Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe otvori oči. Počađavela kafana gnjura se u vrelu maglu umornog pijanstva, boli ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se po nagnutom kelneraju, peče se na furuni obešenoj o
— Jednjak si mi prekinuo. Sav mi je vrat modar — jedna izgovori vojnik, pa iz sve snage poče da ga udara kundakom u rebra, teraju
Pomrčina je bila znojava i vrela a jednjak suv i čađav od žeđi. „Dovedite mi popa da se ispovedim. To mi po zakonu sleduje!