan Srbin! LEPRŠIĆ: Koji nema jedne iskre rodoljubija u sebi. GAVRILOVIĆ: O rodoljupci, rodoljupci, idem pripovediti svetu šta ste radili, da vidim oće li

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

srpske književnosti i kakvi mi se čine pojedini srpski pisci, u njihovoj književnoj osobenosti i kao sastavni delovi jedne književno-istorijske celine, — ovde je izneto, na osnovu razloga, sa uverenjem i iskrenošću.

u uskom krugu crkvenih ljudi, obrazovanih plemića i bogatih trgovaca, stajala je van narodnog života i činila utisak jedne velike staklene bašte.

novim duhom, proširivala vidik svojih ideja, dok se na kraju veka, sa Dositejem Obradovićem, nije uspela na visinu jedne svetovne, narodne i moderne književnosti.

koje su uvek veštačke i nepotpune, ima svojih nedostataka, ali ona je u stanju da dâ predstavu razvoja književnosti kao jedne prirodne celine.

im više kao konfesiji no kao narodu, i u novoj otadžbini organizovali su se kao celina na verskom temelju, gotovo u vidu jedne teokratije.

U Beču se najzad uvidelo da se mora popuštati tolikim navaljivanjima i uvidelo da osnivanje jedne srpske štamparije u monarhiji znači prekidanje duhovne veze između pravoslavnih Srba i Rusije i sprečavanje da znatne

Zatim, nikakva školska reforma, koja se započinjala na širokoj osnovici, nije se mogla zamisliti bez jedne štamparije koja bi štampala udžbenike.

knjižar Josif Lorenc fon Kurcbek dobije nalog da se sa munkačkim unijatskim biskupom sporazume o podizanju jedne »ilirske« štamparije u Beču. 1769.

Zbog svojih veza sa Vlaškom i Rusijom, zbog manifesta o stvaranju jedne velike ilirske države, on se učinio sumnjiv onima koji su ga ranije podržavali.

Kao i u celoj Austriji, tako se i srpsko društvo podelilo na dva dela: na jedne koji su odobravali njegove crkvene reforme i na druge koji su bili protiv njih.

godine srpsko osećanje je ograničeno samo na pravoslavne Srbe u Ugarskoj, i nacija je više jedna veroispovest jedne ograničene pokrajine. Dositej Obradović iz osnova menja to usko i nazadno shvatanje.

uzela razmere jedne velike nacionalne proslave, i njegov spomen proslavljen kao ničiji dosada. Za svoje suvremenike i neposredne sledbenike

Milićević, Vuk - Bespuće

stari gosti kavane, zavaljeni, zaklonjeni novinama koje su prošarane praznim, konfiskovanim stupcima; kadgod se, s jedne strane, začuje kratka, vatrena đačka svađa i utiša se; zvekne koja sablja i zazvekću mamuze; od vremena na vrijeme,

Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu, obilazeći lokve vode i gomile blata koje se zgrtalo; žene pokazivale donje suknje, uprskane blatom.

Začas se oglasiše zvona s drugih crkava; nesložno, glasovi se sudarali i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju velikih zvona i plačno se ponovo isticala.

bila je puna njezinih suza; jecaj se osjećao i titrao u vazduhu, upio se u zidove, dolazio s vjetrom; ta užasna nesreća jedne matere zavijala je u crno sve oko sebe svojim jadom i kukanjem.

mlinove, nosi lišće, klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i

ljudi se glasno pozdravljali, zastajkivali, smijali se i dobacivali dosjetke; žene bacale poglede, osmjehe, zagledale jedne drugima haljine i ogledale se u izlozima; sredinom ulice prolažaše jedna gomila zidarskih radnika punih kreča po

oštar i jak miris vode i burkanje valova; negdje u daljini sijao se jedan srp vode; odnekud iz polja dolazili odlomci jedne snažne pjesme koju su pjevali čvrsti i oštri glasovi žetelaca, pjesme grube i vrele kao i sunce koje ih prži, pod

ne može da se snađe, kad nema snage da se traži ni smjelosti da se drži, kad ga je ukočila i skamenila memla i čama jedne plitke sredine, on se osjećao tako sam, odvojen od svega, kao u jednoj strašnoj beskrajnoj pustinji bez horizonta.

da i ona voli svoje obale koje vječno obdjelavaju njezini potišteni unuci, da bi ona možda drukčije tekla, kad ne bi, jedne godine, čula udaranje srpova i pjesmu žetelaca. Ko zna . . .

zlatunjavoj kosi; lice duguljasto sa finom bijelom puti koja se pokadgod zarumeni, sa dosta običnah poteza, ali punih jedne blage nježnosti: tek malo zamišljenosti koja se trenutno javlja iz njezinih očiju, daje licu više izražaja.

koji se kvase i gube u nemirnim lokvama žute, blatnjave vode koja zalijeva kaljave drumove; bilo je u tome svemu mnogo jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko mrtve

“ I u mrtvoj noći bez života i kretanja, on neprestano mišljaše na nju i na njezine riječi. On se prevrtaše s jedne strane na drugu i ne mogaše da zaspi. Ona sigurno još plače, mišljaše on. Ona kaže da je nesrećna.

Sremac, Stevan - PROZA

Kad je doznao, on se iselio od Riste puškara, i mesto jedne stalne i glavne kancelarije, imao je nekoliko filijala po onim mehanama gde seljaci svraćaju.

tako širokih grudi da je trpela najneslanije šale, tim pre što se već na njih navikla, jer ih već skoro sedam godina jedne iste čuje iz njegovih usta. Tu bi se do osam časova, do kancelarijskog vremena, razgovarao s društvom.

— U šta igramo, Švabo? — pita ga Jova. — Sa jedna kafa! — veli Švaba. — E pa plati, Švabo, kafu, pa uzmi jedne stare karte, pa se uči sa tvojom Švabicom, gospoja Katikom, pa kad dobro naučiš, a ti onda dođi, pa se nećeš brukati!

Gospodin okružni načelnik, koji je počasni član Poljoprivrednog društva, iako ni jedne saksije s cvećem nema u kući, dobio je pedeset komada, i Jova je kao čovek kome književnost naša (a naročito

Maksim je imao vrlo lep običaj. Rano je ranio, držeći se propisa jedne higijene koju je kao blagodejanac dobio. Ustao bi rano, pa bi se prošetao po okolini. To mu je prijalo.

nacionalne razlike; gledaju da svi budu svetski građani, da se zbog vere i narodnosti ne mrze; — a vi ovde, jedne vere, jednoga naroda sinovi, — napravili Kosovo!

Čisto čovek ne bi verovao da su to one iste oči koje su maločas onako krvnički jedne u druge gledale. Izmiriše se, ali vidljiva znaka tome izmirenju ne mogahu dati, jer Mickov sin zakloni brzo šačicom nos

od jeleka vazda Švajcarska i njen ustav, a ispod jeleka varoški prsluk, opasan tankom tkanicom, za kojom zadevene behu jedne dvojnice, malo kraće od učitelja, a tanke kao učiteljeve noge, koje se lepo provide kroz tanko srpsko platno.

Radičević, Branko - PESME

sve sama prašina, S njom se titra pod nebom vetrina. Sve već stene smrska i rasturi, Osim jedne, toj se sad požuri, — Grdna, brate, beše stena ova, A u njojzi grdna rupetina, A u rupi jedna grdna sova, A u sove

Ja od čete bejah ponajprvi, A vas crven od turačke krvi, Kad gle na me jedne junačine Kao kakve mutne oblačine: „Stani“, viknu, „stani, kopilane, Grdne si mi udario rane, Puno si mi drugova

Još iz puške jedne udari me, Jošte jednom ljuto obrani me, Ispade mi britki nož iz ruke, Vas ti klonuh, — jao moje muke!

pesme dojim, Ceo dugi danak pojim, Truda meni nije žao, Perivoj sam podigao, Mlogi cvetovi tu kruže Lepotu od jedne ruže — Ta si, mila, ti!

PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM Oj vladiko, Crnoj Gori glavo, Naša diko, naša velja slavo! Evo tebe jedne knjige bele, Čeda mila moje krvce vrele, — Krvca vrela, a čedo nestašno, Na veselje svako je popašno, A duša mu i

7. Pet udari posle podne, Skoro prazna crkva sveta, Nuto jedne mome zgodne De u crkvu pravo šeta; Ode klupi, tuna kleče, Prekrsti se, šta l' je peče? 8.

“ 3. Svet se strča, slušat stade, Svi se dive, svi se čude, Jer ne znaše to do sade, Ali eto jedne lude, Među lonce štapom naže, Da i zdrucka, da i smaže. 4.

83. Ja bi barem delâ tako, A sunašcu što god drago; Jedne ćudi nije svako, Svako ima svoje blago, Što taj kudi, oni fali, De s' taj smeje, oni žali. 84.

Stoji greben, gle ga samo! Jedva traga od travice, I dva cvetka stoje tamo, Kano do dve sirotice, Ma eto im jedne druge, Naše mome, naše tuge.

s' skrio, Glednu danku na visini, Poslednji se njemu čini; Pa ka zemlji spusti oči, Onda jednom stazom kroči, Pored jedne stene savi, Dva-tri kroka pa s' ustavi. Grob pred njime, oh čij' li je?

Ja od čete beja ponajprvi, A vas crven od zlotvorske krvi, Kad al' eto jedne junačine, Kao kake mutne oblačine. „Stani, stani, ti momče zeleno!

Dim i para kâ nebom oblaci, Zveka, cika padaju junaci, — Ali neću pričat ko tu pade, Ko mu ranu samrtnu zadade. Jedne jade moram vaistinu Štono Srbin učinio dinu: Ta staroga mislim Ćejvan agu Što mu Gojko salomio snagu; dok je dina

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije. Jedne godine i naša kuća dobi sat.

i potpasana, ljubi se s djedom i utješno prorokuje: — Brzo ćemo se mi opet sresti, pobratime, okrugla je zemlja. Jedne godine tako, rastajući se s djedom, on mu pruži povelik izlizan džepni sat.

bijelca, ali besplatnom modelu nije red u zube gledati — mrmljao je on, kritički mjereći dobrodušno grmečko kljuse. Jedne godine, o Miholjdanu, našoj slavi, nađoše se zajedno kod nas u gostima slikar bradonja, Petrak samardžija i djedov rođak

Na njegovo iznenađenje, djed je odmah pristao, i jedne nedjelje evo ti njih dvojice uz kamenit put, pravo djevojčinoj kući.

I naša kuća uvijek je imala poneku znamenitost. Tek bi jedne nestalo, a već preko noći bi je zamijenila neka druga. Najstarija koju pamtim iz djetinjstva bio je jedan slijepi stari

U ljeto, jedne čiste ivanjdanske večeri, našeg konja nestade s obližnjeg pašnjaka podno same naše kuće. U početku se niko naročito ne

stariji i mudriji od Kolumba, Tesle i barutnih izumitelja, dani kad smo bili vrlo smjeli i bezgranično bogati. Jedne od tih godina, na prvi pogled slučajno, ja i moj rođak otkrili smo tavan ujakove kuće.

— Kud će kuga neg u svoj rod! S jedne strane, o desnuju, stoji mi intendant Aćim, inače moj tetak, a s lijeve intendant Vačkonja, koga u čelo i u torbak zna

Iza niske kamene ograde pred džamijom, Mikanov brat Jovaš prepucava se s grupom ustaša koji ga gađaju kroz prozor jedne prizemnice opkoljene rijetkim šljivikom.

U napola porušenu kuću, u kojoj se smjestio štab jedne od krajiških brigada, kroz otvor u provaljenu zidu provlači se dugački komandir Mikan, a sve uz put psuje i zamuckuje:

Čekaj, da vas vidim danas na Vrbasu, kad ste toliki junaci, maconje jedne dezerterske! — Vidi ga, kako zna lijepo ružiti, čisto čovjeku milo slušati — pohvali ga četno spadalo.

Jedino mu, jedne kasne večeri, neki pijan pilot, Bosanac, pokaza mračne krvave oči i proškrguta: — Nekad smo bili nebeski orlovi, a

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Kad bude gotov, Dimitrija gologlav, onako nakarađen, skačući s jedne na drugu nogu, vraća se Todi i pokazuje joj svoju nakarađeno ošišanu glavu.

Posle jedne takve noći, kad ustadoh opet bunovan i zlovoljan, mati mi donese doručak, i onda sede sproću mene s pletivom.

— Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se. I nesigurnim koracima, upadajući s jedne i s druge strane međe, ukaza se visoka, protegljasta prilika, takođe s fenjerom i motikom. — ’Bro veče! Radite li?

Ali jedne jeseni, uveče, rekoše joj da se lepo obuče i nakiti. Zatim iziđe Stojanov otac, uze je za ruku i uvede u gostinsku sobu

Pa kad sve to počne da se tiska, gura, pretiče jedno drugo, onda ni kokoš ne bi mogla da prođe s jedne na drugu stranu, a kamoli čovek.

Čak do mene dopire njegov istrošen, ali još topao glas i poslednje reči jedne te iste pesme mu: A ja sam ti, Leno, bolan, bolan — nrebolan! A krckanje tovara na drumu sve jače.

No jedne večeri odoh. Prolazim ulicom, pa sve mrtvo. Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svet

Kostić, Laza - PESME

Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir! Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'!

” diže ruke te sa zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso, njivo divna, na tebe sam sada kivna!

Pa sve zbog jedne žene! Žene zar? — U tamnici junaka sviju car, i glava, snaga, nada roda svog i božji narod i u njemu bog. U tamnici?

on je slep, i tamnica mu celi beli svet, i tamnica mu ljubavni mu jad; al' tamnice bi sve te podnô rad, da nije jedne što mu pije krv: da nije narod Fulišćanom strv; tu tamnicu, taj okov da je strest, krivice svoje nemilosnu svest!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

već treba misliti i riječi namještati (ali opet ne po svome vkusu, nego po svojstvu srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati.

u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika, puna isječenijeh ljudi.

Kad tamo al' ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava.

Malo vreme za tim prođe, al' eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćer, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda

Odavde nema do njih više od po dana hoda. Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.

On uzme od nje jednu dlaku, pa je pusti. Opet tako idući preko jedne planine, nađe kurjaka gde se uhvatio u gvožđa. I kurjak kad ga vidi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me, ja

TRI ČUDA Bio tako jedan mladić, pa jedne noći usnio nekakvu djevojku, lijepu kao vilu, čak iz druge nekakve carevine.

Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinograd.

Miloš i Divonja putujući kroz šumu dođu do jedne pećine i namisle da se tu stane. Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je išao svaki dan na pašu.

Oni sad ugode onijem tragom, pa za njim. Išli oni tako, išli, bogme dođu do jedne jame i nađu da je starac u tu jamu uvukao onu bukvu.

Idući tako, padne jednom na konak blizu jedne peštare u kojoj je stanovao neki pustinjik sav star i bijele brade. Kad bi oko pola noći, začuje on kako iz peštare

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Bar je moje društvo. SOFIJA: Valjda si i noćas imao koga poznatog. MAKSIM: Šta sam dobio? Idem iz jedne sobe u drugu. Vi posedale naokolo po klupama kao veštice.

Vidićemo. ŠALjIVAC: Nato trifelj rekne: „A kakav si mi ti Srbin? Tebe je doktor proizveo, kao i mene, i iako sam ja iz jedne strane, ti si iz drug.

LjUBA: Kažem ti, fortepiano. STANIJA (vrti glavom): Hm, hm! Pa de sviraj malo. (Ljuba počne alegro iz jedne opere.) STANIJA: Pa to ti sviraš? LjUBA: A da šta ćeš? STANIJA: To ništa ne valja.

Počitanije jest pravo urođeno, koje svaki s punom vlašću zaktevati može, i zato nam niko neće moći zameriti, ako mi iz jedne ljubovi k samopočitaniju ovog magarca, što pase, založimo i gosi puno pravo ostavimo da ga po svojoj volji otkupljuje.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.) Malo tesne, ali zato ništa, sad neće niko viditi kakve su mi ruke.

Lalić, Ivan V. - PISMO

sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momo Kapor BELEŠKE JEDNE ANE Sadržaj UFUR 2 GLAVA I 9 GLAVA II 13 GLAVA III 17 GLAVA IV 21 GLAVA V 24 GLAVA VI 30 GLAVA VII 35 GLAVA

kriviš prema unutra i još ti nije sasvim jasno kako će se noćas u svojim dosadnim krevetima prevrtati i okretati s jedne na drugu stranu najpametniji, najhrabriji, najlukaviji i najmoćniji ljudi u gradu koji su te videli u prolazu kako

za ruke, neće da trči Knez Mihajlovom i da se grudva kada padne prvi sneg, a iz bioskopa morate da se vraćate solo: s jedne Strane ulice vi, s druge — on!

Što je najcrnje, usred srede takve jedne seanse, počinjem obično da mislim u ogromnim količinama na žene tipova koje odvajam; mislim na to kako baš uspavljuju

i sirom, i termos pun mleka za mene, pa bismo se otisnuli čak do gornjeg špica Ade, gde bismo gluvarili sve do mraka. Jedne godine pronađosmo napušten brod sa kabinom.

pretpostavljam, sva trava engleska trava, dok su u Beču sve šnicle bečke osim — pariskih, koje su u Parizu sve do jedne pariske! Pisala bih o svemu tome i još o nekim fazonima, kada bih se samo odlučila da izdam svoje memoare.

će same pokušati da sašiju takvu istu aljinu i, da vidite, možda će im čitava stvar poći za rukom, pa će se jedne subote uveče pojaviti tako maskirane pred svetom, ali, mislim, oni beli zidovi keja, ono nebo, one klošarijane, oću da

Jednostavno, nisam mogla, ubijte me — nisam! Pitaćete svakako, a zašto? Zbog jedne neverovatne stvari, to jest detalja.

