Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.
Лаку ноћ!« Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће. Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба опере ноге, и док
Црњански, Милош - Сеобе 2
и помамила коње, толико, да су фрктали, пропињали се, вриштали, рзали, кидали штрањге, прескакали плотове и јурили по авлијама, у бари и узбрдо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Зелене ливаде се простиру између села. По дворовима („авлијама“) никад нема дрвета. Ретке су и баште са поврћем. Многобројне су ваде и све је у жубору од воде (особито подгорска
Црњански, Милош - Сеобе 1
светога деспота Стефана Штиљановића, изгрдивши их најпре што му ноћу беже из логора и акитају се да краду по сеоским авлијама у околини. Тад, изненада, из даљине цикну француска труба.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
смисла и радости, тако различит од наше родне провинције, у којој се ноћу чују само урлање пијанаца и завијање паса у авлијама, покаткад цилик разбијеног прозора или нечији плач.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Козе се веру по кућама. Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова. Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих и бескрајних, као наши
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас аргата Ни кораке у цокулама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Толика се вода лила, да је жуборило по авлијама, а по крововима стојала врста ратне лупњаве. Па одједном, као у оркестру на спуштену палицу, тонови ослабеше,