Jakšić, Đura - PROZA
Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto.
„Zbogom, Aleksa!...“ rekoh mu ja, a glas mi je na usnama izumirao, jedva se i samo šaputanje čulo. On mi, ćuteći, pritište ruku i ode...
Beše to kao ono crna vrana što nad mrtvom lešinom najpre grakne, da joj posle, podmuklo ćuteći, meso razdire... Zima prođe na miru; ali se već oko Uskrsa užurbala sirotinja, i tražaše od bogatijih svojih sugrađana
On, duboko ćuteći, seđaše na banku, a glavu je zaronio u dve suve ruke; pogled mu beše ukočen, očajan, uprt u jedan neznatan predmet
“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši. „A ko će za pogreb da plati?...“ Marko ne odgovori ništa, samo što ga je, ćuteći, gledao... Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!
“ Ona me pogleda od glave do pete, obarajući i dižući svoje duge trepavice: „Šta bi želeli?“ I ona me opet mirno i ćuteći posmatraše... Ja sam osetila kako mi krv juri u lice, bila sam zbunjena, pa sam tako i odgovarala: „Ja sam došla, znate.
Posle toga se ispravi i, ćuteći, uhvati me za ruku; ruka mu beše hladna kao led, ne reče mi ništa, nego me povede kući.
kapetan kako si siromah, te će, bogzna, štogod i iz kase pružiti da ti se u ovoj nevolji nađe!... Ljudi se ćuteći raziđoše kući, a učitelj ode neveselo u svoju školu, da o tuđoj deci misli, kad svoje nema...
— ’Oću, gospodine! Posle toga kapetan zovnu pandura. Pandur uđe gologlav, stane, ćuteći, nasred sobe i čeka kapetanovu zapovest. — Ima li ko da čeka? — Neki ljudi, gospodine, došli iz Ratkovića.
Muke su to, moj brate!... I da nije učinio, priznao bi... Tek beše dosta tvrd; i sam se kapetan čudio kako je, ćuteći, snosio to strahovito mučenje... Kadikad i kapetanica dođe da vidi kako se muče ljudi — čudna žena!
Kad ga uvedoše u zasedanje, on diže glavu, pogleda u ozbiljna lica svojih sudija, pa, ćuteći, čekaše njihovu presudu. — Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze.
Obradović, Dositej - BASNE
Al' se je to dosad razumevalo da će se samo na drugom svetu iskati, pak su se mlogi pri tom esapu dobro nahodili. Ćuteći mislili su u sebi: „Nek' je nami dobro ovde, a odund se jošte niko nije došao tužiti da mu je zlo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Car se razgovarao sa svojim tolmačem ne znam o čemu. — ja ćuteći tako mislio sam: ,Moj gospodin Mijuško, naopako ti bilo, ti si međer nas prevario te smo kao tići bez perja vrlo rano
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
smišljao lepe planove; o njima je dan-noć mislio; a sad vidi kako se njegovi planovi razleteše kao sapunski mehurići... Ćuteći dođoše do hana.
Skoro poslednji dođe Aleksa Aleksić. Ljudi ga pogledahu ćuteći. Sve je selo znalo za jučerašnji događaj. Međutim, on još ništa čuo nije: ni mu je kazao Stanko, niti se s kim sastajao.
Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli. u jednom šušnjaru, pokriven rastovim brvnima, bio je bunar koji su po svoj prilici sami
— Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao. — Na Žuravu, dakle — reče Jovica. — Da neće biti kakog okršaja danas? — Pa...
Raspoloženje, dobra volja... sve to prođe... i osta nešto teško kao stena na grudma... Pop i kmet iđahu ćuteći. Opet videše Aleksu pred kućom, videše kako se niz raspletene kose njegove voda sleva.
Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine. Hajduci su išli ćuteći. I sami razgovorni Zavrzan povukao se u se pa premišlja. Najedared će zapitati Jovica: — Pa kud mislimo sada?
To baše znak da ga isprati. I ona prebaci torbu preko ramena, pa pođe za njim. Išli su ćuteći. Kad odmakoše daleko od kapije, on stade. Okrete se i sačeka dok mu ona priđe. Tada je uze za ruku, koja je drhtala.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda pođosmo dalje. — Gospođice, ovde je tako puno sveta da se ne može ići. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. Ona ćuteći pođe za mnom u Jahnѕѕtraѕѕe.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zaštitnički odred imao da pređe s one strane, i da napusti poslednju stopu zemlje, ljudstvo jedne poljske baterije ćuteći je ukopavalo četiri svoja oruđa u obalu jedne papratom i niskim žbunjem pokrivene padine.
