Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали господ бог. Беспросторан и посвудашан; и, онако притајен иза жалузија, некако угодно одсутан из свијета и збивања, а опет не сасвим без увида у
Прошао сам кроз мјесто незнанац међу незнанцима. Имао сам осјећање да газим невидљив и беспросторан. На вратима некадашње дједове агенције стајао је трговац у кецељи од црнога клота, ослоњен о довратак.