Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je udovac, pa mu se može. A kud ću ja sa detetom na sisi?“ Đurđeva žena, Ana, koja je sad ležala u krilu svoje jetrvice, kad to ču, okrete se mužu, dobacujući: „Đurđe! Da ne diraš u moju jetrvicu. Ja ću da ti sudim. Šta kukate?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236. Pile su mi vince do tri jetrvice, Slatko je vince, medno je vince, Al’ je medna godina, Koja ga je rodila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da se nosi ručak, a redak je gospođi kraljici; ona ode svojoj jetrvici, jetrvici, ljubi Uglješinoj: „Ču li mene, moja jetrvice! Nešto me je zaboljela glava, — tebe zdravlje! — preboljet ne mogu, no ponesi majstorima ručak“.
— preboljet ne mogu, već ti zbori mlađoj jetrvici“. Ona ode mlađoj jetrvici: „Jetrvice, mlada Gojkovice, nešto me je zaboljela glava, — tebe zdravlje! — preboljet ne mogu, no ponesi majstorima ručak“.
Veli njojzi gospođa kraljica: „Idi, kaže, moja jetrvice, te odnesi majstorima ručak, ja ću tvoje izaprati platno, a jetrva čedo okupati“.
Kad to vid’la mlada Pavlovica, zavidila svojoj zaovici, pa doziva ljubu Radulovu: „Jetrvice, po bogu sestrice, ne znaš kaka bila od omraze, da omrazim brata i sestricu?
“ Al’ govori luba Radulova: „O, boga mi, moja jetrvice, ja ne znadem bilja od omraze, a i da znam, ne bih ti kazala: i mene su braća milovala, i milost mi svaku donosila“.
Kad su deca ženidbe dorasla, obadva je oženila majka, dovela im dve lepe devojke: Vidu Vinku, Davidu Koviljku. Jetrvice malo živovale, malo vreme tri godine dana; kad nastala godina četvrta, svaka rodi po jednoga sina, Vinka Mirka,
Oj Koviljka, mila jetrvice, kad mi, sejo, u crkvu pošećeš, tvog Marinka na ruci ponesi, moga Mirka za ruku povedi — nek se znade da je