Upotreba reci belih u srpskom jeziku

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Канцеларија му је чиста, окречена; по дуваровима беху удешене од белих дасака полице; по њима је капетанов писар сместио сву архиву, сва акта од ослобођења Србије па до четрдесет пете

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца? Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Али ћир Трпко никако није хтео признати да се тако грдно преварио. ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ Баш уочи самих белих поклада, 25.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сјаји дан међ црним борима, Мркне ноћ измеђ белих кринова, Божји лик трепти на свим морима, Сваки час свемир ниче изнова.

И појмих као отет чарима, Шта значи страх мој међу стварима. Развије јутро као пламене, Хиљаду белих крила по мору, А светлом земљом проспе знамене, И речи свуд по белом мрамору.

И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у литију

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

очисти их од плêсни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој дунди белих трепавица која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад. ’Ајде, носи то брже!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле.

Африка

У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!

Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или

Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи

Није било сумње, што сам после и код свих осталих белих који се сретну са Н.ом утврдио, а што ми је и сам Н. са презирањем према њима причао, да овај симпатични доброћудни

Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.

Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале. Трепавице необично дуге; очи боје врло тамних шљива; беоњаче боје ћилибара.

Продужава да товари. Тада ја трчим у кампман да кажем црнцима да скупљају ствари; код белих, да нађем Н–а и да се опростим од њега. Н. долази да ме допрати до камиона.

уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих. Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене.

километара, колико је до Нигера, што је као од Београда До Ђевђелије; толико се закон гостопримства негује између белих у овим крајевима.

Идем на поток који није далеко, перем се брижљиво. Уплашим масу црно–белих птица које продужавају да круже нада мном. Гледају љубопитљиво како се бријем.

“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан

Црњански, Милош - Сеобе 2

огледалом висока, утегнута, у црвеним чакширама славонских хусара, са чврстим бутинама, а показивала, смејући се, низ белих, бисерних зуба. Била је леп официр, машкара. Само би је густа коса, испод клобука, одавала.

Пожутели су били, и поруменели, и шумарци. Око главе Варварине летело је неколико, задоцнелих, белих, лептирова. Доста је било, међутим, да је види, па да Павле осети да јој се нешто десило, неко зло, нека несрећа.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Јело се доносило из гостионе. Од куће је донео сав „сервіце” од сребра. Белих хаљина, „веша” сијасет. Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и

Црњански, Милош - Сеобе 1

Међутим се, код последњих кућа печујских, указаше кола, пуна перја и белих перика Комесарових официра. Залупаше добоши и настаде права јурњава дуж редова гомилица пепела и жари што је још

Видевши у огледалу, великом као капија, зидове, као млеком опране, позлаћене; таваницу, пуну белих анђела и пастира, са задигнутим и приденутим сукњама, тако да им је за тренутак видео ружичаста колена; бакарне

великим очима, једино, остаде још притајене, тамне лепоте, али су и оне биле упале у јаме од кожица, кесица, бора, белих крпица и свакојаке нечистоће.

данима, седећи са њом задивљен, чим би се опорављала, светлог чела, болно насмешених уста, и одмах, опет лепих, белих чланака.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Трчао је затим преко белих, недирнутих површина снега, гађао у лету грудвама лимене лепотице са фризерских фирми и најзад, сам са својом тајном,

Од тога зависи успех моје младе колегинице која ће сада полагати испит за професора физичке културе! Показавши низ белих зуба, он пљесну оног дебелог килавка по стомаку: »Увуци ту ватерполо лопту, момче!

кола, осећајући у њиховим фаровима прекор што су их толико намучили и довели чак овамо где нема ни паркинг-цатова, ни белих линија које показују правац кретања, ни семафора – ничега сем збуњујућег зеленог хаоса.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

су, тужне и гладне биле, заспале су на јастуцима од беле свиле и никада се, ах, никада се више нису пробудиле- белих мачака шест.

Ту је, коначно и она тако „поетична” инверзија у последњем стиху (белих мачака шест). Песник унижава величанственост патње, и управо је тим спуштањем чини стварнијом.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Била си само у јелеку и шалварама. Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра. Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано! — Викнух.

