Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
радите стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите архијереји Ми Бога за победу молимо А шта ти радиш
Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре. Вију барјак ветруштине суре, барјак изнад крајскомандантуре.
У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре. Вију барјак ветруштине суре, барјак изнад крајскомандантуре.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пошљем ја те се изнесе из бранковичке цркве барјак, који је био од белога, црвеног и плавог мусулина, са три крста. Тај барјачић пободемо међу нас. То је било 15.
Усред тога нашег разговора дође стари кнез Никола Грбовић и војску према нама упаради, а Јовица Милутиновић од марама барјак начинио и носи га тамо амо покрај параде.
Повика Катић: „Брду! У шуму барјак!” и тако уграбимо у шумар. Крџалије оду путем, затеку Поповића Павла из Вранића са 20 момака у Мајданима, код Бели
) А други турски пешаци из шанца подиђоше под нас пуцајући уз брдо, а ови други навалише на нас и ми брду барјак окренемо, тј. Мутап, Курсула, Живко Дабић и ја и оно наше војске, све планином Кокоровом.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се настанио у Парашници. Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике, И збиља, његова је чета расла. Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под
Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак. Ево како је он примао у своју дружину: — Одакле си? Онај каже. — Како ти је име? И то му каже.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
на колима, да мора да је нежењен, јер пóшу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она друга баба, огреѕѕе, и сама иде у Врховну Команду. Тамо је њен син у штабу, око менаже, а жена му развила барјак у Беораду. Сад она иде све да каже, па куд пукло. — Ја или она, па коју више воли.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ја доскочим, па све шнајдере побацамо. Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. — Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. — Дај руку мало.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“), метонимијом („Вране ти се на весељу купиле!“), синегдохом („Црни барјак му се на кући побио!“) и другим стилским фигурама.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Оженио си се! — дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да! Први пут понио сам барјак на Кчеву, кад’но разбисмо ону вељу турску војску, највећу што је икада ударала на Црну Гору!
мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио и војевао!?
— Због таке работе било би крви у другим приликама, а, дати, због сметенога Кићуна неће! Нека му даду барјак, па ћемо му дати Милицу! То тако кажемо, јер знамо да неће бити!
Кад се сватови примакну дјевојчиној кући, онда из ње изиде њен барјак, бива, првијенац и барјактар, а то ћу, као што знаш, бити ја прекосјутра.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати.
Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе! ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа. ШЕРБУЛИЋ: Фала вам лепо...
Друго: оће да се испитује и за протоколе; зато да се манемо народности. ЛЕПРШИЋ: Шта, тако подло? Нипошто, него барјак српски да се диже! ЖУТИЛОВ: Ви, ако ћете дизати, можете на вашу ризику.
ЛЕПРШИЋ: Дакле, нико неће са мном? СМРДИЋ: А шта је вајде данас да метнемо, сутра ће га скинути. ШЕРБУЛИЋ: Барјак нек се вије засада у Граници, гди су сви солдати. СМРДИЋ: А нас могу потући батинама.
СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави. ШЕРБУЛИЋ: Право, дајте га! ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је барјак? Без барјака не може се војевати! ШЕРБУЛИЋ: Тако је! (Отрчи и донесе барјак.
ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је барјак? Без барјака не може се војевати! ШЕРБУЛИЋ: Тако је! (Отрчи и донесе барјак.) ЗЕЛЕНИЋКА: На ову свету заставу сваки да се закуне! (Чује се топ.) Што је то? СМРДИЋ (уплашен): Маџари!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Па?... — Па се око барјактара највише тукли... — А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу... — Па на чијој си страни био?... Чији си био барјактар, благо мени?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пролазио, али коријен је остајао, животворан и неуништив, и под сунце поново истурао своју нејачку зелену клицу, свој барјак. Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Туре га поздравља, ,,Осман ти се паша понизно јавља: паша је близу, тек ту што није, ено, гле, на брегу барјак му се вије!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По барјак-платну небеског пепељка гудачи прате Звезде у пометњи, док слух им глуши тутањ Хајдук-Вељка и одјек шири него празни
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Слобода барјак одавна вије, а наш се дечак вратио није. Вечерас, ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Угледасмо дугачку поворку кола, како лагано иде у нашем правцу... На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста! Кад, делијо, тамо дођеш, Да развијеш свилен барјак Да покупиш дели момке, Дели момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код старијех,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним празницима. »Како ли се попне онде?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:... А у земљу, пред кафаном побијен велики барјак, па чим прође крај кафане који од њихових а они му подвикују: уа! И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне
открије се минђуша трешње, и нестане је, одмах после, у капљицама кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
војска, па коњици некакви с барјацима... на хиљаде, на хиљаде коњаника, па сваки развио свој барјак, а ја се са својима протурах кроза њих пјешке...“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Скочи мачак с тавана. Па улови кувара. Шатка — патка играла, Бела гуска свирала, Зец је коло водио, Ћурак барјак носио. 6 Данас јесте субота, Е па шта, е па шта! Сутра јесте недеља, Јесте да, јесте да!
