Obradović, Dositej - BASNE
I on dakle u svojej okružnosti kako isti Julije Cesar postupa. Smotrimo sad onoga vetrenjaka Obrkneževića: u proste dne, kad nije lepo obučen, razgovara se kako
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A najviše mu se dopale, slepe, oči, na skulpturi – koja je bila crtež biste rimskog đenerala, koji se Julije Cezar zvao. Čitao je, Paja, kako treba osvajati Galiju! Kako je taj đeneral narode u Galiji uredio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
venі, vіdі, vіcі) — „Dođoh, videh, pobedih!“, reči kojima je Julije Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontiskom ratu; njima se takođe označava neka brzo svršena stvar ili lako postignut
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Pa, šta ste nam lepo spremili? — pita umorno predsednik. – Monolog Julije... — rekla je tiho gutajući knedlu. – Je li neko udarao recke? — upita predsednik. – Trideset i šesta Julija...
– Trideset i šesta Julija... — odgovara riđa kozja bradica. — Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena prednosti za Julije! – Molim? — upita mlada žena. – Ništa, ništa … kaže predsednik. — Samo vi počnite! Izvolite... ... Ne kuni mi se.
A onda pet iskusnih pozorišnih intelektualaca koji su gledali najpoznatije Julije na svetu, pet uvaženih profesora koji su zevali na najčuvenijim Šekspirovim predstavama u Stratfordu, podigoše ruke i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Novom Sadu; zatim ga je sam preveo, i taj novi prevod štampan je u Mostaru 1904. Njegov prevod Romea i Julije, udešen za pozornicu, izišao je u Novom Sadu 1876; celo delo prevedeno izišlo je u Novom Sadu 1907.
Jedna glava iz Šekspirove biblije, Matica, 1866; Oko Romea i Julije, Letopis Matice srpske, 1907). Na te svoje prevode Kostić je mnogo polagao i smatrao ih kao jednu od svojih najvećih
Stefanović je dosta prevodio iz Šekspira, u stihu. Tako: Julije Cezar (Mostar, 1902), Magbet (Mostar, 1903), Mletački trgovac (Mostar, 1905), Mnogo vike ni oko šta (Mostar, 1906).
Radičević, Branko - PESME
I spomen će njiov slatko pasti, Kako sada tako i svakada, Simo, brate, zbogom ostaj sada! O Julije, ču li, dragi brate, Kadikada ja s' ražljuti na te, Planu na te kâno oganj živi, A moj brate, za to me ne krivi; Ta
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I u periodu kad su bili „zdravi“, to su bili ljudi kuriozne naravi i čudnovate misli. I Julije Cezar bio je epileptičar.
Petrović, Rastko - PESME
će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve spava, Dok zvezdani slap sliva se na žito, Julije Cezar, moj prijatelj kroz vekove, Pogledom me kao svetom vodom krštava, I priprema na dela junačka.