Употреба речи белају у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

а зато вас и возим по пô. А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваком белају од времена. А ваљда је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

пролазником, сељаком, особито с грешном женском чељади, која су и без раскршћа увијек близу некаквом страданију и белају.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Јадно његово рањено срце!... На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: — А, белају, па што кријеш? — Море, оканите се... шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке. — Море ништа...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Бе, и дедо се сада нађе у чуду, није ласно оноликога сина изгубити! Таман они о томе јаду и белају, док телал наведе дијете вичући: „Педесет ћеса!“ Дедо наметну ћесу, а хаџиница одмах изиђе на сто ћеса.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности