Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Драгана и Јасмина попеше се за њим у ауто који затрубивши ускочи у трећу брзину. Био сам сигуран да их читаво Караново чује.
да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на
Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом. - Ти знаш шта је то? Потребно нам је само да направимо руксак, нешто као шатор, порцију за јело, неколико
- Рашида је настављала да говори о новцу. Поновио сам јој да немам и да нам преостаје једино путовање ауто-стопом. Кад завршимо разред, наравно. - Ако завршимо? - рекла је. - Ако ја не останем да бубам физику читаво лето?
- Злата тамо нема. Мораћемо да се снађемо на другој страни, или да пођемо ауто-стопом кад се заврши ово школско чудо! - Ако се заврши. Ако не останеш да бубаш физику до августа!
У кутији за новац било је равно 174 динара. То је довољно да Рашида и ја дођемо до Београда. Одатле смо планирали да ауто-стопом кренемо на море. Зашто не бисмо могли и до Београда отићи ауто-стопом?
Одатле смо планирали да ауто-стопом кренемо на море. Зашто не бисмо могли и до Београда отићи ауто-стопом? Зар не бисмо могли да се убацимо у неки камион који превози амбалажу или конзерве поврћа из фабрике друга
Кад сада мислим о томе, чини ми се, да је то било због тога што је за један ауто требало неколико његових плата... Ми, уосталом, нисмо имали ауто.
Ми, уосталом, нисмо имали ауто. Нисмо имали ни фрижидер, јер не бисмо имали шта ни да ставимо у њега. Од читаве електрификације Станика је имала
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Покушавали смо да пронађемо излаз из града према ауто-путу за Београд, кружећи заплетеним сарајевским уличицама. Могао сам изићи из кола и додирнути неки зид, неку травку,
Отац ће казати: »Што нијеси јавијо?« а мајка ће казати да је баш гледала кроз прозор, кад стиже неки ауто: »Чији ли је, оће ли бити твој, неће; а, богами, нијесмо се надали!« — Малом се пишки... — казаће његова жена.
Не смемо да се напрежемо. За то време возачева жена чисти децу од блата и проклиње и мужа, и ауто и пребрзу вожњу: – Можеш ли да покрећеш главу? Хајде, пробај! Можеш ли? Је л' те јако боли? – Не боли...
– Хвала богу, читави смо, изгледа... – А то вам је и најважније у животу — каже Лука. да је човек жив и здрав! За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела?
— Нема тог мушкарца кога не би оборила под сто! ПРОВИНЦИЈАЛКА Стигла си у Београд олупаним аутобусом »Ауто-транса«, изгужвана, са мирисом сељачке крџе у коси. Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу.
— Нећу капу, нећу капу! — вришти дете. — Ићи ћемо татиним аутом. Тата има ауто, знаш? —Такси, срце... — исправља је нежно мајка. —Шта је то такси? —Аутомобил који стоји пред железничком станицом.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најпре купе пеглу, па шпорет на струју, па радио, па телевизор, па машину за прање веша, па мали ауто, па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме човека хвата лумбаго од укочености истог
га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!“ и избацује ме напоље. — Али зашто? — запањих се.
— Боже ... — настави бакута — кад се само сетим оних дивних времена, када је твој покојни деда имао једини ауто у овом кварту. Замисли — „Изота Фраскино!
има право да пренесе преко границе, да купим неке џиџе за колица, каже, Бог те мазо, каже, има шљашти ко ниједан ауто, каже, у Београду!
бринеш, Дуле, овога ми крста, каже, враћам се за један дан, тамо и натраг, каже, чисти Фанђо, има кева да ти књава у ауто и још да види света!
Ту Дрнда шофер каже њој: — Ти, кево — каже — базај около, ал немој да изгубиш ауто! Кад се умориш — каже ти прилегни на задњи сиц, па књавај, ја одо само нешто да купим!
ствари, норвешки научник и да се зове Фјорд, а да је познат по томе што је открио највећи комплекс земљишта и измислио ауто марке „Форд“! Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело! — Мама, драга мама, морам да те разочарам ...
Уз то, још напуне пун ауто фамилијом, па крену да профуравају друмовима и газе ли, газе! Жене и деца циче од среће, кад патер фамилиас престигне
Човек више нема где да се паркира. Свака шуша данас вози ауто! Ево, ја сам кружила пола сата око ваше куће и нигде места ни од корова! Кола нису луксуз, него потреба —каже тата.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тишина се ваздан дере на ме, заспао сам од њене галаме. Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву.
Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мало је шта тако сулудо и надуто И уображено као што је ауто. Зато су пси, верни пријатељи човечји, Аутомобилу несклони и опречни.
— тврди једна новија сага — Ради мотор од двеста коњских снага, Па зато, кад ветар зањише гране снене, Дрво личи на ауто који се спрема да крене. Дању свом снагом, а ноћу спорије и тише, Мотор, уграђен у дрвету, из земље влагу сише.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Па димам каду, и купатило, сплочицама, па телевизију, па акобогда и ауто, да будем удата, да изродим децу законски!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Договорили смо се да ћемо за прве сунчане недеље одшетати до његове суптропске баште. Кад сам дошао, ауто је већ чекао спреман пред вратима. — Зар нећемо пјешице? — Не, одвест ћемо се колима. — Колима, велиш?