Afrika
Neki čovek, stasit, umorne, klonule glave, golog tela namazanog blatom koje se već sasušilo, ulazi i gleda me ćuteći. To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku.
Ljudi ostaju ležeći kraj kalbasa i kanarisa sa vodom; gledaju nas ćuteći, a onda jedan nešto kaže. Tumač prevodi: — On kaže: „Ne ide se!“ N. samo prebledi.
To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.
Mladić je gleda ćuteći, celu od glave do pete, beskrajno lagano, i odbija glavom. Ne, nema nijedne koja bi mu se svidela.
Teodosije - ŽITIJA
Bojeći se svetoga u oltaru, bez meteža, ćuteći, kropljahu zemlju suzama. A časno i sveto miro bilo je sabirano u časne zlatne i srebrne sasude dok je sveti božastvenu
i usrdno posetivši sve prepodobne koji su oko svete Lavre, i kako to i treba — ka Sodomskom Moru i u dolini samotno i ćuteći žive, i videvši one što s ljudskom prirodom skoro bestelesno žive, divljaše se i u duši se umiljenjem izgrađivaše.
— i pripavši k njegovim nogama moljahu da njegovim molitvama prime pomoć od Boga. A sveti ne prestajaše sa suzama, i ćuteći se moljaše, kao Mojsije negda za narod, umnim rečima u srcu za sebe i za one koji su s njim u lađi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim smo nekoliko trenutaka išli ćuteći sve dok se Ataman nije pljesnuo po butini i zakukurekao tako žestoko i tako verno da se Rašida prvo trgla, a onda
Desetak minuta, zatim, hodali smo ćuteći, a čitava banda dečurlije trčala je za nama. Onda mi je njen brat pokazao rukom da se čistim.
To ga je, konačno, oborilo. - Gospodin nema šta da kaže, u redu! - olabavio je stisak svojih prstiju i tako smo ćuteći došli do kuće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
on je gledao njin hod, njina lica, njinu gomilu kao prah što se digao putem, ali koji će se uskoro raspasti i rasuti. Ćuteći danima, on ih je posmatrao, štedeo, znajući da ih uskoro neće biti; da će nestati, kao dim posle bitaka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²¹ Kada domaćin, na primer, govori sinovima i drugim ukućanima, oni stoje i slušaju ćuteći. A kada idu ulicom, domaćin ide napred, a ukućani koji ga prate pozadi, na pristojnoj razdaljini.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
stavi na sto zdelu sa smokvama i flašu lozovače sa tri male različite čaše, a zatim se vrati do kredenca i ostade tamo ćuteći, prekrštenih ruku. – Od čega žive? — upita čovek Stonjanina. – Nose mlijeko dolje u Ston — reče ovaj.
Niko je nije takao. Novčanica je ležala na stolu čeznući da je neko podigne. Ali niko je nije uzeo. Sedeli su ćuteći. – Koliko je sati? — upita čovek, tek da nešto kaže. – Ne znam — reče kaluđerica. — Nemamo sata.
ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa zatraži cigaru duvana i sede, sve gledajući preda se, sve ćuteći i u miru.
Matavulj, Simo - USKOK
Dugo su sjedjeli ćuteći i motreći kako pregorijeva badnjak. Odjednom stari Mrgud Šutov zapita uskoka: — Je li, moj lijepi đetiću, ti si od
Milićević, Vuk - Bespuće
Oni su prolazili ćuteći, lijeno se provlačili ulicama i unosili u svježe predvečerje, puno smijeha i mladog života, nešto mračno i turobno,
On je primakao jednu stolicu i sio pored ćuteći. I tuga materina prelazila je i na njega. On se zastidio sebe kad se ljutio na zimu; na samoživost jednog sitnog čovjeka
Napolju je pljuštala kiša i tekla potokom. Rastali su se ćuteći, dok je sunce udaralo u prozore, ulazeći u sobu i bliješteći vani u mutnoj vodi koja je polako otjecala.
