Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И они одоше. Тамо мора да је било сила гладнога света, јер се тетка с Алексом тек доцкан увече вратила кући... Алекса је на леђима носио врећу с брашном.
Мислила сам: куда ћу и шта. ћу да почнем сад?... Из Кикинде нисам мислила одлазити. Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
отера Митрића малог буљубашицу, који је само избацио пушку преко заповести, а сутра ће и мене, који сам са кнезом Алексом у моме селу на њега пуцали и руку му пребили, то Карађорђе само проба, хоће ли војска ваљевска бранити свога буљубашу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Елем, видим ја то... ништа!... Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!... Али не лези ђаволе!... Мој ти се Станко нешто прикрада...
Никоме не беше баш ласно на души. Крушка се озбиљно замислио. Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.
— Бог с тобом, попо! — Чуј ме! Нећеш се кајати!... Иди се намири с Алексом! Намири се и помири с њим!... И држи се њега, он је поштен човек! — Зар Алекса? — Алекса.
Зато се сад и забринуо. — Али, попо, — рече — како ћу сад? Ја сам се осрамотио пред Алексом... Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. — Па зар си ти сам?...
Срећко се наже над Алексом. — Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам... Воде!... Срећко потеже своју чутуру. — На, напиј се!...
А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости. Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
последњих година Ракић, који је са службом био на Косову, испевао је известан број патриотских песама, у којима је, са Алексом Шантићем, васкрсао стару родољубиву поезију, доказао како и она може бити врло књижевна и уметничка.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И усхте и ороди се са великим царем грчким, Богом венчаним кир Алексом Комненом, и узе његову кћер за благородног и љубљеног сина Стефана, а кога и одреди да Му буде намесник.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Малим прстом миловао је дете по образу. „Смеј се мало“, молио је и постидео се кад је Тола ушао и затекао га са Алексом у наручју. „Тај мали ти је велика лопужа“, пружио је руке да га узме. А дете се праћакнуло противећи се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Играо се Суботићев Бој на Косову са Алексом Лепиром у познатој улози Милоша Обилића. И представа, сјајно посећена и беспрекорно припремљена, започе тачно кад је у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Наш Шандор (то је име путнику кога је кум Алексом крстио), како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком, на