Radičević, Branko - PESME
Što li vetrić tako sada piri, Ne kâ pređe slatko, umiljato? Što se njija tako brsno granje? Što me gleda drvo žalostivo? Okle žubor i to uzdisanje, Da mi strepi, puca srce živo?
preumilno zveči Kroz noći kade plovi bajni muk, Umilno vrelo žuboreći ječi, Zefira jošte lakokrili puk, Kad njija u veče rosni trave stas: Al' umiljati j' bio njezin glas. 16.
— Ma ajduče, kako j' tebe? Čudno divno, i on spava, A njija mu s' tako glava. Vatiše ga, savezaše, Ovamo ga poteraše.
Kuda, pašo, kuda li zabrava? Vidiš, ludi, e ti s' njija glava! Planu Bajko, pa desnicom manu, Desnu ruku okide Limanu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jabuka ćuti ka' nojca ista... Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče sija! M.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kaluđer sustô noseći pare, pa će Eri: — Vala mi ove pare dodijaše, daj da mi njija podijelimo. Dođu do jedne livade da pare dijele. Jest, ama Ero hoće sve pare sebi, a kaluđer ne da.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ III Moj je život tužan pustolina grdna, Moje lomne grudi porušena crkva, Uvenulo cveće po grobu se njija — Kâ da ga je ljuta otrovala zmija; Pobegle su tice od suva rastinja... Samo još u crkvi mali žižak tinja.
To je tuga, što te digne, Pak te u svom krilu njija, Svaki dan ti srce rani, A ranu ti još previja! Što te ljubi, što te pazi, Oko tebe brižno leti, Otruje te, Bože
Samo cpeća nek je prava, Kao što je moja tuga. Usklik vaša radovanja Žice srca moga njija, — Glasi cpeće, — glasi bola, — Pa ipak je harmonija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Noć ispred njega beži, a zorica Pred njega speši, — put mu osvetljuje. Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Grčića Manojla, i on vodi kićene svatove, ponajprvi ide pred družinom na vrančiću konju kosatome, buzdovana pokraj sebe njija, pa ga baca junak pod oblake, a u desnu dočekuje ruku, i ovako tanko popijeva: „Mlav-planino i planino Stara!
Dođe dvoru bana Zadranina, al’ pred dvorom Kumrija robinja, ona njija od zlata bešiku, u bešici dva banova sina; božju joj je pomoć nazivao: „Božja pomoć, gospo banovice!