Само се чује вика коњара, шкрипа белих корпа што набацане вире из крбала, а између којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом

Обазирао се уплашено, брзо прелетао преко њихових свилених минтана, белих кошуља, чистих чакшира. И сваки час је очекивао нешто, био на опрези, а у погледу његову и целом изразу лица осећало

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« — »Сине!« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила. — Лепирица као бела кад би собом цвет понела, да га виса спасе

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

живе; хоћу да кажем да је све толико сређено тамо код њих, да онда млади људи протестују против те глупаве сређености, белих кафа, белих кошуља, компјутера, благостања и свачега, па изводе то дешавање, то јест хепенинг.

кажем да је све толико сређено тамо код њих, да онда млади људи протестују против те глупаве сређености, белих кафа, белих кошуља, компјутера, благостања и свачега, па изводе то дешавање, то јест хепенинг.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Стидљиву румен Кћери и Сина тачкасто драшка змијино грозје. Пали се невен невоља смутних: има их белих, плавкастих, жутих; неке су црне, тмурно зелене, има црвèних. - Метеж у Добру: памук доброте гужва се.

чије струје слогови се дробе у мутну плазму језичких корала, кроз коју течем једну крхку струку, Тишину њену, букет белих руку.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и дима. Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа.

Дедин је радник ћутао вредни брвана белих и крова стрма, зелен је точак стајао мирно, блистала само капљица срма. Около свуда тишина пала, само се птица

сало, орлови нокти и вршци крила, совина перја кеса пуна, од црна овна вуна, ту би се лако добила и грива с белих кобила, а кад се човек пропита чак и ђавољих копита и — све уз тајну строгу — прашак од вражјих рогу.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

питајући за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по кућним сатовима вечности, сагни се под поноћним звоњавама бистрим и тешким као да ти

Сићи ћу и ја са стремена кад се јаве трубе с белих двора кад омекшају ватре, кад се покају змије и брат се с братом загрли у срцу кремена.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То лето било је лепо, топло, са ноћима пуним звезда, а вароши су врвеле од великих, белих, сламних шешира жена и црвених сунцобрана. Било је и много бициклета. Жетва, по селима, била је тек завршена.

Пијем у славу њихових малих прозорчића и у славу лекара, белих, и угојених, који су им долазили, одевени у бело, као жене.

Носио сам апотеку лекара, преко дана, и учествовао у дочеку рањеника. У приземљу је било пуно белих љиљана, а на спрату – штака, и протеза. Оргуље су свирале под нама, а, можда, и над нама.

Дани пролазе. Уосталом, аве је по старом. Обишао сам изложбе. Сецесија је пуна, као и пре, свакојаких зелених, белих, жутих крпа. Сваке године, свуд по свету, има доста људи који се баве тиме да сликају жене зелено, а руже црно.

То небо, на ком све почива и нестаје, као на сну. Небеса Срема. Вртови боје запупелих трешања, пуна потока белих и плавих, небеса мирисна, што остају на души као расцветана грана.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Црвених ружа онда није било, већ само белих. И тих белих ружа, које су мирисале на пчелин восак и мед, на чистоту и невиност, и нису имале трња, било је свуда по

Црвених ружа онда није било, већ само белих. И тих белих ружа, које су мирисале на пчелин восак и мед, на чистоту и невиност, и нису имале трња, било је свуда по врту.

ватра, као гнев, као страст са својим злим жељама — због Евина греха поцрвенеше беле, невине руже и обрастоше трњем. Белих ружа није више било на свету. Грех је заразио и људе и земљу.

Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било.

плачући, сплела венац и њиме обвила главу мртвога Спаситеља кад су га у гроб полагали — и те су руже биле црвене, јер белих ружа није било. А оног јутра, кад је Исус устао из гроба, дође Магдалена ка гробу, и не нађе Исуса тамо.

Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји мирис дивљих белих ружа... Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена сташна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто | покојно,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ево од нашега доброга брата, старога свата, једна лепа част, дванаест стуба белих погача: шарене су, писане су, везене су!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

да им се даје на годину: раса, кожух, постеље довољно, и клашње, мантија уколико се коме раздере, за обућу по педесет белих новчића. А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Како седну у воз, одма се изују, па печено пиле у крило! Истина, има и цица! Чарапе црне, препуне белих рупа! Прекупци, паприке, сељаци, свекрве, свашта!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда је погледао у небо и видео да више нема ни белих небеса, ки загонетних исписа, ни тамне немости: из озарених видика расипале су се светлости постојања.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу.

врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо се губе. Ноћ пролази мирно.

И док ми над главом свиће зора нова, И звездано небо почиње да плави, Враћа ми се јато белих голубова, Клонуло од бола, и крила крвави', И ту покрај мене умирући цвили.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У њима, унутра, као у крлеткама, иза белих великих свећа повешаних о ексере, назирале су се доброћудне главе инвалида-продаваца, чије су штаке биле прислоњене уз

А командант батаљона, увек насмејан, фини официр белих руку и црвених образа, тек што беше дошао из дивизијског штаба, одакле га послаше овамо да испуни услове за унапређење

Он и не сања шта се овамо збива, болестан је и наслоњен на гомили белих јастука, у највећим је мукама и стар, престар, намучен, јадан, кашље, кашље, кашље.

И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући. Смело улазим унутра, право у очеву собу. Он лежи на гомили белих јастука, брзо дише, брзо, кркља. На челу вијугају дебеле, набрекле жиле, лице модро сјајно, око упалих очију жуто.

При осмејку блистао му се низ као снег белих, курјачких зуба. Он је малао лако и смело, али у погуреном његовом ставу имало је пуно од инстинктивне животињске

из детињства несносних аденоида, као и спљоштен нос), и да чак у брковима, црним и дугачким, нема још ни трага од белих власи. Напољу није престајало да веје кад је, тако очаран овим општим утиском, пришао прозору.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора. Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста,

Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку. Сад није било сумње да су опкољени потером.

Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.

Ал' почех волети предео рубина И страст која теби није била знана, Твоје лепо тело — башту белих крина, И све: твоје небо плавих јоргована, Твоје сузе што су плач мојих година И наш први сусрет једног тополог дана.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

ИИ ТЕШКОЋЕ НОВОГ УСЕЉЕНИКА Прву ноћ под заставом звездица и плаво-белих трака провео сам у Касл Гардену. Размишљао сам како је то дивна ноћ.

Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари. Кад смо стигли у Панчево са једном групом младих људи, међу којима је

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Кад, на пример, у Попиноме циклусу „Косово поље“ прочитамо ова три стиха: Сипа им у путире белих божура Њихову рујну будућност.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

фењера, која су горела и трештала као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шишмира и великих белих ружа, којим је била окићена капија, - њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто покојно,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И оне збиљке кâ и крокодилске, И кад се тужне заставе увлаче, И оквире црне скидоше слагачи Са листова разних, белих и небелих, Разлажућ’ их мирно међ’ типе остале За прилике друге, велике ил’ мале; И кад већем руља очи с гроба

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О, стуб сунчев занет бешчулном музиком Убија нас сном о савршенству, сликом Пустиње што очисти сунце од времена И белих светлости чула што нам срце краду.

Краков, Станислав - КРИЛА

ја сам републиканац... За револуцију... видим ново сунце, једног новог бога... Много белих и црних богова... ја ћу све са својим батаљоном црвеним... Ма ћутите... Смели дечко шаком му је затворио уста.

У луку су пристизале лађе, и доносиле нове трупе. Било их је црних, жутих, а било и белих. Међу свима су комарци сејали маларију.

Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати. Око белих шатора на слабој светлости журНо се радило, јечало и издисало, а нови рањеници непрестано пристизаху и сви они причаху

Беле бразде се множиле, дужиле, укрштале. Земља је била пуна белих мравињака. То су били наши. Шуме су биле збијене и црниле се. Беле стене мешале се са белим рововима.

се кроз ниска вратанца, вукли се дуж прљавих зидина, читали натписе под сводовима и застајали под колонадама зелених и белих мермерних стубова. Ту је мушки жедно грабио женине усне.

Петровић, Растко - АФРИКА