Употреба речи барјаке у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

прибере на једно брдо у винограду; ограде нешто шанчића од прошћа Турци нагло ударе тако да су барјактари до прошћа барјаке доносили и над шанац надносили, но ту су сви гинули и барјаке поред шанца остављали.

прошћа Турци нагло ударе тако да су барјактари до прошћа барјаке доносили и над шанац надносили, но ту су сви гинули и барјаке поред шанца остављали.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сви су бежали. Сви су били устукнули пред том набујалом, црвеном, реком, која је ваљала, као поплава, коње, барјаке, пушке, клобуке, за колима, у којима се био сакрио Гарсули.

Они су размештали своје барјаке, секстанте, тријангле, дурбине, по Махали, а по неки кућерак рушили. А долазио је и Еиннехмер, да риболов наплати!

Зато су им одобравали селидбу у Росију. Зато су им одузимали старе барјаке. Зато се градио друм према плану грофа Мерци. Енгелсхофен није одобравао то претварање војника у паоре.

Нема његов национ више барјаке. Него само бритвицу! До земље се њему, Гарсулију, клањају. Добри су то и питоми људи! Него су они, официри, курве, они

Лешеве не сахрањују, него их пси глођу. Еј, хеј, дебели, кад будемо пошли у Росију, треба да носимо, пред нама, не барјаке, него црну мараму. Не кажем ја да нема несреће и другде по свету. Али другима је дато да одахну, да забораве.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Кад су наши преци овамо прешли, имали су своје сопствене барјаке и своје сопствене боје; но мало-помало све се заборавило и изгубило што је год народно.

ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе. ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу? ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи. Ни барјаке нам не трпе. ЖУТИЛОВ: Већ за барјаке може и проћи, али у одбор дирати, што је Србину најсветије... ЛЕПРШИЋ: Ето тако!

ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу? ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи. Ни барјаке нам не трпе. ЖУТИЛОВ: Већ за барјаке може и проћи, али у одбор дирати, што је Србину најсветије... ЛЕПРШИЋ: Ето тако!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У корену је посечен празник и сунце као храст паде преко нас. Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике:

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Свака заклонила очи руком, те гледају пут гомиле народа, што се црњаше, и у барјаке што се лепршаху по ваздуху. Њеке држе ситну ђецу у нарамку, њекима се нашла ожица у руци, како изађоше у хитњи и са

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У плећу страна од крста вазда се нагла бројила, а поље турско; но видиш ли ове барјаке испод раскршћа? Ово су наши, а турски се ни један не види, и то је знак да ће више мртвих глава турских но наши’ бити.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кô белћим: ја сам геренал, а за мном иде баталијун... табор војске. А ударио сам по гори барјаке и оставио разапет чадор, нек виде Мајданци да баш иде за мном војска, а ја кô гереналина напријед измакô.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кад сватови дођу пред младожењину кућу, мећу барјаке на какво дрво пред кућом, али то никад не сме бити б. (СЕЗ, 19, 1913, 154). БАДЕМ Мандел (амyгдалуѕ цоммуніѕ).

Хандw. ДА, 1, 511) доста обичаја, од којих се могу споменути ови. Ј. се меће на сватовске барјаке (СЕ3, 7, 20; 16, 212; 19, 153), на рогове свадбеног овна и свадбених брава уопште (СЕЗ, 17, 68, Јагодина; 19, 167); те

Да је л. арбор феліx види се И из обичаја да сватови, кад дођу, барјаке најрадије остављају па л. (док друга дрвета, нпр. багрен и дуд, избегавају, СЕЗ, 19, 154). Л.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У сну гледа царске низаме и хорде, С мјесецем барјаке зелене и горде, И борија турских чује јасне звуке... Сања... Но ђаурска труба писну неђе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Па ишета пред господске дворе: уседоше два коња витеза, разавише крстате барјаке; ударише бубњи и свирале, дигоше се богом путовати. Бела и је зора забелила на Косову, красном пољу равном.

тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви ће јаокнути; ђе погинем, сви ће погинути.

погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви ће јаокнути; ђе погинем, сви ће погинути.

се далек̓ путовати; бубњи били, пак су и престали; вијали се алаји барјаци, дуну вјетар од Фрушке планине, па барјаке земљи положише“. Кад су били пред бијеле дворе, ту се мајка јаду досјетила.

нису ништа учинили кад нејмаде лијепе ђевојке; муком иду кићени сватови: ни пјевају, нити пушкарају, барјактари савили барјаке; јера мисли Смиљанић Илија да је веће Мара одведена, зато с миром сватове проводи, није ласно доћи без ђевојке!

на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на зелену траву; љуто ме је забољела глава, јарко ми је омрзнуло сунце, а

Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је забољела глава, јарко јој је омрзнуло сунце, а црна

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

цара Давида и мајко истини тога небеснога Христа цара, нелажна девице Марије који но земљаним царем најпаче верним барјаке развија и владост им над непријатељи даје..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности