Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред цркава била је палата команданта тврђаве фелдмаршал‑лајтнанта баруна фон Енгелсхофена. Он се беше населио, просто, у највећу касарну, над малом пијацом, поред цркве капуцина, где је
Двор је био почео губити поверење које је дотле имао у фелдмаршал‑лајтнанта баруна фон Енгелсхофена. Двор је хтео да укине статус тог народа, који је био, како се у Бечу говорило, „арма ин арма“.
Кад угледа баруна Енгелсхофена, Гарсули занеме од чуда и срамоте. Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје
Шест дана, после тога, на дан Св. Норберта, у Темишвару, у барокном здању официрских затвора, у Команди баруна Енгелсхофена, иза капеле капуцина, завршавало се суђење једном официру кирасирског пука, чији је Инхабер био гроф
неће морати да се у пехоту премешта и обилази баре, у Градишки, као што ће их Трифун обилазити, у Броду, на команду баруна Јануса, а под командом баруна Ритберга. Дошао је свему крај.
премешта и обилази баре, у Градишки, као што ће их Трифун обилазити, у Броду, на команду баруна Јануса, а под командом баруна Ритберга. Дошао је свему крај.
Према реферату баруна Аша, њему се чини да капетан пише, то јест, прича, о владици, сувише благо. Цео тај пројекат о преселенију Чрногораца
Окренувши се Волкову, упита да се и њему, из извештаја баруна Аша, није чинило толико лудо, све то, као сад? Горе је него што је мислио.
Исакович онда устаде и замоли аудијенцију код команданта Темишвара, фелдмаршал‑лајтнанта Франца Карла Леополда баруна фон Енгелсхофена, који га зна.
дозвољава, казаће, нешто, што је чуо од свог бившег, врховног, команданта, фелдмаршал‑лајтнанта Франца Карла Леополда баруна фон Енгелсхофена.
Било је, међу њима, баруна, грофова, ордена Марије Терезије каваљера, аустријских ђенерала и фелдмаршала, али је песма њихова била замрла.
За њихове мужеве, међутим, било је све горе. Ти официри, грофа Марули, грофа Валиса, баруна Енгелсхофена, остајали су, дуго, лепотани, а кад би им време одмакло, око педесете, постајали су још лепши.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На том тргу, најлепши четворопрег терала је жена баруна Рајачића, који је, доцније, за време рата, иако је то невероватно, у мађарском парламенту, поздравио октобарску
Кад би отворио врата, продерао би се: „Анџела!“ Анџела је била наша, врло лепа, собарица, и њен је задатак био да баруна, напитог, спусти у каду купатила. Барун би тамо певао док га сан не савлада. Хојос је због њега црвенео од стида.