Крај голема језера, Јесте да, јесте да! Зêц коло водио, Ију-ју, ију-ју! Ћуран барјак носио, Пућ-пурућ, Пућ-пурућ! Беле гуске играле, Трапа-трап, трапа-трап! Кокошка се пела, На чандији снела.
Здрав, барјактару, здрав ми одио, вазда барјак носио; барјак ти трептио, а ти под њим као пеливан летио; здрав ми био, јуначки га вио како би сам хтио и желио!
Здрав, барјактару, здрав ми одио, вазда барјак носио; барјак ти трептио, а ти под њим као пеливан летио; здрав ми био, јуначки га вио како би сам хтио и желио!
(Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља? (Јаје) 151 — Наш војвода воду пије, А над њим се барјак вије; Круну има, краљ није, Сабљу има, војник није; Оструге има, војник није?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те у вићку. 10. Во буче, па пуну кошару набуче. 11. Војвод воду пије, над њиме се барјак вије. 12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13. Губицом рије, а г...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Колико се пута под њим молио. Још дететом долазио је ту о Тројицама кад је о литијама носио мали црквени барјак, а доцније, као грађанин сваке године пратио, у првим редовима најугледнијих људи, поворку радосне деце што су певала
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ИИ Наша је кућа била на обали, камена двокатница с балконом и с гвозденим кукама у које се о светковинама утицао барјак — права начелничка кућа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: —
Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као да је неко потајно око са стране види: Козара извила три бора под облак, Стојанка подигла три сина под барјак!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту
опет замири, А један синак — ма који буди — Да скупи жуди из наших груди, Да збере искре из наше крви И здружен барјак подигне први, Да чује, види, осети свак: Пруће је ломно, ал’ сноп је јак. Ако то чекаш, Бог ти га дао!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо. Нека на Морави Довека борави, Као жубор класа, Звиждитељ твог гласа, И росом окива Злато
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— оде гором и планином из пет стотина грла. Покојни Партенија на брзу руку очата војинствену молитву и освети барјак, па га с благословом предаде Станку Ђаковићу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
испод кога је испаљена пушка (БВ, 16, 1901, 97). Сватови, кад дођу кући, никада не остављају барјак на д. или багрем (већ најрадије на липу, СЕЗ, 19, 154). У околини Ђевђелије врше се с помоћу д. и љубавна гатања.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп—Вранину слузи зазор што бедевија к цркви прва стиже, те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима: — Што је пустисте испред себе? Свугдје је мушко штиманије!...
Поп—Вранин слуга љути се што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће кад види да не може пребацити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Чим је негде више него један доктор, шиј црн барјак — протумачила је попадија од Госпојинске цркве. Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли кајање у њој горело, или је од чежње постајала све прозрачнија, све лепша? Ко зна! Као златни барјак вијорила је њена коса. — Вратићу ти свиралу, вратићу ти мач! — молила је младића да застане ма за тренутак.
Варалица зграби вештице и хитну их у пламен, њихове мараме исто тако. Букну огањ, смрад се као барјак диже у небо и у исти час орао слете пред Варалицу. — Успело ти је, видим!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Одмах је затражила од мајке бојну опрему. И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак. Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који.
коњици под бојним копљима, пред њима је Бошко Југовићу, и он носи крсташа барјака; кажи њему од мене благосов: нек да барјак коме њему драго, па нек с тобом код двора остане“.
војске на алаје: све коњици под бојним копљима; пред њима је Бошко Југовићу на алату, вас у чистом злату; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките
мој брате, Бошко Југовићу, цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благосов казао: да даш барјак коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве“.
Ал' говори Бошко Југовићу: „Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио, ни из руке крсташ барјак дао, да ми царе поклони Крушевац; да ми рече дружина остала: гле страшивца Бошка Југовића!
витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона светога Јована, крсно име Мусића
“ Девојка му поче беседити: „Нису двори, већ шатори пусти. Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како
Таке књиге Осман растурио, па изнесе зелена барјака, те га поби у рудину траву, па под барјак купи Удбињане. Кад сакупи тридест Удбињана, све атлије и добра коњика, с њима сједе пити вино ладно, дан по данак док
помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у планину, примише се под Црвене ст’јене.
Кад Мустафа оде своме двору, купи свате да води ђевојку, и позивље од Удбиње Зука да му носи барјак пред сватов’ма. Скупише се кићени сватови, и одоше по л’јепу ђевојку.
ђевојка натраг се обрну, — кад га виђе, од срца уздану, пак ђевера опет запиткује: „Који оно јунак на ђогату, штоно барјак у рукама носи, црне брке уз образ привио?
сватови дизат је до’дише, најпослије старац Мустаф’-ага, ниједан је подићи не може; а кад дође Зуко од Удбиње, уд’ри барјак у земљицу чарну, пак ђевојци пружи десну руку, ђевојка се и сама подиже, и усједе за њга на ђогата.