Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао Симо, чу ли, драги Симо, Зар са сузам' да се опростимо? Та заједно дане смо провели, Па бијасмо свакада весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал' кад књига понајвише тишта, Латисмо
“ То ти рече у јесење доба, Тад бијасмо слаба ал' жива оба. Кâ јунаци оне чарне горе, Што за појак смионо се боре, И ти гледа смрти у чељусти, Смионо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јутрос ми је наредио да оседлам два коња, и да га пратим. Ја сам мислио да ћемо на Цетиње, па и бијасмо тамо кренули. Ноћ нас ухвати крај твоје куће...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ово бијаше у јесен, и вријеме | бјеше доста лијепо; али један дан пред ноћ кад бијасмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером да се пометемо и ми и коњи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Она сигурно мишљаше, пошто сам био његов добар друг, да морам о њему што знати. А варала се, јер ми већ давно не бијасмо заједно, па тако охладњесмо један према другоме.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— мучна работа! Од њега може бити да бјеже нечастиви, али куршуми, божа ми вјера — не! У томе се бијасмо прикучили Турцима те отворисмо пуцњаву. После пô часа пушкарања опет их потискосмо и опет заузесмо ивицу шуме.
Ћипико, Иво - Пауци
да, упутисмо се из приморја лицем на Туциндан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно. Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише. Илија је био напит, али није био пијан..
Илија је био напит, али није био пијан... А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе... И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору... Него по подне превријеми на час, али, ето, нема још зла... још се може... Пада ли, пада...