Jakšić, Đura - PROZA
Poslednja nada sirote udovice, ta čađava kolibica, srušila se... Sa leve strane ćuprije beše ozidana od tvrdog kamena mehana — mehana prve klase.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ali su Aleksa iz Brankovine i Petar iz Ćuprije najprebraniji kod vezira bili.) II Kad su sve age i zli Turci pobegli u Vidin (pošto im je Hadži-Mustafa-paša ubio u
Međutim knez Petar iz Ćuprije i Stevan Jakovljević pokupe Srbe i udare na Ćupriju i posle znatne bitke isteraju Tosun-agu i osvoje Ćupriju i tursku
To je bilo januarija 23. pred veče 1804. godine. Nji̓ova tela stajala su oko 80 fati niže ćuprije na poljicu do Kolubare.
” — Ja mu kažem, da se nije samo naša familija s Turcima zavadila no skoro polovina naroda, i da su na Savi ćuprije, opet se ne bi lako moglo preći, „nego vi gledajte i dajte nama džebane, mi ćemo se moći s njima tući”.
I tako pođemo mi odma složno, i taman dođemo u polje pod Kličevcom (gde je sada kula ozidana), a od ljubostinjske ćuprije prosu se oko stotine pušaka. Na to mi se naniže odbijemo. Tu nam pogiboše dva vrlo dobra momka iz Vr̓ovina.
redu kakvi smo od dahija zulum podnosili, i najposle isekoše naše knezove, kao: Aleksu, Birčanina, Stanoja, Petra iz Ćuprije, Hadži-Ruvima — i pobrojimo sve druge, koje smo onda dobro znali, i đadija̓u da sve glavne ljude i one koji su u
Sima; do njega u maloj dolji Karađorđe i Katić Janko zajedno s momcima; Jakov i ja, i sva valjevska nahija, više kamene ćuprije, ćupriju čuvamo; Mladen Milovanović, kod ̓Ajduk-Česme; Milan Obrenović niže njega, sve s leve strane Topčidera; Čarapić
Turci da je otišao Karađorđe i sve ostale starešine i da i̓ nema u logoru, izađu i naglo na nas udare i do kamene ćuprije dotrče na Topčider, gde smo se mi jako utvrdili, i koje puškama koje kartačom — jerbo nam je bio došao i drugi topić —
u Zemunu, i kako razbere da će Turci sutra na nas udariti, on dođe prema nama u ravan, kud ̓no ima nasip Laudanove ćuprije, natrpa trske ili slame, zapali veliki plamen — vidimo i već poznamo da će Turci sutra izaći na boj, i bivamo spremni.
) Kad vezir s konaka od Beli̓ Voda pođe, mi izvedemo našu vojsku vrtalj sata od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom kraju, otkud vezir u
oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom kraju, otkud vezir u parade ulazi, a drugi na kraju stražnjem od ćuprije.
Naređujući ja vojsku na ćuprije, sat li dva li prođu, al̓ eto ti dvojice na konjima idu, i kažu mi, da se samo dva sata zadržavaše Turci u gradu, pak
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman bi nasred ćuprije, a odovud, malo povodeći se, preda nj Radan. — Jes ti to, Radane? — Kum-Mato!... Gle, ti si! — reče Radan kao trgnuv
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na tebe će prvo Turci udariti, ali ti ih propusti... Ti, Jovane, do Ilije... još ovamo malo... Ti, Surepe, tu, blizu ćuprije... Jovica, ti ćeš ovde, a ja ću onde. Nas petorica smo sa leve strane puta. Ti, Stanko, ti ćeš sam biti s desne strane.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kao da neka ledena ruka ščepa za srce, ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se preko ćuprije kreće jedan čovek u prostom vojničkom odelu, a bez desne noge i leve ruke. — Ćuti! — reče kapetan s užasom na licu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ERO I TURČIN Orao Turčin ralicom po strani iznad nekakve ćuprije, a Ero putem ćerao nekoliko konja natovarenih. Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: — Ća, šaronja, ća!
I ti imaš pamet, a Ero je nema. U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: — Jaog mene do boga miloga, što ću sad?
— Be ajde, more, ne luduj! Kako ne smiješ preći preko ćuprije kuda ide svijet i konji natovareni prelaze? Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.
— A šta išteš, gospodaru? — Daćeš mi dvanaest perpera. — Ajde de! Uprti Turčin Eru te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: — Nemam, gospodaru, ni perpere, bog i božja
Zašto lažeš? Odi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: — Eto, kurvo! Crkni tu kad nemaš čim da platiš!
Crkni tu kad nemaš čim da platiš! Pa onda otide svojim volovima i počne opet orati. A Ero onda skoči, pa preko ćuprije: — Ej, Turčine, gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije.
Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije. ERO I KADIJA Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijnim govedima.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
stanuje na Konjarniku, hrani se u kafani „Manjež“, a kući se vraća uvek preko Senjaka, jer radi na hipodromu kod Careve ćuprije. Nedeljom ga tamo uvek možeš sresti kod padoka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gde ćurčije kraj ćuprije, Kaldrmari, papudžije, Gde se dedoše, u stvari, Limari i kožuvari? Ko da se večnost dalje One vezilje i one švalje,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
lomi i po moru pesak kupi; kad si goru pokršio, polomio, i po moru pesak pokupio, i na moru ćupriju načinio, preko ćuprije prešao, ovde mesta našao. O izdati, mili brate, idi onom ko te prati. 2 Izdat komendat!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
VІІ. ERO I TURČIN. Orao Turčin ralicom po strani iznad nekake ćuprije, a Ero putem ćerao nekoliko konja natovareni. Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: „Ća šaronja, ća!
i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do Boga miloga! Što ću sad?
Bog i Božja vjera, ja tuda za život preći.“ Be ajde more ne luduj! kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.
“ — A što išteš, gospodaru?“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i Božja
Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: „Eto, kurvo! crkni tu, kad nemaš čim da platiš.
crkni tu, kad nemaš čim da platiš.“ pa onda otide svojim volovima i počne opet orati; a Ero onda skoči, pa preko ćuprije: „Ej Turčine! gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele on tebe prejaa dvaput preko ćuprije.“ VIII.
gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele on tebe prejaa dvaput preko ćuprije.“ VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE.
Za tim prešavši preko ćuprije dođe u jedno selo, i prolazeći krozanj čuje sa sviju strana pevanku i veselje, pa se začudi gde sve selo peva.
“ 30. ERO I TURČIN. Orao Turčin ralicom po strani iznad nekake ćuprije, a Ero putem ćerao nekoliko konja natovarenih. Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: „Ća šaronja, ća!
i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do Boga miloga! Što ću sad?
Bog a Božja vjera, ja tuda za život preći.“ — „Be ajde more ne luduj, kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja! Ero ne će nipošto, nego jednako jauče i leleče.
“ — „A što išteš, gospodaru?“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: | „Nemam, gospodaru, ni perpere, Bog i Božja
Ćosić, Dobrica - KORENI
kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u ćup vina, raskorači se, „junici može da mu prođe ispod ćuprije“, položi nož na tocilo i on ciči u vencu varnica. A dobar je kad njim može da brije cevanicu ili dolakticu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Zatim, prešavši preko ćuprije, dođe u jedno salo, i prolazeći kroza nj čuje sa sviju strana pevanku i veselje, pa se začudi gde sve selo peva i veseli
Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj. ERO I TURČIN Orao Turčin ralicom po strani iznad nekake ćuprije a Ero putem ćerao nekoliko konja natovarenih. Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: — Ća, šaronja, ća!
I ti imaš pamet, a Ero je nema. Utom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: — Jaog mene do boga miloga! Što ću sad?
— Be hajde, more, ne luduj, kako ne smiješ prijeći preko ćuprije kuda ide svijet i konji natovareni prelaze! Aja, Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.
— A što išteš, gospodaru? — Daćeš mi dvanaest perpera. — Hajde-de. Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: — Nemam, gospodaru, ni perpera, bog i božja
Zašto lažeš? Hodi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: — Eto, crkni tu, kad nemaš čim da platiš, — pa onda otide svojim volovima i počne
A Ero onda skoči pa preko ćuprije: — Ej, Turčine, gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije!
Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije! ERO S ONOGA SVIJETA Kopao Turčin s Turkinjom kukuruze, pa na podne otide Turčin da prepne i da napoji konja, a
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prolazi koje brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do Beograda.
Dođe izvešće od Tešice da su naši naišli na ušančene Turke kod tešičke ćuprije i da su se odmah pobili, ali Turci imaju dobar šanac, a biju i sa okolnih visova.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i іbіdem, 92;..). U b. može biti olicetvorena i ala: takav je b. koji pliva Drinom i ometa podizane višegradske ćuprije (SEZ, 17, 155); b.
da je jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini baciti jednu maramu niz vodu, da joj nečastivi ne bi naudili̓« (TRĐ, NNŽ, 3, 73).
U njoj je bio inkarniran demon koji nije dao da se podigne ćuprija kod Višegrada: čim bi se od ćuprije što podiglo, naišla bi Drinom omorika, udarila bi u ćupriju i srušila bi je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Sada, baš pred tvoj dolazak, odigrao se jedan događaj, eto, ovde na drumu, čija je istorija daleka, još iz Ćuprije. Napominjem ti uzgred, da vidiš samo psihologiju i pravedljivost našega naroda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje... A kakav je Skadar na Bojani!
usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje; već ti otruj vojvodu Momčila, il' ga otruj, ili mi ga izdaj, hodi k meni u primorje
Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do Čečana, od Čečana vrhu do planine turska sila pritisla Kosovo.
Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do Čečana, od Čečana vrhu do planine turska sila pritisla Kosovo.
ordiji, i ne naćoh kraja ni hesapa: od Mramora do suva Javora, od Javora, pobro, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije do grada Zvečana, od Zvečana, pobro, do Čečana, od Čečana vrhu do planine, — sve je turska vojska
ne naćoh kraja ni hesapa: od Mramora do suva Javora, od Javora, pobro, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije do grada Zvečana, od Zvečana, pobro, do Čečana, od Čečana vrhu do planine, — sve je turska vojska pritisnula: konj do