Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Изгледа да су два есеја особито значајна за расветљавање његове поетике: „Хелиотерапија афазије“ (1923) и „Младићство народног генија“ (1924). И у оба говори о дадаистичком разграђивању језика, разбијању речи.
При помнијем читању лако се уочава да се у „Хелиотерапији афазије“ заправо разматра иста она појава коју налазимо у манифестима свих или готово свих најважнијих авангардних књижевних
А у „Хелиотерапији афазије“ не говори се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код
Наиме, обичан поглед нашег ока иде под правим углом у односу на усправни положај тела, а у „Хелиотерапији афазије“ оно је, напротив, леђимице положено по земљи, што при усредсређеном и дугом посматрању обмањује око да су небо и
У изванредном катрену вук се моли Господу за младића који је као и у „Хелиотерапији афазије“ лежао у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у
У два, мислимо, најважнија и у суштини програмска есеја „Хелиотерапија афазије“ и „Младићство народног генија“ Растко Петровић је исто тако обраћао особиту пажњу на промењени песников однос према
Примери које је тада дао у „Хелиотерапији афазије“ послужили су нам као ослонац и путоказ за осветљавање природе и улоге синтаксичких одступања у његовој поезији.