Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Јул 2000. ПИТАЛИЦА МЕЂУ КАВЕЗИМА Је ли зоолошки врт Нојева барка, у којој би све, и бодљикаво прасе, и лисица, и јагуар, и шарка, и зец, и зебра, требало да се спасе?
Африка
Кад се пробијемо до лагуна, широке воде осветљене месечином, велика барка која треба да нас превезе налази се на другој обали.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула детињства барка однекуд испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и играчака, кад се позледи свет давних рана и насмеши се из
оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се заносе као барка, за Јефимије, за свете Терезе, за сваку Сафо и Јованку од Арка, за све занете и недовршене, и за мене.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Путује барка ко лабуд бијели, на прамцу Мачак, капетан смјели, пажљиво стражу стражи. Мачак се морем незнаним скита, незнаној
Мачак се морем незнаним скита, незнаној земљи у сусрет хита, рибицу добру тражи. Обишла барка, сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш
На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове. Тада се кроз језерску траву појављује друга барка, црвена. Старац и један млади човек отворенога погледа веслају стојећи. Његов син!
Он гледа нарочито у језеро иза мене, тј. не гледа ни у шта, пошто тешко да тамо има шта да га занима. — Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд. Хтео бих да вас замолим да узмете за пиће.
— Четрдесет и два дана. Младићи су одржавали пролаз кроз језеро, таман колико да се провуче једна барка. Требало је дан и ноћ одржавати га. Не би иначе било хлеба. Риба је већ била под ледом. — Морали сте грдно пропатити?
О, она мора да има ипак једно осећање среће што се његова кћи зове њеним именом, и што се барка, којом он плови, зове исто тако. И ко зна да није он сам то име тражио од свога друга!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине. Нег’ ми крају, м ој мрнару!
Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Слушао сам их како певају. Као да јаучу. У подне, кад је море као угрејано уље, долази барка да отпловимо до Новог. То је обична, тешка барка, бедна наизглед, опремљена за тежак рад.
Као да јаучу. У подне, кад је море као угрејано уље, долази барка да отпловимо до Новог. То је обична, тешка барка, бедна наизглед, опремљена за тежак рад. Под крмом је зазидан обичан мотор, што се ложи петролејем.
Тај мотор непрестано лупа и његово лупање се чује по води, на миље далеко. Сва је барка масна и страшна и заудара од рибе. У кућици мотора свакојаки пламенови. Само бог зна како то функционише.
Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми.
Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у сновима гледа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Звоно) 76 — Дугорепа хала море препливала, крила не сквасила? (Барка) 77 — Живо било и живо хранило, а сад живе носи? (Кожна обућа) 78 — Жута јарад у море скачу?
Ћипико, Иво - Приповетке
одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита водом напојила...
Југо је дувало када је он за младих дана пловио широком морском пучином као парон барка „Санта Луциа”. И сада долазе пред очи крајеви куда је пролазио: грдна острва и оштри шкољи што на камену лежаху на
Молитвом, исповједницом, поклонима и даровима бијаше се охладила грижња савјести због барка у Леванту настрадала и других гријеха младости.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад се пробијемо до лагуна, широке воде осветљене месечином, велика барка која треба да нас превезе налази се на другој обали.
Ћипико, Иво - Пауци
Па полако изиђе на пут. Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.