Павловић, Миодраг - Србија до краја века
НА ЗЕМЉУ 85 СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ 87 КЊИГА СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО СЛОВО 211 СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне
Стварање се истањује и постаје нешто одречно. Зато је провала многих речи у свет: апокалипса, крај света. Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим сазнао њен садржај, и да не би говорио.
се страшно свети утваре иду право на мене из ината склоништа увек имају слабу тачку као и привиђења што те море апокалипса се лечи лепотама каже једна жена у довратку што те чека у простору не баш јавном нек те не плаши дубока тама ту
ноћ без петла лелек који се сам себи смеје и језик мучен у њему нада: неће морати да говори све испочетка. АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА Кад је изгледало да ће да смркне последње вече пре суда мрклини се расцепио ум и наиђоше пошасти
биљу нико не износи ђубре празне се последње флаше иконе по музејима и злато са купола све постаје наше наше наше! Апокалипса збиља није стипса нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло! О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло... Никада!