Употреба речи арњева у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима, или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева! И једнога таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т. позив и једноме и другоме пароху.

и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је опет газда на путу. Остаде му још само газда Пера.

Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала богу. — Има кола, ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!

! — праска гђа Перса. — Та има кола, не велим ни ја, милостива, да и’ нема, ал то је ђаво што нема арњева. Знаду то и господа попе.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кочијаш бесно тера. Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева. — О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Као што су у супруга, после брачне свађе, кад се супружници измире. Извиривала је, испод арњева, и обухватала погледом брдовит предео, иза вароши, који је постајао видан, све више.

А све му је већ, иначе, тамно, и невразумително. Аха! Аха! Али неће од пута одустати. Варвара је извиривала, испод арњева, бледа, завијена у свој свилени јорган, који је и у Росију пртила.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут. Дођу до једног села. — Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Погурени и промрзли газили су блато, док су главе коморџија вириле изван арњева и са носева њихових капала је вода. После успеле офанзиве, враћали су се растурени, деташирани делови у састав својих

— Врати се на Саву, онда се окрени на југ, и терај, терај, терај, па ћеш право на Бањицу. Она глава изгуби се испод арњева и кола зашкрипаше. Хтели бисмо до Калемегдана. Кнез-Михаилова улица пуста.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Бацај сандуке у реку! — Шта је то?... Ко то виче? — промоли буновну главу изван арњева један официр. При светлости лампе видесмо да је потпуковник. — Ко сте ви, господине? — запита Лука, већ надражен.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности