Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Из дућана сви извирују, истрче да виде је ли то баш Миливој. Сви се чуде. Стану пред кућу Алкину. Алка је већ извиривала кроз жалузије. Срце јој јаче куца, ето јој живе жеље Миливоја.
Марко није томе противан. Шта је то за кућу Алкину хиљада форината, само кад је мир кући повраћен! Повраћена је и Мицина тепсија.
Наздравица једна другу стиже. Миливој извади из кутијице кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак у своју чашу „ауспруха”, па наздрави Алки за дуга века и здравља.