On ne nalažaše ni jedne riječi da joj kaže, i oni se vraćahu ćuteći preko djeteline, podaleko jedno od drugoga, kao nečim razdvojeni, još više tuđi jedno drugom nego što su bili prvog
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ti uđe, brzo uze dete ne gledajući ni u koga, i još brže iziđe. Za tobom iziđe i on ćuteći i povodeći se. Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom.
Tek posle videh punu sobu ljudi i žena. Oni behu ustali, pomakli se i načinili mi mesta ćuteći. Nijedan mi se od njih ne približi i uteši. Bojali su se. Moje gospodsko odelo, hladno, ukočeno držanje uzdržavaše ih.
Tu već ne beše one vreve, žagora; samo su se u redovima i iza čokota crnela leđa radenika, koji su ćuteći brali i žurili se. Po gdegde zabelela bi se i zašuštala koja suknja.
Naročito mati, koja, nikako ne smejući da im se odupre, već uvek ćuteći, gledala je da ih svačim zadovolji, samo da bi ih se što pre kao otresla, te da odu, ne viču po kući, a ovamo je
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: O, molim, Lidija je samo ćuteći potvrdila da Lauzusa ljubi; tako isto i ja ljubim. ALEKSA (đipi gore i uvati je za ruku): Vi mene ljubite?
JELICA: I ja to isto ćuteći beštetigujem. ALEKSA: O, nebo, o, sudbino! Kako su putovi tvoji nedostižimi! Odbacio sam više od tri stotine partija,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Oe, Herera! — Evo, evo! — odgovori devojka i onda ostaše sve nekoliko trenutaka ćuteći. Zatim Herera upita drugarice: — Hoćemo li sve da siđemo? Šteta je što su tako dosadni.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Cela porodica je u crnini i pogružena. Svi ćuteći zauzimaju mesta. Muški posle izvesne pauze pale cigarete, a ženske radoznalo razgledaju nameštaj i sve oko sebe,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— dobaci mi sestra, kojoj mahnuh rukom, i onda zatvorih vrata. Išli smo jedno vreme ćuteći. Otac kao da se mučio, hteo je nešto da mi kaže. Na izlazu zastadosmo. — E, sine da se rastanemo. Ali...
Kada im dadoše voljno, da uzmu porcije za jelo, ljudi se ćuteći, a žurno, raziđoše i opet se vratiše u stroj. Onda ih voljnim korakom odvedoh pred kazan.
Zatim je potporučnik naredio da se izvrši zaprezanje baterije. — Ne sme da bude larme, vike, svaki ima ćuteći da vrši posao! — dodao je na kraju. Zatakarali su topovi i kare koje su vojnici na rukama gurali i ravnali.
Hoćete ja da vam čuvam konje!... Podnaredniče, udari svakome po pet batina. I grčila su se tela, stiskali zubi, ali ćuteći otrpeše vozari po pet udaraca. Malo pogureni, vraćali su se u stroj, gledajući tupo preda se.
Iako su premoreni, pogled je njihov odlučan. Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se. Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda.
Gazili smo po krvi Rajkovoj, pa su nam i ruke bile krvave. Ćuteći smo posmatrali kako lagano umire. A nad glavama našim suklja dim iz šrapnela, zemlja se od potresa stalno roni i pada na
Još jedan plotun. Mlitavo telo se opustilo, a glava klonula... Vojnici su se vraćali ćuteći, dok im je u ušima odjekivao jauk samrtnika I posle mnogo vremena, u besanim noćima, gledali su oni onaj bolan
Nedaleko ugledasmo grupu ljudi kako, gologlavi, zbunjeni i nemi, stoje. Priđosmo im ćuteći. Između njih, na blatnjavoj zemlji, ležalo je telo potporučnika Radojka.
A jedna žena, sigurno nesrećna mati, sedela je više glave malog mrtvaca i tiho naricala. Prošli smo ćuteći... kada zađosmo u mrak, niko ni reči ne progovori.
Smatram da vam je služba releja poznata i zato odmah na izvršene! Pozdravismo i ćuteći iziđosmo. Pojahasmo, i kretosmo nizbrdo ka selu Baroševcu.
Jahao je on napred, za njim nas dvojica, a pozadi nas njegov seiz. Išli smo kroz selo ćuteći. Prođosmo pored stanice i, kada iziđosmo na poljanu, komandant potera galop, a mi za njim.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja, pa se ćuteći vrati na svoje mesto. Učitelj se rukova sa odbornicima i taman da se izmakne, a predsednik mu svrnu pažnju na jednog
Deca izneše stolice ; odjednom se tu nađe i Stojan, koji ćuteći namesti stolice u hlad pa se izmače, gledajući pisara onako isto neobično, naježeno, kao i Gojko.
