Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса. Александриски Музејон, зборно место научника из свих крајева некадањег царства Александра Великог, био ми је добро познат.
е., а претстављале златно доба алексадриско. Он доврши и прошири александриски Музеион што га је његов отац основао, сазда и попуни славну музејску библиотеку и позва у своју престоницу научнике из
геометриски предочи кретање планета како их ми, посматрана са наше Земље, својим очима видимо, а то је било оно што су александриски посматрачи неба хтели да знају.
је сам нашао својим посматрањем и одредио премеравањем, са позицијама тих звезда, како су их утврдили два века раније александриски астрономи Тимохарис и Аристил, опазио да су се те позиције промениле од тог доба у односу на пролетњу равнодневицу, па
Механичар Ктезибиос конструисао је поуздане часовнике, покретане водом, а велики геодет, физичар и геометар Херон Александриски правио је одличне апарате за премеравање дужина и углова; у звездари александриског Музеиона смењивани су стари
„Заиста?“ „Но најзанимљивије је што је то исто правило доказао александриски геометричар Папос пуних тринаест векова пре Гулдина и објавио га у својем спису „Синагоге“. „Шта кажете?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум. Но, још је рано да пођемо онамо. Прошлу, ведру ноћ употребио је Ератостен, без сумње, за посматрање неба, па
Распитује за здравље Архимедово, чије име се овде изговара са дубоким поштовањем. Старији александриски научници сећају се често боравка великог Сиракужанина у овоме дому.
у Египту свој класични облик, и то онда када су онамо дошли јелински научници, позвани од Птолемејске династије у Александриски музеум.
У том погледу стоји последњи велики александриски астроном Клаудиос Птолемајос у завидном положају изнад свих астронома старога века.
И ту добисмо почасно место, и ту нас посећиваху и проучаваху високе личности: александриски научници новопитагорејске и новоплатонске школе славни астроном Клаудије Птолемеј, његови каснији коментатори Папос и
„Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена.
На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена. „Архипастир александриски, окружен својом пратњом, посматраше благонаклоним погледом дело своје пастве.