Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Како збориш то?!... — Ето што?!... чуди се и брани Дока. — Што си лошо зборим?... Ако си прајим кеф, белким сас уста си прајим; ништо, ете, лошо не напраји!...
Што је овој? Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... Е, како то?... Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!... — Е, — уздахну Таско —— тој си је, Јевдо, наш к’смет...
А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништа неће бидне, — а она си уфати свет...
— пита је поново Мане. — Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах...
— тобоже банћер — банкар батаљен — напуштен батисати — уништити бегенисати — заволети белензука — наруквица белким — ваљда берем — бар бињеџија — добар јахач брго — брзо булбул — славуј бурунџук — тканина буџак — угао