Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У околини Пирота и Ниша, када мало дете не може да прохода, онда му врачаре бају овако: „Стави се јадан велики ’котал’ (бакрач) на саџак и у њему мало сламе да се мало загрије.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Желио би да покушам ја срећу лечити га, и то симпатетично, то јест речма, онако као што бабе зевају на болесника кад бају. Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бежи биљко, у трн-гору! (Пропух жмарци из Ругова по Дудовом лишћу бају.) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имале су на очима таман вео, као бају плавих шљива, у праху. Имале су весео кикот, који каткад још чујем у сну. Биле су лепе, много лепше него што се мисли,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!“ одговори сердар. „Дану ону о Бају Пивљанину!“ рече Петар. „Ону, ону“, повикаше остали.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И БЕГ ЉУБОВИЋ Књигу пише беже Љубовићу у лијепу селу Невесињу, те је шаље Пиви каменитој, на кољено Пивљанину Бају: „Чујеш, море, Пивљанине Бајо! Ти си мене за срце ујео, ти си мога брата погубио; изиђи ми на мејдан јуначки!
Када Бају ситна књига дође, и кад виђе што му књига каже, он узима дивит и хартију, те он бегу књигу отписује: „Господару, беже
Када књига Љубовићу дође, и кад виђе што му Бајо пише, тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду дуката, док не дођеш мом
Бајо, он загрли Његошевић-Мата, па га љуби у бијело лице: „Богом брате, Његошевић-Мато, немој казат Пивљанину Бају да на мени панц’јери имају; ако мени бог и срећа даде те погубим Баја на мејдану, даћу теби све рухо Бајово, и даћу ти
Превари се Његошевић Мато, превари се, уједе га гуја, не шће казат Пивљанину Бају, већ превари свога побратима да на бегу ништа више нема осим једна танана кошуља, по кошуљи свила и кадива.
Тад Љубовић посла свога слугу да опипа Пивљанина Баја. Оде слуга те опипа Баја, и врати се те он бегу каза да на Бају панцијера нема, него само танана кошуља, и по њојзи свила и кадива.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
воде неки књижевници о себи мудри, износе да нису то исте право реке ни воде што се за њих пише, него о нечем другом бају да се то говори.