Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дипломатска регистрација! Цорпс дипломатиqуе! Одједанпут, све постаје неважно пред чињеницом да није бесмртан као што је мислио до тада, да је начет и да се смрт може догодити и њему, а не увек другима.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР (у восхишшенију узме своје Земљеописаније): Јест, док је овога, ја ћу остати бесмртан! (Ода величествено.) МАНОЈЛО: Г. доктор! ДОКТОР: Кад се о мојој слави мисли, онда слуга ћути.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Надом на слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже Хлеба, — он је мин’о покрај мртве страже, Бесмртан и миран, поносан, невидљив.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Они умиру: треба их, нашто крити, помало дизати из мртвих; он је данас можда живљи но пре сто година: одиста бесмртан. Битно је да саопштим следеће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
останемо људи, а ако смо људи, увек је... — Новац?! Зар то ти кажеш, Стефане? Дукат је бесмртан, Стефане, и котрља тамо где има младости и живота.
„Леп је живот, слава Богу што живимо!” и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећа се безмало бесмртан. Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред куће Харисијадесове: