Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ne branim... — reče Jova i sleže ramenima... Turčin ga više ne može gledati. One mirne reči, ono vedro čelo ljutilo ga je; čak ga je pogled Jovin ljutio!... On mu okrete leđa. — Možeš ići. — Dobro! — reče Jova i pođe vratima.
Čuo je glasni smeh očev za sobom, pa je hteo baš od njega pobeći... A ljutilo ga to. Što ga diraju?... I, najposle, zar je to kakva sramota? Jelica je s njim odrasla i nikad im niko reči ne reče!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
značajno smešila na nega čim se uverila da je niko ne posmatra, sve to vređalo ga je, i diralo ružno i neprijatno, ljutilo i ismejavalo do bola, koji je za njega dotle bio potpuno stran, nov i nepoznat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sedeo je kao i sad, u dimu, kao u nekom mračnom oblaku. Katkad bi se smeškao. Što je gospožu Kumru, ljutilo. Sve do onog dana, kad su njegovi Mahalčani hteli da izvrnu oberkrigskomisara Garčulu, Trifun, selidbu u Rosiju, nije
Šta li sad rade njena deca, bez majke, u Novom Sadu? Njenog je muža to ljutilo. Đurđe joj reče da nema šta da brine, da nema šta da brinu. Nisu deca ostavljena tuđinu, nego dedi i bapcu.
Opominjao ga je i da će ga muž Varvarin ubiti, ako mu napadne na ženu. Hoće, kaže, Srbo! Boga mi! Višnjevskog je ljutilo, što mu Pavle stalno govori serbske reči, koje je bio davno zaboravio. Isakovič je, kaže, pedagog! Prokljati pedagog!
To, da udovci, kako Pavle kaže, nikad sretni ne mogu biti, jako je ljutilo Đurđa. Važi, govorio je Pavlu, samo za udovce koji su, od svoje žene, mokrim obojkom udareni.
Milićević, Vuk - Bespuće
ova borba, ovo prevrtanje misli i neprekidna zbunjenost; on se ne osjećaše kod svoje kuće, kao u prvim danima; njega je ljutilo što mu drugi ulaze u njegove misli, kao što su ušli i u njegovu kuću, da ga svuda smetaju, uznemiravaju, da se svuda na
i krezubi starkelja; nekoliko djece pomagahu ga pištavim i neskladnim glasom, i utjecahu mu naprijed što je staroga ljutilo.
iz svojih sitnih doživljaja, i odgovarala na njegova pitanja, davajući mu uvijek u svemu za pravo, što je Gavru Đakovića ljutilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I ma koliko uveravao sebe da su ti prekori sastavni deo službe, ljutilo ga je što mora da oćuti, iako nije kriv. To saznanje je povećavalo njegov bol, koji se pri pomisli na narednika pretvori
Ćosić, Dobrica - KORENI
odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali su se s njiva, ljutilo ga tandrkanje kola, psi, svaki glas, šum; za vreme večere poslao je Milunku da opomene nadničare da ne lupaju kašikama
Krakov, Stanislav - KRILA
Duškove usne bile su ispucale i blede. — Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Imaš oca kakav se retko ima... čuvaj ga, Soko, i voli ga. — Pomirili su se brzo, i nekako svi troje, što je opet ljutilo Soku. Ali dobro je spavala posle bure, i tek sutradan se opet setila šamara, i osećala da je ceo događaj peče.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A nju je to silno ljutilo, ponos joj vređalo. Jer, dok je svaki drugi zablenuto, iznenađeno i s nekom tihom čežnjom poglêda, — na Manči se to