Za decom iziđe Gojko, gledajući pred noge. Oboma beše nezgodno da se pogledaju, a znaju da se ne mogu ćuteći mimoići. Gojko oseća kako ga izdaje prisebnost, i on već uviđa da će proći ovako ako ga ona ne zaustavi.
Posle podne iđahu niz potes, jedno pored drugog, učitelj i učiteljica, ali oboje behu sumorni, zabrinuti. Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli.
Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći. Beše im nezgodno nastavljati dosadašnji razgovor, a o drugom čemu nisu hteli govoriti.
A ono gle!... Oboje se ćuteći pogledaše, pa odoše u svoje učionice i počeše rad. Ljubica oseća da neće moći danas ništa uraditi.
Svejedno, može propasti ceo svet i ona sa njim, to joj je pravo... Ustane ćuteći, gledajući polusvesno oko sebe, ide u školu i radi, sve sa nekim čudnim, sanjivim pogledom, koji jasno kazuje, da njena
Ovako je bolje; došao je kao naručen. I on pritrča k vratima i otvori ih. Velja uđe ćuteći, osvrte se po sobi i duhnu nosem. — Phi, kako možeš u ovom smradu ?... soba pregrejana, a on gle!...
Pečeni smo i ja i on... Nego, znaš, pričuvaj se ... nešto je na tebe mnogo ljutit. Gojko ustade, ćuteći, prođe pored kmeta i ode u školu.
Još da naredimo samo sa opštinom... Ljubica uzdahnu, obori glavu, pa stade ćuteći koračati pored njega, a Gojko iđaše veseo, zadovoljan, jer je danas dobio potpunu osvetu za sva teška stradanja svoja.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio. Priđem tome čoveku i nazovem mu boga. On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao. — Koja je ovo zemlja preko vode tamo što se vidi?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka i mati svlačile su se ćuteći. Mati pre Sofke bi gotova. I pošto na brzu ruku, ovlaš prekrstivši se, odmrmlja molitvu, od koje kao i obično Sofka ču
Pandurović, Sima - PESME
I, najzad, našto vapaji i piska, Kad treba hrabro, ćuteći umreti? TREPERENjA Po koji put to drveće lista Novom nadom ili novim snom, I proleće što u pompi blista S varkom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Otaš Marku koji se već bješe nešto osvijestio. I tako ostaše, ćuteći mramorkom, pogruženi veljom tugom. IV Odraslu čeljadetu prisnijevaju se često događaji iz djetinjstva mu, a to življe
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jurnuo je u kuću i prikovao se uz dovratak: majka je gola stajala uza zid, tanka, suva, a Aćim je, ćuteći, tukao mokrim konopcem. Ni on ni ona nisu videli njega na vratima. Đorđe je vrisnuo, ali se njegov glas nije čuo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dugo, ćuteći, dečak je gledao u vodu. Još mu se činilo da sanja, ali nije prošlo ni nekoliko dana a majka opazi da nogavice dečakovih
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ja pijem, jošte pijem U tom mi se srce para Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od andžara. Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No Pitagora gledaše u nebo i ćuteći posmatraše zvezde. Mesec je, međutim, bio zašao. Nezasenjene njegovim sjajem, zvezde su treperile u punom broju na nebu.
„A ti si maločas založio svoju glavu da je naš manji broj neparan!“ Satiros obori ćuteći glavu, a učenici udariše u glasan smeh.
“ Sva trojica oboriše glavu, ćuteći. „Tu mora da je nešto drugo posredi!“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?“ „Visoka jedna protekcija!
On stajaše u jednom prozorskom udubljenju i gledaše ćuteći preda se. Beše još dosta mlad - tek ako je navršio tridesetu - visoka rasta i čela, duge crne kose i crnih očiju; imao
Sedeći utučen u svojoj visokoj naslonjači, administrator slušaše ćuteći te i druge slične prekore. Naposletku se diže, uzdahnu i reče: „Pa šta mogasmo uraditi kad ne htedosmo da se odreknemo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i tako, dok su krckale kokošije kosti i zadovoljni supruzi nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje.
poslanikovu i moju protivnici popustiše, napregnuti nervi postepeno olabaviše i sve do Lapova provedosmo, posle toga, ćuteći.
