Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
правда и Бог... амин.” Павле Чајновић беше син некада познатог у варошици лепотана, бркатог граничара Јове Чајновића. Тај Јова је мислио бити и остати активни наредник и фуражни надзорник. Дошла је коб.
То занимање је Јову Чајновића придигло, значајно придигло. У паланци се говорило: „У добри час преузе Роза егзерцир.” — „Јова још мало снује, Роза
Нит једе, нит пије, нит девојке гледа. Сад је ред на Чајновића, на нашег лиричара. Ја га видим, богами почесто, с Нинушком Петровић на вежби, и уверен сам да ће његова прича, или
Само што баш у то време учесташе у локалним новинама чланци о успесима г. Чајновића, „светског новинара”, итд. о његовој богатој женидби; о сродству младе госпође Чајновић с врховним судијом у Лондону,
младе госпође Чајновић с врховним судијом у Лондону, оним што носи бароку и огртач као краљеви; о Црнцу који служи г. Чајновића и његову госпођу.
— Куда ће Чупоња? чија ће бити кућа? хоће ли се сачувати траг од Чајновића? како ће бити Павлу, тамо у белом свету, са женом која је његов завичај погледала као неку панораму: и, касније, са