Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима. О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш грехе-негрехе Очара летњег, òбајâ.
антипод (грч.), становник који живи на супротној тачки земље; кад је једнима подне и лето, њиховим антиподима је поноћ и зима. апсентирати (по Франц.), одсуствовати, не бити ту.