Dučić, Jovan - PESME
Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili isti kao krv i telo u ljiljana. I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njeno lice, od belog fajansa, dopalo se Pavlu, kao i kruna od ljiljana, koju su joj natakli na glavu. Njene crne oči gledale su ga nemo. I on, i ona, nosili su u sebi nešto sveto.
Na jednom, srebrnom, širokom, poslužavniku, gorela je, u šandali, sveća, velika, u obliku ljiljana, belog, od voska, delo radionice njenog oca, Despotoviča, voskara.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
„Bože, kad bih samo mogla da naučim sve ove proklete tangense i kotangense!” - žalila se neka Ljiljana šezdeset i drugoj stranici trigonometrije, a ja sam je razumeo savršeno dobro, bolje no iko, jer sam još ratovao s
Pokušavao sam da je zamislim, bez uspeha kao i uvek. Lik te devojke je, jednostavno, izmicao. Možda je to bila Ljiljana Kangrga, ona što je sada u Beogradu nešto kao slikar, ili Ljiljana Jovanović, već udata i majka dvoje dece?
Možda je to bila Ljiljana Kangrga, ona što je sada u Beogradu nešto kao slikar, ili Ljiljana Jovanović, već udata i majka dvoje dece? Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana?
Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana? Rašida mi se svom težinom oslanjala o rame i osećao sam kako mi njene tvrde, naježene breskvice peku plećke.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) I. S. Kon, Moskva 1983, s. 58. ⁶⁴ Vukanović, T., isto, s. 236. ⁶⁵ Gavrilović, Ljiljana, „Struktura i funkcija obrednog šišanja“, Etnološke sveske, 1, Beograd 1978, s. 133. ⁶⁶ Čajkanović, V.
, isto, s. 76; Nikolić, V., isto, s. 181. ⁷² Tešić, M., isto, s. 76; Đorđević, D. M., isto, s. 362. ⁷³ Gavrilović, Ljiljana, isto, s. 138. ⁷⁴ Nikolić, V., isto, s. 176; Bulgarian, N., „Gatanja na Grudi“, ZNŽOJS, 7, Zagreb 1902, s. 386.
Markovića, Beograd, 1970. Vukosavljević, S., Pisma sa sela, Savremena škola, Beograd 1962. Gavrilović, Ljiljana, „Struktura i funkcija obrednog šišanja“, ES, 1, Beograd 1978. Gajić, M. J.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Iznenada u trpezariju utrčava Ljiljana i jednim okretom svoje nove haljinice razgrće zavesu mržnje što deli dva zavađena čoveka: —Jesam li lepa?
Pozorište — to je lekcija protiv televizije koja zaglupljuje decu. Ljiljana stegnutih prstiju navija za Srećnog princa, koga bulumenta protuva zatvara u bure i hoće da baci u more.
Dočekuju ga kao zverku. Potpuno zapanjena prizorom maskiranih junaka, Ljiljana sedi užasnuta na kolenu vođe razbojnika. Maki je ponosan što je ona jedino dete iz sale koje izbliza može videti svet
« Nela joj poklanja par minđuša od ćilibara — poklon nekog davno zaboravljenog grčkog trgovca stokom na veliko. Ljiljana je oduševljena.
Njegovo lice pobledelo od mržnje i besa slaže se divno sa pogrebnim nedeljnim odelom. —Ljiljana, idemo kući! — naređuje i pruža ruku. —Ali zašto, vidi šta su mi tete dale zauvek! Smesta! —Dovešću je u sedam...
– Za decu, ako već hoćeš da znaš! – Pa, gde su deca? – Ovaj put slučajno nisu išla sa nama, jer je Ljiljana otišla sa školom, a Peđa ima... – Ni prošli put. Ni pretprošli! Ni onaj tamo...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Usput nabacujemo socijalne komplekse u ogromnim količinama, jer nas prestižu čak i biciklisti! — Kokan i Ljiljana odlaze svake nedelje u planine ... — počinje maman. — Ta zna zašto živi! — Ha, Kokan! — jedva dočeka matori.
— što njegova mamica ne dopušta nikome da pokriva njenog Kokana — muškarčinu kada se otkrije, jer smatra da to njegova Ljiljana ne ume da radi! Idealan brak ... — Ajde, ajde, deco!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
u turskoj vojsci, vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli pendžer gvozdeni prozor
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nosio sam apoteku lekara, preko dana, i učestvovao u dočeku ranjenika. U prizemlju je bilo puno belih ljiljana, a na spratu – štaka, i proteza. Orgulje su svirale pod nama, a, možda, i nad nama. U mom sećanju se sad sve to tumba.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Odjekuju strane. Zlatno, k'o klasje zlatno kada dozdre, Prodire sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.
Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili onaki isti kao krv i telo u ljiljana. I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ono se javilo. Vetrić jedva čujnom gamom proneo se kroz trave, preko ljiljana, po ledenim poljima, po najvišim vršcima planina.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako je glatka, kako je meka bila, s naslonom u obliku ljiljana, kao u srne vitkih nogu! Mlada žena zadivljeno kriknu, ugledavši je, i polete drvodelji u naručje.
Šantić, Aleksa - PESME
Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.
7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće ljiljan beo. No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj