Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— викну погађач. — Баш си баксуз, Радане! — Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.
Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб! — О ја ћу то да носим — то је старина. — Ама баталите ви ту вашу старину! — повикаше они остали, пристигнувши и они. — Нећете ви то помаћи одатле! — А шта ви знате?...
— Не лај, море! — плану чича Мирко. Сви пођипаше на ноге. Кмет их стаде мирити: — Баталите, људи!... Де, да се разговоримо као људи!... Аја! Реч по реч, заједај један другог, док ти луче шамар Ћебу иза врата.