Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа! Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дјед је једном био рекао, кратко, ауторитативно, као што је већ говорио: „Ово ће требати да се поправи!” Коса, безгласна киша што проткива сиву основу. Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
које је Дучић назвао свемоћним садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„О, уклони, свемогућа, Ово од твог народа; Није народ, није земља Гди не цвета слобода.“ Ал’ безгласна стоји судба, Око ње је ужас, страх; Дечанскога крв облива При подножју њеном прах.