Stanković, Borisav - JOVČA
Što ti da se trudiš? Zar mesto ja tebi prvi da dođem, a to ti... VLADIKA Ostavi, Jovčo. JOVČA (ljubi mu ruku): Blagoslovi! VLADIKA De, de. Kakav tebi blagoslov! Tebi ne treba.
I tamo imam imanja i svoje kuće. VLADIKA Pa i svoje žene, Jovčo? JOVČA Eh, bilo to. VLADIKA Ako je bilo. I neka je bilo. Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera!
VLADIKA Pa i svoje žene, Jovčo? JOVČA Eh, bilo to. VLADIKA Ako je bilo. I neka je bilo. Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera! Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta...
JOVČA (s dosadom): Deca dobra, ama im matere ne valjaše, te ih oterah. A i ovu bih... VLADIKA A nemoj, Jovčo, dosta si ih. Dosta! JOVČA A i ovu bih, i ovu!
To, moja Vaska, to je sve što imam, što sam imao, i što ću imati. to je sve moje, i ništa više. VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava!
Biva li? Kaži de!... VLADIKA (ustupajući kao pod nekim teretom, sleže ramenima, diže se, polazi): Jovčo, sinko. Ne razbiram što govoriš, ali znam, osećam... Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde...
mržnje na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi samom): Nemaš kud više, Jovčo: moraš! (Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!...
Pauza. Čuje se sve bliže larma, vika: O deda Jovčo! Deda Jovčo! Ulazi Jovča. Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega.
Pauza. Čuje se sve bliže larma, vika: O deda Jovčo! Deda Jovčo! Ulazi Jovča. Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega.
DECA (vodeći ga): Hoćeš kod Vaske?... Deda Jovčo!... Hoćeš tamo, kod nje, da te vodimo? JOVČA (ukaljan kako je uz put padao, gologlav, u belim čarapama, neopasan, u