— O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti. — A sinoć si imao napad?
A tada, oh tada, jezik bi mu se najedanput nemilostivo ukočio, i on bi, ćuteći i utučeno, prolazio čoveka bez pozdrava.
Onda okuražen ovom pažnjom mamuza nervozno konja i priteruje ga sve bliže divizijaru. I tako jašu ćuteći, pa se posle major usuđuje da pita: — Gos' đenerale, molim da mi ne zamerite... ako smem pitati... zna li se gde ćemo.
A kad se vratio odvojili su ga nasamo pa su mu okove ćuteći otkivali i baš kao da niko nijednu reč nije pred njim smeo da izusti.
Svi će oni doći i ruku mu ćuteći stegnuti, i poneku utešnu reč kazati. I predsednik suda će mu svakako neku utehicu reći, i manje će se bar nekoliko
Uklanjajući se ćuteći, mi smo se, posle toga, uputili stazom koja vodi grobnici Vojvode Putnika. Bili smo sami. Ljubičasti sumrak uveliko je
Međutim, iako su znali da ih tamo čeka duži odmor, slabiji vojnici maršovali su ćuteći i umorno. Začelje kolone otezalo se sve više i više, i iznureni od napora vojnici svraćahu van puta, već posle nekoliko
A za mnom umiri se i ona, pa tako ostasmo neko vreme ćuteći, još uvek zagrljeni i sa rukom u ruci. Ja sam već počeo osećati onu slast i snagu posle plača, i tako umiren i
Zatim smo se uputili kafani, pred kojom je nekoliko seljaka stajalo ćuteći, a u onoj poznatoj radoznalosti pred novim putnicima.
I u toj radosti mi smo ćuteći koračali brzo i ushićeno, sa onim lakim i slobodnim u duši kao da letimo, zaboravljajući sve, želeći i hoteći sve,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Naročito mu pade u oči ono lukavo žmirkanje malih i sjajnih Radisavljevih očiju, koje ćuteći, ali veoma rečito govorahu : »A, lijo, tu li smo !...
On je gledaše ćuteći, gledaše je dugo i nemo, a iz pogleda mu sijaše takvo blaženstvo i takva strast, da ona odjednom pojmi sve.
Janko ga ćuteći uvede u sobu, zatvori vrata za sobom i ponudi ga da sedne. — Pa tako: ti sad po malo hajdukuješ? — reče starac,
Zastade i oslušnu... Neko mu se približuje. A, jest, to je društvo, na koje je on bio zaboravio. Potrčaše svi napred ćuteći, a Đurica skakaše pred svima, ne znajući ni gde gazi, ni kuda ide, ni šta radi. Tek kad zađoše u šumu, umeriše korak.
Đurica ućuta i kao da stade nešto misliti. Dugo je tako ćuteći upirao pogled u pomrčinu, pa naposletku mahnu rukom i obori glavu, kao da i sam uviđa, da ne može još ništa smisliti
Ej !«... uzvikne on bolno i ljutito, baci pogled na Stanku, koja trpeljivo i mirno ćuteći korača pored njega. Stanka ne zna šta se u njemu zbiva, ne pogađa misli koje se u njemu roje.
— Nemoj... ostavi to, molim te — reče Đurica, mahnuvši vezanom rukom. Mitar ostavi maramu ćuteći, živo priveza konopac za kolac, pa uze pušku i stade u red s onom četvoricom žandarma...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kapetan pogleda u novac, pa na košaricu, i veli joj: — Još dvadeset para za robu. Starica ćuteći plati i to. Uto blizu smo luke, a i oluja popušta. Kapetan uzlazi uza stube, a mi za njim.
I komšije ćuteći to gledaju, a jutarnja siva svetlost zimnjega dana već se uvukla u kuću; odanilo je: ljudi se kao u čudu zagledavaju i
Miljković, Branko - PESME
Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh. Joj vazduh vene umiru svi oblici! O milosti za ono što sam bio u snu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zašto slični slične ubijaju? Niz padinu brega, sa osmatračnice trčao je zaduvani vojnik. Branko je ćuteći mleo kafu, a drugi posilni pleo vunene čarape. Imao je detinji osmejak. Senka od šatora bila je usijana.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Neki čovek, stasit, umorne, klonule glave, golog tela namazanog blatom koje se već sasušilo, ulazi i gleda me ćuteći. To je bolesni Blonde. Izraz njegovog lika i izgled imaju nečeg što je zajedničko i bivolu i čoveku.
Ljudi ostaju ležeći kraj kalbasa i kanarisa sa vodom; gledaju nas ćuteći, a onda jedan nešto kaže. Tumač prevodi: — On kaže: „Ne ide se!“ N. samo prebledi.
To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.
Mladić je gleda ćuteći, celu od glave do pete, beskrajno lagano, i odbija glavom. Ne, nema nijedne koja bi mu se svidela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kada budemo prema njemu, skrenite nadesno, i u streljačkom stroju pravo naviše. Išli smo ćuteći, žurno, jedan za drugim.
Na ulazu pojavi se još jedan naramkujući. Oko desne noge imao je beo zavoj. On uđe ćuteći i osloni se na zid. Stajao je na jednoj nozi. Njegovo lice grčilo se od bolova. — Ima li još koga gore? — Nema.
događaj je jasan. Mi smo svoju dužnost izvršili... Možemo ići. Pri polasku pozdravismo mrtve. Išli smo ćuteći. Kod prvoga topa komandir zastade. — Zbogom, naredniče! — Zbogom, gospodine kapetane, i srećan vam put.
Preplanuli od sunca, krupni i snažni, izgledali su prema slaboj svetlosti lampe kao neki kolosi. Raspoređivali su se ćuteći pored zida i leđima svojim zaklonili vrata.
Bio sam prijatno nadahnut, kao da sva okolina zrači. Išli smo neko vreme ćuteći. Činilo mi se da ću govorom svojim pokvariti ovaj prvi utisak. Toma je veselo razgovarao sa starijom sestrom.
Poleta i Toma otišli su. Mi smo pošli u onaj mali, pusti park, preko Izera. Išli smo jedno vreme ćuteći. — Et, alorѕ? — prekinuo sam ćutanje. Ona je gledala nekud u daljinu, pa rekla: — To pitanje trebalo je da ja postavim.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Radoš Orlović ide lagano i kad opazi mrtva tela dece svoje, on ćuteći zastane.) Al’ ko je ono? Radoš?... Zločinstva moga svedok stoletni, Na poziv čeka oštrog sudije Da tamnim okom,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Batalijun! Batalij-u-n!“ Ječe, ljudi, gore i gudure — od stra'ote se božje ćuteći ne mere... Krpatim ja grčki, nanosim malo na arapski, zabrkljačim koju kaursku, a poneka se i karavlaška omakne!...
Bojić, Milutin - PESME
To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu. Ćuteći su vrane letele u noći. Ja sam zadrhtao.
Jakšić, Đura - PESME
Juriš! Il’, bolje, grob! Zvuk trube, huji, poljana ječi, Grmi i puca oganj i prah; Ćuteći stojiš, padaš bez reči, Gineš za narod, gineš bez strâ.
A ja pijem, jošte pijem — U tom mi se srce para — Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od handžara... 1861. PADAJTE, BRAĆO... Padajte, braćo! Plin’te u krvi!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Nadohvat, dva-tri zalogaja, pa se odmah digla i otišla tobož nekim poslom, tamo, dole, udno bašte. On i baba jeli su ćuteći. Ona gotovo ne jedući, tek običaja radi, a jednako u nj gledajući upitno, brižno. Ali njemu ruke nisu drhtale.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
naročito M. Murko, Daѕ Grab alѕ Tіѕch ‹Wörter und Sachen, II› Heіdelberg, 1910, 86 id); đurđevski kolač mesi se ćuteći; za ostale kolače stvar je jasna s obzirom na dan o kome se prinose.
