Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу. Умећу ја њима подићи како ваља... Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.
Твој верни Ђуко зна шта ради. Не бери ти бриге!« Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. — Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су
— Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав.
У здрављу, браћо! — заврши Пурко. — Хоћемо, брате!... Не бери бригу!... У здрављу! — гракнуше гости за њим. — Може, може, ја! — чу се међ њима и попов глас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јеси утувио? — Јесам, не бери бриге! Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! — Али кад лажеш — пази!... Немој да те ухвате!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А, баш ти фала!« — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо, само кажи да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину, и месец остао на старом свом месту.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле, час горе, Момци кликћу, а песме се оре, „Живо, живо!
“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни пушке,
кору, Па се напиј водице лађане, Па убрзај те ноге лагане, Удри гором, по стењу се вери, Па јагоде, па цветиће бери. Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!
“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће. Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја. — Нека. Ти само бери, а ја ћу да носим. Могу ја — храбрила ме је мило, а већ грцала од среће што ћу да се одобровољим, не срдим више на њу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени бригу о репу, па рибу лови, ручак ми спремај.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...
— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. — 'Оћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати.... Знаш, моји су војници малко стидљиви.
Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. — Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега. Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу. И неста га у помрчини... Комишиоци се већ раштркали.
— Е посветила ти се, само ако си га добро опаучио, — вели Митар. — Биће копрцања, не бери бриге! — Бога ти, како си му казао? — пита га чича Ђорђе. — Море, зар ти ја све памтим.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
? Како арање ти спомињеш?! Ко те то опет научи! Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!
А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.
— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. — Ама, председниче...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле час горе; Момци кликћу, а песме се оре: „Живо, живо!“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не
“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери. А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да; Иде кући, подвикује, Пуни пушке,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гле, љуљани плави, ено каћунак! Загрли ме, иди, иди брзо, убери, брзо бери оне љиљане пуне руке, моје љиљане ... све, донеси ми, љуби ме, дај ми, закити се, украси ме, окити себе, молим те ...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати. Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге. Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари...
Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе. Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? — Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам.
— Ђуро, знаш ... мени би требало пара. Баш ми је јака потреба. Окупиле ове проклете дације... — Знам ја, не бери Ти бригу. Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. — Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Хоћеш ли да ти ту девојку запросим за жену? — пита га отац. — Ја хоћу, тек не знам шта ће она да каже. — Не бери ти бригу, синко, — рече му татко, па одоше да је просе. Кад су дошли у њен дом, намерише је саму. — Помози бог, момо!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ово гледиште није било у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја. — Знате на шта мисли?... Мисли на болест „бери-бери“, која долази услед једностране исхране месом. Јест, знам, јавили су ми телефоном. — Он се обрати мени.
„фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја. — Знате на шта мисли?... Мисли на болест „бери-бери“, која долази услед једностране исхране месом. Јест, знам, јавили су ми телефоном. — Он се обрати мени.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан! Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и чуваше затворена градска с гвожђем окована врата да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Замилуваше се деца, та што... саг ги је време... — Ама, Доке, памет си бери! Башка су Замфирови, башка на Ђорђијини!... Ми си зборимо за друго ништо, а она, погле гу, куд га искарује!...
Како да гу просим?! Који су они, а који па ми! Чорбаџијска кућа — а наша кућа!... Памет си бери, Доке!... — Иха! Ласно за тој! Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!... — Хехе!
— Ама, била си дè, ама саг, ете, неси! — Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу! Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо. Ако треба да се бијем с патролу, — ласно за тој!