Mišelino je, inače, živeo u prostranoj kupoli jedne pompezne zgrade u blizini železničke stanice. Umesto tavanice, video se komplikovan mehanizam džinovskog časovnika koji

kupoli gde stanuje poluilegalno, jer ga je njegov otac pukovnik isfurao iz kuće još pre godinu dana, on se umiva u WC-u jedne kafane, dva bloka dalje.

E, pa jedne noći izađosmo tako iz Golfijane. Koračali smo preko neke kao livade, pravo kroz onu već klasičnu rečenicu „nebo je

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Iz mene sjaji gljiva ludara. Sa čamov-daske pišu mi čavke. O tmurno podne lađom udaram i brodim, brodim bez jedne javke.

Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi. IV Kaloper-dušom odišu mi čuvstva: sveljubav ja sam, istih žudnji kuća, od jedne frule stvorim žubor frulstva a snaga moja činodejstvujuća; iz lake ruke izvire mi grana „U plodnom kraju staroga

je povesti gde hram je, već više čas je jejina da drekne: kroz palo vreme istorija hramlje, bez jednog šuma i bez jedne senke; a život buči silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Dakle, vi i spisatelja sporazumjenije imate? To je zaista mnogo od jedne gospodične; to pokazuje razum i divnoje vospitanije.

Ja nikoga više nemam, osim nje jedne, i zato je sve što vidite božije pa njeno. MITA: Gospodin baron, ja vam s moje strane čestitam i molim da s

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Sa grane cvjetne pjesma se digla, do Vrapca dobrog ubrzo stigla. I jedne noći, dok Žarko luta sa svojim Žućom tražeći spas, u tuđem kraju, bez topla kuta, odjednom čuše tajanstven glas:

Večeri jedne podigoh glavu mjesecu punom na nebu plavu, kad gore mišić, glavom i bradom, sjeo na mjesec, glođe ga kradom.

Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži: „Ribaru dobri, više ne

A kada vetra udari val, njima se čini — proleti ždral. Jeseni jedne, tmurnoga dana, kraj mlina ja sam prošȏ tu me sretoše drugovi stari: Žuća i mačak Tošo.

U štalu idi, pa tamo čmavaj! Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama. Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom.

U stazu zuri kao da traži zalogaj neki drag. — Ej, zašto više ne miriše ni jedne zverke trag? Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo. —Seli se, kaže, kod mačka Toše, a ja putujem, buvo!

Prolazi mirno, projezdi ata, Ježević Boci nije do rata.“ Sve tako prođe u miru punom večeri jedne pod krnjom lunom. MUDRE PORUKE ZA ŠTENE Svakome znancu javi se lepo vesela oka, mašući repom.

Od Zmaja cvetnu obrsti leju, ponešto štrpnu i Dositeju. A jedne noći potera stiže, pred njom Dositej s Hopova, starinski poklič ori sve bliže: „Ljubezni deržite lopova!

Otresao biser s grana Merkurova jorgovana. Na velikom Jupiteru uzimaju mačku meru, spremaju se da ga deru. Jedne noći pune tame iz Kumove sjajne Slame ukrao je dragulj lep, okitio njime rep.

Ako se nađe, mnogo mu hvala, baš je budala! OGLAS PSA ŽUĆE Evo vam jedne ponude vruće Trišinog džukca, skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek

Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane. Na obali, u vrbiku gustom, tražio sam osame i mira i gledao jedne oči drage izgubljene u dnu tvoga vira. Utopljen u snove zlatotkane vodio sam svate u Hašane.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Doviđenja. Kažete trideset litara? — O, vrlo često i više. — Doviđenja. Prolazim opet kroz selo. S jedne i s druge strane, žene i ludi gledaju me ljubopitljivo. Kažem svakome: dobro veče! I svako mi tako otpozdravlja.

Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička.

Sve je čedno, čisto i svetlo; zvučno; kao da je stvaranje sveta tek završeno. Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na posao. Glasovi iz njihovih grla su vrlo značajni.

Dimnjak je izlazio kroz gornje okno na prozoru. S jedne strane stola stajala je još mlada, visoka i mršava žena, neobično prijatnog, pametnog pogleda, ali već svela.

To srebro je treperilo oko jedne sićušne ribarske barke koja, iznenađena, kao da se trudila da pobegne. — Mislim da sam govorio jedanput sa vama.

Izgleda da se ni inače, nikad i ni kod koga, stvari ne podele kako treba. Kakva nesreća naš život, ako ga gledamo s jedne strane. Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao.

Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti. Bez pobune, bez kritike. Kao saznanje smrti mrava. U sredini sam fabrike prirode.

Do kraja ove noći (večito!) čovečanstvo ne postoji. Njegova misao ne postoji. Samo ovaj deo površine zemlje, jedne od kosmičkih tela u noći, u opštenju sa drugim telima, drugim kosmičkim silama u prostoru.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo, kad svome domu se vratiš”. Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ali kako da zavičaj nađem slep? Znam sada samo pute u podnožju pameti moje i duž napeva dugih što me s jedne obale na drugu prevedu, za ruku kao oblak.

ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad više nije Sinait u Gornjaku Kažem Velika je Sinajska gora iako nije od jedne ikone veća gle stub po sredini i borova rast oko svete Katarine ne gori više žbun ne traži pustinjom Mojsije

traje do uveče pa se prenosi na svice koji ne znaju pravce ni put do oltara ni za Prekobrđa ne žive duže od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju. Na osnovu jedne jedine reči ja izvedem zaključak. TANASIJE: Pa reče li bar tu jednu reč? AGATON: Reče, dabome!

O, to je tako daleko da se može smatrati kao i da nismo rod. DANICA: Utoliko bolje! MIĆA: Da, ja nalazim da je s jedne strane to mnogo bolje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

22 NA DUGOM MARŠU 28 TAMO SE GINE 32 NA PADINAMA CERA 39 NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA 52 OKO JEDNE PREĐICE 59 PREKO SAVE 64 ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR 77 POD OKRILjEM KRSTA 84 RAT JE

Bilo je to u jednom selu pokraj Morave, kada je Tanasije Prvulović izleteo iz jedne kuće sa zaklanom kokoškom, pa je mahao kroz vazduh da bi joj posle lakše perje počupao.

— Prvi je uslov gotovosti za borbu jedne baterije da su konji zdravi. Ako su oni nesposobni za vuču, neupotrebljivi su topovi i one granate.

Najednom kao da se prenu. Zavrte glavom, mljasnu ustima kao da nekom nešto psuje, i zaurla iz basa: — Mečke jedne!... Hoćete ja da vam čuvam konje!... Podnaredniče, udari svakome po pet batina.

A Krsta, vozar, sa konja daje nalog Tanasiju da opipa jedne bisage... — Nema ništa... samo konopci. — Pih, slavu im njinu, zato su i propali! Krsta ljutito ošinu svoga dešnjaka.

Razjapljenih vilica, leš je bio leđima presamićen preko jedne stene i staklenim očima zurio u beskonačnost. Grudi su bile razdrljene i krvave, a noge grčevito podavijene.

Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom. Laka para dizala se sa zemlje, noseći miris izgnjavljene trave.

Na levom krilu vojnici polegaše usred one livade. Ali ne pucaju... Pobauljke kreću... Neki pretrčavaju do jedne vrzine. I ostali se pridigoše i sad su poravnani uz živu ogradu. Osmatraju... Puške se čuju sve češće.

Bilo je to osmoga avgusta hiljadu devet stotina četrnaeste godine... OKO JEDNE PREĐICE Vraćali smo se kroz predeo koji je bio u rukama neprijateljskim.

— Naravno — veli potišteno Milutin — tamo ginu, a mi da povadimo oči oko jedne pređice... — Vala, braćo, iskreno da vam kažem — žali se Aleksandar — teže mi pada ova neprekidna vika komandantova,

Mnogi su od naših rukavom brisali suze. Onda meštani s druge strane priđoše i odneše mrtve na kola. Trpali su ih jedne iznad drugih. Sunce je bilo pri zahodu kada kolona lagano krete, praćena jatom crnih gavranova.

Izgleda kao da će sad na juriš, onako umorni i prašnjavi. Iz jedne bočne ulice žurno iziđe mitraljeski vod, i vojnici kažu da je neprijatelj tu ispred sela, a oni sada menjaju položaj.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Tako je to, bratiću moj !... Četiri banke za celu godinu! I to su ljudi, lolčine jedne. Znam da će od naroda pokupiti svih dvanaest, kao za gospodin Dragoljuba... E, trniću, nećemo tako.

Zar da se ne seća onoga gnezda, u obliku jedne male nakrivljene nepokrivene sirotinjske daščarice, sa čijeg se praga vide šumni vali divotne Morave?

Ali ona ni prstom ne mrdnu da to spreči. Naprotiv, reši se na otvoren inat, nadajući se na moćnu zaštitu pisarevu. Jedne subote u veče uđe Stojan u Ljubičin razred.

Prosto ne može da se mrdne, ne može jedne reči progovoriti. Obuzela je neka studen, skamenila se, nešto je zagušilo u grudima, pa ni mrdnuti se, ni progovoriti.

Ljubica je dugo premišljala šta da radi. Kako bi bilo da okrene drugi način? Da se ogleda! Jedne nedelje dođe on na ručak sumoran, gotovo ljut.

Zato ne ode roditeljima, i ako se spremala dosad. Neka, bolje je da čuva kuću. Jedne večeri sedi ona u dvorištu i čeka muža na večeru, i ako on u poslednje vreme i ručava i večerava negde na drugom mestu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na drugu. 163. Rano rani Jagoda na vodu, Za Jagodom Radonja na konju, Za Rodonjom Jagodina majka.

bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz jedne sitne knjige učili, Dođe vreme da se mladi rastaju! 188.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ova je govorila sa bureta! VASILIJE: Nismo mi držali nikakve govore, nego smo izveli odlomak iz jedne scene, radi reklame! MAJCEN: A šta ste reklamirali? VASILIJE: Predstavu!

VASILIJE (Filipu): Ovo sa tobom postaje nepodnošljivo! Zbog tebe upadamo iz jedne nevolje u drugu! Zbog tebe nas hapse, a sad zbog tebe treba da budemo izbačeni i na ulicu! Uoči predstave!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade. U mirisnom nebu noćnom. Nade svih koji se bolno smeše.

Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško: Što si uvek tužan? Ja bih mačem počast šinuo i tiho reko: Jer sam muško. Jedne lepe jesenje zore rujne, da me na izdanku nađe, pod kikotom truba.

I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne. A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna

On je pisac prve taktike srbijanske vojske (Misli o vojnoj brigadi) i jedne knjige o Beogradu, koja se čitala (Darul Džihad). U Ministarstvu vojnom ostalo je mnogo njegovih rukopisa.

i nikad dotle nisam zarađivao hleb, ja sam se naselio, na Rijeci, u pristaništu, iznad riblje pijace, u skupom pansionu jedne hrvatske grofice. Bila je to čudna, i nesrećna, žena.

Poda mnom jednako vidim sobu i četiri daščana kreveta u mraku, otkuda dopire smrad. Jedne izderane cipele ostavljene na stolu. Eto, i to je svojina! Na dasci na zidu tri kašike, lepo, u redu, zadenute.

Novi sada svetli u daljini. Ostrva se crne. Uokolo je pustoš mora. Pod svetlošću jedne lampe, ribari rade. Ćuti se i stenje. Mreža je kao beskrajna, a blato jednaš zaliva kljun broda.

Ja sam se držao jedne učiteljice francuskog jezika, na spratu nad nama, koja mi je čitala Bodlera, u zanosu. Kad bih pogledao neku drugu ženu

Lakomislen kao što sam bio, došao sam u Novi Sad i ostao samo zbog jedne lepe, mlade žene, sestre tada čuvenog muzičara, koja je, sa svoje dve male devojčice, isto tako, bila došla da letuje

Pijem u slavu jednog jesenjeg dana i jedne venerične bolnice. Stideo bih se da je moja zdravica prva, ponosim se da sam poslednji.

U slavu one pesme koja se orila cele jeseni, 1915, iz jedne habzburške venerične bolnice. Čašu za onu mračnu gomilu oko postelje najkužnijeg druga mog.

Bio sam bled kao krpa. A.O.K. * U Segedinu sam stanovao kod jedne starice koja je u ratu izgubila sina – jedinca. Husarskog oficira.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

I, začudo, ruže nisu venule, behu žive i sveže kao uzbrane. Jedne godine car rimski poče da goni hrišćane po gradovima i selima, da ih proteruje iz celoga carstva.

ali lađica, kao nekim čudom, izdrža sve nepogode, dok je, posle duga lutanja, more ne izbaci na kamenitu, pustu obalu jedne daleke, nepozna— te zemlje. Tu, u jednoj mračnoj pećini gde se Magdalena sklonila sa svojim ružama, ostade ona do smrti.

Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ja držim, gospodine, da u tome leži savršenstvo i kultura jedne zemlje! — dodade ministar na završetku. — Imate pravo, gospodine ministre; i stranci vam moraju zavideti na tako

Sve su te izjave i čestitke nalik jedna na drugu, gotovo reći razlika je samo u imenima i potpisima. Evo jedne: „Predsedniku Ministarskog saveta, Gospodinu...

Masa se rasklopi na sve strane, i tako stranac ostade sam u sredini, s jedne strane, a s druge se strane pojaviše ministri idući mu u susret.

je u njemu sigurno sudbonosni ugovor; upravo, u tom kuferu beše, ni manje ni više, već budućnost, srećna budućnost cele jedne zemlje.

Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!... Ako sediš — huuu, ako ideš, opet ono nesrećno i zloguko huuu! Jedne nedelje pošao stric u crkvu. — Huuu! — učini strina, s rukama pod pojasom. — Šta ti je? — pita stric. — Huuuuu!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ti ne moraš sve to pojesti, uzmi makar što god, bar onu veliku, žutu karamanku, što je s jedne strane gotovo pocrvenela, a ostalo će ti mačići oko tebe oglodati i posisati!...

Gde li im je pamet?... Jedna po jedna ćuška se u sredinu, al' nijedna nije rada da bude s kraja. S jedne strane ih je zaklonila rpa, s druge Anđa i žene, ali s treće i četvrte niko, a otud je baš najveća opasnost: velika

I to sve zbog jedne devojke, zbog jednog pukog slučaja, koji hoće da mu preokrene ceo život. I on ne može da nađe izlaza.

— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije prvo osećanje beše želja: da baci pušku i bega u šumu.

— Pa o tome ja, brate, i govorim, — reče Jovo i maši se džepa, te otud izvuče jedne novine, razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici kupih broj, pa u putu uzeh da čitam i zaprepastih se.

ali ona toplina, što za njim nastupi, rastura ti svaku sumnju, i ti gledaš pred sobom najpobožnije i najljubaznije lide. Jedne jeseni čiča Pera mi saopšti, da je nauman ovu zimu zimovati kod ćivota svetoga kralja; zatim, druge zime, ako Bog

Prekrete nekoliko puta s jedne noge na drugu, ne znajući na koju stranu da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne izgazi

misliti u sebi: dao mu konja i sam kasam uz njega kao pseto, a on neće ni glave da obrne, neće ni da me posavetuje, ni jedne reči ...« — Ama, gospodine, grehota je to... siromah sam čovek... Nego da se vratimo.

Šta ćeš drugo! Sad se baš setio kako se pokojni ćir-Nikola okliznuo jedne zime na glatkim stepenicama crkvenim. Marko se desio tu, pa pomogne starcu da ustane i odvede ga kući.

Gde su obe palilule, pomislim se i uviđam jasno da nema smisla ići... Ali pusto đakonsko srce: zna da mu nema više od jedne čašice (pop Cuca je velika cicija), i opet vuče, vuče...

I osetih se samohran i nemoćan kao suho drvo u pustinji... Sve oko mene mračno, pusto, odvratno ... Ni jedne iskrene duše, ni jednog toplog srca, ni jednog prijateljskog pogleda !...

Kaja nema ni jedne košulje nove. Otac joj sve viče da posedi još koju godinu da posluša nas stare, a i nije dobro ko se mlad zarobi, pa

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Razlabavilo se nešto pa ne ide. Okrpiš s jedne strane, a raspara se s druge... Ne ide, pa to ti je... JEVREM: Jest, stalo!

Al' zato ja imam u kancelariji fioku što guta akta. Progutala je ta jedanput dve i po kile akata jedne istrage, sa saslušanjima četrdeset i dva svedoka i sa tri stručna mišljenja. JEVREM (zabrinuto): Opet...

Misliš, samo pljuni pa zalepi. A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A?

Eto, čuo si valjda da Jovica Jerković prelazi u opoziciju. JEVREM: Koj'? SRETA: I da ga čuješ šta piše! (Razvija jedne novine i čita.) „Do danas sam pripadao...” (Govori.) To već znaš, nego čuj samo kako svršava. (Čita.

Na obema sobama prozori na zadnjim zidovima. Vrata koja vode iz jedne sobe u drugu širom su otvorena i više su napred.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto na formu »Hvala bogu«, a zatim ćušnu tu strašnu knjigu ispod jedne druge, pa produži dalje vaditi knjige.

stade se šetati, obiđe oko famulusa mereći ga od glave do pete a jednako uvrće svoju broćastu bradu tako da je od jedne brade načinio tri, kao neka svrdla. — Ama ko si ti, ko tebe posla da me pratiš i motriš?! Ko si ti! — Je l’ ja?

Bila je gonjena iz jedne varoši u drugu, menjajući jednako sa novom kafanom i staro ime svoje. Svuda su je grozno mrzele i nemilosrdno gonile

Dopis je bio poduži i poslao ga je u jedne palanačke novine koje se zvale: Stražar narodnih prava. Tu je izneo u živim bojama kapetanov dolazak u selo, a naslov

— Maksime, more! — viknu jače. Maksim nastavi hrkanje još jače. — Pazi, životinje jedne, kako je zaspao! E, baš se toga čoveka ništa ne tiče! Otkad ga deljem, pa jedva nešto malo! Nego — nije ni čudo.

