Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dopalo mu se, pa ostao. Onda se, a i još neko vreme posle toga, zvao Jorgaći Triandafil. A posle se malo pomalo počelo zaboravljati to ime; najpre prezime, a posle i ime, i u poreskom spisku
Ej, bukova glavo! — Pa samo nekoliko reči; tek kol’ko avaza da damo! — reče Sreten molećim glasom. — More, ne plaća Jorgaći za Braziliju ni jedno »dilusus« da go pošlješ, ej glavo, pamet si beri!
! Sramota, more, rezilak! Jošte tatko mi, dokle ne beše umreja, zboreše mi mnogo put. Imaše ga u tatka jedna reč: »Jorgaći sinko-le, ubavačko u pamet, zboreše tatko mi, da si turiš ovaj reč (od pokojnoga mi tatka Kirijakisa) što će ti sag