Ako se koji momak ne može da oženi, treba — kaže se — da ćuteći kopa beli trn, dok ga celog iz zemlje ne iskopa, i da na njegovom kraju nađe neki crveni kotur.
koji odlazi poslednji (SEZ, 86, 1974, 431—449); u Gornjoj Resavi, u petak pred venčanje, devojka iz momkova roda mesi ćuteći »gluvu« ili »mutavu« proju (koja se iznosi po povratku sa venčanja), u momkovoj kući mesi se »sabornik« a u devojačkoj
(koja mora biti u nekoj vezi sa ženskim božanstvom žita), a zatim »božju bradu« (pošto je ponegde i poljube) nose kući ćuteći (da miševi ne jedu žito) i drže je zbog njene magične moći — do iduće setve na prozoru, »nad kućnim vratima ili
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ušla je i zatekla praznu prostoriju. Dorotej je bio iščezao. Ćuteći o tome u početku, pokušala je da ga pronađe gore u ostalim odajama, no kako je vreme odmicalo, a on se nije
Gordi se taj momak, eto to on radi. Gordi se. Uzdigao je glavu i svima nama uputio izazov. Bez ijedne reči. Ćuteći. Bogdan Već se približava jesen, a ja, kome je dužnost da se stara o ishrani žitelja Kule, uzalud tragam za načinom
Tek onda bi on zavladao manastirom i mogao bi da radi što mu je vonja. Došao bi, užurbao se oko moje sahrane, ćuteći mudro dok se to ne obavi. A onda bi nastupio sa svojim otkrovenjem.
Ali, to traje prekratko. Posle iscrpljujućeg smejanja ležimo još neko vreme ćuteći, a onda dolazi na red ozbiljan razgovor. Započinje Dimitrije. Reče kako je vreme da odlučimo kuda ćemo krenuti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I kuda večito grede Taj sprovod s pesmama groznim? I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim? Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude I od vremena davnih Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu, Himnu vekova
vlada, Zatečem starca pored toga groba, Gde pase svoja sviloruna stada: Star i zamišljen, u rujnoj večeri, On je, ćuteći, gledô u daljinu, I činilo se da pogledom meri I daljne gore i nemirnu Drinu Kao odlomak izumrlih dana, Kô seda slika
Spojiše čopora oba, I onda iđahu tako, ćuteći do neko doba, Dok, najzad, stigoše reci. Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Kepler obori glavu i ne odgovori ništa, prihvati ćuteći horoskop koji mu je Tiho pružio i smesti ga pažljivo u mapu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Učitelj Leskovac je sve to znao, i brisao s table ćuteći; i jednako presretao i one što crvene, i one što ne crvene. „Od blata je čovek načinjen, moj doktore!
Uzdržali su se. Doktor-Milutin prolazi, oborenih očiju. Neko ga presretne, diskretno, radoznalo ćuteći. — Mogu vam reći da ima i četvrta pogođena kuća: učitelj one nesrećne dece. Ne mogu da ga smirim. Van sebe je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Da opalim šapnu jedan ordonans komandiru. — Pst! — učini kratko komandir. — Nazad! — i pođosmo natrag. Išli smo ćuteći. Htedoh zapitati komandira šta misli da preduzme, ali sam se plašio svog rođenog glasa.
Ali, teška je reč — izdajnik! Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim. Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru. Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata.
vatru... sva razarajuća sredstva... Gospodo, teško mi je što vam moram reći,. ali... izvolite na posao! Ćuteći, izlazili su oficiri. Maglovito iščekivanje postalo je sada golo zbivanje.
Neki zaostaju i uvijaju ranjene noge krpama... Naiđosmo opet na močvaru. Pešaci ćuteći seku grane i stabla, i bacaju na put.
A pobedonosna i odrpana vojska išla je ćuteći i gledala, ispod oka, ulickane stražare. Ona urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah ispoljavati.
Mi se zaustavismo na jednoj njivi, ispred neke žive ograde, i vojnici odmah počeše da kopaju zaklon. Radili su ćuteći. Tek što se nije pojavio dan. Premoreni već, dremali smo naslonjeni na izbačenu zemlju. Zanosio nas je njen sveži miris.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona već bila mlađa!
— slikar se još jednom, ćuteći, pokloni, a Carica se duboko zamisli. Sve je ispalo složenije nego što je pretpostavljala, a slikar je drzak i, primera
Šantić, Aleksa - PESME
Pokraj njega česma oronula pljušti, I prah vode, sjajan kao sedef sušti, S dugama se raspe i na suncu umre. I ćuteći sreću i blagoslov neba, Zguren hamal žudno, uz tvrd komad hljeba, Sluša kako nad njim s grana guču kumre. 1918.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Gojko i njegova lukava braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi kneza Lazara, Uroš koji ćuteći čeka pravdu i tri brata Mrnjavčevića koji se bezobzirno zalažu za sebe u pesmi Uroš i Mrnjavčevići, heroj Strahinić ban