Po selu pričaju da je izletela odatle, iz manastira, tek posle jedne oštre interpelacije u skupštini i ostavila manastir, koji je, vele, iza nje ostao kao iza kakve agarjanske navale u

Od jedne izvađene cigare napravi posle tri tanje. — Dve godine kako je ćata. I sad mu je jedini ideal i želja da prekanta još ove

Dalje je povukao paralelu između stare i nove uprave. Onu survava u pako a ovu diže u nebo. Povlači paralelu između jedne i druge, i karakteriše pojedine ličnosti iz obe, a tom prilikom je natrpao sijaset epiteta i pokazao da je u Istoriji

Još se čestito nije ni pribrao i staložio od jedne, još nije ni počeo ulaziti u svoj obični, svakidašnji kolosek, a već eto stiže druga nova, neočekivana, ni u snu

Nova privremena vlada garantovala je bezbednost carskoj porodici.« Eh, slabotinje jedne. Ne bio ja tamo, dao bih ja njih onom Simonu šusteru, iz revolucije, što je »čuvao« dofena, — veli ljutito Sreten, a

— veli ćir Đorđe pa otvori burmuticu i stade da šmrka burmut. — Hehe! Mnogo lepo! — I sad u Americi nema više ni jedne monarhije ni za lek. Ama ni jedne! — Nema više? — Sve dole! A? — pita ćir Đorđe a pokazuje rukom kao da seče nešto.

— Hehe! Mnogo lepo! — I sad u Americi nema više ni jedne monarhije ni za lek. Ama ni jedne! — Nema više? — Sve dole! A? — pita ćir Đorđe a pokazuje rukom kao da seče nešto. — E, bravo, boga mi, Brazilijanci.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

RAZBOLEO SE PEPO KRSTA Razboleo se Pepo Krsta, jedne mračne noći kad su oblaci nanosili buru, Zabolela ga glava, grudi, krsta, Dobio visoku temperaturu.

bogme, i težih krađa: Deda Vuin, onaj što je imao kosu kao plast slame, I stanovao u gustom šipragu pored Dnjepra, Jedne mračne noći, potpomognut od tame, Ukrao je Radgunu najdebljega vepra. Šta to čuh?

Spavao je poput bana Za dana, za dana; Tri godine vukao se I najposle — Idući sve tako Ka jugu, Ka jugu, Iz jedne je livade Prešao u drugu.

MOJA BOTANIČKA BAŠTA Majci Višnji NAJVEĆA ZAGONETKA To biva u martu: jedne srede, il petka Kad godina kolovrat zavrti iz početka.

Jer šta bi goveda srede, ili subote jedne, Kad sunce u podne upeče, a ona ožedne? Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu fale jedna ili dve

UOBRAŽENE CIPELE Visoko su se, visoko ispele Jedne lakirane damske cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene sto posto Da je

ušiju, Vidim muškarčinu najmuškiju, Čobanina, skitača, hajdučinu Koji zaprži čorbu Turčinu, Pa na sever zbrisa, jedne zime Gde promeni brkove i prezime, Bradu obrija, da se Vlasi ne sete Godine 1760te.

Osveta! Kako je slatka osveta... Ona je ko sunce što sja iz tame... Gledaj, ovako izgleda poseta Ne jedne, nego tri stare dame! Osveta duhovni naš je užitak! (Pregoresmo radost i sreću tela!

NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU Prošlo je ravno četrdeset godina otkako sam, jedne prohladne i vlažne noći, napisao pesmu „Kako spavaju tramvaji”.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Za to vreme nije ulovljena ni jedna jegulja, ni mlada, ni odrasla, ali je pohvatano milionima njenih larvi, koje su se iz jedne određene okeanske oblasti radijalno ras— prostirale na sve strane, pa počevši od te obla— sti, hvatane sve veće u

Takvo je jedno plodište nađeno kod Sumatre, gde je Šmit zapazio ovo: sve slatke vode što utiču u Indiski Okean sa jedne strane ostrva pune su jegulja; naprotiv, u vodama što utiču u okean sa druge strane ostrva nema ni jedne jegulje.

Okean sa jedne strane ostrva pune su jegulja; naprotiv, u vodama što utiču u okean sa druge strane ostrva nema ni jedne jegulje. I on je odmah našao uzrok toj neobičnosti.

Za dve do tri godine takvog putovanja one stižu, jedne na domak obala srednje i južne Evrope ili Severne Afrike, druge do obala engleskih, norveških, danskih; treće prođu

Oni su tu životinjicu smatrali za mladunce jedne naročite vrste riba, i ne sluteći da su to mladunci jegulje na koju pri tom nisu ni pomišljali.

sitnih jeguljica ispunjavaju tako slatke vode ostrva i kontinenata u kojima traže svoje od tada stalno prebivalište. Jedne se penju na sever i dopiru do 70˚ severne širine, dok druge silaze na jug ispunjavajući tople vode Sredozemnog mora,

Lovci odmah tu na licu mesta podele među sobom lov. Ma da u lovu učestvuju čitava sela, jedne godine došlo je na svaku kuću po 150 kilograma jegulje. Prošle 1938.

Slika A predstavlja otolit jedne jeguljice koja tek što je posle 2—3 godine putovanja stigla do prve slatke vode (starost 3 godine).

Krajem novembra ove 1938. godine, kod sela Taš-Moruništa, uhvaćeno je jedne noći 2500 kilograma jegulje u vreme kad je na jezeru besnela jaka bura.

da se, prateći obeležene polno zrele jegulje na njihovom putovanju od obala kontinenata ili ostrva, može doterati trag do jedne prostrane, ali određene oblasti Atlantskog okeana.

Gustina morske vode je 1026; stub vode od 10,07 metara visine vrši vertikalni pritisak od jedne atmosfere. Prema tome, u dubini n. pr.

Ima ih koje obrazuju formalna udruženja u kojima učastvuju ne samo bića jedne iste prirode i vrste, već i bića vrlo raznorodna među sobom, a sve u cilju lakšega života, kretanja i lakše odbrane.

Rakić, Milan - PESME

LjUBAVNE PESME KONDIR Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove

SIMONIDA (Freska u Gračanici) Iskopaše ti oči, lepa sliko! Večeri jedne, na kamenoj ploči, Znajući da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nožem izbo oči!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

je naše Gore Crne, — sve je oblak pritiskâ jednako, svud se čuje jeka i grmljava, svud ispod nas munje sijevaju, a nas jedne sȁmo sunce grije. I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Posle, u potaji, u poverenju, pričalo bi se kako je k njima jedne noći bila došla čuvena Saveta, koja nije bila obična, svakidašnja, za novac ženska.

Nisu po- | magali ni njegovi sve ljubazniji pozdravi i obilatiji pokloni. I kada jedne večeri iznenada glasnik dođe i u poverenju saopšti joj da mu se nadaju, očekuju ga, jer će on noćas ili sutra na noć

A drugo što se znalo da sama ona vrlo dobro zna kakav bi zbog toga lom i nesreće nastale. Ali jedne godine, kada se Marko vratio, ona je toliko bila bremenita, da nije smela da se pojavi.

I poče i pre kupanja: golicanje, smeh, nabacivanje haljina jedne na drugu, silom svlačenje i otkopčavanje nekih, koje su se stidele, jer su tek sada prvi put dolazile u amam.

„Njeni“ s jedne strane, poređani u stolove, a „njegovi“, svekrovi, s druge strane, zbijeni, i tamo čak do samoga ulaza.

Svi, iz celoga sela, kao da su od jednoga oca, matere, od jedne kuće, a ne iz čitavoga kraja. I onda one jezovite priče, za koje se u varoši znalo, verovalo, ali se o njima ne vodilo

Tomča, smejući se samom sebi, pričao je: kako je, kada je već duboko u noć, jednako jureći na alatu, naišao kod jedne reke i nju hteo preći, više mosta, usred vode — a voda je bila tamna, sveža, opkoljena zelenilom, mahovinom i |

Pandurović, Sima - PESME

Zalud! Ja nisam sposoban za take Visoke, duge apstrakcije više; U srcu mom je tama jedne rake, Očima mojim pustinja bez kiše.

sam večna ljubav naspram paroksizma Osećanja sviju što u meni žive, Ogledalo čisto i velika prizma Vekova u senci jedne perspektive.

Svako mesto, kamen, žbun i travka žuta Drhte pod vetrićem jedne noći strasne U kojoj mrtvaci leže ukraj puta, A daleko plamte silne vatre jasne.

Kroz dane u dane i kroz vek u vek Naći ćemo, ipak, mir željen i drag, Našoj dugoj boljci još jedini lek, I istine jedne neutrven trag. PREDVEČERNjI PUT Dugo smo na teškom putu, verna. Samo, Mi još svome svetlom cilju koračamo.

i mrke, gledao gde plove; On nije pit’o za njihove pute, Ni šta ih goni, niti ko ih zove, Ni da l’ će opet doći jedne noći. U njegovo telo, čvrsto, zdravo, živo, Mnogi je mladić nožem ureziv’o Ime drage svoje, tužan, u samoći.

Umorna, kad treba zaklopiti oko, Legala sam uvek na njegove grudi I slušala kako, k’o more široko, Ljulja me nežnost jedne moćne žudi. U mene je uvek gledao sve življe. Ljubav mu je bila k’o priroda plaha. Kad sam rekla: grli!

svetu odveć nam je malo Dragih stvari dato usred huke burne Vremena, — i sve bi možda lepo stalo U najmanji prostor jedne zlatne urne.

To su zemne sreće lomljivi ostaci: Nešto dragih reči na trošnom papiru, Jedne kratke, lepe strasti mali znaci, Dva srca što žele ležati u miru Zajedno, u dobrom naručju Izide, U sunčanom,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Obrok mu je bivao svakog dana manji, a gvožđa teža; jezuvite su mu svakoga dana češće i za dulje dosađivali. Jedne večeri Jan ležaše na svome, slamom pokrivenome, odru. Vrata se od tavnice otvoriše i uđe unutra jedan čovjek.

“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne. „A sad zbogom!“ reče pop. „Pričajte se vi, a ja odoh da prokadim još đe-đe!“ „Da ti je sreti put!“ rekoše mu.

“ „Kako ćeš da to razumijem?“ zapita onaj u čudu. „Da, to stoji do tebe, do jedne tvoje riječi, hoću li blagosiljati ovaj tvoj dolazak... Ne čudi se, ne gledaj me tako, razumijećeš sve...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

I kamen bi rječma podigao. I oca bi za novce prodao. Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli.

Došavši jež do jedne klade, uvuče se pod nju u duboko lišće, pa se protegne koliko je dug, i odrezavši reče: „Moja kuća moja sloboda“.

— Neću daleko. — A šta ćeš od mene? — Pritrpi se malo, znaćeš. 18 Pitali vuka: — Zašto kolješ više od jedne ovce? — Kad prvu uzjedem, da mi je druga gotova. 19 Pitali zmiju: — Zašto ti je svak dušman?

OVAKO SE BIBER SIJE... Društvo se podeli ka dve grupe tako da muški dođu s jedne, a ženski s druge strane. Kad svži igrači posedaju, igru započinje jedna ženska i jedno muško, a svi ostali igrači u

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

već treba misliti i riječi namještati (ali opet ne po svome vkusu, nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo prećerano, nego da bi mogao i učen čitati, i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom

— Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

treba, misliti i riječi namještati (ali opet ne po svo- | me vkusu nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku

| Ja ću Brka ovijem buzdovanom.” A čoek mu rekne: „Be i Brko je neki; sad ćeš ga viđeti.” U tome stane huka s jedne strane, dok se iza brda pomoli jedan brk i u njemu trista i šezdeset i pet tičijih gnijezda.

” Snahe donesu dva velika gvozdena ražnja, pa pošto on zine, poduvre jedva s jedne druga s druge strane, dok Međedović iskoči iz zuba. Onda ga se sijač tek opomene, i rekne mu: „A žlje te sakrio!

Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedan put na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvo- | re, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kćer, pa zapita babu: „Za Boga, bako!

Odavde nema do njih više od po dana hoda. Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.

” On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti. Opet tako idući preko jedne planine nađe kurjaka gde se uhvatio u gvožđa. I kurjak kad ga vidi, reče mu: „Po Bogu da si mi brat!

Malo vreme postoji, al eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči

Malo vremena za tim prođe, al eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči

Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?” Pa videći ga gola i bosa, odmah mu da jedne opanke i novaca. Posle toga pošto su se nekoliko dana pročastili, digne se onaj brat da ide kući svojoj.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede ni jedne stvari lišiti se duhovne, već sve Bog ispuni njemu.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ANĐELKO: Ne mogu nogu da pomaknem, ukočena! ISLEDNIK: U zdravstvenom kartonu kapezea o tome nema ni jedne jedine reči! ANĐELKO: Kako i da ima, kad nisam išo na lekarsko? ISLEDNIK: Čudo da nisi, kad je toliko ozbiljno?

CMILjA (Stavri): Da se ti nisi našo da me utešiš... IKONIJA: I da se, molim te, tako zabuni, da jedne večeri zakaže obadvema! (Ulazi Prosjak) CMILjA (Stavri): Ti si mi pomogo u mome najtežem momentu!

A ujtru? Ujtru svi ustali zdravi kao dren! Niko ni jedne ogrebotine! Mrtvi, a ustajemo kao da smo živi! PROSJAK: To sam ja sve u moje telo primio!

Stanković, Borisav - JOVČA

Tako se preda mnom brčkaju, kupaju, svlače i oblače... I htede da se izludi, da se presvisne, dok jedne noći... MLADEN (izlazi, unezveren).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ko se je naučen rodio na svet! Gleda mlad čovek jednu stvar izdaleka, koju bi valjalo izbliza viditi; smatra je s jedne strane, no za poznati je, potrebalo bi je sa svi[h] strana pregledati i dobro viditi.

Steći blago i novce, pošteno trgujući i trudeći se, to zavisi, s jedne strane, od človekove vrednosti, a, s druge — od opstojateljstva u kojima se na[h]odi.

Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu, ništa drugo ne valja da ima. Odrekao se ne samo sveta i šta je god u svetu, |

” Kako je meni bilo, ovoga pravdoljubiva i či-stosrdečna arhijereja slušajući, iskazati ne mogu. Stao sam bio, s jedne strane, kako ga mogu dobro gledati i kako neću drugima u služenju smetati.

apostola Pavla nije li pravoslavna nauka, da episkop, kako god prezviter i dijakon, ne samo može, no da mora biti jedne žene muž? „Podobajet, podobajet (veli sosud izbrani) epi[s]kopu biti jedinija ženi mužu.

I, tako, razgovaramo se lepo i ljudski, slušajući muziku i gledajući veselu mladež gdi igra. Kad, eto ti odnekuda jedne velike đačine, koji baš sprama mene sedne; poposluša nekoliko naš razgovor, pak onda okrene reč k meni, govoreći: „Po

Ne bi li, dakle, bila krajnje polze vešt dobrim. ljudma svrh ovoga otvoriti oči? I kazati im da oni mogu biti i jedne i druge crkve i ništa manje kumiti se, prijateljiti, počitavati i ljubiti?

Psaltir i sve cerkovne knjige, to sam sve sa slavenskoga soveršeno razumevati mogao; i tako na koncu jedne godine nađem se napredniji nego drugi koji su tri i četiri godine pre mene počeli.

Zato ti ja po[h]itim u ona moja blažena sela i polja gdi sam ja već dobro poznat i gdi, bez najmanji[h] ni s jedne ni s druge strane ceremonisanja, komplimentiranja i u milost preporučivanja, jedva ćemo se dočekati.

Za drugoga, s druge strane, čiču Lazu - i on također. Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim, prve u varoši, jedne s[a] sinovi na ženidbu, a druge s kćer ˊma na udaju.

Dve vešti, | što sam poznao baš u komšiluku s jedne i druge strane roditeljskoga doma, toliko su znamenite i tako se kasaju interesa celoga čelovečeskoga roda, da bi

To ja i sâm dobro znam da mi niko i ne kaže; ali u ovom poslu siroma[h] dužnik podoban je bednu bolesniku koji se s jedne na drugu okreće stranu u nadeždi da će mu što bolje biti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi? Odista se pretjerivalo i s jedne i s druge strane. Tako je kanda i carska vlast mislila, te prebivši na polak i uzevši na um da kad je čovjek iz

Kad obrnuše drugijem laktom trijema, Bakonja vidje u kutu jedne stubice nalik svrdla; one smetahu prolasku, a ne vođahu nigdje, jer njekadašnji otvor iza njih bješe zazidan.

te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak goli svetac, kleči u vazduhu, visoko povrh jedne gomile ljudi, a raširio ruke i zakovrnuo očima. Predavanje obično počinje gvardijan sa đakonima.

— Strašljiv je ka kozâ! — veli Boban smijući se. — Ma ćemo mu opraviti šalu jedne noći! — reče Bujas. Đaci su dugo sjedjeli, pa se istim načinom vratiše u manastir.

Bakonja okrete glavu. — Gospe mi, dala bi se i o tome rič progovoriti... — Nemoj više ni jedne, nego ajde kući! — veli Bakonja ustajući. — Ma stani, nesritno dite, zar me se i ti odričeš?

A pitaš za stričeve šta rade? Šta i nesriće jedne. Šundi je izašla živina na listu od desne noge. Ne može makac sobom. Neće ti dugo!

Kad stiže ka jednoj stazi koja iz prijeka vođaše ka kraju sela, vranac htjede da svrne i Bakonja vidje iza jedne međe puštenicu Jelicu, koja svojom jedrom mišicom bješe zaklonila oči od sunca.

Poslije večere vra i on ne progovoriše jedne riječi, no je vra ležao potrbuške mnogo duže nego obično, a Bakonja ga češkao.

Ja jedva izmakâ. Biž!“ Ja svrnem s ceste i prilegnem ispod jedne međe, a moj gornjak dade nogama maove na drugu stranu. Konj ostade nasrid ceste.

Kad ode za knjigu sa tamnijem izrekama, Tetka reče drugu: — Vidiš li da su sve njegove misli zdrave, osim jedne, koju ne iskazuje, a koja mu je povr sviju!

