Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде већ у дубине зађу и стану штогод пронаходити, тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе: сваки груменак прегледају што је и је ли од чега руда.
А не би ли с хићњом од свију страна својевољно и без обзира стрчавали се тамо људи не хајући путем ни за свој живот, а камоли другу коју
Ама по договору и обојица окрут — справу за узимање града, како ће бедене са суха и с воде собарати, једнако хићњом приготовљаху.
Млад, луд својим веђама и обрви се поноси. Потера за тобом иде с великом хићњом: — за коби, несрећа. Где је маскара и многи смех, на плач се то претвара.