Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ 95 УЧЕНА ДРУШТВА 96 ПОЗОРИШТА 98 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 100 КЊИЖАРЕ И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА 102 КЊИЖЕВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 103 ЛУКИЈАН
РОМАНТИЗАМ И СЛОВЕНСКИ РОМАНТИЧАРИ 163 УЈЕДИЊЕЊА ОМЛАДИНА СРПСКА 166 ОМЛАДИНСКА ИДЕОЛОГИЈА 169 ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ 171 КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ 174 КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ 175 КУЛТ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ 177 ОСНИВАЊЕ СТАЛНИХ НАРОДНИХ ПОЗОРИШТА 179 ЈЕЗИК И
пољопривредна школа. Поред државне штампарије јављају се и први листови, као званичне Новине србске (1834), и први алманаси, као Забавникъ (1833), Упанія (1837) и Голубица (1839).
ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ До 1813. године Срби су без редовних годишњих публикација. Те године Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић покрећу
у Београду.50 Вук Караџић дао је за неколико година своју Даницу, од 1826—1829. и за 1834. Важнији алманаси из тога доба су још Сербска пчела Павла Стаматовића, »цвјетник«, »с различним драге народности, душевног увеселенија,
За књижевни развитак српски у овом периоду од значаја је што су створене повремене публикације, листови, часописи и алманаси, око којих ће се усредсређивати сва српска књижевна производња тога времена.
Оснивају се прва учена и књижевна друштва, крећу се књижевни листови и књижевни алманаси, ствара се стална и све већа читалачка публика.
ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ Као и све, тако и часописи у романтичарском периоду постају бољи и књижевнији. У то доба се врши деоба између
од којих су неки имали и књижевнога елемента, као Комарац (1861—1869), Змај (1864—1871) и Жижа (1871—1874). Алманаси су изгубили онај значај који су имали у првој половини XИX века. Али, јављају се још, као Шумадинче Љубомора П.
Али, јављају се још, као Шумадинче Љубомора П. Ненадовића (1852—1853) и омладински алманаси: Лицејка лицејске омладине у Београду (1862—1864) и Преодница српске омладине у Пешти (1863).