Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona je držala svezu između nas, jer ovako sednemo svi za sto, ćutimo, da se čuje kako muha večera. Maks pravi rđave dosetke na koje se mi samo zvanično smejemo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A... je l’ te, dugo vam vreme kad ćutimo? — A dabome. Zato ’ajd’ pevaj... razgali me; nešto sam ti sumoran i dêran! A ja te nisam ni zapit’o pevaš li ti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bez veze! Vidimo lepo, mesto ga nekako ne drži; nervozan je, sav u grču, uopšte više nije za gluvarenje. Tako ćutimo i premeštamo se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Mislila sam da ste otišli. — Čini mi se da bih vas čekao da ujutru. Strašno sam bio gladan. Ćutimo. Obavijam je rukom i osećam kako se trgne ali ćuti. — Ne bojte se, samo ću vas pomilovati po licu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Šljapkaju vojnici po vlažnoj zemlji, mokri i prozebli... Niko vatru ne sme da založi. Sedimo tako i ćutimo pred teškom neizvesnošću... Duša se zgrčila od studeni i zlokobnih slutnja.
Bez ijedne reči brisali su vojnici zemlju sa ramena, a nišandžija skide šajkaču i zbrisa zemlju sa zatvarača topa. Opet ćutimo... U sličnoj situaciji treba nešto govoriti, nešto reći, ali mi smo svi u istom položaju osuđenih na smrt.
Pri vrhu čujemo već fijuk kuršuma, i ledena strava obuzima telo. Noć je, i ne vidimo strah na licu jedan drugome. Ćutimo i saplićemo se o neke predmete. Komandir se povede i dočeka na ruke.
Dejstvo je poražavajuće. Smederevo su Nemci već zauzeli i borbe se vode sada na našoj strani. Slušamo i ćutimo... Imamo utisak kao da smo razapeti, a nešto moćno i teško navalilo se na naša slaba pleća...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa eto, dali su nas na milost i nemilost nesavesnim, besnim ljudima... da nam beščaste porodice, drugove... A mi da ćutimo kao ribe, da se ne smemo mrdnuti, uzviknu on sa teškim bolom, pa onako u ljutini hitnu grančicu, koju nošaše u rukama,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ne ostade mi ništa drugo nego da se požurim za njim. Idemo zajedno i ćutimo. Kad nastupismo na ravnije mesto, on potera konja kasom, a ja se pobojim da mi ne izmakne mnogo, pa potrčah za njim...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda stavljam ruku na njegovo rame i tek tada osvrće se on tužno i veli mi: „Umrećemo ovde od dosade.“ Ćutimo. Cure streje. Zaista ćemo umreti od dosade.
Izvadim iz kubure moj revolver i uzmem ga u ruku. Nećemo, mislim se, biti ubijeni kao paščad. Idemo dalje i ćutimo. Nesumnjivo je da nas, Arnauti svakoga trenutka mogu ubiti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— I sve ovako da sija mesec, da pirka vetar, a mi da ćutimo pokriveni u kukuruzu, je li? — odgovori Đurica, prebacivši ruku preko nje. — Jest, sve tako.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Unutra nađoh tri poznata mi bogata trgovca, jednoga popa i dva stranca, po izgledu sigurno trgovačka putnika. Svi ćutimo iščekujući da oluja počne, pa da brzo oduši. I ne čekasmo dugo. Po palubi začu se padanje kiše, pa zatim nagao pljusak.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Glavno slavlje nastupilo je pošto smo iz trpezarije, gde smo po običaju morali da ćutimo za vreme obeda, izašli u dvorište i posedali na klupu pod lipom.
Da li sam u pogodno vreme došao k njemu? Sedimo jedan naspram drugog, ćutimo i krišom merimo snagu. Jer, došlo je vreme da se ogledamo. Ništa se više ne može odložiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sedimo oko vatre i ćutimo... Sneg poče da pada. Još jedna nevolja više. A mi bez domovine, bez kuće, bez ognjišta. Sneg sigurno i tamo pada...
SMEJALI SMO SE GLADNI... Sedimo zamišljeno oko vatre i ćutimo. Sve što smo imali, rekli smo... Peksimita je ponestalo, konzervi više nema.