Blitvar poče zakašnjavati u crkvu. Tetka je opet noću hodao po sobi i pušio. Jedne noći Brne i Bakonja legoše dockan kao i obično. Tek što vra zakunja, osjeti da se časovnik na desnoj stijeni ustavio.

Tetka i Srdar sjeđahu kod Brne do kasno u noć. On im je, kao obično, opet tumačio njeku nejasnu misao iz jedne bogoslovske knjige, i baš raširio ruke a digao obrve pred najtežom izrekom, kad s polja, ispred prozora, sinu munja.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Dok se zemlja hladi — svet nejasan biva. Nebo mi u glavu već zvezdu zariva Sa šiljbokom jedne misli kao glečer. Naslonjen na divlji miris (valjda plasta) Slutim neki dodir što mi vreba rame Nevidljivim krilom mekim

I sve što gledam u njih dublje Sve mi se manje mrtvim čine Te škrinje mraka, tajne zublje. Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Velika gašnjača utrnu. Mrak pokupi dukate. Iz Prerova vijuga put: izgubljen vuneni konac što se odmotava pored obale i jedne i druge Morave, stešnjen vrzinama, provlači se kroz pola i šumarice, u jesen krupna rosa, čavke i vrapci kite trnje i

Kad je ušao u Palanku, konji su po navici išli polako, on se upita: Šta ću ja ovde? Zašto sam došao? Branio se od jedne sasvim jasne i neprijatne misli, pa ipak je bez razmišljanja svratio u dvorište kafane „Orač“.

jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače, do zemlje ga izglodala vlaga i preklala trulež. Jedne večeri, samo je uveče, kad ne vidi mati, i smeo da se igra tocilom, okrenuo je drvenu ručicu iz sve snage, tocilo je

usne od ljubljenja kamena; onda se podvukla pod grobnicu i, s licem pritisnutim na kamenu kocku poda, suvo je jecala jedne te iste reči: „Sina, sina mi, Gospode, daj...“ Sveće su u kapanju dogorevale.

I od nas se, dece svoje, stideo. Kada je saznao da svojim poslovima odlazim iz sela, razgovarao je sa mnom jedne noći u vodenici.“ „Je li imao krupan glas?“ Šta mu je trebalo da me to pita? „Glas — običan.

mehandžije od Palanke do Pešte prelamale preko tkanica i govorile tanko kao muškarčići u trinaestoj, doživeo je da se jedne blesave, smrdljive sobarice plaši i živi kako ne živi ni najgori lopov.

Žmurio je kad bi devojka ušla. Pa on je stvarno bolestan i stvarno ga probada s leve strane, ubeđivao je sebe. Jedne večeri ušao je kafedžija: „Čujem da si bolestan.“ „Bolestan sam.“ „Da javim tvojima kući? Da ti dođe neko.

“ „Dobro, živećeš u Beogradu. Onda se sneg u kafanskom dvorištu sasvim otopio. Košava je jedne noći pobegla sa beogradskih ulica, uplašena mlakim jugom. Noću je napustio kafanu, pobegao poražen, očajan i osramoćen.

Bio je slab i mek kao ponjava. Zbog toga joj je unapred platio za nedelju dana. Zvao je opet jedne noći; kad je pod dlanom osetio meku i toplu kožu, njemu se učinilo da je to Simkina koža, jer nju su prsti zapamtili

Politikom se još iz inata bavi. Ni Mijat više ne gusla. Rekli su mu da je Đorđe jedne večeri razbio gusle i bacio ih na đubrište pred stajom. Pored njega, s vedricom mleka, pognute glave, prođe Simka.

“ Tako nešto čitao mu je velikoškolac Vukašin jedne Badnje večeri i Tvrdio da se tada rodio njegov deda Luka. Aćim pripali cigaru i pogleda u prozor.

Đorđe je sve manji i lakši, od jedne reči, čini se Andri, smuljile bi se te krpe na gomilicu kao pored kreveta bačena košulja u subotnje veče.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojka je naočigled svih, venula ne prestajući da veze. A kada je, jedne večeri, stražar ušao u kulu da unese novu svilu, veziljina soba bila je prazna.

Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su munje po nebu, a gromovi survavali stenje s planine.

»Uh, kako se Poglavica prevario da neko može uništiti čaroliju!« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u naručju. Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza.

Niko nije znao ništa da kaže o njoj. Ali on nije prestaj ao da pita i da hoda. Koga sve nije pitao, dok nije došao do jedne livade i tu zastao kao ukopan. Je li moguće? Protrljao je oči, ali i dalje je bilo sve isto.

kada se zvezde spuste sasvim nisko i nebo postane puno njihova sjaja, dve zvezde se naročito dugo zadržavaju na krovu jedne kuće u Ulici kestenova. Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka.

Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me! — odvaži se da joj predloži jedne noći dok je mesečina rasla nad morem nežno srebreći vrhove talasa i usnula zrnca peska. — Ja tebe?

Opet ih je bilo troje, a rasli su kao iz vode. Kad su počeli širiti krila, jedne noći pune mesečevog sjaja, Srebrni galeb je poleteo, i nije se više nikada vratio.

— Možda bi Crnoglavka mogla u izvidnicu? — seti se carica jedne stare vrane, i plesnu rukama. Bez uspeha! Niko nije znao gde je vrana. — Pa, ona je već odavno u penziji!

S nestrpljenjem je čekala mladića da se umoran vrati i on se vraćao ispunjavajući kuću sjajem i smehom. Ali jedne večeri ne dođe. »Da se nije pesak obrušio?« — lepotica strepeći potrča ka bunaru i naže se nad njega.

« Ali starac je, tačniji od Večernjače, čim se rub zapadnog neba zarumeni, palio džinovski fenjer, sve dok jedne noći more ne podiže talase visoke kao kuća, a njega uhvati groznica.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tako se jedne noći našao, samcat, u vrbacima pored Drine: senke su pretile, pretnje su se mrsile a on je, opet, osetio ukus pustoši i

Prvo iskustvo o tome stekao je jedne večeri kada je svet bio pod snegom. Prihvatili su ga u čuvenoj begovskoj kući čije su odaje, tople, mirisale na

taj slepi pevač, izlomljenog glasa, nevidljivo smeši nad uzbuđenjem koje je namerno izazvao a koje je ljude približavalo jedne drugima. Samo je on ostajao izmaknut.

To je bila dobro smišljena srazmera: jedan zatvorenik a tri stražara, na tom brodu koji je iz jedne carevine, austrougarske monarhije, prevozio, u drugu carevinu, tursku imperiju, osam uhapšenika.

Na mestu gde se nalazila, danas Studentski trg 18, uređen je mali prostor sa popločanim stazama. Na početku jedne od tih staza stoji tabla a iznad table je strelica koja upućuje na nekoliko vrlo starih, dvorišnih kućeraka.

Zaista, u malom konačištu blizu Bukurešta, jedne večeri kad je svet izgledao pomeren od huke mećave, slučajno je čuo da tu, u blizini, ima majdan soli čiji je vlasnik,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

JEDNA INTIMNA ISTORIJA 281 CXLVIII 2 282 CXLIX NA DAN NjENOG VENČANjA 283 CL ZAVET 285 CLI NOĆNA SVIRKA 288 CLII IZ JEDNE ŠETNjE 292 CLIII ZVONI 295 CLIV NA BUNARU 299 CLV GALIUM VERUM 301 CLVI APRILSKA ELEGIJA 305 CLVII JESENjA KIŠNA

I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta čemerna čaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da će nas večno strašna prošlost naša U nemirne noći da trgne i seti, Kao zveket lanca starog robijaša.

Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i natrag idi! Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš!“ Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom; Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom

M. Rakić CXIV SIMONIDA (freska u Gračanici) Iskopaše ti oči, lepa sliko! Večeri jedne, na kamenoj ploči, Znajući da ga tad ne vidi niko, Arbanas ti je nožem izbô oči.

To je bilo Sunce Mladosti što je minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše, i koje je davalo svemu što je obasjavalo čudnu i magijsku lepotu Iluzije.

i s čežnjom dubina Upijaju u se zvukove što žedne, Dršćući k'o krune vodenoga krina, Pod dojmom blaženstva misterije jedne.

Rasklaplju se u snu očarane školjke; Izdiše površjem, k'o od zlata pena I s nemoći tihom jedne slatke boljke - Drkće mesečina zvucima Šopena. Sv.

U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da kane... Kandilo moje, mi smo sreće jedne: I moje grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh, svake noći, I svakog dana, i svakoga časka, Puckara, pišti -

V. Rajić CXLVII JEDNA INTIMNA ISTORIJA (1-12) 1 U prvi sumrak letnje noći jedne Ja sam Vas prvom u životu sreo; Kroz srebrnasto magličasti veo Ja spazih Vašeg lica crte čedne.

I moje oči, zemne slasti žedne, Upreše u Vas pogled dosta smeo; Taj smeli pogled kao da je hteo Da izda tajne jedne duše bedne. Upoznasmo se.

Nebo i zemlja spe u tome času! Samo brz Timok šumi i žubori... V. Ilić Mlađi CLII IZ JEDNE ŠETNjE Gore sjaj sunca, čar zelenog krša, Dole iz krila sumorne divljine Otrgnut Timok bruji, i iskače Iz crne, hladne,

Da, put je strmen, al' hajde, vidiš Da ne premaša snagu jedne žene!“ I tada stište s kamena na kamen, U hirom skoku - k'o laka gazela. Oči joj sjahu.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Prostor cjeo u stara vremena bješe sv'jetlim zasut šarovima, lica tame nigđe bilo nije. Šar svakoji jedne veličine, sa našijem svaki jednak nebom u svjetlosti i u opširnosti.

Popa, Vasko - KORA

zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka svetlost šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju odsutnost Poljubio bih ti glas Čujem smeh daljina Usne mi lice

daljina Usne mi lice rastrgle Iz presahlih dlanova Blistava mi se pojavi Hteo bih da te vidim Pa oči zaklapam Idem Od jedne slepoočnice do druge Gde si 25 Patos sam žut U praznoj sobi u kojoj sediš Samo da me tvoja senka uteši I stepenište

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tu se zaustavih pred ruševinama jedne omanje stare zgrade. U njoj je bila smeštena štamparija kojoj je bilo povereno štampanje moga dela o mehanizmu i uzrocima

On iziđe pred učitelja i reče: „Ja sam taj! Prešao sam Grčku na njenom najširem delu, od jedne obale do druge. Počeo sam svoje putešestvije u šumovitoj dolini koja se zove Tempe i kroz koju bujni Penejos teče

Pitagora premeri okom dužinu te vrpce, pa reče: „Odrežite od jedne grane pravo parče, dugo tri palca!“ Učenici to učiniše.

Tako se jedan oštri ugao pravouglog trougla može izmeriti razmerom njegovih kateta ili razmerom njegove jedne katete i njegove hipotenuze. Jednaki uglovi daju uvek istu takvu razmeru.

Jednaki uglovi daju uvek istu takvu razmeru. „Ugao što ga čini pobočna strana jedne piramide sa njenom osnovom dat je razmerom visine piramide i polovinom širine njene osnove.

sa teletom posla kući, a sva ostala roba bi natovarena na magarca, jagnje položeno preko samara, a obe korpe obešene s jedne i druge strane. I ovoga puta je nomofilaks rasporedio celu svoju povorku po pravilima simetrije.

Hajde da nađemo gdegod neko zgodno kakvo mestance za odmor i okrepljenje!“ On odvede Aristotela do jedne prčvarnice koja je ležala između Agore i riblje pijace. Uz nju je bila prikačena hladovita natstrešnica.

U takvoj državi učeni ljudi igrali bi prvu ulogu. Da bi svoju zamisao takve jedne idealne države ostvario, Platon se, s vremena na vreme, bavi i aktivnom politikom, pa učestvuje i u političkim

znajući kako da to učine, obratiše se meni, a ja stavih mojim učenicima u zadatak da iz poznate dužine ivice određene jedne kocke geometriskim putem pronađu dužinu ivice one kocke koja ima tačno dvostruku zapreminu.

“ „Ni govora, sinko, jer je ona nematerijalna. Ona je, s jedne strane, ono živo što se samo od sebe kreće i drugo pokreće; s druge strane, ona je ono što opaža, upoznaje i hoće.

U prvoj od tih slika stoje ta tri loptasta tela, poređana od leva na desno, ovim redom duž jedne prave. Ova zeleno obojena kružna ploča predstavlja Zemljinu loptu, ova crna Mesec, a ova žuta Sunce.

Oni su i ovog puta poređani duž jedne prave: levo stoji Sunce, desno od njega naša Zemlja u svom nepromenljivom otstojanju od Sunca, a još više na desno, nalazi

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Mi treba da stvorimo istinsku opoziciju. Jer šta je narod bez opozicije? Opozicija, rekao je Renan, čini čast jedne zemlje. Što se mene tiče, ja imam ideala: Pravda. I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke.

2 Upravo, sukob ovaj koji se desio između studenata, predratnih po njihovom sopstvenom priznanju, s jedne strane, i bogataša, ratnog po tome što to nije porekao, s druge strane, a koji kao da niko nije želeo sem krezubog

A kad je bilo vreme jutrenja odosmo u crkvu. Sećajući se i sad onih svečanih trenutaka ceremonije, jedne od najvećih i najsvečanijih obaveza koju čovek može primiti, znam kako sam onda verovao: da se ona nikad ne može

više ne bude u moći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi da bace ceo svet u sve ove bede — onda ja ne smem pitati: „Zar su trebali milioni nevinih da padnu pa da se

„Zar su trebali milioni nevinih da padnu pa da se tek posle toga preduzme osiguranje od svemoći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi? Zar se to osiguranje nije moglo postići blagovremeno i sa mnogo manje žrtava?

A To ću reći onom istom poštovanom društvu kad se ponova budemo iskupili kot „Lafa“, i To u vidu jedne duboke i duhovite, dakle, zdravice, koju sam već, uglavnom, sačinio. I Mikober nam mora deklamovati jednu gromku.

oko nje trzajući je sitnim zubićima za ivicu suknje, ona žuri ka dragom mestu tuge, sa izrazom sve većeg bola i patnje jedne svetiteljke. — Hvala rode! — Bog da prosti pokojnika... — Amin da Bog da...

— Dobro. A Englezi? — Englezi?... Englezi to su morske Švabe. Oni žive u moru. — E reci mi sad: što su se jedne Švabe udružile s nama protiv drugih Švaba? — Kako kažeš, što su se...

on se nađe u bolnici, iz koje izađe jednoga od onih strašnih dana kad potpun slom vojske beše nesumnjiv, i posle jedne operacije koja ga ostavi bez nekoliko rebara i učini nesposobnim za boračku službu.

— Na to ću ti ja odgovoriti, ali ’ajde dalje. — I sad, evo ti razlike među umovima koji su voleli čoveka, s jedne strane, i mizantropa, s druge strane. Oni prvi činili su sve da u čoveku razviju njegove prirodne sklonosti.

u paviljonu šestom ima dve obične plehane peći. Pored jedne trese se i cvokoće zubima u naslonjači prvi hugista, koga je opet spopao patriotski grč, i mala sestra Round umiruje ga

i potpuno drugu ženu golu, i svu slast dražesne neobaveštenosti jedne nove žene, i... Ala je to sramno i gadno. Čovek!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

koja nas je naročito zagrijevala: na ugovoreni znak ili riječ, svi bismo se razbježali da se što prije dohvatimo po jedne jabuke na vratima; ko bi ostao bez nje, morao je da vrši neku obrednu radnju ili određenu kaznu.

Pojedina od njih kao da nije bila čitava stvar za sebe već samo polovina jedne dvojne stvari: rukavica koja je izgubila svoju paricu, ili jedno od stakala prelomljenog lornjona.

Mogu da zamislim njegovu tjeskobu za te jedne noći probdjevene u zabitnom gnijezdu šćućurenom pod stijenom surog, golog masiva koji je zajahao za vrat našem mjestu,

najzad izleći, i već kao da ćutim na otvrdloj kori svoga debla i na osjetljivom liku svojih mladih grana kako ih s jedne strane zahlađuje prvi slabašni pirak hladne struje što izdaleka nailazi, ili kako ih s druge strane zapahnjuje pitomiji

među zidovima te naše blagovaonice, pod kapom plavičastih oblaka dima — ukoliko nisu mogli da se pretoče u tekst jedne brzojavke, bilo pozdravne bilo protestne.

Nebrojeno puta, velim, ponavljao sam tu igru, nebrojeno se puta naslađivao i draškao tim spremnim, reskim zijevanjem jedne male, automatske smrti. Sklapao sam oči da bih na tankoj kožici vjeđa osjetio te male zapahe ništavila.

Dići se, i ne časeći časa krenuti. Krenuti, kao na otkupljenje jedne polovice mene, zakopane negdje u vasioni, davno, prije svih vremena... Prve galaktičke sanjarije.

To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više. To je, najzad, i sasvim prirodno. Sve drugo i dalje traje.

mnogo godina, još sasvim mlad, kao trombonista u jednoj prekomorskoj opernoj stagioni, u obližnji primorski gradić. Jedne nedjelje slučaj ga je doveo s još nekoliko mladih muzikanata iz trupe na izlet u naše mjesto; sasvim nakratko, samo od

Talenat kao i svaki drugi. I, zato, kao i svaki nesvjesni nosilac jednog talenta, jedne vrednote, i nosilac takve izuzetne fizičke nadarenosti zrači ljepotom neke instinktivne samosvjesti.

To je ljepota nevjerovatno sretnog ishoda, ljepota slučajno nastalog savršenstva: ostvarenje jedne nezamislivo rijetke, praktički gotovo nemoguće kombinatoričke mogućnosti.

i prišaptava nam da savršenstvo ne nastaje izvjesnošću postupaka i jasnim saznanjem njegove suštine, već kao ostvarenje jedne izuzetno rijetke više slučajnosti.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s druge onaj što nosi kadionicu. Za popovim konjem, važno i dostojanstveno, stupa kmet, koji pazi na

Markova kuća beše blizu jedne jaruge obrasle šumom, koja predstavljaše živu zgodu za kurjačke noćne napade. Čim se čulo za kurjake, odmah isto veče

Kad dođoše do jedne kruške pod osojem, tu ih zaustavi Jelica Pleskonjića, koja im pričaše o drekavcu. — Eto, baš na ovom mestu ga je video

Stanka ne znađaše ništa o tome, a on joj ne dade ni jedne prilike da se sama doseti šta se u njemu zbiva. Tako prolažahu dani...

Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin. Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade.

Ni jedne misli, ni jednoga pokreta!... Najedared, usred toga grobnoga ćutanja, nešto oko brave na vratima zaklopara i vrata se

Siđe opet na svoju slamu i sav se predade dugom, upornom ćutanju, bez jedne misli... Tako mu prolažahu dugi, beskrajni časovi u ćutanju, te je već izgubio svaki približan račun o vremenu...

Pred rupom iznutra ne beše ni jedne ciglje, ni jednoga većega parčeta od zida. Bilo je jasno svakome, da su drugi, s polja, zid provalili, da ih je moralo

Tako proleža bez jedne misli i bez pokreta, dok ne dođe Vujo. — Ha, sinovče, dobro si se požurio! Tako, brate, tako treba — reče mu Vujo,

— Zorom. — Je li sigurno? — Tako veli. — Dobro je — odgovori Vujo, pa se diže i ode pravo u selo. Na putu, iz jedne jaružice, iziđe pred njega onaj poverenik. — Nađe li ga? — zapita Vujo. — Nađoh; veli da može. — Dobro.

Tu, na jednoj većoj zavojici, leže u pavitini S jedne strane Radovan i Kosta, a s druge sam Đurica. Prva su dvojica po celom licu nagaravljena i uvezana širokim, garavim

Nadao se u tvrdo, i ako je video da mu gotovo sva »zarada« odlazi u jedne gvozdene ruke, iz kojih se više ne vraća njemu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Šetajući gore-dole po bašti, ode do jedne takove klupe, pa sedne i počne razmišljati šta da radi, i kako da dođe do te devojke.

Idući tako, devojka mu je pokazivala svoje pustare i marvu koja je na njima pasla. Naposletku dođu do jedne brazde, na kojoj nijedne travke nije bilo.

ČUDOTVORNI PRSTEN Bila jedna udovica sa jednijem malijem sinčićem. Nije imala nigdje ništa osim jedne male kućice i jedne bašče.

Nije imala nigdje ništa osim jedne male kućice i jedne bašče. Sirota udovica nije mogla ništa raditi, jer je bila sakata, nego je od milostinje živjela i dijete hranila.

„Kad je, veli, nama bog dao, neka i sirotinja živi.“ Jedne večeri ovako sjedeći, reći će sam sebi: — A kad je meni ovako bog dao, zašto se ja ne bih i oženio, da nijesam sam?

ali mu ona odgovori: — Bogme, ja ne znam, ja odoh da potražim onoj babi što od odijela, a kada se vratih, ne nađoh ni jedne, te pomislih da nije tu s tobom u odaji. — E, vala, gdje je da je, ja ćy je dobaviti, — pa brže-bolje za prsten.

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćep, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda

Odavde nema do njih više od pô dana hoda. Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice; kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.

Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava

Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine, baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinogtrad.

u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri stoji jedna oranija velika puna isječenijeh ljudi.

Kad tamo, al̓ ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom krevetu pa spava.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ne marim inače za život i brige Naroda i ljudi, za principe razne, Bacane oduvek u jedne taljige, Što ih konji vuku i sve glave prazne.

Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lep

sreća ležala je u tom Što još ništa poželele nisu, Što življahu sa svakim minutom, K'o cvet večit u svome mirisu. Jedne noći, pri plavom sutonu, Smrt naiđe i raširi krila Nad tom zemljom, i opet utonu U predele nepoznatih vila. I utonu.

I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati.

Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame. Moji su dani danas jedne boje. Vidim da danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno

Tako ćemo proći ovaj život hud I pogledom katkad kao cvet u rosi Gledati u suton što osvaja svud. 1907. NOĆ LjUBAVI Jedne večeri, kao posle grada, Mirisala je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video

Skupili se mali, Svi sitni i niski, podignuti zlobom, Pred strahom što ide, naglo, kao vali Jedne moćne snage koju zvahu robom.

Jedna stara radost! Dobro trunu mali, Svi sitni i niski jednim pustim grobom, Al' strah dalje ide, naglo, kao vali Jedne moćne snage što je zvahu robom.

I začudih se otkud kod nje snage Da crne slike sve odjednom skine, Da mi izdvoji iz paklene jeke Dan zdravog sunca, jedne oči blage, Osmeh detinji, miris duše meke, Dok se svet rve i dok masa gine.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim okolnostima. Jedne zimske noći, oca su pozvali da obavi hitan posao i dok je išao kroz planine koje su vrvele od vukova, konj se uplašio i

Moja majka je poticala iz jedne od najstarijih porodica u našem kraju i pripadala je lozi izumitelja. Njeni otac i deda su izumeli mnogobrojna oruđa za

Za sve to vreme moja težina se nije promenila ni za funtu. U vezi sa tim mogu da ispričam jednu smešnu priču. Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison (Thomas Edison), Edvard Džonson (Edvard N.

koja je dolazila u crkvu bogato iskićena, obučena u haljinu sa ogromnim šlepom i bivala je u društvu mnogo ljudi. Jedne nedelje, upravo kada sam završio zvonjavu na zvoniku, sjurio sam se niz stepenice kojima je ova velika dama gordo

mi je pao sa srca, ali olakšanje bi stiglo prekasno da ne beše jednog čudotvornog leka, koji se dobijao dugim kuvanjem jedne posebne vrste pasulja. Na ogromno zaprepašćenje svih, vratio sam se u život, kao drugi Lazar.

Nameravao sam da zbog jedne slične obaveze odmah produžim u Pariz, međutim ser Džejms Divar (James Dewar) zahtevao je od mene da se pojavim i pred

Iz ovoga proizlazi jedan dalekosežan rezultat, a to je da bilo koja naprava koja može da radi pomoću jedne ili više žica (očigledno na ograničenoj razdaljini) može isto tako da se stavi u pogon bez fizičkih provodnika i sa

Očigledno je da se prirodne i veštačke smetnje prostiru kroz zemlju i vazduh na potpuno isti način, i da i jedne i druge mogu da generišu i horizontalne i vertikalne elektromotorne sile.

primena novog elementa doteranog na bazi starog, klasičnog i neusavršenog indukcionog kalema — jedva nešto bolje od još jedne vrste heliografije.

Bilo je to u vreme majčine smrti. Bio sam potpuno iscrpljen od bola i dugog bdenja i jedne noći su me odveli u neku zgradu, dva bloka od naše kuće.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U tim prilikama dečaci su razradili specijalnu taktiku čuvanja. Raspoređivali smo se duž jedne određene linije na međusobnom rastojanju od nekih dvadeset jardi.

- Da - odgovorio sam - ali samo pre dva dana su mi ukrali iz jedne od ovih torbi pečenu gusku u carstvu njegovog veličanstva, a moj otac mi je pričao da su baš ovde u Beču pokradena sva

Njena ljubopitljivost je rasla iz dana u dan, a takođe i moja. Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me sa ”dobro veče!

Rekla mi je da sam ”smart” (bistar dečko) i gu reč sam zapamtio za čitav život. Jedne večeri dovela je svoju majku koja me je negovala pre dve nedelje kada sam se loše osećao od velikog napora pri utovaru.

Najveća mi je želja bila da joj dokažem da sam zaslužio titulu ”smart” koju mi je ona dala. Jedne večeri ispričao sam nastojnikovoj porodici kako sam prvi posao koji su mi ponudili u Kasl Gardenu odbacio zato što

Brod iz Časanika doveo me je do Baltimora u rano jutro jedne nedelje, a dočekali su me skladni zvuci crkvenih zvona. Rekli su mi da je Baltimor katolički grad i da zvona koja čujem

Posle četrdeset dve godine sreo sam u Baltimoru kardinala Gibonsa za vreme jedne moje posete tom gradu, kada mi je univerzitet Džons Hopkins dodelio diplomu počasnog doktora prava.

” Pošto sam se uverio da on nije nipošto to, odlučio sam da pobegnem s njegove farme. Jedne nedeljne večeri, posle večernje posete crkvi, farmer Braun predstavio me je nekim svojim prijateljima.

Kupio sam jednu lepo ispečenu veknu hleba i izabrao mesto za odmor pod jednim brestom, blizu jedne palate koja je ličila na rezidenciju nadbiskupa u Pragu.

A to sam saznao iz jedne stare enciklopedije u biblioteci Kuperove unije. Kad sam mu ispričao da đe Vat usavršio parni kotao i time omogućio

”Toneš, toneš i suviše brzo, mladiću, u vrtlog američke demokratije pa za sobom vučeš i mene” - reče mi jedne večeri, kada sam pobijao neka njegova shvatanja o izmirenju američkog poimanja slobode sa načelima nemačkog socijalizma.

Međutim, on je u svemu tome video samo nedostatak umetničkog ukusa jedne vulgarne demokratije. A meni tada iskrsnuše pred oči one silne raznobojne uniforme, perjem ukrašeni šeširi i kalpaci,

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Odjednom zastanu. Uočiše malo dalje pred sobom provalu svetlosti i dima što je sukljao iz jedne kuće tik do mora. Časom im se pred oči predstavi domaće ognjište s veselom vatrom.

— umešaše se i devojke. —Kad hoćete neka! Gradi se u nas nova crkva. I njega uzelo na radnju. Hoćeš vidjeti zla... Jedne večeri donijeli ga kući prebijene noge. Jad i nevolja! — završi naglo. —Pa si ga bolesna ostavila? —Nisam od obijesti.

Još trojicu težaka iz jedne kuće, dvoje muških i jedno žensko, udomio je gospodar s njima. Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši

Nikome se od društva ne javiše, jer ih je sve poslao gospodar nekuda na radnju. Parobrod je imao da krene oko jedne, a već zvoni podne. Cveta pomisli da je bolje da ga pričeka, ako će i duže, da je ne ostavi.

Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo svira neko u

Iskreno se gledaju i traže riječi da se bolje razumiju. A silan brod sa čeljadi jedne čitave varoši plovi dalje u dubokome moru i svijetlome prostoru, ispunjenu plavetnilom neba i mora.

Tako časom ćutke sjede. A zimnji suton već je pao i na samo more. S jedne strane sure boje prekomorskih brdina postupno gube se u sivome mraku, a, s druge strane, pusta nepregledna pučina,

On se jed nako muči da ih sve prehrani, i nema u nju vjere, a ona, radi djece, trpi njegovu žestoku i zagrižljivu ćud. Jedne ljetnje noći, a već se bjaše troje djece narodilo, ustade Marko prvo svanuća.

Kada ispekoše ribu, pozvaše i mene u hlad, ispod jedne lađe na žalu, i tako se, vadeći srdjele iz žerave, opet nađoh među njima...

huci vjetra i šumu morskih talasa jedva su se čuli otkucaji sata na starome tornju što vjernicima naviještahu svršetak jedne i početak druge „blažene ure”. ...

Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na kome još vatra tinja; s jedne strane vatre leži stara majka, a s druge strane — žena, a raspružile setaman kao dva priložena badnjaka.

Ne osvrćući se, mimoiđe okrajne kuće; dohvati se vrletne strane nad selom i, zamakavši, zakloni se iza jedne goleme, ustrmljene stene, s koje čobani paze na stoku.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

kao neobično, kao čudno (da se automatizovano opažanje i ponašanje dezautomatizuju), predstavljalo utemeljenje cele jedne škole u izučavanju književnosti. Ta je škola, škola tzv.

jer nam veliki broj sličnosti prikriva razlike koje ipak postoje, a prikrivene i nesaznane razlike lako se i sa jedne i sa druge strane previđaju, nekad negiraju, nekad pogrešno tumače.

A snaga jedne kulture – svačije, pa i naše – ogleda se u njenoj kolektivnoj memoriji, koja s jedne strane seže duž istorijskog života

A snaga jedne kulture – svačije, pa i naše – ogleda se u njenoj kolektivnoj memoriji, koja s jedne strane seže duž istorijskog života narodnog, s druge širom celovitoga narodnog organizma.

da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj prostoriji Udruženja srpskih pisaca, plod jedne dosta duge, kratkovide koliko i opake separacije, unutrašnje deobe našega kulturnog prostora.

lirskim pesmama – kao i uopšte u narodnoj lirici – veza između čovekovog unutrašnjeg stanja i njegovih poduhvata, s jedne strane, i stanja i događanja u prirodi, s druge strane, dobija mnogo potpuniju, integralniju analogiju nego što je to

To je čak stilizovano kao čovekovo umiranje, jer se kanda prelazi iz jedne u drugu životnu hipostazu. Sa ženikove strane, međutim, nevesta je dočekivana kao granjavanje sunca, kao njegov dolazak.

S jedne strane je kao tamna slutnja, s druge je oličenje tihe ali teške tuge. Radost u kuće kosovskih Srba dolazi – kako se to ka

Ali srpska kultura nije, da tako kažem, homogena idući od jedne do druge njene „regije“. Pri tome najpre imam u vidu da se iz pojedinih „regija“ jasno oseća spoljašnji odnos (odnos

Iz jedne takve varoši, Vranja, došao nam je Borisav Stanković. Iz druge, Prizrena, po pradedovskom poreklu, braća Nastasijevići.

„Sirova“, međutim, ili „divlja“ ta kultura nikako nije. Za najopštije razumevanje jedne kulture važno je znati kakav je u njoj tipičan odnos prema vremenu i prostoru.

A moraće se zaustaviti na tropima, tekstovima od jedne reči. Lingvisti sve ove jedinice posmatraju kao zaseban sistem u jezičkom sistemu, kao neku vrstu jezika u jeziku.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Troja vrata. u dnu, desno i levo i jedan prozor desno. U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte jedne stare očeve pantalone koje će gospa Živka prekrojiti za sina.

) ŽIVKA (Vasi, koji je zaostao): Trči, Vaso potukoše se! VASA: Beštije jedne! (Odjuri i sam.) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju): Uh!

Rekao sam da je dotični gospodin predstavnik jedne strane države, Nikarague, i da je kao takav došao u posetu radi izvesnih zvaničnih pregovora, recimo: radi pregovora

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

krvi, naslednom prokletstvu, napisan je roman o Sofki, a najviše o udaji njenoj, kojom ona ne samo da mora preći iz jedne u drugu porodicu, nego u isti mah sa visokoga (hadžijskog) mesta koje joj je pripadalo u jednoj varoškoj kulturi silazi

Mile tada u nekoliko magnovenja pogledom hvata kako s jedne strane Marika, „uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s

Ceo je put prikazan s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu,

Rukopisi Nečiste krvi ni iz jedne etape piščevoga rada nisu sačuvani; sačuvano je zato ono što je u dva-tri maha objavljivano u periodici, i što pruža

Ali je neočekivana veza erotske ekstaze s precima zanimljiva i kao proizvod, s jedne strane, postupka motivacije pomoću najbliže asocijacije (odlazak na groblje i asocirani preci) i, s druge strane, jake

je drugačije raspodeljeno, promišljenije i tananije utkivano u celinu, bez naglih kompozicionih rezova kad se prelazi s jedne na drugu vremensku ravan, i sa „mekim” prelazima između autorove i Sofkine tačke gledišta Telo Sofkino, kao što će se

Pogled unazad, koji je na kompozicionoj ravni brisan, zadržan je na nižoj ravni u tekstu. A došlo je i do još jedne zanimljive pojave: brzina proticanja pripovednog vremena postala je, kad je celina sklopljena, osetnijom, a i osetno je s

Jer ono se kod Stankovića ubrzava i na početku kao i na kraju teksta, dakle na okvirima, a poznato je da se s jedne strane na okvirima i s druge u osnovnome delu teksta primenjuju međusobno oponirani književni postupci.

I imaju različan stepen važenja od jednog do drugog područja u kulturi, i od jedne do druge vrste jezičkih tekstova. U tome i jeste njihova dijalektična, samo na prvi pogled protivrečna priroda, koju -

Lazarevića, kritičara koji je, nasuprot Dučiću, sa nesuzdržavanim pohvalama dočekao Nečistu krv: „Njegove mane, sem jedne ili dve, zadiru više u oblast umešnosti negoli umetnosti; to su mane koje, uglavnom, imaju izvora u njegovom

„Od Radičevića do današnjih dana naša lirika pokazuje, veli on, „izvanredno pravilan, upravo tipičan razvoj jedne originalne lirske ‘cvasti'.

49 On je najmanje vezan za fonološku, malo i za morfološku, a najviše za sintaksičku ravan: u njemu je, s jedne strane, sintaksa prilagođavana potrebama jedne moderne književnosti, postala je složenija, elastičnija, pokretnija, ali

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

te mu se ne bi ničim napominjalo da ovo što je nije od iskoni, ili se gadi na ovu raju, na ove slabikoviće, Koji radi jedne slabe vere trpe i ne osećaju draži ohole slobode i turskoga carovanja?

Srbi su ga izbegavali, a Arnauti sa sela ne rade ove poslove. Jedne je godine, u nevolji, najmio mamuške Cigane, ali je posle nekoliko dana pošla rugalica uz orahovačke krše, koja je u

Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen muž. a njihov seljanin Miloje Krasić poturčio.

I sami malaksali, gotovo beznadno ali još uporno, mi uglavnom svođasmo svoj posao na to, da krepimo zaostalu snagu jedne upravo lude rase na bezuman otpor prema zavojevaču, i da joj ulivamo veru da je Kosovo njeno, iako stvarno od svega

Pop kroz mrak oseti da mu se ta vrata nikad hladnije nisu otvarala. On se seti, doduše zlovoljno i kao dockan, jedne stare kolašinske krilatice da je prosta glupost naturati ženi n Arnautinu svoje prijateljstvo, jer njih dvoje samo osvoj

“ Krio je svoje žene više no tržnim danom kad kroz Čabar prolazi bezbrojan svet za pazar. Nevolja grdna!.. Kad jedne noći upao u njegovu kuću gotovo bez daha Muharem– efendija iz Banjske. Onaj što je imao kuću baš ispod crkve.

