Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ево сам узела да размрсим ово нешто вуне. — Нека, нека, Лукрице! Онда би завирила к мени, који сам размазивао акварелом по листу папира заставе и једрењаке, с вршком језика међу зубима. — Што лијепо радиш, Иве? — Нешто сликам.