Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
299 Могао је, додуше, да иде и даље, све до пуне монотоније, пуне атомизације синтаксичке целине. Ми ћемо продужити тамо где је он стао: „Ноћ, / мокра, / трг, / празан, / фењери, / сенке бедема,