Ispravih se u sedlu i pogledah put Sazlije i Babljaka. Vaistinu divan kut i najlepši na Kosovu. S jedne strane ga gotovo granovesno ograđuje Ljubotrn, a od Lepenca pa tamo do iza Nerodimlja kao da su se Šarini bregovi

reda kojeg je osnovao Hadži–Bektaš binjiš — širok ogrtač od čohe bulju(g)baša — starešina buljuka, vojni starešina jedne knežine velenac — šareni vuneni po– krivač, ćilim, šarenica gajle — briga glja — oblik za gle (u Ora– hovcu)

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA

Al’ na zemlji takih mesta Nema više, samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u grobu.

pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu knjige, zbore ljudi: Da vi niste tako sitne Već ogromna neka tela, I od jedne pa do druge Prostire se večnost cela?

“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali svati tvoji ćute.

IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo. Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne.

Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne. Bolje j’ da još neko vreme Jednim bolom

Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne. Bolje j’ da još neko vreme Jednim bolom uzdišemo, Nego da se, rascepkani, Svaki

“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će biti bliža I daljna zvezda ta, Bliža neg’ ona brlja Što mu j’

Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će biti bliža I daljna zvezda ta, Bliža neg’ ona brlja Što mu j’ pred nogama.

— Oh, zar nema bez toga Svetu boljih dana!!? KAD VEĆ MORA... Kad već borbe mora biti Među braćom jedne krvi, Bar da nije topom strasti Koja teži sve da smrvi.

Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo se usred boja Da smo sinci jedne majke. To ja kličem sa dna srca, Isred duše zadrhtane, I te reči straha moga Ja na obe šaljem strane.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Mislite vi gdi je ona u godina? Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šiblje; što više s jedne strane gore, to većma sok na drugom kraju puštaju. Tako i žene, što više godina imadu, to jače i silnije ljube.

Miljković, Branko - PESME

je zemlja avaj ponekad često ponekad isuviše, baština vetrova i onih što imaju manje nego ništa velika urna sa pepelom jedne i zajedničke smrti koja se ponavlja ali ne pregoreva sa vremenom nikad zemlja na koju ćete pasti čelom vi i ja i moje

piće nam s usana videti ih nećemo vrištaće trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani

Dan će da me zaboravi, tajno dovršena u sebi kaži se. Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku sunca je li to drveće na tvojim obalama okoštali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se

ko nesebično ustupa suncu Mesto na kome se reč ni noć ne zaustavlja Vidi pticu koja leti izvan zla Izletevši iz jedne jednačine rugajući se Onaj koga je svladao svet I strane sveta oduzete od sunca Vidi čudo najdivnije: Oko sunca kruži

Krakov, Stanislav - KRILA

Poljubac kurtizanke ispraća te na front. Doneće ti sreću. Oba radosno se smeju i misle na zagrljaj takve jedne kurtizanke sa zlatnim zubima. Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola.

Five—o—clock. Izbrijani i rumeni oficiri došli su da svoj čaj popiju. Docnije će igrati pokera. Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo.

Huči i valja se sve brže ka jarugama. Kamenje se otiska pod nogama i jauče. Sve se slilo u jedno. Ni jedne senke izdvojene. Sve je to obavio i spojno ledeni užas bezumlja, koji pliva kroz tamu.

Opet je u baraci bilo sve belo i mirno. Čulo se samo kako krklja vazduh i krv kroz cevčicu zabodenu u jedne ranjene, rasečene grudi. Onda se ponovo pojavila bela senka baronice Ivon. Njena zlatna kosa bila je čupava.

Izvukli su ga iz žica, previli u nekome dubokome rovu, gde je nešto strašno zaudaralo, ali se on tada sećao samo jedne svoje cipele pune usirene krvi i svog iscepanog, krvavog odela što ga vide na svetlosti male električne lampe.

Huktao je, stenjao je dok mu jedna sonda prodiraše ranu, i jedne pincete čupahu kuršum iz razrezanog mesa. U glavi mu beše prvo strašno toplo, posle svest poče da se mrači, znojio se

Jedna mala Engleskinja sa licem mršavim i sitnim, i šišanom kosom pomaže da oficira smeste u kola. Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom.

Prezao je od svakog pucnja. Šume su bile pune vlage i mirisa smole. Do njega je dopirala pesma reke u klisuri. Kraj jedne stene osmehnuo se vojnicima koji su rezali konzervu. Oni ga nisu ni spazili.

Na Kazimira je zaboravio, neprekidno pio konjaka, i uvek mislio na samoubistvo. Potom su jedne noći došli neki novi ljudi i smenili ih.

I Duško je rasejano dobovao prstima po stolu, gledao male čistače obuće i crvenu kosu jedne prostitutke. Osećao je žeđ i poručio je maline sa kremom.

— Debela je, branio se Duško. Iz jedne lože pijani ruski kapetan nekom je neprestano pretio praznom šampanjskom bocom. — Utešićete se...

Petrović, Rastko - AFRIKA

kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti priliku a da takvome crncu ne stavi do znanja da je od jedne niže rase no što je ona.

Crni došljaci ispeše se uz konopac u lađu. Dugi, bleštavi, njina odeća sastoji se samo iz jedne obojene maramice. Čim se dohvatiše broda rastrčaše se na posao, ne pitajući gde će nalazeći svoja mesta već tradicijom

Ove proste figure, koje bi raščlanjene predstavljale igranje dva koraka s jedne i dva koraka s druge strane, ponavljale su se sad neumorno.

Nešto docnije, počinje igranje onako isto kao u velikoj Mongi; ovde samo pod krovom jedne prostrane kolibe. Oko kolibe i pred njenim ulazom masa crnih koji gledaju igru bilo kroz vrata, bilo kroz rupice na

Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas

Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.

Tišina divljine je apsolutna oko njega. S jedne strane ka dalekome Okeanu mrak i užas džungle, s druge odmah mrak i užas planina Liberije; sa obe strane neprohodnost i

“ Posle velikih dogovaranja, prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam, koji će

Dozivamo ukućane, ispred jedne kolibe. Iz kolibe odgovara muškarac dubokim baritonom. N. mu govori bambara: „Donji, doni–sisa–tara!

Po stepenicama, s jedne i druge strane nas, zakačile su se sluge naše i Mejove. Ostatak sveta je gore iznad nas, na tovaru i na našim stvarima

Sve je ugasito i tamno na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal.

To su pravi egipatski mramori, koji su se rašetali ovom stazom. Po karti vidim da smo prešli na zemljište jedne druge kolonije, koja se, prema rekama koje kroz nju teku, zove Visoka ili Gornja Volta.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: Tužna bi káža otud ispala Šta sam na svetu dosad činio, I opet sve bih mogô kazati Sa jedne reči mučnim teretom: Ja sam robovô! VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta?

(Otvara vrata, nišani i puca.) Zar krčiš, Suljo? Sedamn’est rana nosim sa sobom, A ti od jedne grebeš ledinu! (Glavaš, nanovo ranjen, posrne, ali se brzo ispravi, isuče nož i skoči napolje.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Gungula i galama dizala se sa sviju strana: — Ej, beži, pogaziće te kola — čuje se vika s jedne strane. — Polako, manita glavo, vidiš gde ti se levča prebila. — Kome se levča prebila?

No u tome jedna naša kolona, (otprilike jedan bataljon), potpomognuta jednom polubaterijom, ispade iz jedne šumice pred ovu konjicu, razvi jedan svoj deo u streljački lanac, a od drugoga brzo formira četne kare, te lanac pođe

Iznenadilo me je, kad usred ove vrleti, šume i pustare naiđoh kod jedne grupe štapskih oficira po dva puna bureta lepa, uhlađena piva i poveliko bure dobra vina.

šumi, sretajući gomilice oficira i vojnika, a i čopore seljačkih svinja, koje su pasle po šumi, Komarov ce zaustavio kod jedne gomile vojnika i reče im: — Zašto vi vojnici gledate mirno ovolike svinje ovud? Zašto ih ne bijete i ne jedete?

A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa... Evo opet jedne krvave gomile, naređali se kao snoplje. A gle tamo pobijenih konja!

Kraj jedne dogorele vatre leži potrbuške jedan arapski trup. Cela mu jedna polovina tela, što je bila okrenuta vatri, uzduž izgore

Jedan turski fes pomoli se iz jedne rupe preda mnom, iskoči čovek i beži; do njega iz druge rupe pomoli se drugi fes, treći, četvrti — čitav niz fesova —

Šta ćeš, kad se tako dognalo, da je to opet najpametnije što se u ovom glupom položaju može učiniti?« Kod jedne gomilice nađosmo sredovečna Crnogorca.

No u taj mah neko me stade drekom vikati ostrag. Obazrem se i ugledam Komarova ispod jedne kruške gde viče i obadvema rukama mlata da trčim njemu.

« Kako se put savijao oko jedne brdske okuke, to Turci nisu mogli ceniti koliko nas ima, videli su samo da je konjica i da trči k njima, pa misleći

Logorom ovlada žubor, uzvici i dovikivanja. — O, Simo! — U... u... u... — E da što? — Evo jedne panjine, ama ne mogu da je izvalim.

boje se, znate, da bi ih pri povlačenju desnom obalom Hrvatović napadao s boka, a na levoj obali pri povlačenju k Nišu s jedne ih strane zaklana Morava od naših napadaja, a s druge visovi Jastrepca.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“ — Razume se, mi smo se navikli. Ali su ljudi zaista bili umorni... Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu.

Od bolova nije oči otvarao. — Ali da sam znao... ne bih se dao živ u ruke. I tako smo mi, od jedne naše nezgode, postigli lep uspeh. Cela je ta noć protekla u nervoznom puškaranju.

Jedan četnik pade. I drugi. Čuju se povici: „Stoj! Stoj!“ — Ko li to viče? Ali zamah nas je zahvatio. Iza jedne ograde od kamenja skočiše nekoliko Bugara. Sjuriše se na jednog četnika i svega ga izbodoše. Opalio sam u gomilu.

Njeno dejstvo na moral onih u rovu mora biti užasno. Posle jedne takve eksplozije, četvorica Bugara iskočiše iz rova i nagoše bežati. Naši pripucaše i prilepiše ih za zemlju...

— Evo nas, druže, u zemlji Srbiji! — stade ispred mene kapetan Živojin, komandir jedne čete našega puka. Onako razdragan lupi me šakom po levom ramenu. Meni izleteše svetlaci pred oči.

U jednih vire noge, u drugih ruke, ili iskežena glava. A malo dalje iz jedne rupe pomaljaju se konjske kopite. Pokraj ljudi, životinje.

Tek smo tada uvideli da smo naišli gotovo na usta topovske cevi jedne brdske baterije. Nismo bili dalje od dvadeset metara.

Napomenuo sam podnaredniku da vodi računa kad četa pođe, i da me tada probudi. Onda sam zašao iza jedne stene i legao. Kroz san sam osećao kako mi sunce blešti u oči. Trgao sam se. Okolo ne beše nikoga sem mrtvih Bugara.

Gromke eksplozije svaki čas potresaju klisuru. Vojnici ćute, a jedan potočić žubori. Iza jedne stene njih nekoliko previjaju dvojicu ranjenih.

Rat je! — on povuče poslednji dim iz jedne cigarete koja mu se bila prilepila za donju usnicu. Zatim je odlepi i baci u vatru.

Po dnu je bilo nabacano kamenje, da bi se pri kišnom vremenu moglo ići. Čujem neko zveckanje i topot. Iza jedne okuke sretoh vojnike u šlemovima, koji su za sobom vukli mazge. Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u!

Čujem zvuke pesme: Oj Moravo, oj Moravo, moje selo ravno... Navreše mi suze. Požurio sam. Iza jedne zavojnice ugledah maloga pešaka u šlemu, sa fišeklijama oko pasa, gde sedi na jednom kamenu i svira u sviralu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

nasladu i radost, jer takav primer i podstrek, i da ovakav prikaz neprekinutog pesničkog razvoja uokviri u celinu jedne slike, koliko je to sa našim mršavim današnjim znanjem o njemu uopšte moguće; ne dopušta dakle ova knjiga da poplava našeg

(Tačno onako kao i naši turcizmi, preostali iz jedne sasvim drukčije kulture.) Njena uloga je danas estetska: živ je literarni elemenat stila, čas inventivno zaoštrena

Vostok, zapad, polunoć bojali se mene, slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne; a sad sjedim žalosna, u ropstvu tužeći, i za mojom hrabrostju pregorko plačući.

Otkako je veka i načala sveta, Pristrastije čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati

dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju pranu; S jedne strane leži žezal obmotan u cv'jeće, S druge — s biljem kotarica, koje ljubov kreće; Na krilu joj šareni se, ona se

Mladež ljubi: umiljat je glas tvoga gortana. Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom vlasti.

Pa gdi je taj Eskulap? Vreme mu raznelo grob... Gle Mehadije put! Kako bolni jatama speše, Bolesti leče s’ jedne, druge da žertva budu. Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi.

Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od sviju si ti najlepša. Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.

Pa se skupe male družbe Da se malo oporave, Pokojnim’ za pokoj duše, Živim’ za povoljno zdravlje. Oko jedne sofre selo Momče mlado golobrado, A do njega Cvet-devojče.

— O ovoj Orfelinovoj pesmi ja sam napisao poseban članak: Oko jedne pesme Orfelinove, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, I, Novi Sad 1956, 174—92.

je uzeta iz Ostojić—Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, Bgd 1926, 49—50; uz pesmu je onde štampano, iz jedne rukopisne pesmarice preuzeto ovakvo objašnjenje o njoj: „Sostavljena stihami na podoben ,O vostani, duše moja, grehmi

straže postavljene su, sto fati straža ot straže, na svakoj 4 naoružana čoveka, sa žestokim nalogom, ako bi tko ot jedne ili druge strane kordonsku liniju preći usudio se, bez svakog prizrenija da se ubije.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru! ŠULOVIĆ: Rasporeno ti srce donosim, Zaustavi mu krv... ti, kneže, mo’š Jedne riječi brzim melemom Mo’š mi zalečit ranu duboku, Ili u srcu svu krv slediti...

Marta, Đuraškova žena, opominje međutim zaverenike da beže iz Crne Gore.] ČETVRTI DEO PRVA POJAVA Noć. S jedne strane mrko crnogorsko stenje, na drugoj se vidi polumesec: Staniša sâm, a tamo dalje Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira i

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Zar ti to moreš, Mićane, brez svijeće? Ne vidiš, bolan! — Svejedno, brate! Donio ti miljun svijeća, a ne donio ni jedne — ne znam ti ja ovije' lumera. Gurnem ovo u pintu, pa ako stoji, dobro i jest; a ako se vrti, nek se vrti.

Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja žena? David: Pa ima jedno trideset godina s jedne strane, a... Pisarčić: No, mlada je još. David: Dabogme da je mlada. Još joj prednji zubi nijesu padali.

Bojić, Milutin - PESME

vaskrsenja, Ja, što kô kraj sfinksa u prašini gmižem, Ja, suludi Juda palog pokolenja; Apostolskim zvukom simfonije jedne Pevao bih himnu što umrle budi, Ali...

A na dnu mora plačna očajanja Zamrzla Vera, snegom pokrivena, Proklinjala je jesenja vremena. I jedne noći ču se duh Poznanja.

S tajanstvenog brda poklopac se diže, U dnu pećine se blista natpis: Umor. XIII I srešćemo se opet jedne zime U maglen suton pun uvelih nada, Ti nećeš biti ni strasna ni mlada, Ali još svesna svega što se zbilo.

Iskušenja je zacario trenut, Plavio me je dah lepote strasne, Ljubavi jedne krvave, a kasne. Što mene za svog kumira je htela. I drhtao sam kraj raskoši što je Nudila svoje mirise i boje.

Tuđi smo, tuđi, moje noći mile. XXX Večeras, mala, čuj kraj jedne priče: Bio je jedan džin svemoćne vlasti, Orkan je rob mu bio s puno časti A on je more šibao što riče.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Desno od zadnjih vrata, kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata, koja su s jedne i druge strane poduprta po jednom ciglom.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

crkveni jezik i zajednička azbuka u Bugara, Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri može govoriti o zajedničkoj književnosti.

veka u habsburškim zemljama. To je omogućilo odstupanja od norme crkvenoslovenskog jezika. S jedne strane, prilikom adaptacije ruskih tekstova za srpske potrebe ostajale su neizmenjene mnoge ruske reči kojih nije bilo

Srpski vladar nije više brižan otac Nemanja, nego moćan vladar jedne države na pragu carstva. Sakupljene u jednom zborniku, ove tri biografije čine širu verziju istorije Milutinovog doba,

srpske narodne poezije nisu doprinele samo one pojave koje su neposredno prethodile Vukovom vremenu, već i postojanje jedne veoma razvijene usmenopoetske gramatike nastale vekovnim procesima oblikovanja i klesanja usmenog umetničkog izraza i

obimno razgranati događaj u vezi sa celokupnim životom jedne nacije i jedne epohe". Za Srbe je to bio najvažniji, središnji događaj njihove istorije, prelaz iz epohe postojanja

obimno razgranati događaj u vezi sa celokupnim životom jedne nacije i jedne epohe". Za Srbe je to bio najvažniji, središnji događaj njihove istorije, prelaz iz epohe postojanja slobodnih i

Kao predstavnici nacionalne psihologije, ali i nosioci samo po jedne opšteljudske osobine, bila to mudrost, glupost, pokvarenost...

delo ima dvostruku osnovu: njegovo lično iskustvo, poznavanje naroda, putničke doživljaje i dodire s drugim narodima, s jedne, te njegovu ogromnu lektiru na klasičnim i modernim jezicima, s druge strane.

spevu Luča mikrokozma (1845) u kojem je motiv biblijskog pada čovekova pomeren sa zemlje na nebo i interpretiran, s jedne strane, u duhu neoplatonističke tradicije, a s druge, pomoću modernih prirodno naučnih shvatanja.