објављену пјесмицу од осам стихова сигурно би пристао да му преконоћ изгори и вила, и апотека, и пијанино Хоффманн, и ауто, и све што год има!... — Немој се смијати. Ја сам забринут за њега. — Да, он је сасвим препариран.
Но није се сасвим искључивала ни могућност да је, услијед брзине којом је налетио ауто и жестине ударца, лисница одбачена у неки грм или рупчагу покрај пута.
Краков, Станислав - КРИЛА
Над Седесом је кружио школски авион, и покушавао несмеле вираже. Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Истина, овом приликом на аутомобилу. Али не знам шта је црње и горе. Био је то теретни, покривен ауто, са клупама постављеним по дужини. На таквим колима требало је прећи седам стотина километара... Путовали смо три дана.
— Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато. Ауто покривен цирадом, а са задње стране отворен. Отуда су сукљали прашина и гас, као да нека пумпа повлачи...
Али шта сам могао да радим... Једва су се некако сакупили и кретосмо. Али нисмо одмакли далеко, ауто наједном стаде, војници полетеше главачке из аутомобила и распршташе се по пољани куд који.
признајем, молим... Кад је у питању аероплан, нема веће кукавице од мене. Али је ли ко видео овде код нас када један ауто иде друмом а наиђе аероплан, да шофер заустави и онда сви беже?
Земљом је прострујао нови живот. ГОДИНА ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА Ауто се с тешком муком пробијао уском улицом поред реке Драгора.
Шофер је очајно трубио и заустављао ауто. Сељаци млитаво склањали стоку, гледајући мрзовољно и ауто, и шофера, и путнике.
Шофер је очајно трубио и заустављао ауто. Сељаци млитаво склањали стоку, гледајући мрзовољно и ауто, и шофера, и путнике. Провлачимо се некако, гледајући са стране да неко дрво не запара кола. Сад идемо живље...
Одмах затим пут скреће на десну страну и ауто убрза. Са леве стране пута указује нам се правилно заобличена зараван, са високом хумком на средини, изнад које је
А свуда унаоколо правилно поређани крстови, као војници у строју. И поред хуке мотора и брзине којом је ауто јурио, наслућивао се од стране гробља хладан и језив мир. — Француско гробље — објашњавао је наш пратилац.
Хтели бисмо бар још једним погледом да поздравимо вечно одмориште тих мученика. Али ауто занесе, и пред нашим очима указа се непрегледно поље. Мисли се невољно намећу.
Сваки иде за својим мислима... Пришао нам је шофер. — Можемо, господо. Сели смо у ауто и пошли даље. Пут је водио донекле поред реке, а затим смо кренули надесно, уз клисуру.
„Одавде су се они стручили у реку“ — паде ми на памет. Покушавао сам да се окренем, али је ауто јурио кривудавим путем, и тако замакосмо за један брег. Пели смо се све више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Био је диван дан, небо плаво. Ауто ме провезе широком, глатком улицом, засађеном палмама, а затим се попе стрмином брега, до саме улазне капије Акрополе.
На њој љубазан дочек чиновништва нашег овдашњег посланства. Ауто нас води у наш хотел у Пери, означен звездицом у Бедекеру. Он је заиста првокласан, особито што се тиче цена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— И лепе женске... — А на столу пуно топлих јела... — И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела. И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим
Војници се распитују за оне мртве. Рекоше како су то помрли војници из околних логора. Они живи чекају ауто, који треба мртве некуд да однесе. Ишли смо лагано.
Наредник ми рече да, уколико има података о деци, они су убележени у списку. Стиже и теретни ауто. Деца загаламише радосна што ће се возити. Ја седох поред шофера Енглеза и ставих дете на крило.
— објашњава ми један капетан. Осећам се нелагодно због деце. Размишљам већ где ли ћу наћи ауто да их вратим назад. Деца ћуте, јер мисле да овако све треба да буде.
— и лупи песницом о сто. Пред вече су стигли аутомобили да врате Енглезе. Пијане смо унели у један ауто. Музика је трештала. Дуго су нам Енглескиње махале рукама. Остадосмо опет сами на оној прљуши.
Не буним се. Подајем се вољно томе осећању... Баш и да се изврне ауто и ми сви пропаднемо... Јер нашта све ово? Све је без краја и завршетка и цео свет се ковитла, као да су људи полудели..
Дође ред на мене. — Блессé оу маладе?1 — запита један, да би знали где ће да носе. Унели су ме у један ауто. Тамо их је било већ тројица. Ауто се у почетку кретао лагано, потом све брже.
1 — запита један, да би знали где ће да носе. Унели су ме у један ауто. Тамо их је било већ тројица. Ауто се у почетку кретао лагано, потом све брже. Скретао је лево и десно, опет успоравао, шофер је често давао знак трубом.