Obradović, Dositej - BASNE
Da se nahode neki među ljudma koji su, ili za jestestvene ili naravne nedostatke i uzroke i ljutom nuždom, usiljeni ne ženiti se, i tako bez poroda i bez ploda živu i umiru, to po neščastiju i bivalo je i biće.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ukazaše se prvi neprijteljski redovi... Čupiću se slutilo da će danas biti okršaja. Nadao se ljutom boju stoga što je znao da će Turci svom silom nastati da probiju šanac... Srce mu je lupalo.
Čulo se samo dovikivanje: — Ha!... Ne daj!... Drž̓ onog tamo!... Zbogom braćo... osvetite me!... I susretahu se u ljutom boju. — Junački, Devo! — dovikuje Zavrzan. — Ala Stanko džumbusa!... Gledaj Zeku šta čini!
Dučić, Jovan - PESME
U Romaniji će Starina Novače I Pivljanin Bajo u ljutom Drobnjaku, Zalud dohvatiti za zelene mače: Podli će se pazar da svrši u mraku!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje. Čitave noći tupite zube, leti vam jezik u gnevu ljutom, ako vas nije složila vila, složiće čiča — vrbovim prutom.
Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se varati ne dam, vrati mi, maglo, gusaka sedam! . . .
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ali se zlo vraća zlim: Ne stigne ni da povuče drugi dim, A oblak, što ga je izdahnulo, crn Munjom se ljutom oglasi, Pljusne kiša na strn i na trn I lulu mu pogasi.
Rakić, Milan - PESME
DALIDA Ko pečat sam te metnuo na srce, I kao pečat na mišicu svoju; I sve sam dao, i, po ljutom boju, Hladnokrvno sam pokopao mrce.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
da je ona uvek bila povezane glave, koja ju je od tada jednako bolela, i od koje se je ona jednako lečila, a najviše ljutom, prepečenom rakijom. Deda je zvao svojom „majčicom“ i gotovo je na rukama nosio. A dedu pamti samo po jednom.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Za mutljavim danom nastade čista noć. Vazduh utoli, baš kao da se smrklo među višnjom cibrinom i ljutom cičom što mu se potkupila. Nebeskijem svodom šetaše pun mjesec, rasipljući kroza tišinu svoje blijede zrake.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
znamena, krikovi ga hore hulenija, rat krvavi u nj je uzavrio; legionah stravična kretanja, slavom ratnom opitijeh ljutom, koleblju ga opštim dviženijem; vrag je neba grdni pohitao da ispita nakaz zasluženi.
Popa, Vasko - KORA
ranu večeri Zapaljene ptice Iz obrva mojih Na ključnjače su ti pale 12 Teku nam hodnici mutni Sa trepavica niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev nam porubljuje misli Nakostrešene makaze Oko golorukih reči Otrovna kiša večnosti Pohlepno nas
Nastasijević, Momčilo - PESME
I zaborav na sve kad spusti svoj blagi veo, brda još i pobrđa pamtiće te, majko, u ljutom gde zidajući znoju nedužnu ceo te narod kleo. MRE DESPOT Mre despot. O, da mu Gospod umornu prihvati dušu!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne smem da pogledam ni gore ni dole. Kamenje se otiskuje i zvonko pršti po ljutom kamenjaru u podnožju. Svaki put kad se skotrlja neki kamen, užini mi se da se to nešto od mene otkinulo i nestalo u
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. OPSADA BENARE — ODLOMAK IZ PESME „NA RUŠEVINAMA 1. Tri burna minuše vekâ otkako u ljutom boju Padoše sinovi Bude, braneći nauku svoju.
Unutra, kod glavnih vrata, konjica stojaše ćutom, A gore Miđanin varvar sa nožem i praćkom ljutom. I juriš otpoče zorom. Spolja strašne se bore, Da snažnim rukama svojim prikače lestvice gore.
Strašno je besneo Azok, gledeći pogibao svoju, I prizva gospodnje ime u ljutom ovome boju. I gospod sasluša njega, jer baš u času tome, Javi se Ben-Kasim žurko na besnom paripu svome, On se dohvati
Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije snivô I njegov se usklik ote: „Kô u ljutom dosad boju, Srećo moja, ti me prati! A da stignem panu svoju, Ljubav će mi krila dati.
Šantić, Aleksa - PESME
o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom... 1911.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ta šta mu ko može! Uza nj su Jovanče, dugački Stric, Vanjka, Đoko, Nik, a eno, sasvim na kraju, i Nikolice s kujom, s ljutom Žujom! Deder, ko je taj ko ih smije dočekati ? — Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak sve mu dolazi u tamnici glas eto danas uzeti mu glavu, eto sutra, i ljutom će ga mukom umoriti pred svom ostalom gospodom, da od njega svet bude im, kako će se paziti u carevu dolasku.
Ko rano na svoj posao rani, Suza od gladi ne roni Nego i drugim svoga komada odlomi i nakrmi. Ljutom čoveku Bugari vele: »Bračko, što si uskisao, te si se naduo ka meh?« Da izdamo priličnom ono što mu je prilično.