To, međutim, više nije bila prestonica Srbije, nego jedne nove državne tvorevine oslobođenih jugoslovenskih naroda - Jugoslavije.

Andrić je pre na kraju nego na početku jedne narativne tradicije, koju je on transponovao u savremene oblike pripovetke i romana.

U nešto drugačijem smeru, razvijao se Ljubomir Simović (1935). S jedne strane je liričar koji teži uopštavanju i misaonosti, s druge se vraća zavičajnoj zapadnoj Srbiji, njenim predelima,

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

ne samo rđavi nego će i propasti, biti nesigurni, ne na dobrom glasu, prete da će pasti, — zar bi onda on iz takve jedne radnje uzimao espap na pozajmicu, unosio ga u dućan i prodavajući ga davao mu ime, glas svoje radnje, trgovine koja je

Mladen je ostavlja. I tako, jednog dana i umre. Sama, kao uvređena i krijući se. To je bilo jedne noći, pred zimu. Mladen je osećao celu noć kao neku žurbu, lupanje po njenoj sobi, često odlaženje slugu po komšiluku i

I kad Mladen to vide, jedne večeri, ljut, prek, dozva mater k sebi gore: — Što ste pobesnele? — preseče je ne dav joj čestito ni da stane.

To je bilo svake noći, sve gore, sve teže, dok jedne noći Mladen, osećajući kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već spavaju, predala se i na sav glas

Jedanput je bilo samo što je popustio, smilovao se. Bio je to jedan rođak, jedne njegove tetke sin. Ona ostala davno udovica. Imala samo to muško.

Ne gledaj!... Braća naša!... IX Jedne večeri dođe ranije kući nego obično. Pravo ode u sobu. Sede. Ispred sebe metnu tevter, rasklopi, metnu naočare a poče

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

344; »kad su Nijemci uhvatili đavola pa ga pitali šta je lijek od metilja, on im je kazao: kad polipšu sve ovce do jedne, onda onu pošljednju treba obnijeti oko tora, pa više ni jedna neće lipsati osim nje«, Vuk, Rječn., ѕ. v. metilj). B. l.

Najzad, za b. na Dobriču (toplički okrug), koji je različite boje., priča narod da je postao posle jedne velike bitke, u kojoj su se borile različite »vere«: crni b.

Dobrovska voda, izvor u blizini Resna, koja uživa poštovanje i biva posećivana nedeljom, izvire ispod jedne stare v., »koju niko ne sme oboriti« (GNČ, 24, 261).

trnom (ŽSS, 284). Kada se pojavi kakva epidemija, sva čeljad iz kuće da svoje tkanice bajalici, pa ih ona jedne na druge nastavi, zakači za kućna vrata, pa onda rastegne, i dokle dođu, na tom mestu pobije u zemlju g.

) Uzgred možemo spomenuti da u ovom slučaju imamo zanimljivu vezu između magije i kulta. Demonima se, s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda, so, cveće), da bi se odobrovoljili i sa njima načinio savez, ali u isto

bilo poznat narkotikum i Rauѕchmittel ‹= opojno sredstvo›, kao i vino, Schrader, o. s.). Otuda se desilo da se, s jedne strane, od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka, stalno preduzimaju profilaktičke mere i vračanja u njenu korist; s

, kao i Smrt u SEZ, 41, 487). Da k. može imati za veštice privlačnu snagu, vidi se i iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: »Ni o kladu ni o panj, ni o

zrnima: ona bi uzela k. zrna, preturila bi ih nekoliko puta iz jedne šake u drugu, dala bi onome kome gata da to isto učini, pa bi onda gatala. U kiltu ima k.

Ime je zajedničko slovensko. Prema jednoj skaski iz okoline Kruševca, m. d. je ponikla iz groba jedne majke, na koji su deca svakoga dana dolazila i na nemu plakala (Sofrić, 157).

i svetih primeraka, koji su bili centar čitavog malog kulta — to se možda daje zaključiti iz etiološke skaske o postanju jedne džamije u Čajniču: Mehmed-begu prividilo se u više mahova kako na nekoj o.

Trešanja s proleća valja okusiti nekoliko, a ne samo jednu, »jer će se u protivnom od jedne čaše rakije opiti« (SEZ, 13, 416). Od t. drveta ne valja ložiti vatru »zbog vrućice« (GZM, 6, 672).

Suprotno uobičajenom postupku da beleži različne nazive jedne biljke, ovde je Čajkanović izostavio i naziv ajma, koji se nalazi kao ravnopravan oblik, s istim značenjem, u knjizi koju

Ćipiko, Ivo - Pauci

Iz jedne bačvice na toku nalije mu čašu, pa kad je Rade ispi, veli mu: — Ne daje takova vina gospodar svakome; nije to na proda

I kad to pomisli osjeti u sebi utisak kao da gleda da mu neko sinu Radi trga desnu ruku sa živa tijela. A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti? U brata četvoro je djece, ljuti kao vukovi, a razulareni.

Prisiliše vlasti na red, jer drukčije — umetoše puste šumske globe; njegov otac jedne godine platio preko pedeset talijera, kako on veli, što globa, što nekakovih odšteta, tobože za počinjenu štetu koju

Ali, ko bi znao? Ipak, kažu da se jedne noći vratio iz varoši pijan kao sjekira, i, ne našavši u kući Radivoja, kradimice prilegao uz Cvijetu...

—A da, sa svojom maćuhom, — nastavi Pavle. — Ali kako rekoh, vele da nije on kriv. Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši.

Drukčije pop ne bi bio rđav čovjek da se razlogu dade: ko će cio svijet staviti pod jednu kapu! Gdje je to! Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade, poslušaj me! —hoću. —Vjenčaj se .... pokori se popu...

Vrane sveštenik je, pa traži tuđih žena, a njemu se brani njegova i ničija već njegova, i on je njezin jedini gospodar... Jedne noći u snu sni Mašu i čisto otupi od slasti, pa, kad se diže, uputi se ravno ka njenoj kući.

— Gospodar voli te — rekoh — kao dušu, čisto crče za tobom. I kanio se jedne žene radi tebe.. —A ona? —Smije se. —Biće štogođ rekla... —Jest, ali neću da vam kažem, biće vam žao .... —Reci!

Ali u mjesecu maju pobijelila jedne noći planina nad kućama, a drugu noć razvedri se: osu se mraz i smrznu i mahom uništi usjeve.

Gazda Jovo zadihao se i zamorio idući Pješke do kuće, a da se ne zamjeri kleru ni jedne ni druge Vjere, nije sakupljene sveštenike pozdravio ni sa „Faljen Isus” ni sa „Pomozi bog”, već rekavši: „Dobar dan,

Krivo shvaćena kultura naše inteligencije prodire u narod, upropastiće ga; zato mi, sveštenici jedne i druge vjere, imali bismo narodu prednjačiti dobrim primjerima... Dakako, hoće se dobrih djela, a ne samo riječi.

list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na korist tih novina, pošalje i on svoj doprinos. Jedne godine, redovitom, tačnom predbrojbom i obilatim prilogom, jačim od svih varoških darovaselja, bijaše uredništvu upao u

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kolebam se oko jedne stvari: da li da mu kažem sve ono što sam doznao o vlastelinu. Iguman misli da samo on zna. Prostodušni starac.

Jevđenije mu je rekao da ga je začarala šumska vila jedne ivanjske noći. Lauš je na to odmahnuo rukom i procedio da u takve budalaštine veruju sebri, a da je on plemić i vojnik

Naravno, uz put sam svratio do jedne svoje stare davalice. Uopšte, bilo mi je prijatno i lepo. Rekao bih nekoliko reči o Kirči i Pipcu, ne da bih ih

je došao taj silni potres i kako je bilo moguće da jedan tako staložen i razložan čovek do te mere izgubi razum zbog jedne ženske. Verujem da mu je Janja bila prva žena, ali zar je to, zaboga, razlog?

ljude i telom i duhom, među njima je nadmoćan kao div među patuljcima, pokazujući im kako su oni samo bedni izvršioci jedne više volje. U Prohorovom raspeću otkrio sam i mnogo čega drugog. Hristova glava je lepa, muževna.

Posle sam shvatio da sam izabrao pogrešnog sagovornika jer taj stari panj nije razumeo ni jedne jedine reči od svega onoga što sam mu govorio.

poslaće dvojicu svojih najhrabrijih i najveštijih ljudi da u rasekline na stenema uglavljuju klinove od drenovog drveta. Jedne noći dopola, druge otpola.

da klapićem o nečemu tako opštem kao što je kraljev ratni pohod i Lauševo učešće u njemu nego da se petljam i mučim oko jedne tako nezgodne stvari kao što je voda i hrana. Tako sam barem pomislio.

Ona će to svakako da učini. Nema sumnje. Može li se Dadara, prokleti sebar i ništak, boriti protiv jedne fine gospe vlastelinskog roda a uz to još i tako krasne i čedne? Šta je on prema njoj? Klipan što bazdi na konjski znoj?

Tako je gnjilo, zagušljivo, plesnivo, osećaš da si odasvud pritisnut nečim teškim i nezgrapnim. Posle samo jedne noći tu provedene čovek dobija vrtoglavicu, po glavi mu muljaju svakakve slike, ništa nije tako budalasto da ti se tada

Mara nije satrla Dadaru kako su neki proricali. Pre bi se moglo reći da je on satro nju. Jedne noći pred zoru, Bukara joj je odsekao glavu jednim zamahom sekire.

Nikako to nije ličilo na razgovor između jednoga muškarca i jedne žene, i nikakve tu prikrivene strasti i želje nisam primećivao.

Ilić, Vojislav J. - PESME

) 208 DVA PESNIKA 209 PRIJATELjU 211 SRBIN U RAJU 215 ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE 216 REALISTA 218 III 219 PASTIR 220 VARTOLOMEJSKA NOĆ 223 CAR I ABAT 225 TAMARA 233 PEĆINA NA

Al' ona se javi jedne bajne noći, Kad uživah ljubav u čistoj slobodi; „Hajde - reče sumnja - ti ćeš sa mnom poći Da tražimo puta, što istini

Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš.' Jedne večeri, deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je ležô na snežnom seoskom

Ta to jedan Srbin i razume samo.“ 1890. ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE Grozno je i strašno, muke me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez

I već s pobedom Azok k Benari ponosnoj stiže, Zatvori izvore bistre i tvrdu opsadu diže. Jedne večeri tako, na svome kamenom pragu, Seđaše Ben-Kasim dugo i u noć gledaše blagu. Nebom se osuše zvezde.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Njegova kapija je širom otvorena; kroz nju stižemo do jedne široke, trome reke. To je Eufrat; on preseca četvorougaonu varoš dijagonalno.

Prateći to kretanje iz noći u noć, iz godine u godinu, oni su uvideli da se celo nebo obrće oko jedne ose, koja prolazi kroz stajalište posmatrača i kroz jednu tačku na nebu koja jedino izgleda nepomična.

Onda tek shvatih šta se sve od mene očekuje i kako sam brzo i nepromišljeno primio na svoja pleća odgovornost za uspeh jedne stvari u kojoj se, kako reče i sam Ministar, prepliću mnoge nepoznate tamne sile.

Zemljina osa nema stalnu orijentaciju u prostoru, kako se to uči po gimnazijama, nego se ta osa polagano zaokreće oko jedne druge ose koja stoji upravno na ekliptici. To svoje posrtanje beleži naša Zemlja na samome nebu.

Te njene čari bile su neodoljivije nego svi pešaci Sirije i svi konjanici Arabije! Jedne noći stvorila se ona, kao kakvim čudom, u Aleksandriskom dvoru u Cezarovoj sobi, i zamolila ga za pomoć i zaštitu.

naišao naš kongres time što je želeo da ostvari jednu kalendarsku reformu koja bi zadovoljila sve opravdane zahteve. Jedne neprospavane noći, sedeći kraj otvorenog prozora svoje sobe, uvideo sam da se, baš tim zahtevima, zametnuo u krilu

No ja ne mogoh ni jedne reči da progovorim. Dokoturao sam se do velikoga prozora i seo pored njega; ali moj pogled ne smedoh upreti u Zlatni

nam sudbinu nauka u srednjem veku, a vaspostavljanje onog prvog teksta - tu je istiniti događaj bio pesnik divne jedne alegorije - obnovu i preporod nauka pri kraju srednjeg veka.

Ko bi mislio da miris jedne ruže može sačuvati u sebi hiljadu uspomena! Granica moga podivljalog parka je, kao što sam već rekao, sam Dunav.

Iz jedne slušaonice u prvom spratu pokuljaše slušaoci. U njoj je držao svoja predavanja poznati peripatetičar Kremonini, koji je iz

Na tim putanjama sam označio belim tačkama mesta gde bi ta zrnca stigla posle jedne Merkurove godine, t.j. posle 14 sekunada. Za to bi vreme Merkur optrčao celu svoju putanju.

U ovoj malenoj gornjoaustriskoj varošici učio je svoje đake matematici i pronašao, ubrzo posle svoga preseljenja u Linc, jedne vinorodne godine, način kako se iz geometriskog oblika vinske buradi može izračunati njihova zapremina.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

veka u Francuskoj su rado čitani prevodi odlomaka Hiljadu i jedne noći, dok se bajke i priče iz zbornika Đovanija Franciska Straparole (Prijatne noći, 16.

Jovanović Zmaj je objavio svoju prvu pesmu za decu „Lenji Gaša“, u stvari preradu jedne Levenštajnove pesme 1860. Đorđe Natošević: Biserje i drago kamenje.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Došao je u one godine kad čovek još poželi neku želju, ali ne želi da se ona i ispuni. Jedne godine, o vašaru velikogospoinskom, koji praznik je bio i slava majstor Kostina, pozove on neke svoje mušterije iz

I tako Ristana neočekivano postade majstorica i svoja gazdarica. Šor je odmah podelio uloge. S jedne strane se rasklimatala daska na plotu; s druge strane, jednako preleće mokro rublje u majstor Kostinu baštu, i mora

Spavati, na primer, to sad ponajčešće znači bditi, ili rđave snove snivati. Učini se majstor Kosti, jedne noći, da odnekud iz njega, kao da je on raskršće, vode tri staze, rastu, dužaju, a po tim stazama njegova deca, mala kao

Srećko nije daleko doterao sa sviranjem, ali je jedne večeri zbilja kupio bakaruše. Bruka u kući, bruka pred palankom. Ristana oči ne suši, a majstor Kosta crn i suv kao

— „Ako i to ne pojedu doktori.” Pre dve godine Seka se bila razbolela od otoka u kolenu jedne noge. Ozdravila je, ali je noga ostala sa smanjenom moći.

Ne znam šta će mu Bog dati...” Jedne oblačne oktobarske večeri, oko deset sati noću, odjeknu pucanj iz grube, teške puške.

S vremena na vreme su slali ponešto Risti, ponešto Seki. Ali dopisivali se skoro više nikako nisu. Jedne zime okašljaše jako obojica. Toje bila velika muka, i ujedno poslednja prilika da se s retkom odanošću paze.

I jedne noći počesmo kopati. Kad Švaba vide šta radimo mi, udari i on u kopanje. Kopaj odovud, kopaj odonud, još se zemlja i sama

Istinu! Ne vrdaj, ne laži!“ I istina se govorila, i sve se razjašnjavalo... Jedne nedelje, tuži se momak iz mlina baš na samu gospa Nolu.

Gledao je u Nolu kao u ikonu, i prostosrdačno je priznao da je „prop'o”. Do verenja je došlo brzo. S jedne strane, dobro omatoreli ali kočoperni Lazarić izjavio je da mu se devojka dopada preko svake mere, da je, „takvo

— U ekonomskim kućama je večera odmor, i neću da mi se zalogaj hladi ni za čiji ćef, pa ni za ljubav. — Jedne večeri je ipak uspeo da se probije do gospe Nole i gos-Toše, za vreme jela, nadzornik sa salaša.

Tačno je bilo, kod Lazarićevih, da se u obe polovine kuće iz po jedne sobe moglo merdevinama uzaći na tavan. Jer su tavani kod njih bili izrađeni kao magacini, bili puni polica i fijoka.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— — — Slučaj je hoteo da se preko jedne male šumice prođe, koje naš blagoobraženija željni putnik na svoju korist upotrebi.

— Nemojte se uznemirivati, gospoja Predićka, ja znam šta vi oćete, i odobravam, ali šta možete zaktevati od jedne paorke?

gimnosofist, ako je otoičašnja vaša k meni. u prizreniju braka, ponuda na istini osnovana, ja dragovoljno iz jedne tokmo k dobrodetelji ljubovi pristajem. Evo indi moja ruka, koja jošt na muškim prsima počivala nije.

druge nezgode toliko kalabaluka prave da je biografiju jednog magarca tako isto trudno napisati kao gođ meru ljubovi jedne žene koja je četiri muža promenila. Međutim da ne pomisli tko da mi, žitija slavni magaraca pišući, originalno pišemo.

Pogledajte, nebesna gospodična, kako lice moje vas radi svaki dan vene. Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«).

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao

Jednom sam opet, kad sam ostao sam u sobi, bacio kroz otvoren prozor saksiju sa cvećem, jedne makaze, jedno vezeno jastuče i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se

pri svome zahtevu, drao sam se, plakao, pištao, vrištao i valjao sam se po patosu, sve dok majka nije najzad donela jedne oveštale pantalone moga starijeg brata i natakla mi ih proklinjući me: — Dabogda, sinko, poželeo suknju!

I mada mi, prema načinu na koji je obrazovana, činimo utisak jedne neustavne vlade, ipak vas uveravam da smo mi jedina vlada u Srbiji koja je u ovome slučaju gorko osetila svu težinu

pitanje na dnevni red pred suđaje, te je u onoj drugoj sobi, gde se večeralo, prekinut svaki dalji razgovor o udaji jedne moje sestre od tetke koji je dotle vođen.

To je, upravo, bila neprekidna i dugotrajna borba, u kojoj su s jedne strane bili profesori i nauka, a s druge — ja sam.

Za pojam jedan učitelj bi nam pokazao jedan svoj prst, za pojam dva dva prsta i tako redom, dok nije upotrebio pet sa jedne i četiri sa druge ruke.

Tako, na primer, Adam i Eva bili su mi vrlo simpatični, verovatno sa svoje naivnosti, a možda i stoga što je prvi greh jedne žene uopšte simpatična stvar. Ali dok su mi Adam i Eva bili simpatični, dotle su mi njihova deca pravila užasne malere.

A poznat je i onaj slučaj gde komandiru jedne pogranične čete vraća komandant raport da stavi tačke i zapete, jer je ovako napisan raport potpuno nerazumljiv, tako

Baš zbog istorije, „učiteljice života“, ja sam ponavljao razred, i to sa jedne dosta čudne okolnosti. Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se

putanju onoga putnika koji bi za ljubav geografiji, da bi potvrdio četvrti dokaz o okruglini Zemljinoj, krenuo se sa jedne tačke i idući uvek u istome pravcu stigao opet na tu tačku.

A okružni načelnik, to će svako priznati, predstavlja ipak nešto više od jedne rotkve. Naročito je mene lično bunilo pitanje: Što će mi to da znam kako se rotkva zove latinski?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Uh, bogamu! — progovori neko. — Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde! Od treska jedne granate pribismo se nesvesno jedan uz drugog.

Neki su polazili ali kad bi videli da odstupanju nema kraja, ostajali su onako nezaštićeni nasred puta. Bilo je to jedne noći, bog bi sveti znao koga datuma, jer smo sasvim izgubili pojam o vremenu. Nečije oči su nas vodile.

Iza jedne okuke ugledasmo opet vatru, oko koje su posedale žene i podbrađena deca. Malo podale grupa ludi sa fenjerima.

Ukrućeni šinjeli ostali su isto onako podavijeni, kao da smo još na konjima. Iz jedne kućice donese vojnik zapaljen ugarak.

Ono je neodoljivo spajalo misli kao neki uzvišeni kult i postalo sveta zamisao cele jedne nacije... Godine hiljadu devetsto dvanaeste ljubili su ratnici svetu zemlju. Kosovo je oslobođeno od nevernika.

Glad i teški ratni napori potpuno su nas izjednačili, pa čak kao da nas je opšta nevo lja i približila jedne drugim. Prošli smo pored oronulih zidova Vučitrna. Ona jedna ulica zakrčena od kola i naroda.

Sjahasmo da se javimo crnogorskim vlastima. Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor. Htedoh da uđem, ali se preda mnom isprsi jedan stari Crnogorac. — Đe ćeš...

— Zaigraće mečka i pred tvojom kućom! — dobaci neki pešak. Lupamo na vratnice jedne kuće, ali nam se niko ne odaziva. Rešavamo se da razvalimo vrata.

Već vidim i sam da ne mogu dobiti šta tražim. A nije im ni lako. Gotovo celokupna vojska jedne zemlje sručila se u Peć. Idem polako pored reke i mislim o tome.

Po ranijoj navici, komandiri jašu na čelu baterije, a vodnici duž kolone. Ali nema više potrebe za kontrolom. Vojnici jedne baterije šale se, vičući: „Janjiću, džukelo, teraj levaka!

I začudo pešak najednom zaćuta i zauze stav „mirno“. Sve češće zastajemo. Hladno je i tupkamo u mestu. Sa jedne uzvišice vidimo kako kolone gamižu sa svih strana i slivaju se na ovu usku uprtu stazu kojom se mi krećemo.

Poče već hladan vetar i neka susnežica koja bije pravo u lice. U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik. Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u groznici.

Petrović, Rastko - PESME

Ljudi bez jedne noge i žene bez pola glave Sići će da poljem za plugom pođu U zelenkastim odećama, u crvenkastim čakširama, Za plavkasti

strasno sve korpice cveća Kojima je zasađen tapet; Za politiku više ne mari, Ni za kostobolju nogu, dvorske se dame jedne seća; Pa i kraljica ulazi u barku, A sam Amor nestašni ljubi je u pleće, Zatim šapuće u uvo: Kraljice, kraljice, Vaše

Pod vrbama je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti ne sme, Pod vrbama tek zelenim, na obalama Save.

Pod kišom kuršuma, pukovničku naredniku odnese zapovest: Napred, na juriš! Jedini se kraj pukovnika nađe on; Sam od jedne granate bi zakopan. Svi držahu da je mrtav i počast daše, A on malo ugruvan kući stiže već drugi dan: Napred, na juriš!

U tajnosti da ti poverim ime jedne zvezde Ili jednog slova iz jedne knjige o prašumi. Ćut! Ali heroj sam na drumovima: Od svega najviše volim da se

U tajnosti da ti poverim ime jedne zvezde Ili jednog slova iz jedne knjige o prašumi. Ćut! Ali heroj sam na drumovima: Od svega najviše volim da se opijem, a posle toga još da putujem: Ko

Zar ceo svet, zar će na njemu sve to, jurnuti kroz zrak; Ja ne razumem, otkud se onda sudara vlak kraj jedne reke. Pa zamišljen sam, a plah, I ne znam, kojim pravcem iz smrti: nisam li uvek Onako jak ...!

I to zapisah ja kraj jedne reke I amin! FABRIČKI DIMNjAK U PEJZAŽU I KANIBALAC ČEKAJUĆI NOVOROĐENOG Pretvorio je gle, sav trud u gustu pesmu,

Odlakšaće se jednim uzdahom ili smehom, Otkinuvši od pritiska Odleteti kroz zrak Zazvučaće ime jedne palanke proletnjim ehom I doći će na domak jednom detetu, Koje bledo Kao vaskrsnuti heroj jak, Uzeće je u bele ruke

U ovoj noći svi su čankovi prazni nikakvo potkreplenje! Stresoh sa sebe čednost, Stresoh sa sebe poštenje; Ni jedne fiks-ideje. U ovoj noći: radije zabludu; No kakvo spasenje!

U ovoj noći svi su čankovi prazni, U ovoj noći ni jedne fiks ideje, Odvratićemo glave. Budva, 23. VII 1922. NOĆ PARIZA (SA POSLEDNjEG SNIMKA MATERINOG) Da li moj otac

Evo jedne tačke mog dodira sa fatalizmom. Taj dodir prži mi meso, i osećam bol mozga što je težak kao da je počeo da se dekompozi

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ni sam ne zna koliko je tako bežao dok ne dođe do jedne slepe ulice, zavuče se iza žbuna, otvori vreću i zagleda se u nju: u vreći jedno jedino lice ostalo!

Jer za svaki obed Carica je morala obući novu haljinu, što je i razumljivo: kakva bi ona bila Carica ako bi na njoj bile jedne te iste krpe? Podanici su se sve brže navikavali na noćni život.

Sa prsta mu je kapala krv. Sunce se baš rađalo. DEČAK I PRINCEZA U šumi od betona rastu staklene kule. U vrhu jedne od njih, visoko u oblacima, živi dečak bleđi no krompirova klica.

Kao orah slatkom jezgrom punilo se srce Belutka nadom. Ali, nebeski brat ne siđe, niti ga k sebi pozva. A onda se, jedne noći, uskomeša more. Zadrhta Koralna Grana od užasa. Nasmeja se Belutak: šta mu može vetar, šta talasi?

Znaš li ikoga napravljenog po želji jedne princeze? Oj, kako se uzbuđivao sat spominjući Princezu! Kako grozničavo, pomicao kazaljke!

ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO Jedne prozračne letnje noći među zvezdama izbi svađa koja je od njih najnežnija, najblistavija, najlepša. Šta tu reći?

Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti.

Šantić, Aleksa - PESME

Lagano na murve, smokve i granate Ispe se u valu, sva sjajna i draga; Smijući se, ozgo, s jedne grane na te Rujni grimiz izli iz svoga krčaga. A ti u ljuljajci pa se njišeš ti'o, Kô na međi jedan mak crven i mio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Treću etapu karakteriše „slivanje pesama oko jedne fabule“, postanak velikog epa. Između prve i druge etape — smatra se — nije veliki vremenski razmak, jer se vrlo rano

On je takav kad sam, idući od jedne te do druge zobnice, nabavlja zob za svoga konja. On je takav kad razgovara s carem, kad s kopljem naopako okrenutim

I u pesmi on je veliki junak, koji čak ima krilatog konja i sablju sa očima, ali se ne nalazi na čelu jedne velike i odane hajdučke družine, nego na čelu svoje braće, svojih prvobratučeda i četrdeset od grada levera.

U tome je „logika i ukus“ pevača XIX veka. Odbacujući svađu, pevači XIX veka, s jedne strane, lišili su izdajstvo svakog opravdanja, učinili ga jednim opštim pojmom pod koji može da se podvede svaki

Misao o nebeskom carstvu služila je prvobitno tome da se podstaknu ljudi na borbu. To se lepo vidi i iz jedne stare meksikanske pesme: „Šta je naš zemaljski život? Zar ima mrtvaca među nama?

Očevidno, to nije nikakvo prijateljstvo. Ali tu leži i velika protivrečnost. S jedne strane, Marko pomaže caru, to je van spora, sa druge strane, i najčešće u isti mah on mu nanosi ogromnu štetu.

Gandhari i njenih sto snaha na jednom sličnom razbojištu u Staroj Indiji: prevrću ratnike pokidanih ruku i nogu — one s jedne strane, a šakali i ptice grabljivice s druge. Sve je izgubljeno, ostaje samo „huda sreća“.

svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji ih nijesu mogli

Od svih ovih optužaba Ivan je uspeo da se odbrani, „samo od jedne nije mogao: da je samovlasno uzimao hranu iz carskih lađa i stovarišta. To ga je stalo glave.

I u jednima i u drugima osnovni motiv je borba za oslobođenje od turskih nasilnika. I jedne i druge ispunjene su junačkim podvizima i herojskom ljubavlju prema otadžbini.

U prvu vrstu bi išli jedan te isti govor koji se više puta ponavlja, ili pismo jedne te iste sadržine koje se upućuje većem broju lica, ili takvo pismo koje jedna ličnost dobija od većeg broja ljudi, ili

Sličan je slučaj i u pesmi Kosovka devojka: jedan te isti opis trojice junaka uvek ima drukčiji završetak, a u jedne te iste reči kojima se oni obraćaju devojci unesene su prirodne promene — one koje obeležavaju njihov različit odnos

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

srce zaveza Sa sedam čeličnih reza U sedam jakih kaveza Kralj baci krunu i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU Zamislite zemlju Srbiju U Srbiji selo Slovac U Slovcu živi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja. Ličila je na dno kakve plitke činije ili tepsije u kojoj se peku pite.

Sve to posakrivaše iza jedne živice u dnu bašte, tamo gdje niko nije zalazio. Uveče se oprezni Mačak jedva nekako izvuče neopazice iz kuće i pođe

— Jedi svoj ular, a ovo je krov za moju glavu! Samo je sad nevolja bila u tome što je taj Stričev slamnati „krov“s jedne strane bio odvaljen, a tako kusa krova stidila bi se najcrnja ciganska kovačnica, a kamoli ne bi jedna ovakva kićena

iglu za šivenje samara, zvanu „samarnjača“ili „čuvaldus“, zatim jak i debeo konac i, konačno, čvrst karton od jedne kutije u koju je nekad bio pakovan otrov za pacove.

Pomiješao bih buve i slonove. Tek pošto mu Jovanče donese neku divljačnu biljčicu opora ukusa, nađenu u procijepu jedne stijene, Potrk se razvedri. — E, ovo će već ići.

Ovdje on, dakle, živi. — Drekavac! Odjednom se Jovančetu slediše noge. Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!

Ovome se on ni u snu nije nadao od jedne djevojčice. Zato je i ostao mirno na svome mjestu, žmirkao, klimao glavom i najzad progunđao: — Tako me je lijepo

— Au, au, pa ja se toga dosad nijesam ni sjetio! Zaista, Jovanče uopšte nije dobio batina, ni jedne zvrčke. Svi se dječaci grdno zabrinuše i sneveseliše.

Tamo se namjesti iza jedne lijeske i leže potrbuške da na suncu osuši svoju smočenu pozadinu. Ležeći tako s glavom na rukama, zaklonjen šeširom,

seljaci iskupiše kod kneževe kuće, debeli gazda Valjuško strogo ih pogleda sviju redom i zapita: — A je li vi, reponje jedne, zašto vi ne šaljete djecu u školu? „Reponje“se začuđeno zgledaše.

Knez Valjuško šiknu kao gusak: — Šiii, budale jedne, ko bi znao kud se oni skitaju. Vi mislite da su vam djeca u školi, a oni — šiii! — perjaju kroz selo.

Naravno, nije uhvatio ni jedne ni druge, ali se tješio da će bar njihove unuke jednog dana stići i pohvatiti. Alaj će tada pljuštat batine, kao grad

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Vinogradi tako se uparložiti da nigde ni jedne loze, a ni koje divlje vinjage, ne može se pronaći za kušanje. A gospoda mu za prosjake ostati, a kamo da s palicom na

Suproć toga opet dignuće se jaki golemi vetrovi haloviti, te dor pootkidati će s nogu ljude i razmetati tam-ovam jedne od drugih s vihrom u holuju.

već i dragoposlene pčele iz košnica izlaze, svoju mudrost ukazujući im; po cveću svuda obleću tražeći medenu slast, te jedne prave satove, pune š njima košnice, a druge snose med, puneći okna, — čudnu oko toga majstoriju nama

Sade ptice gnjezda sebi prave; jedne odleću, druge doleću spravu snoseći, a jedne slatko po lugovi poju i žubere. So tim prigovor za svet daju čoveku: sve

Sade ptice gnjezda sebi prave; jedne odleću, druge doleću spravu snoseći, a jedne slatko po lugovi poju i žubere. So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i

Tako i svi vetrovi, svaki sa svoje mu strane dušući zaustaljaju se i opet dišu! Tuštene po zemlji vode slivajući se jedne u druge, sve u more teku!

rod izbrati, carsko spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni pojas po vremenu s kruga sveta skupljeni, od jedne kapi nasporena golema reka, od vatrene iskre nebesno postalo sunce!

čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte napolje — eto, takva je ta forma i filosofska, o Bogu im neko pronahođenje u natpiranju međusobnom.

Ili kakvi su koji koga čina, Većega, manjega li, Onoliko i svoje sjanje Na nebu imaju; Ka i zvezde: Sve su na nebu, Al' jedne su manje od drugih.

I o glavu svima zakaza ništa do truna da što ne uzme ko sebi iznutra, jer sve širom štogod ima u njemu do jedne dlake što bi vrsno bilo, sve je to, s gradom zajedno, izdato na božiju stranu! I to sva vojska vrlo prihvati i posluša.

Vide li koliko se zla zapodede s jedne teke krivice jedan čovek što zgreši i na sav tabor smrtni strah napade! Ta što je to, o dragi gospodine naš vladiko?

Bijahu oni svi na žetvi, žnjahu i vezahu žito u snopje. Jedne noći sni on san i sutradan kaza im što je snio. »Video sam, reče, vaše snopove gde se pokloniše svi mome snopu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta i rešmeta, i feredža i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja se negda tiho pevušila po srpskoj mahali, — tiho, da Turci ne čuju — pesme o mladom kanuru i o Zejni nekoj!

Tu u avliji su čeljadske sobe i kujna. Kujna je po pravilu uvek malo podalje od odaja jedne takve čorbadžijske kuće da se ne bi osećao zadah od gotovljenih jela.

Uvek je stoparac davao kad je vodno on kolo. Kad je u kolo dolazio, onda bi oblačio jedne kicoške plitke cipele s visokim štiklama, a u svakoj štikli bio je, još kad se cipela gradila, vešto namešten po jedan

! — umeša se tetka Doka, ali ne dobi odgovora ni od jedne iz veća Spomenuše još nekoliko njih. Spomenuše diku Grnčarsku, Lenče Kubedžijsko, Done Češmendžijsko i Zone Stavrino i

oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu priču — kad mu kupi’ jedne putine kod Vana kondurdžije, tag toprv zapazi’ što će imam muku s njeg poviše nego što tatko mi imaše, ete, sas mene!

bavi; tu se češlja i presvlači po nekoliko puta preko dana, ili izvadi svoje džepno ogledalce (koje je na poklopcu jedne sedefli-kutije, koja joj služi još i kao neka mala „šparkasa“), pa se dugo ogleda u njemu i prći svoje rumene usnice i

A to je bilo jedne nedelje, baš Bele nedelje, kad je po tim mestima najživlje, kad lep dan izmami sve živo na ulicu, — starije na razgovr,

jedva je čekao da prestanu Cigani. Kad se svršila igra, povukao se do kapije jedne i brisao čelo dugo. Zarekao se da se više neće hvatati do Zone; a nije mu to ni trebalo, jer Zona više nije igrala;

što kazaše: zlatu će se kujundžija nađe! — završi ponosito tetka Kaliopa. — Pa, brljivke jedne, što vi ja zborim?! Pa ja vi za kujundžiju, ete, i zborim... — Kako reče? Što zboriš? — prekide je domaćica.

— Šeset i jedne „mesnice“ prekraja sam u moj vek, ču li, kuče nijedno, — grmi stari Zamfir — i jošte me niko ni u turcko ni sag u

beše i sama pomisao na to kako je smešan, kako bedan morao izgledati kad je ostao sam na sokaku onako gadno ismejan od jedne glupe izmećarke i od jedne hladne i bezdušne čorbadžijske kćeri! Pa tek ona reč „kuče u čašire“ kako mu se uvrtela!

je smešan, kako bedan morao izgledati kad je ostao sam na sokaku onako gadno ismejan od jedne glupe izmećarke i od jedne hladne i bezdušne čorbadžijske kćeri! Pa tek ona reč „kuče u čašire“ kako mu se uvrtela!