Црњански, Милош - Сеобе 2
Као неким везом од небесног бехара. Трску, траву, и баруштине у Махали, багремов цвет претварао је у сребруштину небесну, која се белела до звезда.
Сва је та лађа била исфарбана сликама Осека. Одмицала је, низ воду, брзо, кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу пристајала код контумаца.
У даљини, десно, шириле су се баруштине, међу рукавцима Дунава, а лево се појавише хумке, дуж којих су се видели јабланови.
Рекао је Енгелсхофену – причао је после Павле – да је Текелија превео, код Сенте, кроз баруштине на Тиси, ноћу, по звездама, све трупе принца Евгенија Савојског, и омогућио победу, а никад му ни хвала нису рекли.
са нојевим перјем на шеширу, и турских армија, текла је, и шумела, разливена Тиса, трепериле су, ноћу, безмерне баруштине, простирале су се мочваре и блата. Није се могло даље. Принц је био стао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најпре су се лугови и шуме све више крчили и они данас покривају тек петину Шумадије; затим су ишчезле многе баруштине које су биле по долинским равнима, нарочито у густим луговима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече растапало их у бескрајно плаветнило.
беше населио, под градом Варадином, са оцем, и цело пролеће ходао је бос, по блату до колена, водећи своје нове људе у баруштине, да ору.
Видевши око себе, свуд, баруштине и блато, људе што су се укопавали у земљу и живели по земуницама, да би се у пролеће, или пред снегом, опет одселили
У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака песак, ливаде и блато.
Са заповешћу да учи људе копању опсадних јаркова, примао је и заповести да их учи како ће исушити баруштине, и колико их је учио пуцању из пушака у исти мах, чему их никада није могао научити, толико их је учио и набијању
Беше му као да је стигао дома. Иста раван, иста река, исте баруштине, песак, врбаци, а иза њих плава брда. Из тршчака излетаху роде, а жабе крекетаху и хујаху сву ноћ.
У мраку, дешавало се да изненада нагазе на рупе, пуне воде, и упадну у баруштине, пуне жаба, тако да се после дуго чуо пригушен смех осталих.
испрекиданој плотунима и паљбом и грмљавином топова, Исакович би опет, као у сан, гледао у те непрегледне трске, баруштине и бедеме.
тврђавама и војнички распоређеним селима, Исакович осети да ништа боље не бива и тек тада примети око себе блатишта и баруштине, беду својих људи, живот, сваки дан исти чемерни живот, у селима и шанчевима, по кућама на води, по колибама и
Сјај Сунца не виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали,
И сама земља у којој се тражило да се смире и скрасе и која се то лето чинила плодна и питома, тако да се баруштине сасвим исушише, терала их је те јесени опет у сеобе и бежање, до урлика од ужаса и очајања, својим испрекиданим кишама
Сва та земља, у којој су се крчили кроз шуме и пробијали кроз баруштине, до топлих и плодних, питомих узбрдица, још једном се показа онаква каква беше кад су је при доласку затекли.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На крају романа тај се опис понавља, али уз обртање поретка: Вук Исакович тоне у сан, остаје пејзаж у коме се баруштине и разливене воде испаравају.
онда када јој се самртни поглед гаси: „Сјај Сунца не виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали,